Византијско царство Ромеја

  • Začetnik teme Začetnik teme Nina
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Pogledajte prilog 1676499
Рекох да се до Карла то подразумевало ни један римски цар нема ознаку римски цар већ велики цар или вечни цар или слично.

Da, znam da si to napisao. I u pravu si.

Ali to je samo objašnjenje. To ne poriče da se dotično dogodilo, ni na koji način.

Dakle, za utvrđivanje službenog naziva države kao 'Rimskog carstva' pre 812. godine, nisu nam od pomoći ni potpisi vladara na ikakvom dokumentu, niti natpisi na novcu.

Šta nam, onda, jeste od pomoći?
 
Screenshot_2025_0125_220845.png

Screenshot_2025_0125_220822.png
 
Ovo što si ovde postavio sa novčićem Flavije Jelene (Svete Jelene) dosta je zanimljivo.

Piše REPUBLIKE.

Da li to znači da grešimo kada tu državu zovemo carstvom, zato što se ona tako nije službeno nazivala, već republikom?
На том примеру можда да , ставићу их још ако хоћеш али нигде нема римског цара јер је то врста плеоназма у то време све до последњег грчког папе и до губитка града Рима кад почела потреба за наглашавањем правног наслеђа.
 
Od VII veka?

Zar nije prvi romejski vasilevs tek od 812. godine?
После Ираклија су сви василевси али се на новцу појављују још на латинском облику јер владају Италијом где је њихов новац у оптицају и правоснажан.
 
На том примеру можда да , ставићу их још ако хоћеш али нигде нема римског цара јер је то врста плеоназма у то време све до последњег грчког папе и до губитка града Рима кад почела потреба за наглашавањем правног наслеђа.

Znači, mi ovde zapravo uopšte ni ne govorimo o službenom imenu koje je ta država imala sam za sebe?

Već o istoriografskom terminu, utemeljenom na kolokvijalnoj percepciji?
 
Znači, mi ovde zapravo uopšte ni ne govorimo o službenom imenu koje je ta država imala sam za sebe?

Već o istoriografskom terminu, utemeljenom na kolokvijalnoj percepciji?
Добро које је име имала држава у време пре пада западног дела царства јер ни један цар није цар Римљана?
Тедосије свети мудри цар које државе?
 
Добро које је име имала држава у време пре пада западног дела царства јер ни један цар није цар Римљана?
Тедосије свети мудри цар које државе?

Jednostavno je. Ako je tako, onda ne možemo da izjavimo da je 'Rimsko carstvo bilo službeni naziv te države koju je sama koristila za sebe', jer za tako nešto ne postoje dokazi.
 
Титуле цара Ираклија (610–641) указују на кључну транзицију у византијској историји – прелазак са латинског на грчки језик у званичној употреби, као и почетак употребе титуле „Βασιλεὺς” (Василеус), која је заменула старију титулу „Imperator Augustus”. Ираклије је био први византијски цар који је формално прихватио титулу „Βασιλεὺς Рωμαίων“ (Цар Римљана), одражавајући промену у културном и језичком идентитету царства.


---

1. Званичне титуле Ираклија

Ираклије се потписивао са комбинацијом латинских и грчких титула, нарочито у раним годинама своје владавине. Ево неколико примера:

Ране титуле:

Dominus Noster Flavius Heraclius Pius Felix Augustus
(Наш Господар Флавије Ираклије, Побожни и Срећни Август.)
Ова латинска титула коришћена је у првим годинама његове владавине, када је латински још увек био званични језик администрације.

Imperator Caesar Flavius Heraclius Augustus
(Император Цезар Флавије Ираклије Август.)


Касније титуле:

Βασιλεὺς τῶν Ῥωμαίων
(Василеус Римљана – Цар Римљана.)
Ова титула замењује латинску форму и постаје стандардна у византијским документима након његове реформе.

Εὐσεβὴς Ἐν Χριστῷ Βασιλεὺς
(Побожни у Христу Цар.)
Ова титула одражава његову улогу као побожног хришћанског владара и заштитника Православља.



---

2. Примери титула у изворима

Законски документи и повеље:

У едиктима и повељама, Ираклије је често представљан као:
"Flavius Heraclius Perpetuus Augustus, Fidelissimus in Christo Rex."
(Флавије Ираклије, Вечни Август, Највернији у Христу Краљ.)

У једном документу из 629. године, након победе над Персијанцима, наводи се:
"Βασιλεὺς τῶν Ῥωμαίων καὶ Νικητὴς τῶν ἐχθρῶν."
(Цар Римљана и Победник над непријатељима.)


Црквени натписи:

Након повратка Часног Крста у Јерусалим (630. године), натпис на споменику гласи:
"Heraclius, Servus Christi, Triumfator."
(Ираклије, Слуга Христов, Победник.)

У васељенским саборима и црквеним документима се помиње као:
"Εὐσεβὴς Βασιλεὺς καὶ Προστάτης τῆς Ἐκκλησίας."
(Побожни Цар и Заштитник Цркве.)


Новац:

На новцу цара Ираклија могу се видети титуле које одражавају његов статус:

"DN Heraclius PP AVG"
(Dominus Noster Heraclius Pius Perpetuus Augustus – Наш Господар Ираклије, Побожни и Вечни Август.)

"Heraclius et Heraclius Constantinus Augusti"
(Ираклије и Ираклије Константин, Августи.)
Ова формулација се односи на њега и његовог сина, који је био савладар.



---

3. Кључне промене у доба Ираклија

Ираклије је формално напустио латински језик као званични језик администрације у корист грчког. Ова промена се огледа у титулама, које су све више биле на грчком.

Увео је титулу „Βασιλεὺς τῶν Ῥωμαίων“, која је заменила традиционалну римску титулу „Imperator Augustus“. Ово је означило крај римске традиције у изворној форми и успостављање византијског идентитета.


Ако су вам потребни конкретни документи из Ираклијевог доба, могу вам помоћи да их лоцирате или пружим више примера.

гтп
 
После Ираклија су сви василевси али се на новцу појављују још на латинском облику јер владају Италијом где је њихов новац у оптицају и правоснажан.

Niko nije pitao da li su vasilevsi. Ne pričamo ovde o tome, već o pitanju vasilevsi čega.

Romeja bi trebalo da su tek od 812. godine, ako ne grešim.
 
Добро које је име имала држава у време пре пада западног дела царства јер ни један цар није цар Римљана?
Тедосије свети мудри цар које државе?

Službeno, država (ako govorimo o pojmu o kakvom bismo mogli govoriti, uz razumevanje tadašnjeg sveta) je imala 2 imena:
*Senat i narod Grada Rima
*Republika

Senat i narod Grada Rima bio je prastari i tradicionalni naziv, najduže u upotrebi. Sekundarno, i nešto ređe, kao kraća forma, Republika.
 
Niko nije pitao da li su vasilevsi. Ne pričamo ovde o tome, već o pitanju vasilevsi čega.

Romeja bi trebalo da su tek od 812. godine, ako ne grešim.

Едикт о обнови цркве Светог Гроба (630. година)

Након победе над Персијанцима и повратка Часног Крста у Јерусалим, Ираклије је издао указ којим наређује обнову цркве Светог Гроба. Титула у документу гласи:
"Βασιλεὺς Ῥωμαίων καὶ Νικητὴς τοῦ Χριστοῦ Σταυροῦ."
(Цар Римљана и Победник Христовог Крста.)

Натпис на цркви Светог Гроба (Јерусалим)

На реконструисаном делу цркве налази се натпис:
"Ἡράκλειος Εὐσεβὴς Βασιλεὺς τῶν Ῥωμαίων καὶ ἀληθινὸς Δοῦλος Χριστοῦ."
(Ираклије, Побожни Цар Римљана и Истински Слуга Христов.)

Победнички натпис након повратка Крста (630. година)

На зиду у Јерусалиму:
"Βασιλεὺς τῶν Ῥωμαίων Ἡράκλειος, ὁ παλινόρθωσιν τῶν Ἁγίων Τόπων ποιήσας."
(Цар Римљана Ираклије, који је обновио Свете Земље.)

Од 629. након победе над Песијанцима истиче титулу василевс и то закуцава повратком Часног Крста у Јерусалим.

Имамо раније примере.

Писмо патријарху Сергију

У писму које је Ираклије упутио патријарху Константинопоља Сергију (око 622. године), титула гласи:
"Flavius Heraclius Augustus, Fidelis in Christo Imperator."
(Флавије Ираклије Август, Верни у Христу Император.)

Едикт о укидању монете „Фолис“ (615. година)

У овом едикту, који се односи на реформу валуте у Византији, Ираклије се потписује као:
"Flavius Heraclius Augustus, Pius Perpetuus Imperator."
(Флавије Ираклије Август, Побожни и Вечни Император.)
Документ је издат на латинском језику, али представља један од последњих значајних латинских записа у администрацији.


Има примера владара после њега на црквеним документима и службеним међутим за разлику од после 812. то није увек истицано већ спорадично попут наших краљева рецимо.
Чак и код Душанове титуле видимо да је на српским повељама унутрашњим цар Грка а на грчким василвс Ромеја.
 
Едикт о обнови цркве Светог Гроба (630. година)

Након победе над Персијанцима и повратка Часног Крста у Јерусалим, Ираклије је издао указ којим наређује обнову цркве Светог Гроба. Титула у документу гласи:
"Βασιλεὺς Ῥωμαίων καὶ Νικητὴς τοῦ Χριστοῦ Σταυροῦ."
(Цар Римљана и Победник Христовог Крста.)

Натпис на цркви Светог Гроба (Јерусалим)

На реконструисаном делу цркве налази се натпис:
"Ἡράκλειος Εὐσεβὴς Βασιλεὺς τῶν Ῥωμαίων καὶ ἀληθινὸς Δοῦλος Χριστοῦ."
(Ираклије, Побожни Цар Римљана и Истински Слуга Христов.)

Победнички натпис након повратка Крста (630. година)

На зиду у Јерусалиму:
"Βασιλεὺς τῶν Ῥωμαίων Ἡράκλειος, ὁ παλινόρθωσιν τῶν Ἁγίων Τόπων ποιήσας."
(Цар Римљана Ираклије, који је обновио Свете Земље.)

Од 629. након победе над Песијанцима истиче титулу василевс и то закуцава повратком Часног Крста у Јерусалим.

Имамо раније примере.

Писмо патријарху Сергију

У писму које је Ираклије упутио патријарху Константинопоља Сергију (око 622. године), титула гласи:
"Flavius Heraclius Augustus, Fidelis in Christo Imperator."
(Флавије Ираклије Август, Верни у Христу Император.)

Едикт о укидању монете „Фолис“ (615. година)

У овом едикту, који се односи на реформу валуте у Византији, Ираклије се потписује као:
"Flavius Heraclius Augustus, Pius Perpetuus Imperator."
(Флавије Ираклије Август, Побожни и Вечни Император.)
Документ је издат на латинском језику, али представља један од последњих значајних латинских записа у администрацији.


Има примера владара после њега на црквеним документима и службеним међутим за разлику од после 812. то није увек истицано већ спорадично попут наших краљева рецимо.
Чак и код Душанове титуле видимо да је на српским повељама унутрашњим цар Грка а на грчким василвс Ромеја.

Da li ovo što si iznad napisao zaista postoji, ili su samo neke bezveze reči koje je iskonstruisao ChatGPT, nepovezane sa tim istorijskim razdobljem i činjenicama iz njega?
 
Službeno, država (ako govorimo o pojmu o kakvom bismo mogli govoriti, uz razumevanje tadašnjeg sveta) je imala 2 imena:
*Senat i narod Grada Rima
*Republika

Senat i narod Grada Rima bio je prastari i tradicionalni naziv, najduže u upotrebi. Sekundarno, i nešto ređe, kao kraća forma, Republika.
IMG_20250125_230659.jpg
 
Da li ovo što si iznad napisao zaista postoji, ili su samo neke bezveze reči koje je iskonstruisao ChatGPT, nepovezane sa tim istorijskim razdobljem i činjenicama iz njega?
Оригинално би требало постојати код Теофана исповедника на грчком и археолошким реконструкцијама цркве Христовог гроба у Јерусалиму.
Ове наведене догађаје описује Теофан исповедник који је главни извор за ове догађаје сад нисам нашао на грчком покушаћу не видим одакле би наука уопште црпела податке о промени службеног језика , титуле , монете да нема никаквих извора.
 
Оригинално би требало постојати код Теофана исповедника на грчком и археолошким реконструкцијама цркве Христовог гроба у Јерусалиму.
Ове наведене догађаје описује Теофан исповедник који је главни извор за ове догађаје сад нисам нашао на грчком покушаћу не видим одакле би наука уопште црпела податке о промени службеног језика , титуле , монете да нема никаквих извора.
Možda nečega što pominješ ima ovde ...
https://zenodo.org/records/2408558
Članak o Irakliju i Časnom krstu.
 
Оригинално би требало постојати код Теофана исповедника на грчком и археолошким реконструкцијама цркве Христовог гроба у Јерусалиму.
Ове наведене догађаје описује Теофан исповедник који је главни извор за ове догађаје сад нисам нашао на грчком покушаћу не видим одакле би наука уопште црпела податке о промени службеног језика , титуле , монете да нема никаквих извора.

Ma nema šanse da je ono gore iz Teofanove hronike.
 

Back
Top