Потпуно си у праву.
Али Словени нису заједничка религијска, генетска или културна група, давно су то престали да буду, него језичка.
Твоја запажања нису у супротности са алинеијевом теоријом континуитета, која подразумева стабилност и континуитет језика, а не културе и генетике.
Pa pazi slovenski narodi su svi hrišćani, tako da jesu zapravo grupa. Po mnogo čemu se slovenski narodi, ili bar većina, mogu grupisati.
Što se tiče Alineija, ti si svestan da Alinei ne smatra
zapadne Južne Slovene 'autohtonim', već doseljenicima u vreme seobe Slovena, zbog čega se i ogleda ta razlika između zapadne i istočne grane?
Inače dosta ironično, ako me pitaš, s obzirom na to koliko su seobe dačkih Slovena toliko dobro istražene i dokumentovane, tj. koliko više u poređenju sa panonskima.
Invazija Slovena iz Pripjata ili Banata na Krit?!?!
Čuješ li ti sebe? Ono, kad su se zaleteli niz Panonsku niziju nisu stali sve do Krita jer nisu mogli da ukoče... kolko su se zaleteli.
Naravno, logičnije je da su Sloveni bili na Kritu i Pelopenezu pre Jelina. Jer, kako bi neko ko živi u ravnici imao sposobnost da 623. godine izvrši pomorsku invaziju na Krit. Možda su, doduše, admiralitet školovali u Britaniji...
Dobro, napad Slovena, pohara Slovena na Krit; koji ti je termin prihvativiji, uzmi.
Ja ne znam zašto sa podsmehom dočekuješ ove stvari, samo zato što nisi za njih znao ranije?
Istoričari pišu o slovenskom naseljavanju na Krit već više o stotinu godina. Prvi put je kod naših ljudi nešto ozbiljnije o tome rekao davne 1906. godine Stanoje Stanojević, a u najskorije vreme koju je o tome prozborio Tibor Živković.
Pisani izvor koji svedoči o tome je zapadno-sirijska hronika sastavljena oko 640. godine; evo prevoda sa sirijskog na engleski:
Kada su Sloveni napali Krit, izgleda da se među njihovim žrtvama našla jedna zajednica Sirskih Halkiđana za koje se zna da su slali sveštena lica u krajeve kao što je bio Krit. Najmanje 20 monaha među kidnapovanima su, po ovom izvoru, ti Sloveni pobili.
Zbog čega je to logično? Imamo pisane dokumente koji svedoče o slovenskim navalama na ta područja, kao i arheološka istraživanja koja ukazuju na materijalne ostatke njihovih navala. Ako te o Peloponezu posebno interesuju podaci, pogledaj šta je Tibor Živković pisao o tome, on ti je praktično doktorirao na peloponeskim Slovenima.
Šta misliš kako su Sloveni dospeli na Ahaju? Svakako ne peške. Pa pobogu, ako Sloveni haraju po Kikladima, šta je toliko neobično u tome da su doprli i do Krita prilikom svojih egejskih pustolovina?
Je li ti poznata, recimo, kiterska pohara? U VII stoleću Kitera je bila razorena i iskopavanja ukazuju na to da su, s obzirom da je malo prerano da je reč o Saracenima, najverovatnije to bili učinili upravo Sloveni (po T. Živkoviću oko 617. godine).
Opisuješ Stare Slovene kao
ravničarski narod - a zbog čega? Da li je to isti narod koji ti imaš na umu onaj koji je imao očigledno vrlo razvijeno rečno brodastvo (
monoksili), što je koristio za vrlo brzi i lagani transport, komunikaciju i verovatno određenu razmenu dobara. Zapravo, sigurno ti je poznata opsada Carigrada 626. godine? Slovenska mornarica je bila tu uposlena, slično kao i u borbama oko Soluna (
Arijan,
Čuda Sv. Dimitrija). Na kraju krajeva, sudeći po nekim istorijskim izvorima, Sloveni su zapravo harali u ta vremena
čak i po Maloj Azji. U slučajevima gde se romejska superiorna mornarica, prilagođenija moreplovnji na morskim obalama i sa većim iskustvom i opremljenošću, sudarala sa slovenskom, u principu je svaki put izvojevana pobeda (barem na jegejskom morskom ratištu), ali u slučajevima gde nema organizovanog otpora transport određene grupe ljudi najmanji bi bio problem preko malenih morskih razdaljina. Naime:
Između Kitere i kritske obale nalazi se svega pedesetak kilometara mora. Ako znamo da su Sloveni iskrcavali preko Jadrana na Apeninsko poluostrvo (nakon što su slovenski gusari toliko zagospodarili jadranskim morem da prestalo biti bezbedno područje za plovidbu, što jasno govori da Sloveni more nisu dočekali kao nešto strano čemu se ne mogu prilagoditi), zašto bi, pobogu, bilo neobično iskrcavanje na kritsko ostrvo? Uzmimo npr. samo slovensko iskrcavanje u zalivu Monte Gargano 642. godine:
Između Jadranske obale i Siponta nalazi se
maltene dve stotine kilometara. Čak i ako maksimalno skratimo put i pretpostavimo da su slovenski brodovi imali u Ublima na Lastovu stajalište za odmor, te da su se iskrcali na najbližoj geografskoj tački u Apuliji, opet govorimo
o duplo većoj razdaljini od one između Kitere i Krita.
I šta onda ovde, navodno, treba da bude čudno?
Ukoliko i dalje postoje određene sumnje kod tebe, zbog izrazito kratkog razdoblja kada stupaju na istorijsku pozornicu, dozvoli da ti ih pomognem otkloniti uz jednu malenu paralelu.
Vandali:
Vandali koju godinu docnije:
Što se Krka tiče - da. Kulture su usvajane. Pogledaj im samo frigijske kapice. Ali šta ti to govori o Slovenima na Slovenskom Jugu koji su živeli oko rimskih gradova? Da li su oni morali imati kulturu saobraznu sa Slovenima u "Pripjatu"? Ne, bato, nisu imali internet pa da sazivaju skajp-miting radiusaglašavanja kulturoloških obrazaca. Naprosto "moda" u sahranjivanju npr. bila je drugačija i samo član bukvalističkog kluba tu može videti neki probelm.
Niko nije suflirao ovde da su imali internet ili da je svako pleme bilo identično jedno drugome gde god se nalazi.
Ali to nikakve veze nema sa ovom argumentacijom oko koje diskutujemo...a to je da su došli slovenski pagani, porušili hrišćanske hramove po Balkanskom poluostrvu i repaganizovali ga.
Nije ni čudo što malo-malo treba da se sa Arheološkog i Istorije uklone ljudi sa mozgom... Istina je za njih preočigledna...
Da li bi Tibora Živkovića možda opisao kao kao čoveka sa mozgom?
*Т. Живковић, Јужни Словени под византијском влашћу (600-1025), Београд 2007, 136.
Znam, ali to je sve u sklopu rimskih gradova i puteva. Po slovenskim naseljima ih nema. Nema ih na Trebeviću, nema una Žrnovu, nema u Vogošći - obrati pažnju na slovensdko-mitološke toponime kojih sam utvrdio na desetine, održali su se hiljadu i po godina po navodnom doseljavanju, a hiljadu četristo po pokrštaqvanju... Teško je to...
Šta reče?
Nebeske stolice nalaze se na Kopaoniku nadmorskoj visini od 1800 metara znači praktično na vrhu planinčuge, bazilika ispod Rasa nalazi se na ušću rečica daleko od puta. Veliki broj ranohrišćanskih crkava koje sam napomenuo, valjda i sam vidiš, nalaze se čak i na ponekim, da prostiš na izrazu, teško pristupačnim vuko"$%#nama.
No kakve ima veze gde se tačno nalaze, kada je poenta da su praktično svi redom porušeni u VI i VII stoleću, u vreme seobe naroda (i to najverovatnije upravo delom Slovena). Što je i poenta cela zbog koje sam to napomenuo; dolaze pagani, pljačkaju i ruše stare hramove kao nešto potpuno strano i dovode do toga da jedan region koji je bio deo Rimskog carstva, daleko bliži dosta rano hristijanizovanim zemljama na istočnim krajevima (posebno od, recimo, Patrikove Irske), mora praktično iznova biti hristijanizovan hiljadu godina posle smrti Isusa Hrista.
Ako nema ranohrišćanskih crkava po najranijim slovenskim nalazištima - zašto bi ih bilo? Pa govorimo li o paganima?
P. S. Jednu vrlo interesantnu ironiju sam primetio...ne mogu da ne komentarišem - autohtonisti iako se deklarativno pozivaju na proučavanje najranije istorije i govore o romantizovanoj slavi davnašnjih naših predaka,
gotovo konzistentno insistiraju na doslednom predstavljanju Starih Slovena kao nekakvih necivilizovanih i nesposobnih divljaka. To si, na ovoj stranici, i ti učinio Mrkalje, potpuno posprdno pitajući jesu li Sloveni imali nekakav admiralitet u Britaniji smatrajući nemogućim da se Sloveni prebace nekoliko desetaka kilometara sa jedne obale na drugu, a dok mi o ovim stvarima diskutujemo stari su slovenski mornari verovatno pljačkali u stvarnosti možda i po Trapezuntu i dalje.
P. P. S. Postaviću, čisto malo da se podsetimo, ovaj Erdeljanovićev minijaturni članak iz davne 1921. godine, kada se započelo sa rasvetljavanjem pitanja doseljavanja Slovena u Malu Aziju i Siriju:
Slovena je bilo u prošlosti daleko više po svetu nego što se danas uobičajeno misli; zahvaljujući nekim istraživanjima tek danas otkrivamo priče slovenskih žitelja po Africi i Pirinejskom poluostrvu. Naravno, ovo nema nikakve veze sa novoromantičarskim sanjarijama da su svi Sloveni svi i svuda, a takve priče upravo štete ovakvim istraživanjima. Mislim da je dosta velika neupućenost u arabljanske izvore domaće javnosti (velika većina uopšte nije ni prevedena) jedan od razloga zbog čega nije rasvetljena sudbina Slovena po Muhamedovim zemljama, a jednog dana kada se to kritički detaljno obradi, biće potrebno pisati dosta novih knjiga o istoriji Slovena (koje su uglavnom nažalost regionalno ograničene, čast izuzecima kao npr. Frensis Kont). Ne tako davno sam imao prilike u uvid u jedan rad koji se spremao koji će izneti hipotezu i o Slovenima na Siciliji u ovo vreme, potpuno sam zaboravio na to u međuvremenu, sad se podsetih.
Nisam upoznat.
