Vlasi — balkanski fenomen

rLQnFOJ.png

LZ0Xebg.png

jmLbJ5U.png

EcOhaBm.png

hAa334G.png
 
To je vjerovatno mješanje sa Mađarima te imaju takav oblik očiju. Prezime Horvat je najčešće u Mađarskoj. Za Mađare je uobičajeno da imaju dosta kosookih i da su crveni u lici,no primjetim i kod Hrvata da imaju čudan nekakav oblik očiju. Dalmatinci najmanje liče na nekakav mediteranski narod pogledaj crte lica Filipa Zavadlava,Dziboni,Bujanec,Milanović..i mnogi drugi lič više na Ugro Fince i nešto malo tatarskih primjesa.

Avari. ;) Isto i marko skejo, miso kovac, maks luburic, mate parlov, stipe mesic, danijel pranjic, petar cobankovic, vladimir seks....
 
Vlaški jezik je bio poznat Dositeju Obradoviću (1742-1811) od malena. Ovako o njemu piše u Život i priključenija:

Верни мој друг Атанасије пребуде са мном у Загребу шест дана и, видећи ме намештена при добрим људма, седми дан отпратим га до преко Саве и ту се с многим сузама растанемо. У дому квартира мојега нахођаше се један ђак, | брат дома госпође, именем Антун. Ови при језуитам слушаше философију и кад год не би имао свога дела, всегда би заједно били. Он ми поклони своју граматику (читати сам могао латински) и зада ми прву милу лекцију „haec musa”. Граматике се ту штампају с изјашњенијем дијалекта хорватскога; то ми је помагало. Но судите колика је радост моја била кад нађем у латинском језику велико подобије с влашким, који је мени из детињства у Банату како и наш серпски познат био! Ту ми се сва зима не учини дужа него један дан. Антун, који ме весма љубљаше, предаваше ми с великом радостију осам части слова, даваше ми сверх њих окупације и толковаше ми неке историјице.

https://sr.wikisource.org/sr-ec/I_Пречестњејши_господине!_Љубимејши_и_дражени_мој!

Доситеј.jpg
 
Test
Vlaški jezik je bio poznat Dositeju Obradoviću (1742-1811) od malena. Ovako o njemu piše u Život i priključenija:

Верни мој друг Атанасије пребуде са мном у Загребу шест дана и, видећи ме намештена при добрим људма, седми дан отпратим га до преко Саве и ту се с многим сузама растанемо. У дому квартира мојега нахођаше се један ђак, | брат дома госпође, именем Антун. Ови при језуитам слушаше философију и кад год не би имао свога дела, всегда би заједно били. Он ми поклони своју граматику (читати сам могао латински) и зада ми прву милу лекцију „haec musa”. Граматике се ту штампају с изјашњенијем дијалекта хорватскога; то ми је помагало. Но судите колика је радост моја била кад нађем у латинском језику велико подобије с влашким, који је мени из детињства у Банату како и наш серпски познат био! Ту ми се сва зима не учини дужа него један дан. Антун, који ме весма љубљаше, предаваше ми с великом радостију осам части слова, даваше ми сверх њих окупације и толковаше ми неке историјице.

https://sr.wikisource.org/sr-ec/I_Пречестњејши_господине!_Љубимејши_и_дражени_мој!

Pogledajte prilog 686527

Zanima me, da li je poznato koliko je tada bilo Vlahofona u Banatu?
 
Koliko je tada bilo Rumuna u Banatu?
Не знам. Темешварски Банат је био доста велика провинција Аустријског царства. Претпостављам да Румуни су сачињавали већину становништва, затим су били Срби, па Мађари, Немци и много других разних које су Аустријанци населили (Словаци, итд). Након првог светског рата Румунија и Југославија су поделиле Банат са већим делом идећи Румунији.
1ieU1ky.jpg
 
Prema Stojanu Novakoviću (Selo, str. 19) Albanci (Arbanasi) su Rumune zvali „čobanima”.

Pogledajte prilog 687600

Zna li neko nešto vše o ovome? :think:
Не знам, али подсећа ме на извештај Мађара Белиног Анонима (Anonymous of Bela) у Gesta Hungarorum да су у Панонији у деветом веку први Мађари наишли и на пастире Римљана (pastores Romanorum).

https://en.wikipedia.org/wiki/Shepherds_of_the_Romans
 
Za to ne znam, ali cini mi se da je u Albanskom termin "čoban" (Ottoman Turkish = shepherd) dobio znacenje Vlah u etnickom smislu.

Malopre sam procitao da je 1475 godine princ Nicholas de Ujlak naslovio sebe "Bosniae et Valachie Rex". Zna li neko vise o ovome?
 
Some writers have written about the Vlachs of northern Euboea, in Istiaia, including Yanis Kordatos. (There were Vlach villages both in the central and northern Euboea and in Kymi-Aliveri area, which abandonded the Vlach language in the early 19th century.)

During the 19th century, central and northern Euboea were land estates of the great Metsovite benefactors Averoff and Stournaras. The tomb of the founder of the National Technical University of Athens, Stournaras, is located in the cemetery of Chalkida (the chief town of the island of Euboea).

The majestic church of Agios Nikolaos in Chalkida was founded with donations from the Metsovite brothers Varatasi, while the metropolitan church of Agia Paraskevi is known as "Agia Paraskevi i Vlacha" ("Αγία Παρασκευή η Βλάχα").


3u8gZ2G.png


A. N. Chrysologis has written of Vlach villages on the side of Psachna as well as on the side of the Aegean, Dirfi (a mountain in the central part of the island of Euboea), known as Vlach villages "Skanales". According to the following article from Kathimerini, from 2014, a rare person from Steni Dirfyos village (seemingly a native, as far as I can guess), opens up and says: "I have learned to tell the truth, my girl. I am a Vlach ... A Vlach is not the one who has sheep, the Vlachs are an ancient race ... "

Link to article here:
https://www.kathimerini.gr/755090/article/ta3idia/sthn-ellada/stenh-eyvoias-mia-anasa-apo-thn-a8hna


AZEqdVh.png


FYI: According to Bernard Randolph, 1687, the Christian population of Euboea was in his day almost entirely Albanian.
 
Ако ти кажеш, посрбљени Влаше.
Tom logikom se i u HR služe,može Vlah, Vlaj, Karavlah, Morlak,Uskok, Preskok, Poskok, ... pa i Jedi warrior samo ne Srbin.
Moje pretke su pogrdno komšije katolici i muslimani nazivali Vlasima, pa bi ja po tvojoj logici trebao da prihvatim taj naziv?

Posrbljen???
Srbizacija, Rashrvaćivanje.... specijaliteti iz dobropoznate poznate kuhinje, tebi možda bliži termin "Deromunizacija"?
 
Tom logikom se i u HR služe,može Vlah, Vlaj, Karavlah, Morlak,Uskok, Preskok, Poskok, ... pa i Jedi warrior samo ne Srbin.
Moje pretke su pogrdno komšije katolici i muslimani nazivali Vlasima, pa bi ja po tvojoj logici trebao da prihvatim taj naziv?

Posrbljen???
Srbizacija, Rashrvaćivanje.... specijaliteti iz dobropoznate poznate kuhinje, tebi možda bliži termin "Deromunizacija"?
Генетика вели да су Јужни Словени претежно староседеоци, ондосно потичу од становништва пре словенске инвазије. Историја каже да је цео Балкан био у саставу Римског царства, са латинским државним језиком, седам векова. Словени, кад су стигли на Балкан, почетком шестог века, назвали су староседоце Власима. Око половина тих Влаха се вековима словенизовала, тј., постали су Бугари, Срби, Хрвати, Босанци, Црногорци, итд. Друга половина тих Влаха су данашњи Румуни, Аромуни и Ћићи.

Шта да ти ја радим?
 
Генетика вели да су Јужни Словени претежно староседеоци, ондосно потичу од становништва пре словенске инвазије. Историја каже да је цео Балкан био у саставу Римског царства, са латинским државним језиком, седам векова. Словени, кад су стигли на Балкан, почетком шестог века, назвали су староседоце Власима. Око половина тих Влаха се вековима словенизовала, тј., постали су Бугари, Срби, Хрвати, Босанци, Црногорци, итд. Друга половина тих Влаха су данашњи Румуни, Аромуни и Ћићи.

Шта да ти ја радим?
Šta si bio pre Rimljana nevredi jer su oni doneli civilizaciju?
Tvoji usvojili od osvajača jezik kao svoj prvi a moji kao drugi, treći jezik.
 
Šta si bio pre Rimljana nevredi jer su oni doneli civilizaciju?
Tvoji usvojili od osvajača jezik kao svoj prvi a moji kao drugi, treći jezik.
Ја нисам постојао тек до сада. Нисам ништа био пре мог рођења. А, као свако, имам претке у недоглед. Историја и генетика кажу да су ми преци били из вишеструких извора, култура, језика, вера, итд. Ратовали си једни с другим. А и женили једни друге, јер да нису, ја не бих постојао.

А ако теби смета да су током миленија твоји преци говорили другачије језике, веровали у другачије богове и себе доживљавали другачије него што ти себе доживљаваш -- ја немам шта да ти радим.
 
Ја нисам постојао тек до сада. Нисам ништа био пре мог рођења. А, као свако, имам претке у недоглед. Историја и генетика кажу да су ми преци били из вишеструких извора, култура, језика, вера, итд. Ратовали си једни с другим. А и женили једни друге, јер да нису, ја не бих постојао.

А ако теби смета да су током миленија твоји преци говорили другачије језике, веровали у другачије богове и себе доживљавали другачије него што ти себе доживљаваш -- ја немам шта да ти радим.
Izvrći moje reči kako te volja, ali zadrži se na tumačenju svojih i prepusti meni moje pretke. Ja si ne uzimam za pravo da tvoje pretke kvalificiram bilo kako, samo sam pitao za tvoje "Vlahe" sa balkana kojim su jezikom govorili pre.
Poznavanje više jezika je vrlina i nasušna potreba, nikako smetnja !!!
 
Појам Власи (или власи ако се мисли на друштвено социјални сталеж) код многих народа се користи у пежоративном смислу, и на овим просторима би то био погрдни назив за Србе, користи се и у данашњем времену, упућујужи тако на некакву везу са народом који је у њиховом изопаченом поимању ствари склон занимањима преко којем ти имају одбојност. Такви примјери погрдних етикетирања су неминовни у сваком народу, помињање тих примјера који су прије свега посљедица скарадне перцепције недовршених и припростих људи, води у бесмислено разглабање, по мени би то требали избјегавати на овом птф.

И требали би се фокусирати на Влахе као народ, њихову везу са Румуњима, а сами Румуњи поистовјећују Влахе и Румуње и кроз историју, а и данас.
Појам Власи се први пута јавља у VIII вијеку и означава становнике Византије који су у процесу хеленизације која је узела маха почетком VII вијека, посебно за времена цара Ираклија, остали романизовани и наставили се користити латинским.
Е сад, да ли је појам Власи већ тада народносна одредница, политичка одредница или одређени друштвено-професионални сталеж?

Постоје различита виђења (Историја Румуња, Овидију Печикан стр 65-66)
Ovidiu Pecika 65-66.jpg

Румуњски историчари су склони мишљењу да то већ тада означава народносну (етничку) припадност а не политички смисао њихове романизације.
Постоји и мишљење да је у питању назив за заједницу по занимању, одређени друштвено-професионални (пастирски) сталеж.
По мени, ближе истини је, иако је по поријеклу у питању вјероватно конгломерат романизованих народа којима је заједничко латински језик и отклон према наметаној хеленизацији, да је то већ тада етничка одредница.
 
Појам Влах је постао погрдан као последица национализма, нарочито почевши са националним буђењем у деветнаестом веку. У новоскованим савременим државама -- Србији, Грчкој, Албанији, Бугарској, Југославији -- то је једна од више метода насилне асимилације.
 
Појам Влах је постао погрдан као последица национализма, нарочито почевши са националним буђењем у деветнаестом веку. У новоскованим савременим државама -- Србији, Грчкој, Албанији, Бугарској, Југославији -- то је једна од више метода насилне асимилације.

Власи су били српски сточарски сталеж, а не нека посебна етничка група https://sr.wikipedia.org/wiki/Себри#Власи
Романофони Балканци нису никед себе звали Власима, већ су себе називали Рамани, Армани, Румери, Романи и Румани.
 
Власи су били српски сточарски сталеж, а не нека посебна етничка група https://sr.wikipedia.org/wiki/Себри#Власи
Романофони Балканци нису никед себе звали Власима, већ су себе називали Рамани, Армани, Румери, Романи и Румани.

Vlah je bilo endonim od Slovena za romansko stanovnistvo koji su od 6. vijeka najvise nalazilo na planinama i bavili stocarstvom. Poslije nekoliko vjekova kada je slovensko stanovnistvo dijelom preslo u planine, ovaj termin se pretvaralo u sinonima za stocare bez obzira na etnicku pripadnost.
 
Vlah je bilo endonim od Slovena za romansko stanovnistvo koji su od 6. vijeka najvise nalazilo na planinama i bavili stocarstvom. Poslije nekoliko vjekova kada je slovensko stanovnistvo dijelom preslo u planine, ovaj termin se pretvaralo u sinonima za stocare bez obzira na etnicku pripadnost.

Јесте, али чињеница је да огромна већина романофоних Балканаца никед себе није звала именом Власи које су им надили Словени. Једини изузетак су били Мегленски Власи који су били малобројни и који су се бавили пољопривредом а не полу-номадским сточарством ки остали романофони Балканци. Мегленски Власи живећи поред Словена и бавећи се пољопривредом су од Словена давно преузели назив Власи за себе, док остале романофоне групе (огромна већина романофоних Балканаца) никед нису прихватиле назив Влах за себе. Власи из Источне Србије се не рачунанају, јербо су они назив Влах прихватили релативно скоро од Срба кад су већ научили српски, а сами себе на свом језику називају Руманима. Влах из Источне Србије ће само кад прича српски рећи "ја сам Влах", али кад прича свој матерњи језик рећи ће "Еu sunt Rumâm" ("ја сам Руман").
Истарски Ћићи су себе звали Римерима.

За разлику од Румуна који себе зову Романима Власи Источне Србије себе зову Руманима, разлика је у једном слову

Цинцари за себе имају два назива - Рамани (Рамањи) и Армани (Армањи)
 
Појам Влах је постао погрдан као последица национализма, нарочито почевши са националним буђењем у деветнаестом веку.
Заправо није, постао је погрдан много раније. Већ у XI вијеку (Историја Румуња, Овидију Печикан стр 101-102)
Ovidiu Pecikan 101-102.jpg

за Кекавмена Власи су творци свих зала и носиоци свих негативних карактерних особина. Ово је готово извјесно посљедица анимозитета хелекизованог становништва према романизованим латинофонима код којих се хеленизација није "примила", што разумљиво води увијек обрнутој нетрпељивости.
Ова негативна слика гдје су Власи добили неправедно рђаву репутацију би у каснијим временима била преносена и прихватана код других народа, и остала је у некој мјери присутна малтене до данашњих времена.
 

Back
Top