Овдје је, по мени, тема пошла погрешним колосјеком. Све више смо фокусирани на употрубу термина Власи у колоквијалном говору, гдје се користи не као народносно одредница него као погрдан, увредљив назив за Србе који припростији и пакосни људи у Босни и Херцеговини воле користити.
Власи као народносна одредница помиње се већ од раног средњег вијека, имамо у књизи румуњског историчара Овидију Печикана
Историја Румуна, на стр.66 квалитетан осврт
Pogledajte prilog 722930
У почетној генези овог народа кључну улогу је имао културни и језички сегмент, за времена Ираклија грчки мијења латински у званичној употреби, то прати хелениација, назив Ромеји се користи као политичка одредница, поданство, а за латинофоне, романизоване становнике царства, који говоре латински, користи се термин Власи, који је први пута помиње у VIII.вијеку.
Међу историчарима ту нема спора, Власи су назив за оне романизоване становнике Византије код којих се хеленизација није "примила" и који су зборили латинским, тј вулгарно латинским из којег ће се развити и данашњи румуњски и други романски језици.
Када Кекавмен у XI вијеку помиње Влахе, мисли на те романизоване становнике царства који зборе латинским, истина приписујући им рђаве карактерне особине, бап их је изгрдио.
У повељама из XIII вијека и касније под Власима се мисли на романизоване становнике, оне који говоре латинским или језиком који се развио из вулгарног латинског.
Употреба појма Власи на простору данашње Босне и Херцеговине од времена османлијских освајања користи се у погрдном смислу за пастирско становништво гдје би се кроз такву погрдну конотацију са омаловажавањем истицао њихов пастирски начин живота.
Временом имамо и појаву конвертита, Сами Османлије су их звали потурицама, конвертитсво је брже ишло у урбанијим срединама, у оним пасивнијим, брдима, теже или никако, ту се јављају антагонизми и анимозитети, и термин Власи бива удомаћен углавном код припадника тих конвертита, као погрдан назив за Србе који су остали вјерни својој вјери.
Термин Власи као погрдан и увредљив назив за Србе није само у колоквијалном говору присутан у времену Османлија, или пак XIX вијеку, он је присутан и данас, И то на жалост не само код припростијег становништва бошњачког корпуса, већ се користи не ријетко и од стране бошњачке елите, па чак и вјерских лидера, тако је реис ИВЗ у БиХ Кавазовић приликом политичке агитације 2016-е у Швајцарској
поручио да неће халалити Бошњацима који буду могли а не дају допринос да се не дозволи да Влах влада у Сребреници.
Непримјерен и хушкачки говор вјерског лидера, но није то сврха приложеног видеа, јасно је да он овдје мисли на Србина (конкретно Младена Грујичића) и да том приликом користи увредљив и погрдан назив за Србе.
Ако ћемо се бавити погрдним и увредљивим називима за припаднике неких колективитета, а то чини у свом нарученом памфлету и сам Малколм, тема ће, по мени, отићи на погрешан колосјек и разглабање гдје ће се загубити квалитетни постови.
