Vladimir Iljič Lenjin, sto godina od smrti oca Sovjetskog Saveza

Nina

Zlatna tastatura
Supermoderator
Poruka
333.450
Vladimir-Iljic-Lenjin_460x620.jpg


Vladimir Iljič Lenjin,1870-1924) vođa Oktobarske revolucije 1917. godine u Rusiji, tvorac Sovjetskog Saveza, umro je pre tačno stotinu godina. Lenjin je pobedom u Oktobarskoj revoluciji 1917, obezbedio dolazak boljševika na vlast i uspostavljanje režima koje je za dogoročni cilj imalo uvođenje komunističkog društva. Ma koliko maglovita, njegova vizija društva, sa modifikacijama, potrajaće duže od sedam decenija na prostoru Rusije.

Osim stvaranja Ruske Socijalističke Federativne Sovjetske Republike i Sovjetskog saveza, Lenjin, profesionalni revolucionar opsednut idejom rušenja carske Rusije, bio je takođe tvorac Kominterne, odnosno Treće internacionale – međunarodne organizacije komunističkih partija.

Boljševici, odnosno potom komunisti, Sovjetski Savez nisu videli kao nastavak Rusije sa drugačijim režimom, nego prevashodno kao bazu za svetsku revoluciju.
Ideja je dakle bila da se iz Moskve pomažu najrazličitije revolucionarne tendencije sa ciljem uspostavljanja marksističkih režima po sovjetskom modelu svuda u svetu, bez razlike. Taj cilj je u narednim decenijama delimično ostvaren, ali daleko od ključnih, najrazvijenijih zemalja Zapada.

Zakleti neprijatelj carevine
Vladimir Iljič Uljanov rođen je u Simbirsku, od 1924. Uljanovsk, aprila 1870. Otac Ilja, bio je prosvetni činovnik višeg nivoa na prostoru gubernije. Rođen je Astrahanu.
Po činovničkom rangu stekao je niži plemićki status. U porodici je bilo šestoro dece. Majka Marija, rođena Blank, bila je, veruje se, obrazovana osoba.

Otac mu umire 1886. godine, a naredne je stariji brat Aleksandar osuđen i obešen, zbog pripadništva terorističkoj revolucionarnoj grupi Narodna volja, koja je spremala ubistvo cara Aleksandra Trećeg. Bila je to jedna od poslednjih grupa razbijene Narodne volje. Njeni pripadnici su prethodno, 1881. ubili cara Aleksandra Drugog, uz brojne druge atentate. Zanimljivo je da je Karl Marks, pošto je ubijen car, oduševljeno, javno, veličao taj čin i njegove izvršioce.
Ova činjenica odrediće sudbinu Vladimira Iljiča potonjeg Lenjina. Posvetiće svoj život uništenju Rusije Romanova. Započeo je studije u Kazanju. Ubrzo je odstranjen sa univerziteta i proteran. Od 1889. sa porodicom živi u Samari.

Progon i bekstvo u Švajcarsku
Konačno 1890. dobija dozvolu da pod posebnim uslovima nastavi studije prava u Sankt Peterburgu. Diplomira naredne godine. Godine 1895. pridružuje se organizaciji „Savez borbe za oslobađanje radničke klase“ jasno marksistički opredeljenoj. Uhapšen, prognan je u Sibir, na tri godine.

Ime po kom je poznat Lenjin, nastalo je kao revolucionarni pseudonim, po sibirskoj reci Lena. Prvobitno je navodno koristio pseudonim Volgin. U progonstvu piše Razvoj kapitalizma u Rusiji. Kako se po tekstu vidi, nadao se porastu bede i očaja u Rusiji, usled rasta kapitalističke privrede, što je on tumačio kao povoljan prostor za revolucionarnu delatnost.

U Švajcarsku beži 1900. godine, a u emigraciji objavljuje časopis Iskra, u kojem sarađuju Georgij Plehanov, Pavel Borisovič Akselrod, Vera Zasulič, Julij Martov, gotovo bez uticaja unutar Rusije.

Revolucija i partija iznad svega
U tom periodu, Lenjin uobličava sopstveno tumačenje Marksovog učenja. Pre svega u delu Šta da se radi gde zastupa tezu neophodnog ustrojavanja tvrde, borbene, beskompromisne, revolucionarne partije, nasuprot izvorno Marksove ideje da je industrijski proletarijat avangarda po sebi. Smatrao je takođe da treba iskoristiti sve protivnike carizma u Rusiji, seljaštvo, prema čemu su marksisti uglavnom bili sumnjičavi, prihvatao je privremenu saradnju sa građanskim partijama, liberalima.
Nije, međutim, ostavljao dilemu da saradnike treba iskoristiti kako bi se uvela čvrsta, apsolutna vlast boljševičke partije u kojoj drugi ne bi imali udela. Sasvim nasuprot većini teoretičara marksizma, Lenjin odlučno zastupa tezu da treba podsticati nacionalno pitanje na svim linijama. Drugima je to delovalo skandalozno, anahrono, prevaziđeno.

Teorijski je to razradio u tekstu Nacionalno pitanje u našem programu, objavljenom u Iskri 1903. Tada se pojavljuje koncept prema kom narodi imaju „pravo na samoopredeljenje do otcepljenja“. Naglašavao je pritom takođe, da nacionalna borba ima biti podređena interesima revolucionarne partije. Drugim rečima, video je to kao jedan od prostora potencijalne destabilzacije s ciljem stvaranja revolucionarne atmosfere.

Pošto se 1905. dogodila Prva ruska revolucija, uglavnom posledica poraza u ratu sa Japanom, dvor je u izvesnoj meri popustio. Uvedeno je izabrano predstavničko telo Duma. Pomilovani su takođe politički emiganti. Nakon povratka u Rusiju, iskoristivši amnestiju, Lenjin je odmah pozvao na opšti ustanak. Konačni efekat bunta 1905. bilo je uvođenje građanske demokratije u Rusiji.

Usavršavanje filozofske misli
Do 1917. godine, Lenjin boravi u Britaniji, Nemačkoj, Švedskoj, Švajcarskoj, Francuskoj. U vreme izbijanja rata 1914. nalazio se u Krakovu, tadašnjoj Austrougarskoj. Vlasti u Beču izlaze u susret nameri da se prebaci u Švajcarsku. Godine 1909. pojavilo se njegovo delo Materijalizam i empiriokriticizam sa ozbiljnim teorijskim pretenzijama. Reč je o knjizi sa osnovnom tezom „principa partijnosti“ u filozofiji.
Drugim rečima, tvrdio je da su filozofska propitivanja znak idejne i političke nepouzdanosti, nesolidnosti. Odnosno, da u krajnjem, nikakvo teorijsko znanje nema smisla osim u svrhu korisnosti sa stanovišta revolucionarne partije. Čitavu istoriju ljudske misli podelio je na materijalizam i idealizam pri čemu je ovo drugo, po njemu, za svaku osudu.

Ta Lenjinova knjiga u sovjetskoj državi, i njenim satelitima, službeno će imati status konačne reči na polju filozofije i društvene teorije, što je učenima i stručnima na polju filozofske misli delovalo takoreći smešno.
Izvesnu težinu imaće i njegove Filozofske sveske, zapravo zabeleške, zapažanja, nastala prilikom studiranje Hegelove Logike. Tokom Svetskog rata Lenjin piše Imperijalizam kao najviši stadijum kapitalizma. U njemu zastupa tezu da će, nasuprot osnovne marksističke postavke o revoluciji koja predstoji u industrijski najrazvijenijim zemljama, pošto je eksploatacija teža u zemljama oboda kapitalizma poput Rusije upravo na takvom terenu uslediti eksplozivno stanje kakvo je potrebno za revoluciju.

Povratak u Rusiju
Pošto je u Rusiji februara 1917. izbila buržoaska revolucija, zapravo dvorski prevrat, a car Nikolaj Drugi u martu abdicirao što je dovelo do opšteg haosa.
Lenjin je sa grupom istomišljenika potom prebačen preko Nemačke, Danske, Švedske put Petrograda. Transportovani su u zapečaćenom vozu, u organizaciji tajnih službi Nemačke, koje su se, ispostaviće se tačno, nadale da će njegovo prisustvo u Rusiji dovesti do dalje destabilizacije te zemlje

U Rusiju je stigao 17. aprila i objavljuje Aprilske teze kojima odbacuje ma kakvu podršku novim vlastima Rusije, zagovara odmah mir sa Nemačkom, vlast sovjeta, revolucionarnih veća, ukidanje vojske i policije, parlamenta, konfiskaciju imovine veleposednika, sa obećanjem podele zemlje seljacima.

Julski dani i Oktobarska revolucija
Prvi pokušaj boljševičkog preuzimanja vlasti, u julu, propao je. Uplašen beži iz Petrograda. Konačno, oktobra/novembra procenjuje da je vreme za prevrat, državni udar, pogodno, usled opšte nesposobnosti vlasti Kerenskog.
Revolucija, poznata kao Oktobarska je uspela. Odmah je nametnuo mir sa Nemačkom, po cenu strahovitih gubitaka za Rusiju. Brest-Litovski mir potpisan je marta 1918. što će omogućiti ustrojavanje novog društvenog poretka i stabilizaciju sovjetske države.

Kada je umro 21. januara 1924. u Gorkom kod Moskve, Vladimir Iljič Lenjin za jedne je bio simbol borbe obespravljenih za pravedniji svet, za druge, bio je oličenje svega najgoreg, inkarnacija zla. Zvanično, smrt i prethodno nemoć, nastupila je kao kao posledica atentata avgusta 1918, kada je pogođen u glavu. Po drugima, ludilo i smrt bili su posledica sifilisa.
Čovek koji je preobrazio svet, u trenutku smrti imao je 53 godine. Ma kako ga tumačili, po posledicama njegovog dela, bio je jedna od najbitnijih ličnosti savremene svetske istorije.
link
 
Da li je tačna vest da Lenjin želi da sklopi mir ? - Pintarić
Šta mu drugo preostaje ? Sa golom, gladnom i izmrcvarenom vojskom ratovati se ne može. Nije Lenjin gnjida da se dade čizmom zgnječiti , a nije ni budala da se dovede u situaciju da ga ta čizma zgnječi. Pametna je Lenjin glava. - Horvat

Progni i ubistva Jevreja i drugih naroda u Rusiji je prestalo tek kada je Lenjin došsao na vlast, o čemu mi pričamo ? - Pedrag Raos

Lenjin je izveo Rusiju iz rata, te je ubrzao kraj Prvog svetskog rata, spašavajući hiljade, ako ne i milione života
9.jpg

Ruski narod je prihvatio Lenjina i revoluciju :​

Glavni dokaz da je većina podržala sovjete je pobeda u građanskom ratu. Carska vojska je razbijena, a mlada radnička država je morala da izgradi vojsku iz ničega. Beli su imali podršku većine starih generala i 21 vojsku stranih intervencionista. Trocki je preuzeo skoro nemoguć zadatak , da izgradi Crvenu Armiju. Koliko god Trocki bio ubjedljiv, čak ni on nije mogao da uvjeri ljude da se bore, da snadbjevaju i da hrane vojsku koja je bila politički nepopularna.

Seljaci su bili voljni donirati žito da hrane Crvenu Armiju jer je to bila vojska koja je zaustavljala zemljoposjednika da se vrati i otme zemlju. Radnici su se dobrovoljno borili, umirali i pravili municiju za Crvenu Armiju kako bi zaustavili povratak gazda i imperijalista. Rat je nastavak politike drugim sredstvima, a u ovom slučaju sovjeti su bili u stanju da mobilizuju većinu i ostvare odlučujuću pobedu.

Uspjeh revolucije nije bio samo ekonomski već i društveni. Dok žene u Britaniji nisu imale pravo glasa do 1928. godine, žene u Sovjetskom Savezu su postigle potpunu zakonsku ravnopravnost do 1918. godine. U Kanadi žene se čak nisu ni smatrale ,,osobama" sve do 1929. godine!. Abortus je takođe legalizovan. Staljinistička kontrarevolucija je većinu toga oduzela. Uprkos povlačenju tridesetih godina prošlog vijeka, do 1970. godine postojala je rodna ravnopravnost kod studenata koji su priznati na univerzitetu: značajno pre većine kapitalističkih zemalja. SSSR je obezbedio besplatno obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i brigu o djecu, što Sjedinjene Države nikada nisu mogle postići. Nije iznenađujuće što je očekivan životni vijek skočio sa 30 godina u 1927.godini na 74 godine u 1970. i smrtnost odojčadi pala je za 90%.
Sovjetska nauka i kultura cvetali su tokom dvadesetih godina. Nakon revolucije došlo je do neverovatne eksplozije eksperimentalnih formi. Ajzenštajn je vodio put s brilijantnim filmskim klasicima. Šostakovič i drugi su izvršili revoluciju u simfoniju, a Boljšojj balet je danas poznat. SSSR postao je dominantan na Olimpijadi. Teoretska nauka takođe je išla naprijed. Teodor Dobhanski je sintetizovao Darvinovu prirodnu selekciju genetikom Mendeljeva.

Uprkos nevjrovatnoj materijalnoj, društvenoj i kulturnoj zaostalosti, napadima i sabotažama izvana i iznutra, boljševička revolucija je dovela do čuda. Sta bi današnji radnici i mladi mogli postići s daleko višim nivoom kulture i obrazovanja. Ono što guši društvo je proizvodnja za profit i kapitalistički način proizvodnje. Društvo je trenutno u ćorsokaku i ide od jedne društvene, političke i ekonomske krize do druge.

Džon Rid je napisao svoje klasično djelo ,,10 dana koji su potresli svijet", koje je dalo živahan prizor događaja iz 1917. godine.
11.jpg

Srbija voli Lenjina i veliki broj ulica u Srbiji nosi ime ovog velikog heroja !!!

Ulica Lenjinova, Sremska Mitrovica, Sremski okrug​

https://www.planplus.rs/besenovo/ulica/lenjinova/823400170

Ulica Lenjinova, Požarevac, Braničevski okrug​

https://www.planplus.rs/pozarevac/ulica/lenjinova/608001034

Ulica Lenjinova, Bečej, Južno-Bački okrug​

https://www.planplus.rs/backo-gradiste/ulica/lenjinova/820800253

Ulica Lenjinova, Ruma, Sremski okrug​

https://www.planplus.rs/ruma/ulica/lenjinova/822902157

Ulica Lenjinova, Ada, Severno-Banatski okrug​

https://www.planplus.rs/ada/ulica/lenjinova/820100589

Ulica Lenjinova, Kula, Zapadno-Bački okrug​

https://www.planplus.rs/ruski-krstur/ulica/lenjinova/821808711

Ulica Lenjinova, Sombor, Zapadno-Bački okrug​

https://www.planplus.rs/kljajicevo/ulica/lenjinova/823202001

Ulica Lenjinova, Subotica, Severno-Bački okrug​

https://www.planplus.rs/cantavir/ulica/lenjinova/823614441

Ulica Lenjinova, Kula, Zapadno-Bački okrug​

https://www.planplus.rs/kula/ulica/lenjinova/821800017

Ulica Lenjinova, Odžaci, Zapadno-Bački okrug​

https://www.planplus.rs/ratkovo/ulica/lenjinova/822402513

Ulica Lenjinova, Zrenjanin, Srednje-Banatski okrug​

https://www.planplus.rs/elemir/ulica/lenjinova/824201181
 
Pogledajte prilog 1486054

Vladimir Iljič Lenjin,1870-1924) vođa Oktobarske revolucije 1917. godine u Rusiji, tvorac Sovjetskog Saveza, umro je pre tačno stotinu godina. Lenjin je pobedom u Oktobarskoj revoluciji 1917, obezbedio dolazak boljševika na vlast i uspostavljanje režima koje je za dogoročni cilj imalo uvođenje komunističkog društva. Ma koliko maglovita, njegova vizija društva, sa modifikacijama, potrajaće duže od sedam decenija na prostoru Rusije.

Osim stvaranja Ruske Socijalističke Federativne Sovjetske Republike i Sovjetskog saveza, Lenjin, profesionalni revolucionar opsednut idejom rušenja carske Rusije, bio je takođe tvorac Kominterne, odnosno Treće internacionale – međunarodne organizacije komunističkih partija.

Boljševici, odnosno potom komunisti, Sovjetski Savez nisu videli kao nastavak Rusije sa drugačijim režimom, nego prevashodno kao bazu za svetsku revoluciju.
Ideja je dakle bila da se iz Moskve pomažu najrazličitije revolucionarne tendencije sa ciljem uspostavljanja marksističkih režima po sovjetskom modelu svuda u svetu, bez razlike. Taj cilj je u narednim decenijama delimično ostvaren, ali daleko od ključnih, najrazvijenijih zemalja Zapada.

Zakleti neprijatelj carevine
Vladimir Iljič Uljanov rođen je u Simbirsku, od 1924. Uljanovsk, aprila 1870. Otac Ilja, bio je prosvetni činovnik višeg nivoa na prostoru gubernije. Rođen je Astrahanu.
Po činovničkom rangu stekao je niži plemićki status. U porodici je bilo šestoro dece. Majka Marija, rođena Blank, bila je, veruje se, obrazovana osoba.

Otac mu umire 1886. godine, a naredne je stariji brat Aleksandar osuđen i obešen, zbog pripadništva terorističkoj revolucionarnoj grupi Narodna volja, koja je spremala ubistvo cara Aleksandra Trećeg. Bila je to jedna od poslednjih grupa razbijene Narodne volje. Njeni pripadnici su prethodno, 1881. ubili cara Aleksandra Drugog, uz brojne druge atentate. Zanimljivo je da je Karl Marks, pošto je ubijen car, oduševljeno, javno, veličao taj čin i njegove izvršioce.
Ova činjenica odrediće sudbinu Vladimira Iljiča potonjeg Lenjina. Posvetiće svoj život uništenju Rusije Romanova. Započeo je studije u Kazanju. Ubrzo je odstranjen sa univerziteta i proteran. Od 1889. sa porodicom živi u Samari.

Progon i bekstvo u Švajcarsku
Konačno 1890. dobija dozvolu da pod posebnim uslovima nastavi studije prava u Sankt Peterburgu. Diplomira naredne godine. Godine 1895. pridružuje se organizaciji „Savez borbe za oslobađanje radničke klase“ jasno marksistički opredeljenoj. Uhapšen, prognan je u Sibir, na tri godine.

Ime po kom je poznat Lenjin, nastalo je kao revolucionarni pseudonim, po sibirskoj reci Lena. Prvobitno je navodno koristio pseudonim Volgin. U progonstvu piše Razvoj kapitalizma u Rusiji. Kako se po tekstu vidi, nadao se porastu bede i očaja u Rusiji, usled rasta kapitalističke privrede, što je on tumačio kao povoljan prostor za revolucionarnu delatnost.

U Švajcarsku beži 1900. godine, a u emigraciji objavljuje časopis Iskra, u kojem sarađuju Georgij Plehanov, Pavel Borisovič Akselrod, Vera Zasulič, Julij Martov, gotovo bez uticaja unutar Rusije.

Revolucija i partija iznad svega
U tom periodu, Lenjin uobličava sopstveno tumačenje Marksovog učenja. Pre svega u delu Šta da se radi gde zastupa tezu neophodnog ustrojavanja tvrde, borbene, beskompromisne, revolucionarne partije, nasuprot izvorno Marksove ideje da je industrijski proletarijat avangarda po sebi. Smatrao je takođe da treba iskoristiti sve protivnike carizma u Rusiji, seljaštvo, prema čemu su marksisti uglavnom bili sumnjičavi, prihvatao je privremenu saradnju sa građanskim partijama, liberalima.
Nije, međutim, ostavljao dilemu da saradnike treba iskoristiti kako bi se uvela čvrsta, apsolutna vlast boljševičke partije u kojoj drugi ne bi imali udela. Sasvim nasuprot većini teoretičara marksizma, Lenjin odlučno zastupa tezu da treba podsticati nacionalno pitanje na svim linijama. Drugima je to delovalo skandalozno, anahrono, prevaziđeno.

Teorijski je to razradio u tekstu Nacionalno pitanje u našem programu, objavljenom u Iskri 1903. Tada se pojavljuje koncept prema kom narodi imaju „pravo na samoopredeljenje do otcepljenja“. Naglašavao je pritom takođe, da nacionalna borba ima biti podređena interesima revolucionarne partije. Drugim rečima, video je to kao jedan od prostora potencijalne destabilzacije s ciljem stvaranja revolucionarne atmosfere.

Pošto se 1905. dogodila Prva ruska revolucija, uglavnom posledica poraza u ratu sa Japanom, dvor je u izvesnoj meri popustio. Uvedeno je izabrano predstavničko telo Duma. Pomilovani su takođe politički emiganti. Nakon povratka u Rusiju, iskoristivši amnestiju, Lenjin je odmah pozvao na opšti ustanak. Konačni efekat bunta 1905. bilo je uvođenje građanske demokratije u Rusiji.

Usavršavanje filozofske misli
Do 1917. godine, Lenjin boravi u Britaniji, Nemačkoj, Švedskoj, Švajcarskoj, Francuskoj. U vreme izbijanja rata 1914. nalazio se u Krakovu, tadašnjoj Austrougarskoj. Vlasti u Beču izlaze u susret nameri da se prebaci u Švajcarsku. Godine 1909. pojavilo se njegovo delo Materijalizam i empiriokriticizam sa ozbiljnim teorijskim pretenzijama. Reč je o knjizi sa osnovnom tezom „principa partijnosti“ u filozofiji.
Drugim rečima, tvrdio je da su filozofska propitivanja znak idejne i političke nepouzdanosti, nesolidnosti. Odnosno, da u krajnjem, nikakvo teorijsko znanje nema smisla osim u svrhu korisnosti sa stanovišta revolucionarne partije. Čitavu istoriju ljudske misli podelio je na materijalizam i idealizam pri čemu je ovo drugo, po njemu, za svaku osudu.

Ta Lenjinova knjiga u sovjetskoj državi, i njenim satelitima, službeno će imati status konačne reči na polju filozofije i društvene teorije, što je učenima i stručnima na polju filozofske misli delovalo takoreći smešno.
Izvesnu težinu imaće i njegove Filozofske sveske, zapravo zabeleške, zapažanja, nastala prilikom studiranje Hegelove Logike. Tokom Svetskog rata Lenjin piše Imperijalizam kao najviši stadijum kapitalizma. U njemu zastupa tezu da će, nasuprot osnovne marksističke postavke o revoluciji koja predstoji u industrijski najrazvijenijim zemljama, pošto je eksploatacija teža u zemljama oboda kapitalizma poput Rusije upravo na takvom terenu uslediti eksplozivno stanje kakvo je potrebno za revoluciju.

Povratak u Rusiju
Pošto je u Rusiji februara 1917. izbila buržoaska revolucija, zapravo dvorski prevrat, a car Nikolaj Drugi u martu abdicirao što je dovelo do opšteg haosa.
Lenjin je sa grupom istomišljenika potom prebačen preko Nemačke, Danske, Švedske put Petrograda. Transportovani su u zapečaćenom vozu, u organizaciji tajnih službi Nemačke, koje su se, ispostaviće se tačno, nadale da će njegovo prisustvo u Rusiji dovesti do dalje destabilizacije te zemlje

U Rusiju je stigao 17. aprila i objavljuje Aprilske teze kojima odbacuje ma kakvu podršku novim vlastima Rusije, zagovara odmah mir sa Nemačkom, vlast sovjeta, revolucionarnih veća, ukidanje vojske i policije, parlamenta, konfiskaciju imovine veleposednika, sa obećanjem podele zemlje seljacima.

Julski dani i Oktobarska revolucija
Prvi pokušaj boljševičkog preuzimanja vlasti, u julu, propao je. Uplašen beži iz Petrograda. Konačno, oktobra/novembra procenjuje da je vreme za prevrat, državni udar, pogodno, usled opšte nesposobnosti vlasti Kerenskog.
Revolucija, poznata kao Oktobarska je uspela. Odmah je nametnuo mir sa Nemačkom, po cenu strahovitih gubitaka za Rusiju. Brest-Litovski mir potpisan je marta 1918. što će omogućiti ustrojavanje novog društvenog poretka i stabilizaciju sovjetske države.

Kada je umro 21. januara 1924. u Gorkom kod Moskve, Vladimir Iljič Lenjin za jedne je bio simbol borbe obespravljenih za pravedniji svet, za druge, bio je oličenje svega najgoreg, inkarnacija zla. Zvanično, smrt i prethodno nemoć, nastupila je kao kao posledica atentata avgusta 1918, kada je pogođen u glavu. Po drugima, ludilo i smrt bili su posledica sifilisa.
Čovek koji je preobrazio svet, u trenutku smrti imao je 53 godine. Ma kako ga tumačili, po posledicama njegovog dela, bio je jedna od najbitnijih ličnosti savremene svetske istorije.
link
Аутор слогана "Сва власт Совјетима!" „Земља сељацима“ током његовог доласка на власт. Мада није се десило ни једно ни друго. Покретач тзв. војног комунизма, тужне колективизације и новог иконономског плана. Ни једно ни друго не воде брзој индустријализацији СССР-а, већ у ствари масовној глади и 15 година разарања у селима.
Револуционарне и заправо утопијске идеје вође коштале су животе десетина милиона руских људи.
Иначе, био је једна од најутицајнијих личности свог времена - револуционарни идеолог, лопов и радикални тумач Марксовог класног концепта.
 
Poslednja izmena:
русомрзац, човјекомрзац

to stoji, ali ironično, delenjinizacija se nikada nije dogodila u Sovjetskom Savezu. pazi, poznati pesnik Majakovski je bio u pravu kada je ubrzo posle Lenjinove smrti napisao "Lenjin je živeo, živi i živeće". svi sovjetski lideri su se pozivali na nemrtvog revolucionarnog vođu. Gorbačov je svoju perestrojku eksplicitno nazvao povratkom svetim lenjinističkim principima

među zapadnoevropskim levičarima je takođe bilo rašireno mišljenje da je okrutni Staljin ukrao socijalističku revoluciju od "mudrog" Lenjina. ljudi su bili u iluziji (i u Jugoslaviji) da je Trocki, kao Lenjinov naslednik, stavio revolucionarni projekat na pravi put. međutim, takvi glasovi ne prepoznaju da su i Lenjin i Trocki delovali sa izuzetnom brutalnošću protiv stvarnih ili navodnih klasnih neprijatelja
 
Чланак којим је отворена тема (похвала ауроки теме што је копирани чланак "пропратила садржајним властитим освртом") је ипак и површан и поједностављен приказ тог времена, Улога Владимира Иљича у тим смутним и временима великог метежа је предимензионирана, стварни пројектанти тих догађаја бејаху тада глобални моћници који су имали на располагању огромне ресуресе и који су преко неког Израела Лазаревича Гељфанда, познатијим под кодним именом Александар Љвович Парвус, финансирали и креирали све те догађаје и промјене, те хаос из којег ће настати и "нова реалност" упамчћена као Совјкетски Савез. У тој причи, овај Лењин је имао само улогу корисног идиота, извођача радова који се показао добрим рјешењем у датом тренутку.

Опет, када имамо неку идеологију, важно је да ли је личностима које је историја изабрала да буду коловође те идеологије, мада некад, а то јесте како сам већ написао у овом случају, прави креатори идеје остану у сјенци а истурене личности су само извођачи радова, та идеологија циљ, или је та идеологија средство до циља.
А када говоримо о тој идеологији, бољшевизму и руској револуцији, четири су личности које су обиљежиле то вријеме, поменути Александар Љвович Парвус (илити Израел Лазаревич Гељфанд), такође помунути овај Владимир Иљич Уљанов, извјесни Лав Давидович Бронштајн и неки Коба.
Лењин и Коба су имали своје вријеме, владања и када су они креирали историју и догађаје. И Лав Давидович је креирао историју, вјероватно и више од ове двојице који су захваљујући пропаганди више глорификовани, но њега историја памти као губитника, оклеветан, проказан и проклет, прогоњен и он и дјеца му, на крају и ликвидиран, и његов правац у тој идеологији, троцкизам, бјеше стигматизован, према њему историја бјеше немилосрдна.

Између Лењина и Кобе има пуно сличности. Лењин бјеше смутљивац, сплеткарош, прагматик који ће околности окренути у личну корист, њему идеологија бјеше само средство до циља, како би остварио своје амбиције.
И Коби та идеологија бјеше само средство до циља, како би остварио амбиције, све за Лењина важи и за Кобу, уз то бјеше и бескрупулозан, у њему је остао дух друмског разбојника који је дошао у позицију да пројектује историју, када такав узурпира власт, може само зло и патњу донијети.

Бронштајн бјеше сушта супротност овој двојици, зато и у сталном сукобу са њима, он вјеше “вјерник“, вјеровао је у ту идеју, и све је томе подредио, интелигентан, говорник који је знао надахнути народне масе, војнике у борби, вјеровали су му, бјеше и немилосрдан. Да се он наметнуо за лидера, не би се промијенило пуно, доктрина црвеног терора је његово чедо.

Но опет када се осврћемо на руску револуцију, ону прву 1905-е и ону 1917-е, револуцију којом ће бити урушено моћно царство, сила која јесте пролазила кроз проблеме, искушења, кроз своје странпутице, но то бјеше моћна земља са изграђеним државним апаратом и полугама моћи, прво питање које не намеће јесте. Како се дођавола то уопште могло догодити? Да то бјеше спонтано, онако скупина залуђеника је повела угњетаване нароне масе у јуриш, па се ето потрефило подоста коинциденција, доброћудни Њемци у јеку рата пропустише воз са тим залуђеницима како би ето убрзали крај рата, у такву интерпретацију ће вјеровати лаковјерни и наивни.

То ипак бјеше Русији подваљена идеологије, ту су важнији они који су иза завјесе позорнице вукли конце, а то су најмоћнији и најбогатији свјетски играчи тог времена. Који су преко поменутог Гељфанда убризгали огромне своте новца на развоју те идеологије, припремали терен за крвави наставак приче, све како би увели Русију у хаос, мотивисани наравно да овладају тим простором и ресурсима.
Нису могли ни наслутити колико ће бити успјешни, Русија је утонула у хаос, разорена, економски уништена, демографски, отели су јој и душу, остаде само патња и мржња, идеолошка и етничка, која ће наредних деценија оптерећивати руски народ и друге нације тадашње Русије.
 

Nemački levičari pobedili: Postavljen spomenik Lenjinu u Gelzekirhenu​

Sud u Gelzekirhen marta ove godine odobrio je Marksističko-lenjinističkoj nemačkoj stranci (MPLD) podizanje spomenika Vladimiru Lenjinu, tvorcu Sovjetskog Saveza.
Upravni sud u ovom nemačkom gradu ukinuo je odluku gradske uprave da zaustavi izgradnju spomenika Lenjinu. Grad je tvrdio da će kip umanjiti istorijsku vrednost susedne zgrade štedionice, ali sud je presudio u korist levičara. Spomenik se nalazi više od deset metara od banke.
https://lat.sputnikportal.rs/202006...lenjinu--u-gelzekirhenu-video-1122818352.html
profimedia-0533874795.jpg
 
  • Haha
Reactions: PA8
21. јануара 1924. године преминуо је Владимир Иљич Лењин, комуниста, вођа Октобарске револуције и први председник Савеза Совјетских
Социјалистичких Република. Владимир Иљич Уљанов, познатији као Лењин, био је један од главних теоретичара комунистичке мисли коју су претходно развили Карл Маркс и Фридрих Енгелс и главни настављач идеја очева комунизма. Лењин је био јасан пример комунистичког револуционара који је променио ток историје подржавајући једину друштвену класу која има дужност да изврши задатак укидања експлоатације човека од стране човека: радничку класу. Отац бољшевичке револуције 1917. наставио је марксистичку теорију прилагођену контексту материјалним и објективним условима историјске ере коју је Лењин проживео, односно доба највише фазе капитализма: империјализма. Лењина памти и за њим чезне цела међународна радничка класа која је обдарена неопходним идеолошким и филозофским алатима да материјализује еманципацију радничке класе и покуша да испуни мото свих комуниста: Пролетери свих земаља, уједините се!
272212810_246352461011181_2121133315066942863_n.jpg
 
  • Haha
Reactions: PA8

Back
Top