Imam nekog neodložnog i hitnog posla i zbog toga ovoliko kasnim (jedva sam i ovo vremena ulovio)
Izvini ali ovaj link je neozbiljan ... nijedne reference ... apsolutno ničega nema.
Ja sam pokušao ono o godinama života provjeriti, mada sam znao da je to jalov posao. Autori i izvori se ne slažu čak ni oko broja umrlih.
Osim toga kako se to uopšte moglo utvrditi kada su popisi stanovništva u SSSR-u bili 1926. (prvi) i 1937. (drugi)?
I zašto onda do relativno sličnog pada prosjeka životne dobi nije došlo nakon gladi 1891, kada je bilo dva miliona samo odraslih žrtava (zvanični podaci) ili nakon gladi 1900/3, kada je umrlo 3 mil. (zvanični podaci) opet samo odraslih?
Статистика Российской империи, 1883-1904, изд-во МВД
У интересу теме ,и оних који би могли или једноставно желели да погледају, један изврстан документарац о царствовању Николаја Романова. На документарцу су радили и узели учешће 6 доктора историјских наука:
Никола Тандлер
Наталија Нарочницкаја
Владимир Лавров члан РАН
Вјачеслав Никонов
Александар Боханов
Андреј Рачински
како и 2 висока свештеника РПЦ, и моментално највиши представници других конфесија у садашњу РФ. Такође и Борис Гризлов председник Думе РФ.
сорванный триумф
http://rutube.ru/tracks/951907.html?v=c8a0303864ad0ff94e0515022682d443
Врло је могуће да је филм преведен и на српском, али нисам сигуран.
Znaš šta ja sam stvarno imao dobru volju da pogledam taj film ... ali odustao sam nakon što je Lavrov izjavio da je Rusija u WWI bila pred pobjedom i da je to upropastila revolucija
.
Inače ja sam Lavrova i Nikonova upoznao. Moj mentor na MGU je sa njima dobar, naročito sa Lavrovom, stalno se njih dvojica nešto zezaju i prepucavaju.
Nikonova npr. kada sam upoznao predstavio se kao Vječeslav Aleksandrovič Nikonov, unuk Vječeslava Mihajloviča Molotova.
No da se vratim na Lavrova.
Lavrov je kada je riječ o carskoj Rusiji stvarno krajnje neobjektivan.
On ide čak toliko daleko da tvrdi i to na televiziji (posljednji put sam ga slušao u emisiji "Ime Rusije"), člancima i intervjuima da Rusija 1905. nije doživjela poraz u ratu sa Japanom, nego je prekinula borbe da se ne bi povečavao broj žrtava ... e ebga.
I ima on još takvih gafova, a nekada je bio izgleda izraziti komunista. Kada hoće da ga ušutka moj mentor mu samo pomene njegov magistarski "
Nepoznate strane Lenjinovog djelovanja" iz ranih 80-tih.
Nikonov je drugačiji - mnogo je objektivniji. U jednom svom članku on npr. on govori o razlozima revolucije 1917:
"
Лидер кадетов историк Павел Милюков сформулировал их: слабость государственности, слабость социальных прослоек, максимализм интеллигенции, незаконченность культурного типа, упорство старого режима и неискренность его уступок. Согласен. Но большинство этих ... ."
Bohanov je izgleda sličniji Nikonovu, napisao je i veoma prodavanu knjigu o Nikolaju II. Ja je nisam čitao, ali u recenzijama ga uglavnom hvale, govore kako je na jedan umjeren način pokušao opravdati cara i da u knjizi govori i o manama njegove vladavine.
Naročnickaja je od njih po meni najjača. Važi za veliki autoritet kada je riječ o vanjskoj politici carske Rusije, no izgleda da kada napravi izlet u unutrašnju onda se odmah vidi da nije baš na svom terenu.
U jednom svom članku ona je npr. rekla ovo:
"
К Первой мировой войне Россия выходила на первое место по количеству книгопечатания на душу населения и по количеству студентов, отставая только от Германии."
Наталия Нарочницкая: Самодержавие - это высшая форма реализации православной идеи в государственности, Русская линия, 07.07.2008
A to nije tačno.
Znam to zato što u jednoj od mojih najdražih knjiga, naziv joj je "Istorija knjige" stoji:
"
(...) в 1913 г., накануне империалистической войны, Россия вышла на одно из первых мест в мире (после Германии, Франции, Великобритании) по выпуску книг: 34 тыс. названий тиражом 118 млн. экз., что в три раза превышало объем книгоиздания конца XIX века."
История книги: Учебник для вузов/ Под ред. А.А.Говорова и Т.Г.Куприяновой. М.: Издательство МГУП "Мир книги", 1998.
Zbog ovoga gore bilo mi je sumnjivo i ono drugo pa sam malo i time pozabavio.
U suštini broj studenata ne znači ništa, ako se ne zna broj stanovnika. Rusija je 1913. imala 169 mil. stanovnika i otprilike 31 hilj. studenata.
V. Britanija sa 42 mil. stanovnika i nešto ispod 10 hilj. studenata imala je procentualno jaču studentsku populaciju.
Možda je Naročnickaja mislila na ruske univerzitete i VUZ-ove (mada ne vjerujem, jer onda ne bi pominjala Njemačku) na kojima je studiralo 127 hilj. studenata, što onda ukupno iznosi oko 158 hilj studenata, ali i tada Naročnickaja griješi, jer npr. u SAD je samo na školama tipa ruskih VUZ-ova studiralo 1913. oko 250 hilj ljudi, a SAD je tada imala (po popisu 1910.) 92 mil. stanovnika.
Rusija zaostaje i po broju univerziteta uopšte.
1913. u Rusiji je bilo 9 univerziteta (sa Helsinškim i Varšavskim), u Njemačkoj 22, V. Britanija 18, u Francuskoj 14, u Holandiji 5, Belgiji 3, Švedskoj 2, Danskoj 2 ... Što znači da je u Rusiji jedan univerzitet dolazio na otprilike 20 mil. stanovnika, a u Engleskoj na 2,3 mil, u Francuskoj na 2,8 mil, u Njemačkoj na 3 mil. stanovnika.
Taj odnos po Rusiju je još gori kada je riječ o onim drugim pobrojanim državama - Danska je npr. tada skoro ostvarila današnji standard 1 univerzitet na jedan milion, a veoma su mu blizu bili i Belgija i Holandija.
