Nikola, arhont Zahumlja iz 10. stoljeća

[Pumpaj Dinstanović]

i iz hronike Jovana Skilice

Pošto sam sad naleteo na to, da okačim ovde. Ovako ide Skilicin citat u kojem se pominju Zahumljani (sa greškom u pisanju, kao „Zahuvljani“), u VI knjizi dela po imenu „Sažetak istorija“ (Σύνοψις ἱστοριῶν, Synopsis historiōn), posvećenoj caru Vasiliju I Makedoncu (867-886); gl. br. 26:

Καὶ τὰ μὲν πρὸς ἀνίσχοντα ἥλιον οὕτως εἶχε, τὰ δὲ πρὸς ἑσπέραν ἄπεισι λέξων ὁ λόγος. καὶ τούτων γάρ, ὁμοίως τοῖς λοιποῖς, ἐπὶ πλέον ἀμεληθέντων ἐπὶ τῆς βασιλείας τοῦ Μιχαήλ, καὶ πάσης σχεδὸν Ἰταλίας, ὅση τῇ βασιλείᾳ Ῥωμαίων ἀνήκει, καὶ τῶν πλείστων τῆς Σικελίας ὑπὸ τῆς τῶν Καρχηδονίων δυνάμεως καταπολεμηθείσης καὶ ὑποφόρου τοῖς βαρβάροις γεγενημένης, ἔτι δὲ καὶ τῶν ἐν Παννονίᾳ καὶ Δαλματίᾳ καὶ τῶν ἐπέκεινα τούτων διακειμένων Σκυθῶν, Χωροβάτων φημὶ καὶ Σέρβων καὶ Ζαχλούβων Τερβουνιωτῶν τε καὶ Καναλιτῶν καὶ Διοκλητιανῶν καὶ Ῥεντανῶν, τῆς ἀνέκαθεν Ῥωμαίων ἐπικρατείας ἀφηνιασάντων καὶ αὐτονόμων καθεστηκότων, συνεπέθεντο μετὰ τοῦ καιροῦ καὶ οἱ ἀπὸ Καρχηδόνος Ἀγαρηνοί.​

​

Kai ta men pros anischonta hēlion houtōs eiche, ta de pros hesperan apeisi lexōn ho logos. kai toutōn gar, homoios tois loipois, epi pleon amelēthentōn epi tēs basileias tou Michaēl, kai pasēs schedon Italias, hosē tē basileia Rhōmaiōn anēkei, kai tōn pleistōn tēs Sikeliās hypo tēs tōn Karchēdoniōn dynameōs katapolemētheisēs kai hypophorou tois barbarois gegeneēs, eti de kai tōn en Pannonia kai Dalmatia kai tōn epekeina toutōn diakeimenōn Skythōn, Chorobatōn phēmi kai Serbōn kai Zachloubōn Tervouniōtōn te kai Kanalitōn kai Dioklētianōn kai Rhentanōn, tēs anekathen Rhōmaiōn epikrateias apheniasantōn kai autonomōn kathestēkotōn, synepethento meta tou kairou kai hoi apo Karchēdōnos Agarēnoi.​

To je što se tiče istočnih pitanja. Naracija će sada govoriti o zapadu. Ovde, kao i drugde, stvari su bile strašno zapostavljene poduži vremenski period tokom Mihailove vlasti. U skoro celom području Italije koje je pripadalo Romejskom carstvu, kao i većem delu Sicilije, prevladale su snage Karaginjana i tamošnji narod je tamo plaćao porez varvarima. Slično tako oni u Panoniji i Dalmatiji i susedni Skiti; Hrvati, Srbi, Zahumljani, Travunjani, Konavljani, Dioklićani i Neretljani, zbacili su jaram romejske vlasti kojem su bili podvrgnuti i uspostavili svoju samoupravu. ​

Slika br. 201 iz najlepšeg i najčuvenijeg rukopisa ovog dela, Madridskog Skilice iz XII veka, koje se čuva u Španskoj nacionalnoj biblioteci.

Spojler

https://www.loc.gov/resource/gdcwdl.wdl_10625/

 

[Mrkalj]

Kako je završio u Oriku, mogućnosti su dve. Pošto je izrađen u Carigradu, jedna je da nikada uopšte nije dospeo u Zahumlje. A druga jeste da je iz Zahumlja nekako završio tu. Moguće uz neku potvrdu, da li neki akt ili uz deo neke delegacije iz Zahumlja.

Postojanje neke paralelne zahumske arhontije bi bilo previše spekulativno. Pečati se ne pronađu uvek u samom mestu gde su najviše korišćeni; tako je npr. 1930-ih godina bio pronađen u Bugarskoj pečat Đorđa, sina kralja Bodina. Naziv arhontije na natpisu na reversu pečata je jednostavno previše kompatibilan nazivu zemlje koje nam je poznato iz dela porfirogenitovskog kruga, Spisa o narodima i iz Liste adresa stranim vladarima iz Spisa o ceremonijama, kao i iz hronike Jovana Skilice (tj. Georgija Kedrina).

Парафини (угљоводоници) из печатног воска боље од ВеДе-40 штите печањак, тако да је вероватније да је коришћен.

 

[Zaharije v]

Kad smo kod župana Hvalimira(moguće Komarovog Nikole) sina župana Krajine i Vlastimirove kćerke a oca Dragomira čiji je sin Stefan Vojislav(Dobrosav),Petrislava čiji je sin Jovan Vladimir i rano stradalog Miroslava gde se tu uklapa Tudjemir (Čudimir)

 

[Pumpaj Dinstanović]

U suštini, nemam nešto bitno za reći. Voleo bih da je pečat pronađen negde u Hercegovini, što bi pomoglo ubifikaciju zahumskih arheoloških ostataka. Ovako, uz prigentovo naslanjanje na Porfirogentov spis i Dukljaninovu hroniku malo sam rezervisan. Plus toga sama političko pravna istorija me više zanima kao deo priče o etnogenezi srpskog naroda, znači uz rezultate DNK testiranja, a manje kao rezultati koji imaju vrednost po sebi.

U svakom slučaju zanimljiv nalaz ali mu nešto fali. Inače, kad se govorilo o Zahumlju, pokušavam pronaći podatke gde mu je bilo političko težište, da li je to okolina Stoca ili možda Čapljina. Nekako mi se ne čini da je Ljubinje obezbeđivalo dovoljno dobru sredinu za razvoj neke državne zajednice

Ovo su varoši koji se u poglavlju o Zahumljanima navode:
1) Bona (Blagaj)
2) Hum (?)
3) Ston (na Pelješcu)
4) Josli (Ošlje)
5) Galumainik (Glumine)
6) Dobriskik (Dabar u Dabarskom polju, istočno od Stoca)

Možda kasnije budem ucrtao na karti svih 5 koji imaju ubikacije, ako mi se bude dalo.

Mislim da je na osnovu arheoloških otkrića i kasnije istorije Blagaj najznačajnije nalazište, ako se ne varam, tako da bi tu negde mogao biti nekakav epicentar Zahumljana.

Osim ako, naravno, nije Hum ključan. Krajnje je porazno to što za Hum praktično da nemamo ni (neka me ispravi neko ako grešim) neke naznake gde bi se tačno mogao nalaziti Hum. A bar po imenu, deluje naznačajaniji, ironije li.