svarozic
Buduća legenda
- Poruka
- 35.145
Slavite li vi u Herceg Bosni ove "blagdane" ili ste se preorjentisali na Ramazan i Kurban Bajram?!
-
- Popularno:
- Турци имају своју верзију косовског...
- Zasto su hrvatski intelektualci isli u...
- NATO procena, Rusiju vise ne stiti zima
- Da li je Yugo dobar auto?
- Anonimni obožavatelj
- bosnanski pravJopis
- Kako odbraniti Srbiju od NATO?
- Ko je ubio gardiste?
- Zasto ste izgubili zelju da budete Srbi
- СПЦ помаже жртвама поплава у БиХ
Vjekoslav Luburić Maks
- Začetnik teme svarozic
- Datum pokretanja
Slavite li vi u Herceg Bosni ove "blagdane" ili ste se preorjentisali na Ramazan i Kurban Bajram?!
Bastiani
Poznat
- Poruka
- 7.481
Po tome se ne razlikuju od mnogih drugih Hrvata, uključujući i predmetnog Luburića. Ja sam u vojsci imao drugara koji je za sebe govorio da je katolik iz Bosne. Pazi, u onoj vojsci, u kojoj nije bilo pametno pominjati veroispovest. Objektivno, bio je Hrvat (navijao za Dinamo
),ali ipak nije govorio da je Hrvat, nego da je katolik. I nije bio jedini.
čvrsnica
Domaćin
- Poruka
- 4.321
Hajde kad si tako načitan, nađi mi kada se katolici na Kosovu nazivaju Hrvatima prije 20. vijeka! Kad nađeš onda mi se javi i pametuj a do tada, RAZGULI!
mislis da sam ja placen da poducavam srpsku omladinu i izvlacim iz njihove povijesne sljepoce i zadojenosti,zbog koje oni nisu krivi nego drustvo u kojem zive i koje njeguje takvu zamracenu politiku.da ne spominjem rezultate te politike u proteklom ratu
mislis da nisam objasnio milion puta do sada cinjenice,migracije i rodoslovlje hrvatskih obitelji i njihove putanje.
mislis da se isplati svaki put bacat bisere pred .....
mislis da te je tesko navuci na tanak led...... odgovori na upit iz ove teme
a te teoreme o srpstvu bez podloge ostavi za mladju ekipu
čvrsnica
Domaćin
- Poruka
- 4.321
Po tome se ne razlikuju od mnogih drugih Hrvata, uključujući i predmetnog Luburića. Ja sam u vojsci imao drugara koji je za sebe govorio da je katolik iz Bosne. Pazi, u onoj vojsci, u kojoj nije bilo pametno pominjati veroispovest. Objektivno, bio je Hrvat (navijao za Dinamo
nisi otkrio točak.danas je ista situacija,ali kao storekoh neznanje je majka izgleda.
nacionalno potisnuti su oni koji zive u ruralnim muslimanskim sredinama,gdje nije ni pozeljno biti ista drugo osim katolikom.treba ih razumijeti,sto bi sebi zagorcavali zivot.
ista stvar je i u vojvodini,pogotovo nakon seseljevih akcija.sve je manje hrvata,sve vise katolika
svarozic
Buduća legenda
- Poruka
- 35.145
Ha ha ha ha!!!
Smijesan izgovor!
Kad ne slavis "Badnjak" idi makar se igraj sa djecom, otoplilo nema snijega ne možete se grudvati a Božić sutra
, a joj Boga mi ce vas pregaziti sljedeće godine pristalice velikog muftije! Neće vas ni Dodo spasiti!
Poslednja izmena:
Bastiani
Poznat
- Poruka
- 7.481
Prvo ne znam što bi u mslimanskim sredinama ruralnim i neruralnim smetalo da neko bude Hrvat, ako im već ne smeta što je katolik.
A drugo, ovaj slučaj i nije bio uz muslimanske sredine, bio je iz severne Bosne, okolina Dervente, to je ako se ne varam bila pretežno hrišćanska oblast.
čvrsnica
Domaćin
- Poruka
- 4.321
mjesana sredina,skoro svih podjednako
nemali broj hrvata koji su ostali da zive u muslimanskim sredinama (zenica,sarajevo..), se izjasnjava katolicima,sto zbog pritiska,sto zbog zbog vlastitih uvjerenja
sto bi nekom u vojvodini vise smetalo ako je neko hrvat,odnosno manje ako je neko katolik
čvrsnica
Domaćin
- Poruka
- 4.321
Ha ha ha ha!!!
Smijesan izgovor!
Kad ne slavis "Badnjak" idi makar se igraj sa djecom, otoplilo nema snijega ne možete se grudvati a Božić sutra
procitaj dijete jos koji put,mozda udje u glavu...nisit ti kriv ***
prlee
Aktivan član
- Poruka
- 1.245
Maks Luburić je 1942 izjavio da su ubili više ljudi nego osmanlijsko carstvo za svo vreme vladavine.Tvorac je sistema ustaških logora.Njemci su ga nazivali mentalnim bolesnikom.Njegova polu sestra je rukovodila logorom za žene Nova Gradiška.Pred kraj rata je bio zadužen za plan i vezu ustaša iz NDH sa ustaškim preporodom i terorističkim organizacijama u posle ratnom dobu.HNO je zamišljen prvo 1944 na IVan planini,kao pokret za borbu iza partizanskih linija,ali su ga okolnosti iratne operacije zaustavile pa je tek pokrenut 1955 u Emigraciji,njegov vođa je bio Maks Luburić.Imao je svoju štampariju za širenje letaka,propagandnih materijala...
Posle rata završava prvo u Španiji,a potom biva glavni koordinator za ustaško delovanje u švedskoj,danskoj....HNO hrvatski narodni odpor će prerasti brzo u hrvatski državotvorni odpor čije će pristalice Miro Barešić i Anđelko Brajković ubiti ambasadora Rolovića u Švedskoj 07.04.1971 godine pred proslavu 30 godina od osnivanja NDH.
Ovim postom pokazujem temelje Hrvatske nezavisnosti u 20 vjeku,gdje je oba puta zasnovana na idejama ustaštva.Glavni pokretač Hrvatske nezavisnosti koja će uslediti 1992 je Maks Luburić i njegov HNO.Akcija je izvedena u okviru Hrvatskog proljeća u kojem će biti procesuiran i budući prvi predsednik Hrvatske Franjo Tuđman prilikom ne legitimnog cepanja iz SFR Jugoslavije uhapšen je i Bruno Bušić
koji će sedamdeseteih preuzeti hrvatski drzavotvorni odpor i biti glavni nasljednik Luburića u planiranju terorističkih akcija.
Pogledajte dokumentarni zapis o ubistvu ambasadora.
Hvratski vitez? pripadnik Luburićevih ustaša njima je vitez? Onih koji su po jasenovcu ubijali sve što je Srpsko? Da,to su njima vitezi.Samo su mnogo licemrni onda da kažu kako to nema veze sa ustaštvom nego sa borbom za slobodu.A ko je vodio tu slobodu nego ustaša Luburić i njegovi sledbenici?
Sledi nastavak...
Posle rata završava prvo u Španiji,a potom biva glavni koordinator za ustaško delovanje u švedskoj,danskoj....HNO hrvatski narodni odpor će prerasti brzo u hrvatski državotvorni odpor čije će pristalice Miro Barešić i Anđelko Brajković ubiti ambasadora Rolovića u Švedskoj 07.04.1971 godine pred proslavu 30 godina od osnivanja NDH.
Ovim postom pokazujem temelje Hrvatske nezavisnosti u 20 vjeku,gdje je oba puta zasnovana na idejama ustaštva.Glavni pokretač Hrvatske nezavisnosti koja će uslediti 1992 je Maks Luburić i njegov HNO.Akcija je izvedena u okviru Hrvatskog proljeća u kojem će biti procesuiran i budući prvi predsednik Hrvatske Franjo Tuđman prilikom ne legitimnog cepanja iz SFR Jugoslavije uhapšen je i Bruno Bušić
koji će sedamdeseteih preuzeti hrvatski drzavotvorni odpor i biti glavni nasljednik Luburića u planiranju terorističkih akcija.
Pogledajte dokumentarni zapis o ubistvu ambasadora.
Hvratski vitez? pripadnik Luburićevih ustaša njima je vitez? Onih koji su po jasenovcu ubijali sve što je Srpsko? Da,to su njima vitezi.Samo su mnogo licemrni onda da kažu kako to nema veze sa ustaštvom nego sa borbom za slobodu.A ko je vodio tu slobodu nego ustaša Luburić i njegovi sledbenici?
Sledi nastavak...
prlee
Aktivan član
- Poruka
- 1.245
Te terorističke akcije je organizovao HNO sa Luburićem,a psole njegove smrti je to vodio Bruno Bušić lik u kojem je Tuđman video nadahnuće.
U fazi izmirenja ustaša i nacionalkomunista u Zagrebu početkom 1979. Klaus Kinkel je bio predsednik nemačke Savezne obaveštajne službe. Dok je specijalan štab koji je Kinkel formirao u slučaju Pekinga i Moskve dugo razmišljao ko će u tamošnjim ambasadama preuzeti teške zadatke jednog tajnog opunomoćenika obaveštajne službe koji deluje u drugoj, zapadnoj državi, u tamošnjim ambasadama, izbor za Zagreb nije bio težak. Dr Jozef Dengler se već dokazao kao dobar akter za takve funkcije na Balkanu koji rado preuzima rizike i nije već duže vreme bio nepoznat svojim obaveštajnim protivnicima u Beogradu. Tako je upravo njemu i povereno vodjstvo sedišta tajnih opunomoćenih obaveštajnih službi koje deluju u ovom području sa „referatom 12″ u Bulahu. Sedište se nalazilo u Beču.
U Denglerove ljude za najviše kontakte već se ubrajao Bruno Busić, koji je za hrvatsku stvar i stvaranje velike Hrvatske već izradio manifest: izmirenje svih hrvatskih snaga bez obzira na njihovu političku boju i prošlost sve dok se bore za nezavisnu Hrvatsku. Busić je još u detinjstvu održavao kontakte sa tajnim ustaškim organizacijama u Imotskom, zatim je, zbog čega je i izbačen iz škole, ali je slične kontakte nastavio i kasnije kada je prešao na studije ekonomskih nauka u Zagrebu. Kao poznati secesionista njega je doduše povremeno proganjala Udba, koja je pratila njegovu aktivnost, ali su ga mnoge hrvatske instance uzimale kao nacionalno svesnog Hrvata u zaštitu. On je krstario uzduž i popreko Evropom i uspostavljao operativne veze sa ustaškim emigrantima i udruženjima. U Zagrebu je pokretao listove i organizovao nastupe jer je i on bio zainteresovan za cepanje SFRJ i stvaranje nove hrvatske države. Veran svojoj ideji Busić je u uspotavljanju obaveštajnih veza izmedju istočnih i zapadnih agenata medju hrvatskim emigrantima sa nacionalkomunistima bio uspešan. Njegovu operativnu aktivnost uskladjivao je Ernest Bauer, nekadašnji oficir UNS, tajne službe fašističke Hrvatske u Drugom svetskom ratu, koji je u medjuvremenu postao čovek za vezu nemačke Savezne obaveštajne službe za Balkan, kao i sa ustaškom veličinom u Nemačkoj Brankom Jelićem koji je istovremeno radio i za KGB.U jednom dokumentu SID-a SMIP iz 1986. godine o ustaškim teroristima, koji je radjen na engleskom jeziku, za Ernesta Bauera piše da je bio “ agent Gestapoa“ i “ saradnik nemačke obaveštajne službe“, „ima pasoš Savezne Republike Nemačke“.
Pošto je u Hrvatskoj nedostajala jedna takva energična i delotvorna u javnosti figura kakav je bio Busić, Krajačić je sredio njegov povratak u Jugoslaviju. Zajedno sa kasnijim veličinama secesionističkog pokreta iz 1990. Ivanom Zvonimirom Čičkom, Draženom Budišom i Ante Paradžikom, Busić je organizovao otvorene studentske pobune. Sa Brunom Busićem agent dr Dengler je imao od sredine 70-tih godina tesne veze. Jedan novinar engleske televizije predstavio je Busića kao šefa odeljenja za obuku terorističke grupe u blizini Šarbrikena i šest meseci kasnije 1979. Busić je ubijen u Parizu. Dengler i njegov predsednik Klaus Kinkel procenjivali su ga kao jednog od glavnih budućih vodja u Hrvatskoj i žalili su zbog njegovog gubitka. Svi su tipovali na Udbu kao izvršioca.
Smrću Bruna Busića bio je otvoren put Franji Tudjmanu za preuzimanje vodjstva u hrvatskoj stvari. U to vreme Josip Broz Tito je politički reagovao na sve jače izražene separatističke težnje u SFRJ. Medjutim, pokazalo se da nije bio dobro obavešten, jer je, kako tvrdi BND, Tito informacije o tome šta se zapravo valjalo u Hrvatskoj dobio je tek iz druge ruke. Savim slučajno saznao je za vreme posete Rumuniji da rukovodstvo hrvatske komunističke partije održava kontakte sa Brankom Jelićem, poznatim i traženim ustaškim emigrantskim vodjom koji je živeo u Berlinu. On je od Rumuna čuo takodje da je hrvatsko rukovodstvo istovremeno obigravalo u istočnoevropskim zemljama kao što su Čehoslovačka, Madjarska i Rumunija, da se preko Sovjetskog Saveza založe za slučaj da uspe planirano otcepljenje od Jugoslavije. Po Titovom povratku usledila je „burna“ sednica rukovodećeg štaba u poljoprivrednom dobru Karadjordjevo, na kojoj je doneta odluka o korenitom čišćenju hrvatskog partijskog i političkog rukovodstva kao i kadrova u armiji. Medjutim, i ovo čišćenje imalo je svoje granice. Još je bilo instanci koje su uživale Titovo poverenje a koje su se pobrinule zato da mnoge glave Maspoka ili ne odlete, ili dobiju samo simbolične kazne zbog pobune. Krajačić se pre svega zalagao za svoje stare kadrove ukoliko se nisu preterano javno eksponirali. Tako je mogao da spase svog najbližeg prijatelja i saradnika tadašnjeg predsednika hrvatskog parlamenta Josipa Manolića tako što ga je poslao u penziju, dok Franju Tudjmana koji je već bio veoma poznat po svojim spisima nije mogao spasiti zatvorske kazne.
Posle toga Stevo Krajačić je na svoju ruku, mimo Tita krenuo u akciju odvajanja Hrvatske i njene tajne policije od Beograda. Specijalno Krajačićevo odeljenje u SDB Hrvatske je krajem 70-tih pripremilo 150 jugoslovenskih pasoša. Kratko vreme posle toga u Bonu u prisustvu zagrebačkog predstavnika Udbe, jednog predstavnika nemačke Savezne obaveštajne službe i uticajnog ustaškog lidera koji je živeo u Berlinu Branka Jelića odlučeno je koji članovi fašističke emigracije treba da dobiju ove pasoše. Neki od ovih pasoša dospeli su čak do Australije gde postoji jaka ustaška organizacija. Ova akcija omogućila je da se nesmetano u Hrvatsku vrate čak i ratni zločinci i kriminalci za kojima je raspisana poternica i uspostave kontakte sa krugovima oko Krajačića u Zagrebu. Nemačka tajna služba je aktivirala svoje postaje na Balkanu posebno u Zagrebu, Ljubljani i u Beogradu. Kao legalni stanovnik, iako obaveštajac BND-a dr Johan Jozef Dengler je imao pristupa SSUP-u u Beogradu i tamo mogao da – iako veoma ograničeno – razmenjuje informacije sa političkim organima i organima bezbednosti Jugoslavije. U samom Bulahu centralnu ulogu u saradnji sa Udbom igrao je Stamberger koga je Kinkel postavio na čelo referata za specijalne operacije. Ti „partnerski obaveštajni odnosi“ nisu medjutim smetali Saveznoj obaveštajnoj službi Nemačke da nastupa agresivnije u Jugoslaviji. Stare veze su reaktivirane, a tamo gde je bilo potrebno stariji saradnici su zamenjeni mladjima. Prema saznanjima jugoslovenske kontraobaveštajne službe, Savezna obaveštajna služba Nemačke je 70-tih i 80-tih godina imala sastav od oko stotinu agenata u Jugoslaviji i njihov identitet i vodja za vezu sa SDB bio je poznat.
U to vreme partnerstvo hrvatskih secesionista sa BND-om dobijalo je sve čvršće forme. Od trenutka neposredno pred Titovu smrt, 1979. godine u Zagrebu su sve odluke u strateškim i personalnim pitanjima donošene samo u dogovoru sa centrom oko Krajačića sa nadležnim instancama BND i ustaškim predstavnicima. Nemačka tajna služba je tako postala aktivan činilac u oblikovanju balkanske politike. Godinu dana posle Titove smrti, medjutim, Tudjman je 1981. ponovo bio u zatvoru. Ovoga puta zbog „neprijateljske propagande protiv SFRJ“. Tudjman je u drugoj instanci osudjen na dve godine zatvora. U okviru delegacije Nemačkog crvenog krsta dr Derne je posetio Tudjmana u zatvoru Gradiška. U SR Nemačkoj jedan Hrvat, agent BND je pomogao da se organizuje medijska kampanja u korist Tudjmana. Publicisti poput Hansa Petera Rulmana, Karl Gustav Sterm, Viktor Majer, kao Rajsmiler, urednik i sam list „Frankfurter Algemajne cajtung“ zalagali su se iz petnih žila za Franju Tudjmana.
Savezna obaveštajna sluzba nije u Hrvatskoj održavala dobre odnose samo sa Krajačićevim krugom. Ona je raspolagala tradicionalnim mrežama agenata koje je prema potrebi uključivala, podmladjivala i širila. Agente BND-a u Zagrebu od završetka Drugog svetskog rata vodi čovek čije je šifrovano ime Vlado. Pod ovim imenom pojavljuje se i čovek za vezu u Zagrebu koji uskladjuje operativne snage u Zagrebu. To je bio skoro 80-godišnjak Milivoj Huber. On je bio novinar šef privrednog „Vjesnika“ a BND ga je angažovala kao „stručnjaka za procenu“. To znači da je pored sirovih podataka dostavljao i podatke i materijale o izvesnim problematičnim situacijama ili odredjenim ličnostima. Kao novinar on je imao uticaja na javno mnjenje a mogao je po želji nalagodavca da učestvuje u oblikovanju javnog mnjenja. Ovaj agent je takodje vrbovao nove saradnike za nemačku obaveštajnu službu. Tako je na primer zavrbovao Vladu koji je vodjen pod šifrovanim imenom Ali. U stvari, radilo se o tadašnjem tehničkom direktoru zagrebačkog dnevnog lista „Kurir“ Anti Živkoviću koji je posle dolaska Tudjmana na vlast napravio karijeru. Osamdesetih godina zavrbovan je preko Vlade i tadašnji direktor „Privrednog vjesnika“ Ante Gavranović. On je 1991. postao predsednik Saveza novinara Hrvatske. Njega su na vezi držali dr Dengler i dr Bauer. Johan Jozef dr Dengler je bio agilan diplomata i obaveštajac. Službovao je u Zagrebu, Budimpešti i Helsinkiju kao konzul, odnosno ambasador Austrije i u administraciji KEBS-a. Tokom rata bio je poručnik Vermahta, odakle je i angažovan za BND. Bio je veliki prijatelj pape Vojtile, koji ga je odlikovao za pomoć Vatikanu. Dengler je koristio Jugoslaviju kao tranzitnu zemlju da bi putovao u Rumuniju, Bugarsku i Tursku. U njegove brojne obaveštajne naloge spada i potraga za Karlosom tada najtraženijim teroristom u svetu. Pod radnim imenom Karl Smit, dr Dengler je često putovao u Rim.
Sledi nastavak
U fazi izmirenja ustaša i nacionalkomunista u Zagrebu početkom 1979. Klaus Kinkel je bio predsednik nemačke Savezne obaveštajne službe. Dok je specijalan štab koji je Kinkel formirao u slučaju Pekinga i Moskve dugo razmišljao ko će u tamošnjim ambasadama preuzeti teške zadatke jednog tajnog opunomoćenika obaveštajne službe koji deluje u drugoj, zapadnoj državi, u tamošnjim ambasadama, izbor za Zagreb nije bio težak. Dr Jozef Dengler se već dokazao kao dobar akter za takve funkcije na Balkanu koji rado preuzima rizike i nije već duže vreme bio nepoznat svojim obaveštajnim protivnicima u Beogradu. Tako je upravo njemu i povereno vodjstvo sedišta tajnih opunomoćenih obaveštajnih službi koje deluju u ovom području sa „referatom 12″ u Bulahu. Sedište se nalazilo u Beču.
U Denglerove ljude za najviše kontakte već se ubrajao Bruno Busić, koji je za hrvatsku stvar i stvaranje velike Hrvatske već izradio manifest: izmirenje svih hrvatskih snaga bez obzira na njihovu političku boju i prošlost sve dok se bore za nezavisnu Hrvatsku. Busić je još u detinjstvu održavao kontakte sa tajnim ustaškim organizacijama u Imotskom, zatim je, zbog čega je i izbačen iz škole, ali je slične kontakte nastavio i kasnije kada je prešao na studije ekonomskih nauka u Zagrebu. Kao poznati secesionista njega je doduše povremeno proganjala Udba, koja je pratila njegovu aktivnost, ali su ga mnoge hrvatske instance uzimale kao nacionalno svesnog Hrvata u zaštitu. On je krstario uzduž i popreko Evropom i uspostavljao operativne veze sa ustaškim emigrantima i udruženjima. U Zagrebu je pokretao listove i organizovao nastupe jer je i on bio zainteresovan za cepanje SFRJ i stvaranje nove hrvatske države. Veran svojoj ideji Busić je u uspotavljanju obaveštajnih veza izmedju istočnih i zapadnih agenata medju hrvatskim emigrantima sa nacionalkomunistima bio uspešan. Njegovu operativnu aktivnost uskladjivao je Ernest Bauer, nekadašnji oficir UNS, tajne službe fašističke Hrvatske u Drugom svetskom ratu, koji je u medjuvremenu postao čovek za vezu nemačke Savezne obaveštajne službe za Balkan, kao i sa ustaškom veličinom u Nemačkoj Brankom Jelićem koji je istovremeno radio i za KGB.U jednom dokumentu SID-a SMIP iz 1986. godine o ustaškim teroristima, koji je radjen na engleskom jeziku, za Ernesta Bauera piše da je bio “ agent Gestapoa“ i “ saradnik nemačke obaveštajne službe“, „ima pasoš Savezne Republike Nemačke“.
Pošto je u Hrvatskoj nedostajala jedna takva energična i delotvorna u javnosti figura kakav je bio Busić, Krajačić je sredio njegov povratak u Jugoslaviju. Zajedno sa kasnijim veličinama secesionističkog pokreta iz 1990. Ivanom Zvonimirom Čičkom, Draženom Budišom i Ante Paradžikom, Busić je organizovao otvorene studentske pobune. Sa Brunom Busićem agent dr Dengler je imao od sredine 70-tih godina tesne veze. Jedan novinar engleske televizije predstavio je Busića kao šefa odeljenja za obuku terorističke grupe u blizini Šarbrikena i šest meseci kasnije 1979. Busić je ubijen u Parizu. Dengler i njegov predsednik Klaus Kinkel procenjivali su ga kao jednog od glavnih budućih vodja u Hrvatskoj i žalili su zbog njegovog gubitka. Svi su tipovali na Udbu kao izvršioca.
Smrću Bruna Busića bio je otvoren put Franji Tudjmanu za preuzimanje vodjstva u hrvatskoj stvari. U to vreme Josip Broz Tito je politički reagovao na sve jače izražene separatističke težnje u SFRJ. Medjutim, pokazalo se da nije bio dobro obavešten, jer je, kako tvrdi BND, Tito informacije o tome šta se zapravo valjalo u Hrvatskoj dobio je tek iz druge ruke. Savim slučajno saznao je za vreme posete Rumuniji da rukovodstvo hrvatske komunističke partije održava kontakte sa Brankom Jelićem, poznatim i traženim ustaškim emigrantskim vodjom koji je živeo u Berlinu. On je od Rumuna čuo takodje da je hrvatsko rukovodstvo istovremeno obigravalo u istočnoevropskim zemljama kao što su Čehoslovačka, Madjarska i Rumunija, da se preko Sovjetskog Saveza založe za slučaj da uspe planirano otcepljenje od Jugoslavije. Po Titovom povratku usledila je „burna“ sednica rukovodećeg štaba u poljoprivrednom dobru Karadjordjevo, na kojoj je doneta odluka o korenitom čišćenju hrvatskog partijskog i političkog rukovodstva kao i kadrova u armiji. Medjutim, i ovo čišćenje imalo je svoje granice. Još je bilo instanci koje su uživale Titovo poverenje a koje su se pobrinule zato da mnoge glave Maspoka ili ne odlete, ili dobiju samo simbolične kazne zbog pobune. Krajačić se pre svega zalagao za svoje stare kadrove ukoliko se nisu preterano javno eksponirali. Tako je mogao da spase svog najbližeg prijatelja i saradnika tadašnjeg predsednika hrvatskog parlamenta Josipa Manolića tako što ga je poslao u penziju, dok Franju Tudjmana koji je već bio veoma poznat po svojim spisima nije mogao spasiti zatvorske kazne.
Posle toga Stevo Krajačić je na svoju ruku, mimo Tita krenuo u akciju odvajanja Hrvatske i njene tajne policije od Beograda. Specijalno Krajačićevo odeljenje u SDB Hrvatske je krajem 70-tih pripremilo 150 jugoslovenskih pasoša. Kratko vreme posle toga u Bonu u prisustvu zagrebačkog predstavnika Udbe, jednog predstavnika nemačke Savezne obaveštajne službe i uticajnog ustaškog lidera koji je živeo u Berlinu Branka Jelića odlučeno je koji članovi fašističke emigracije treba da dobiju ove pasoše. Neki od ovih pasoša dospeli su čak do Australije gde postoji jaka ustaška organizacija. Ova akcija omogućila je da se nesmetano u Hrvatsku vrate čak i ratni zločinci i kriminalci za kojima je raspisana poternica i uspostave kontakte sa krugovima oko Krajačića u Zagrebu. Nemačka tajna služba je aktivirala svoje postaje na Balkanu posebno u Zagrebu, Ljubljani i u Beogradu. Kao legalni stanovnik, iako obaveštajac BND-a dr Johan Jozef Dengler je imao pristupa SSUP-u u Beogradu i tamo mogao da – iako veoma ograničeno – razmenjuje informacije sa političkim organima i organima bezbednosti Jugoslavije. U samom Bulahu centralnu ulogu u saradnji sa Udbom igrao je Stamberger koga je Kinkel postavio na čelo referata za specijalne operacije. Ti „partnerski obaveštajni odnosi“ nisu medjutim smetali Saveznoj obaveštajnoj službi Nemačke da nastupa agresivnije u Jugoslaviji. Stare veze su reaktivirane, a tamo gde je bilo potrebno stariji saradnici su zamenjeni mladjima. Prema saznanjima jugoslovenske kontraobaveštajne službe, Savezna obaveštajna služba Nemačke je 70-tih i 80-tih godina imala sastav od oko stotinu agenata u Jugoslaviji i njihov identitet i vodja za vezu sa SDB bio je poznat.
U to vreme partnerstvo hrvatskih secesionista sa BND-om dobijalo je sve čvršće forme. Od trenutka neposredno pred Titovu smrt, 1979. godine u Zagrebu su sve odluke u strateškim i personalnim pitanjima donošene samo u dogovoru sa centrom oko Krajačića sa nadležnim instancama BND i ustaškim predstavnicima. Nemačka tajna služba je tako postala aktivan činilac u oblikovanju balkanske politike. Godinu dana posle Titove smrti, medjutim, Tudjman je 1981. ponovo bio u zatvoru. Ovoga puta zbog „neprijateljske propagande protiv SFRJ“. Tudjman je u drugoj instanci osudjen na dve godine zatvora. U okviru delegacije Nemačkog crvenog krsta dr Derne je posetio Tudjmana u zatvoru Gradiška. U SR Nemačkoj jedan Hrvat, agent BND je pomogao da se organizuje medijska kampanja u korist Tudjmana. Publicisti poput Hansa Petera Rulmana, Karl Gustav Sterm, Viktor Majer, kao Rajsmiler, urednik i sam list „Frankfurter Algemajne cajtung“ zalagali su se iz petnih žila za Franju Tudjmana.
Savezna obaveštajna sluzba nije u Hrvatskoj održavala dobre odnose samo sa Krajačićevim krugom. Ona je raspolagala tradicionalnim mrežama agenata koje je prema potrebi uključivala, podmladjivala i širila. Agente BND-a u Zagrebu od završetka Drugog svetskog rata vodi čovek čije je šifrovano ime Vlado. Pod ovim imenom pojavljuje se i čovek za vezu u Zagrebu koji uskladjuje operativne snage u Zagrebu. To je bio skoro 80-godišnjak Milivoj Huber. On je bio novinar šef privrednog „Vjesnika“ a BND ga je angažovala kao „stručnjaka za procenu“. To znači da je pored sirovih podataka dostavljao i podatke i materijale o izvesnim problematičnim situacijama ili odredjenim ličnostima. Kao novinar on je imao uticaja na javno mnjenje a mogao je po želji nalagodavca da učestvuje u oblikovanju javnog mnjenja. Ovaj agent je takodje vrbovao nove saradnike za nemačku obaveštajnu službu. Tako je na primer zavrbovao Vladu koji je vodjen pod šifrovanim imenom Ali. U stvari, radilo se o tadašnjem tehničkom direktoru zagrebačkog dnevnog lista „Kurir“ Anti Živkoviću koji je posle dolaska Tudjmana na vlast napravio karijeru. Osamdesetih godina zavrbovan je preko Vlade i tadašnji direktor „Privrednog vjesnika“ Ante Gavranović. On je 1991. postao predsednik Saveza novinara Hrvatske. Njega su na vezi držali dr Dengler i dr Bauer. Johan Jozef dr Dengler je bio agilan diplomata i obaveštajac. Službovao je u Zagrebu, Budimpešti i Helsinkiju kao konzul, odnosno ambasador Austrije i u administraciji KEBS-a. Tokom rata bio je poručnik Vermahta, odakle je i angažovan za BND. Bio je veliki prijatelj pape Vojtile, koji ga je odlikovao za pomoć Vatikanu. Dengler je koristio Jugoslaviju kao tranzitnu zemlju da bi putovao u Rumuniju, Bugarsku i Tursku. U njegove brojne obaveštajne naloge spada i potraga za Karlosom tada najtraženijim teroristom u svetu. Pod radnim imenom Karl Smit, dr Dengler je često putovao u Rim.
Sledi nastavak
prlee
Aktivan član
- Poruka
- 1.245
Tamo je održavao kontakte sa američkom obaveštajnom službom CIA. Jugoslovenska kontaraobaveštajna služba nikada nije bila sigurna da li je Klaus Kinkel znao da njegov najznačajniji čovek u Jugoslaviji istovremeno radi i za Amerikance. Prema kazivanju Vladimira Konstantinovića na listi saradnika dr Johana Jozefa Denglera nalazili su se Perica Jurič, djak BND-a koji je radio u MUP-u Hrvatske, Ivica Vakić, bivši advokat, saradnik SDB SSUP-a i zamenik ministra hrvatske policije, Gojko Sušak, Adil Osmanović – Taran, Ivan Miles, Petar Hinić, Ivan Bubalo, Johan Pecnik i njegovi zemljaci Mark Urank, Hans Ditrih i Stefan Krote iz Graca.
Hrvatsko proljeće, nakon gašenja pokreta, imalo je značajan uticaj na predsednika Tita. Jugoslovenski ustav je promenjen 1974. godine na taj način da su ispunjeni pojedini zahtevi Hrvatskog proljeća: dozvoljena je secesija, svaka republika je imala svoju autonomiju.
Iz svega ovoga svaki ne licmjeran čovjek vidi da je od kraja II sv rata,glavni osnivač Logora jasenovac Maks Luburić u inostranstvu nastavi ustašku borbu iza linija,terorističkom organizacijom HNO koja krajem sedamdesetih u Njemačkoj biva zabranjena kao teroristička.Njegovi saradnici,koji su izikli iz njegovog HNO su Miro barešić,Bruno Bušić,a njiihovi Franjo Tuđman,Stipe mesić,Josip Manolić,Gojko Šušak,Zvonimir Čičak,sve one ličnosti koje će 1990 preuzeti hrvatsku,i umjesto odvajanjem po ustavu u parlamentu SFRJ uradiće to nelegitmnim putem na ustaškom saboru 1991 a dugo planiranim sukobom,krenuće u krvavu secesiju,nasilno da se otcepljuju od Jugoslavije.ideju Bušića da ratom odcjepe hrvatsku su sproveli,i nastavili Luburićveve ideje pokolja i progona Srba sa svojih vjekovnih ognjišta.Luburić je likvidiran 1969 od strane UDBE preko mladića kojeg je krstio Stanića.
hrvati i danas navodno negiraju ustaštvo,dok svako realan vidi kako su stvoreni njihovi temelji nezavisnosti i ko su njihovi prvi rukovodioci 1990 bili u ranijem periodu i čiji saradnici.A Srbi? Uvijek žrtve zapada i vatikana,kao i u Balkanskom ratu kad su članice Atante koje su bile uvezi sa Rusijom,Velika Britanija i Francuska bile protiv širenja i jačanja Srpstva.To dozvoljava da jedina država posle fašizma u svjetu ponovo osvane sa fašističkim temeljima na prostoru Balkana.
Luburić je osnovao logor Jasenovac,i osnovao ustaški pokret koji je praktično ponovo stvori ustašku državu 1990.Po tome je ovaj mesar iz jasenovca najznačajnija figura ustaške države bitnija čak i od Pavelića.
Da je Tuđman želeo rat po svak ucjenu,kojim bi posle kukao po svjetu proseći nezavisnost,dokazuju i riječi tadašnjeg ministra Hrvatske policije 1991 Josipa Boljkovca koji je rekao da je hrvastka na čelu sa Tuđmanom željela rat po svaku cjenu i u to uvukla Sloveniju.
Poenta svega je da su Hrvati ostali najlicemerniji narod,koji se demokratski skriva iza ustaškog lica Luburića.
Svima je ovo jasno.Sa njima ljubavi i bratstva nema.Fašisti su fašisti.
Hrvatsko proljeće, nakon gašenja pokreta, imalo je značajan uticaj na predsednika Tita. Jugoslovenski ustav je promenjen 1974. godine na taj način da su ispunjeni pojedini zahtevi Hrvatskog proljeća: dozvoljena je secesija, svaka republika je imala svoju autonomiju.
Iz svega ovoga svaki ne licmjeran čovjek vidi da je od kraja II sv rata,glavni osnivač Logora jasenovac Maks Luburić u inostranstvu nastavi ustašku borbu iza linija,terorističkom organizacijom HNO koja krajem sedamdesetih u Njemačkoj biva zabranjena kao teroristička.Njegovi saradnici,koji su izikli iz njegovog HNO su Miro barešić,Bruno Bušić,a njiihovi Franjo Tuđman,Stipe mesić,Josip Manolić,Gojko Šušak,Zvonimir Čičak,sve one ličnosti koje će 1990 preuzeti hrvatsku,i umjesto odvajanjem po ustavu u parlamentu SFRJ uradiće to nelegitmnim putem na ustaškom saboru 1991 a dugo planiranim sukobom,krenuće u krvavu secesiju,nasilno da se otcepljuju od Jugoslavije.ideju Bušića da ratom odcjepe hrvatsku su sproveli,i nastavili Luburićveve ideje pokolja i progona Srba sa svojih vjekovnih ognjišta.Luburić je likvidiran 1969 od strane UDBE preko mladića kojeg je krstio Stanića.
hrvati i danas navodno negiraju ustaštvo,dok svako realan vidi kako su stvoreni njihovi temelji nezavisnosti i ko su njihovi prvi rukovodioci 1990 bili u ranijem periodu i čiji saradnici.A Srbi? Uvijek žrtve zapada i vatikana,kao i u Balkanskom ratu kad su članice Atante koje su bile uvezi sa Rusijom,Velika Britanija i Francuska bile protiv širenja i jačanja Srpstva.To dozvoljava da jedina država posle fašizma u svjetu ponovo osvane sa fašističkim temeljima na prostoru Balkana.
Luburić je osnovao logor Jasenovac,i osnovao ustaški pokret koji je praktično ponovo stvori ustašku državu 1990.Po tome je ovaj mesar iz jasenovca najznačajnija figura ustaške države bitnija čak i od Pavelića.
Da je Tuđman želeo rat po svak ucjenu,kojim bi posle kukao po svjetu proseći nezavisnost,dokazuju i riječi tadašnjeg ministra Hrvatske policije 1991 Josipa Boljkovca koji je rekao da je hrvastka na čelu sa Tuđmanom željela rat po svaku cjenu i u to uvukla Sloveniju.
Poenta svega je da su Hrvati ostali najlicemerniji narod,koji se demokratski skriva iza ustaškog lica Luburića.
Svima je ovo jasno.Sa njima ljubavi i bratstva nema.Fašisti su fašisti.
Sanovnik
Buduća legenda
- Poruka
- 36.432
Od uvek sam tvrdio da su hrvati uvek hrvati i da se ystase ne razlikuju mnogo od ostalih svojih sunarodnika . Ovo predhono samo dokazuje to .
Pa to se odlično uklapa u teoriju da je većina Hrvata srpskog porekla pa otud njihov problem sa Srbima... Sa potomcima pravih Hrvata (Istra i primorje, eventualno Zagorje) nikad nismo imali problema, naprotiv, super smo se slagali.
Nije prvi put da nailazim na ovakvo rezoniranje, pogotovo glede Istre i Zagorja.
Ovo može napisati netko tko želi provocirati i to je to, jer da si ikada bio u Zagorju znao bi kako stvari stoje.
Ne postoje veći rasisti (u punom smislu te riječi) na Balkanu od Zagoraca. S visoka gledaju i na ostale regije u Hrvatskoj, a kamoli na istočne nacije poput Srba. Svatko tko zna zagorski mentalitet zna da su "ostali" za njih niža rasa, neljudi itd.
prlee
Aktivan član
- Poruka
- 1.245
Manje dobar hrvat i više dobar hrvat? Viđi,prema Srbinu nema baš dobrog Hrvata,pa ti sad dzaba trućaš o nekom poređenju.Današnje Hrvatska država je kao iprethodna stvorena na ustaškim temeljima,a pošto je ta vlas većinski podržana narodom u Hrvatskoj što se tiče hrvata,onda nam inije potrebno tvoj mišljenje.
Držite se teme.
Uticaj Maksa Luburića na stvaranje Hrvatske države 1991 godine. Lik i djelo Luburića.
Ne zanima nas podjela hrvata na više zle i manje zle po geografskom poreklu.
Fašisti su fašisti,licemjeri koji svoj fašizam danas kriju iza demokratije.
Poslednja izmena:
bla bla
Ja sam samo replicirao liku koji je rekao da su "Zagorci" okej Hrvati, a očito nikada nije bio u Zagorju, jer da je ne bi provalio ovakvu nebulozu. Nema to veze s odnosima hrv-srb, jednostavno su Zagorci koljači sami po sebi, rasisti, prvi susjed im je najveći neprijatelj, gdje neće biti susjedne nacije.
bok
prlee
Aktivan član
- Poruka
- 1.245
Drži se teme.
gost 226460
Iskusan
- Poruka
- 5.049
Rodoslov Orlovića i potomci roda Orlovića
Rodoslov Orlovića:
Blagonaklonošću Draga Perovića iz obraznika "Golija" dobio sam rodoslov potomaka Milije i Martina Orlovića (braće Pavla Orlovića) koji su se sa Kosova doselili u selo Čarađe na planini Goliji.
Rodoslov je objavljen u obrazniku "Golija", broj 6 (2006), strana 19.
Од рода Орловића колико је до сада познато потичу:
Дамјанци, Раичевићи, Тепавчевићи, Манојловићи, Лаловићи у Невесињу, Гацку, Никшићу и Калиновику;
Самарџићи у Кривошијама,
Мартиновићи, Вуксановићи и Бориловићи у Бајицама и Цетињу;
Кривокапићи, Банићевићи, Поповићи, Миљеновићи, Бошковићи, Ђуричићи, Марковићи, Бајковићи и Томашевићи у Цуцама;
Ђуричковићи и Драговићи у Загарачу;
Бандићи у Команима;
Rodoslov Orlovića:
Blagonaklonošću Draga Perovića iz obraznika "Golija" dobio sam rodoslov potomaka Milije i Martina Orlovića (braće Pavla Orlovića) koji su se sa Kosova doselili u selo Čarađe na planini Goliji.
Rodoslov je objavljen u obrazniku "Golija", broj 6 (2006), strana 19.
Од рода Орловића колико је до сада познато потичу:
Дамјанци, Раичевићи, Тепавчевићи, Манојловићи, Лаловићи у Невесињу, Гацку, Никшићу и Калиновику;
Самарџићи у Кривошијама,
Мартиновићи, Вуксановићи и Бориловићи у Бајицама и Цетињу;
Кривокапићи, Банићевићи, Поповићи, Миљеновићи, Бошковићи, Ђуричићи, Марковићи, Бајковићи и Томашевићи у Цуцама;
Ђуричковићи и Драговићи у Загарачу;
Бандићи у Команима;
gost 226460
Iskusan
- Poruka
- 5.049
Bandić, srodnici Orlovića, sa Orline ispod Budoša (Nikšić) i Komanima (Podgorica), potomci Radonje Ivanova, razgranati. Porijeklom su iz Klisure (Kosovo), vidi: Sekulić, Vukadinović, Vukotić, Barović, Stanković i Kolarović. Od Bandića (Komana) odselili su se na Romaniju, u Šumadiju i u nekim mjestima se prezivaju Bandić ili Komanin, kao takvi u Ulcinju (1891. god.), a kao: Bandić u Baru i peraškim naseljima; i u Bosnu: Kamen (Rogatica), Pofalići i Osjek Blažujski, Sarajevo, Gudovac i Dubovik Alihegov (Krupa).
gost 226460
Iskusan
- Poruka
- 5.049
Nemogu sada da nadjem ,ali potrudicu se ,sinoc sam citao o bandicima iz hercegovine ,pise da su se doselili sa kosova kao srbi .Pominju se u nekim starim spisama srpskih vladara ,jako davno ,dakle staro prezime ,ako nabasam opet na taj sajt ,postavicu naravno,sad nemam vremena da trazim 