Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 37.257
PS. Pismo piše Nikola Jurišić, a ne Keglević.
Donji video prikazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
Романофони Власи су само једна врста Влаха, појам Влах може да има још десетак значења.
Било је влаха који су били сталеж и који нису знали ни реч романског.
Тачно, након њиховог словенизирања. Међутим неизвесно је кад се тај процес завршио. Забележена словенска имена средњовековних Влаха нису доказ због црквене словенизације.
Тачно, након њиховог словенизирања. Међутим неизвесно је кад се тај процес завршио. Забележена словенска имена средњовековних Влаха нису доказ због црквене словенизације.
Да су власи били и сталеж/социјална категорија а не само они који причају романским језиком доказује и генетика.
Бурмази, Риђани и Мириловићи из Херцеговине који се спомињу у средњовековним повељама као "власи" носе типичне словенске хаплогрупе.
Бурмази су R1a, а Риђани и Мириловићи I2a.
Ajde?!?
Тачно, након њиховог словенизирања. Међутим неизвесно је кад се тај процес завршио. Забележена словенска имена средњовековних Влаха нису доказ због црквене словенизације.
Само у твојим сновима.
Zar nisu slavenska imena odraz slavenstva/slavenizacije a hrišćanska imena odraz hrišćanizacije. Mislim, ne razumem se ja u ovo, nov sam na ovoj temi![]()
Брате Божо, словенска имена су одраз непотпуне хришћанизације.
Брате Божо, словенска имена су одраз непотпуне хришћанизације.
А Власи су били пагани пре доласка Словена!?
Многи Власи су пагани и дан данас (влашка магија)![]()
Изгледа да си необавештен о степену паганског утицаја на хришћанство. Хајде да те питам, зашто се једе кољиво?
За покој душе.![]()
Кољиво предтсавља храну оних који су прешли на онај свет. Међутим хришћанство такође учи да душа нема биолошких функција, односно није не сита ни гладна, нити јој је храна потребна.
Сем ако се повампири.![]()
Вампир је иначе српска реч и једина српска реч која је ушла у енглески и многе друге светске језике.
https://sr.wikipedia.org/wiki/Вампи...B5.D0.BA.D0.BB.D0.BE_.D1.80.D0.B5.D1.87.D0.B8
Ovde je jasno da se ne radi o romanofonom stanovništvu, već Keglević koristi apelativ "stari Rimljani" da bi se dodvorio "rimskom kraljevskom veličanstvu".
- - - - - - - - - -
Evo, i IgarJ se javio da ti ukaže kako je vitina čisto slovenka reč i označava slovenske vlahe.
https://bs.wikipedia.org/wiki/Vitinica_(Zvornik)
- - - - - - - - - -
vìtica
vìtica ž
Izvedeni oblici
Definicija
1. vijugav pramen kose; uvojak, kovrča 2. list preobražen u končasti organ koji služi za prihvaćanje, puzanje biljaka penjačica; rašljika 3. ukras, nakit, mekana traka u obliku spirale 4. prsten bez oka; burma, vȇra
vȉti
vȉti nesvrš. 〈prez. vȉjēm, imp. vȋj, pril. sad. vȉjūći, gl. im. vȉjēnje〉
Izvedeni oblici
Definicija [TABLE="width: 100%"]
[TR]
[TD="width: 1%"]1. [/TD]
[TD] (što) a. upletanjem ili prepletanjem izrađivati vijenac, gnijezdo i sl. b. nositi tako da leprša, razvijati[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]2. [/TD]
[TD] (se) a. lepršati, vijoriti se, igrati uokrug ili krivudajući (o kolu) b. obavijati se, omatati se oko koga ili oko čega c. izvijati se (o glasu) d. lepršati, vijoriti se [zastava se vije][/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Onomastika ♦ pr. (nadimačka): Vȉtlić (Makarska), Vȉtlov (180, Zadar)
Etimologija ✧ prasl. *viti (rus. vit', polj. wić), lit. vyti ← ie. *weyh[SUB]1[/SUB]- (lat. viēre: plesti, skr. vayati: plete)
- - - - - - - - - -
Mi smo u geografiji umesto narodnog pojma vitina (od, viti, saviti, previti) uyeli planinski prevoj (sedlovina). Mudjutoa, Bugari nisu:
Витиня (или Чурешки проход) е планински проход (седловина) в най-източната част на планината Мургаш (част от Западна Стара планина), в общини Елин Пелин, Горна Малина и Ботевград, Софийска област.
Дължината на прохода е 25,8 км, надморска височина на седловината - 965 м.
Проходът свързва Северна с Южна България, респективно Ботевградската на север със Софийската котловина на юг. Трасето започва югоизточно от "опашката" на язовир Бебреш, на 539 м н.в., изкачва се на юг по северния склон на планината като следи най-горното течение на река Бебреш и след 11,6 км достига седловината. След това завива на запад и югозапад и в продължение на 14,2 км се спуска по долината на река Елешница и завършва на 690 м н.в. в село Потоп.
Седловината е използвана като път още във времето, когато по българските земи са живели траките и римляните. Първото шосе през прохода Витиня е прокарано около 1865 г., а автомобилен път има от 1934 г. [SUP][1][/SUP], който става основната транспортна връзка от София за Северна България, като дотогава се използва предимно Ботевградския (Арабаконашки) проход.
През прохода преминава участък (от км 201,8 до км 227,6) от трасето на първокласния Републикански път I-1, Видин - София - ГКПП Кулата - Промахон.
От края на 1970-те години на 20 в. успоредно на съществуващото шосе започва изграждането на автомагистрала „Хемус“, която вече повече от 25 години е в експлоатация. Под най-високата точка на седловината е прокопан тунелът "Витиня" (първият от трите тунела в посока Варна), който се състои се от две тръби със сечение 86 м[SUP]2[/SUP] и дължина 1125 м всяка.[SUP][2][/SUP][SUP][3][/SUP]. От към София в тунела се навлиза на 928 м н.в. и се излиза от него на 880 м н.в.
- - - - - - - - - -
Generalno mi smo imali temu koja pokazuje da je Grčka prepuna Slovena i slovenskih toponima:
https://forum.krstarica.com/showthread.php/734301-Srpska-toponimija-Grčke/page11
Nije jedina. Ušla je i srpska reč paprika za alevu papriku, tamburitza, slava, kolo, vila ili wili, slivovitz, tesla i sl.
Nije jedina. Ušla je i srpska reč paprika za alevu papriku, tamburitza, slava, kolo, vila ili wili, slivovitz, tesla i sl.
Знам. Због тога сам и споменуо вампире у вези са непотпуном хришћанизацијом Срба. Бића као што су вампири не постоје у хришћанском појмовању универзума.Вампир је иначе српска реч и једина српска реч која је ушла у енглески и многе друге светске језике.
Знам. Због тога сам и споменуо вампире у вези са непотпуном хришћанизацијом Срба. Бића као што су вампири не постоје у хришћанском појмовању универзума.
Istorijski fenomen hristijanizacije je ujedno i jedan od najindikativnijih protivargumenata za zastupnike autohtonističkih interpretacije, kojim se inače niko nikada nije ni latio.
Због чега?
Trebali bi da objasne fenomen masovne repaganizacije širokih prostranstava, što je proces nikada u istoriji zabeležen (bez, naravno, korenitih demografskih promena, kakve su bile prilikom seoba naroda).
Koliko je hriscanstvo zaista uslo u srzi identiteta ljudi na pocetku? Zar nije ipak bila drzavna religija , ideologija, t.e. mehanizam vlasti jedne drzave koje je ili propala (Z. Rimsko) ili povukla (I Rimsko). Anything is a fair game after a disaster. U modernom vremenu bilo je ljudi koji su verovali u fasizam, komunizam i ostale izme, da bi kasnije otisli u drugom ekstremu zato sto je doslo do promena rezima ili okruzenja.
Recimo, imas ovde : http://www.jassa.org/?p=4918,
The inhabitants of the city of Maina are not of the race of the aforesaid Slavs, but of the ancient Romans, and even to this day they are called ‘Hellenes’ by the local inhabitants, because in the very ancient times they were idolaters and worshippers of images after the fashion of the ancient Hellenes; and they were baptized and became Christians in the reign of the glorious Basil…”
Znaci imas ljudi na Peloponezu koje se klanaju Zevsu tamo negde 9 vek.