Византијско царство Ромеја

  • Začetnik teme Začetnik teme Nina
  • Datum pokretanja Datum pokretanja

Nina

Zlatna tastatura
Supermoderator
Poruka
385.320
Postojalo je više od hiljadu godina, a ova imperija danas se smatra jednom od najuticajnijih u istoriji i znatno je uticalo na srednjovekovnu Srbiju.
Prema predanju, na mestu današnjeg Istanbula, a nekadašnjeg Konstantinopolja, na obali Bosfora, još 657. godine postojao je antički grad Vizantion.

Njega su, takođe prema predanju, osnovali grčki kolonisti iz Megara. Grad je obnovio rimski car Konstantin Veliki i proglasio ga prestonicom Rimskog carstva 330. godine kada mu je promenio ime u Konstantinopolj.

Padom Rima 476. godine, prestalo je da postoji Zapadno rimsko carstvo, dok je Istočno nastavilo da traje kao Vizantijsko carstvo.
Termin Vizantijsko carstvo je moderan naziv koji je osmislio nemački istoričar i filolog Heonim Volf u 16. veku.
Vizantinci su sebe nazivali Romejima a svoje carstvo Romanija (Ῥωμανία) ili Vasilia Romeon (Βασιλεία Ῥωμαίων), što je prevod latinskog naziva za Rimsko carstvo, Imperium Romanorum, prenosi Nacionalna geografija.

Vizantinci su prvi upotrebili ruzmarin kao dodatak pečenoj jagnjetini.

Takođe, prvi su upotrebljavali i šafran, jedan od najskupljih začina na svetu. Do tada, on je kao i ruzmarin imao izuzetno široku primenu, ali na sasvim drugim poljima.Slatkiši i deserti bili su veoma popularni u Istočnom rimskom carstvu, pa se tako sutlijaš, na primer, servirao sa medom i cimetom, a grouta (vrsta poslastice) bila je zaslađena medom i posuta semenkama rogača ili suvim grožđem.

Takođe, među prvima su počeli da koriste limun, narandže i patlidžan, a hleb se jeo u velikim količinama, o čemu piše i priručnik gradske uprave Konstantinopolja iz 9. veka. Ovaj priručnik svedoči o povlašćenom statusu pekara koji nisu bili u obavezi da se odazivaju bilo kojoj javnoj službi koja bi ih omela u pečenju hleba.

Za vreme vladavine cara Iraklija I od 610. do 641, vojska i administracija u carstvu su restruktuirane, a umesto latinskog za službeni jezik izabran je grčki.

Vladar koji je najduže vladao Vizantijom u kontinuitetu bio je Vasilije II Bugaroubica (976-1025).
Najpoznatija priča koja se vezuje za njega je ona o oslepljivanju bugarske vojske. Naime, nakon što je porazio Bugare i ponovo osvojio Grčku, oslepeo je 15.000 bugarskih zarobljenika, a svakom stotom vojniku je ostavio po jedno oko. Grupe od po 99 vojnika vezao bi za tog stotog sa jednim okom i tako ih pustio da se vrate kući. Nakon što je ugledao slepu vojsku, bugarski car Samuilo doživeo je infarkt i umro.

Vizantijska carica Irina Atinjanka bila je prva žena koja je vladala Vizantijom (797-802) i odabrala je da nosi titulu cara, a ne carice.

Prvi vizantijski car koji je tron izgubio nasilnom revolucijom bio je Mavrikije.
Njegova politika štednje i zabrana trupama da se preko zime vrate kućama sa granice koštala ga je krune, ali i života. Nakon te odluke, vojska koju je predvodio Flavije Foka se pobunila i u dosluhu sa milicijom upala u grad. Foka je zatim zauzeo presto, ali je i on bio jedan od najomraženijih vizantijskih careva. Zanimljivo je da je on bio taj koji je uveo modu da svaki naredni muški vladar Vizantijskog carstva nosi bradu.

Carstvom su vladale dinastije: Komnina (1057 – 1059), Duka (1059 – 1078), Komnina (ponovo) (1081 – 1185), Anđela (1185 – 1204), (Nikejsko carstvo od 1204 – 1261) i Paleologa (obnovljena Vizantija) (1261 – 1453).

Poslednji vladar iz ove dinastije bio je Konstantin XI Dragaš, sin Manojla II (1391—1425) i srpske princeze Jelene Dragaš ili Dejanović.
Dejanovići su bili srpska srednjovekovna vlastelinska porodica koja je upravljala prostorom oko tromeđe današnjih republika Srbije, Bugarske i Severne Makedonije.

Konačan pad Carigrada desio se 1453. godine kada je pao pod vlast Osmanlija.

Izvor: Sputnjik
 
  • While the Western Roman Empire fell in 476 CE, the Eastern Roman Empire, centered on the city of Constantinople, survived and thrived.
  • After the Eastern Roman Empire’s much later fall in 1453 CE, western scholars began calling it the “Byzantine Empire” to emphasize its distinction from the earlier, Latin-speaking Roman Empire centered on Rome.
  • The “Byzantine Empire” is now the standard term used among historians to refer to the Eastern Roman Empire.
  • Although the Byzantine Empire had a multi-ethnic character during most of its history and preserved Romano-Hellenistic traditions, it became identified with its increasingly predominant Greek element and its own unique cultural developments.
    57.jpg
  • The term “Byzantine” was also useful to the many western European states that also claimed to be the true successors of the Roman Empire, as it was used to de-legitimize the claims of the Byzantines as true Romans. In modern times, the term “Byzantine” has also come to have a pejorative sense, used to describe things that are overly complex or arcane. “Byzantine diplomacy” has come to mean excess use of trickery and behind-the-scenes manipulation. These are all based on medieval stereotypes about the Byzantine Empire that developed as western Europeans came into contact with the Byzantines, and were perplexed by their more structured government.


    No such distinction existed in the Islamic and Slavic worlds, where the empire was more straightforwardly seen as the continuation of the Roman Empire. In the Islamic world, the Roman Empire was known primarily as Rûm. The name millet-i Rûm, or “Roman nation,” was used by the Ottomans through the 20th century to refer to the former subjects of the Byzantine Empire, that is, the Orthodox Christian community within Ottoman realms.
 
предговор

"на моје велико задовољство колега ми је омогућио да
погледам документа која би ми била недоступна у неким другим
околностима. Била су то оригинална историјска документа.
Прегледом римских докумената од пре 1453. године,
нисам нашао ниједан византијски документ.
Сви документи носили су ознаку Римско царство а уместо
византинаца постојали су (Roma)Ромеји, односно Римљани"
Међу Римљанима није било обележја народа(племена),
сви су били само Ромеји, Римљани. Тако су седамнаест
римских императора били Срби(Ромеји) а највећи просперитет
достигнут је за време владавине Василија Другог. Све што је
написано или изграђено приписивано је Ромејима без обзира
ком народу, односно племену припадали.
Обележје народа почиње да се јавља тек у 6. веку када
почиње формирање држава у оквиру Римског царства. Од тог
времена почиње препознавање народа који су се налазили у
оквиру Римског царства. У документима после 6. века јавља
обележје Ромеја ком народу припадају.
Истражујући историју Истанбула, сазнајем да је у трећем
веку Истанбул носио име Augusta Antonina. Цар Константин
му је дао име Secunda Roma (Други Рим) и прогласио га
престоницом Римског царства. И тада сазнајем да се овај град
никада није звао Константинопољ.
До 5. века овај град се звао Secunda Roma а од 5. века
добија назив Nova Roma (Нови Рим). Народи у окружењу
Истанбул су звали Rūmiyet al-kubra, عاصمة الرومان , Велики град
римљана или Taht-i Rūm, , وميان پايتخت , Престоница римљана. У
старим српским и црквеним документима налази се име
Цариград. Назив Истанбул добио је на захтев турске владе тек
1923. године.
У својој дугој историји овај град никада није носио
име Византион и никада није био престоница Византије

Ниједан цар источног дела Римског царства није носио
назив византијски цар. Ниједан документ није указивао да
постоје Византијци. На облигационим документима потписивали
су се само Ромеји, Римљани.
Ако у Енглеској живе Енглези у Француској Французи
онда је Византија једино царство на свету где народ није носио
име своје државе, односно у измишљеној Византији нема
Византинаца, али има Римљана.
Све до 395. године Римско царство је било јединствено.
Те године цар Теодосије Велики поделио је Римско царство на
два дела. Једном сину Аркадију је дао источни део а другом
Хонорију западни део Римског царства.
Западни део Римског царства пропада 478. године па
источни део Римског царства, Nova Roma, постаје наследник
целокупног културног и историјског наслеђа Римског царства

Сукоб две Цркве, Православне и Католичке, започео је
на Петнаестој седници Четвртог Васељенског Сабора због
усвајања Канона 28 када је Васељенска патријаршија добила
духовну јурисдикцију. Од тог времена почиње политичко и
духовно ривалство између Новог Рима(Nova Roma) и Рима.
После једног миленијума, од пропасти западног дела
Римског царства, 1453. године пропада и источни део Римског
царства. После пада источног дела Римског царства, економски
оснаженом Риму никако није одговарало да историјско и
духовно наслеђе Римског царства дели са Новим Римом (Nova
Roma).
Због тежње папе да постане врховни поглавар
Хришћанске Цркве, са принципом непогрешивости, сукоб
Васељенске патријаршије и римског Папе је довео до Великoг
раскола 1054. године. Хришћанска Црква нема врховног
поглавара а Васељенски патријарх је први међу једнакима.
Због тога је папа тражио начине како да доведе Рим у
центар политике и да постане једини поглавар Хришћанске
Цркве. Захтев папе за повратак културног и духовног наслеђа
има историјске основе јер је Римско царство настало из Римске
Републике.
Међутим, томе се противила Васељенска патријаршија
која поштује и чува каноне и одлуке седам Светих Васељенских
сабора и десет признатих Помесних Сабора.
На основу Васељенских и признатих Помесних
документа, центар хришћанства је била Secunda Roma а
касније Nova Roma. Противљење Хришћанске Православне
Цркве, око преузимања духовне и политичке власти, односно,
историјског и духовног наслеђа, имало је историјску основу јер
је центар хришћанства била Васељенска Патријаршија.
Свих седам Светих Васељенских сабора одржано је под
покровитељством Васељенске патријаршије, па је Хришћанска
Православна Црква сматрала да њој припада историјско и
духовно наслеђе.
1. Никејски сабор (мај — јун 325.);
2. Secunda Roma сабор (мај — јул 381.), у нашем народу
познат као Први Цариградски сабор;
3. Ефески сабор (јун — јул 431);
4. Халкидонски сабор (8. октобар — 1. новембар 451.);
5. Nova Roma сабор (мај — јун 553.) у нашем народу познат
као Други цариградски сабор;
6. Nova Roma сабор (новембар 680. — септембар 681.) у
нашем народу познат као Трећи цариградски сабор;
7. Други Никејски сабор (септембар — октобар 787.).
Већина од признатих Помесних сабора одржани су у
источном делу Римског царства:
1. Помесни сабор Анкирски (314.), у нашем народу познат
као Први помесни сабор;
2. Помесни сабор Неокесаријски (315.), односно Други
помесни сабор.
3. Помесни сабор Гангрски (340.), односно Трећи помесни
сабор.
4. Помесни сабор Антиохијски (341.), односно Четврти
помесни сабор.
5. Помесни сабор Сардички (343.), односно Пети помесни
сабор.
6. Помесни сабор Лаодикијски (друга половина 4. века),
односно Шести помесни сабор.
7. Помесни Secunda Roma сабор (394.), у нашем народу
познат као Седми помесни Цариградски сабор.
8. Помесни сабор Картагински (419.), односно Осми
помесни сабор.
9. Помесни Nova Roma сабор (861.), у нашем народу
познат као Девети помесни Цариградски сабор.
10. Помесни велики Nova Roma сабор (880.), у нашем
народу познат као сабор у Светој Софији.
У документима Васељенских и Помесних сабора
Хришћанске Цркве не постоји реч Византија. Такође нема
ни Констатинопоља ни Византиона ни Византинаца. У
месецословима Хришћанске Православне Цркве не
постоји ниједан византијски светитељ.
Од 1054. па све до 1557. године, Рим је покушавао да
преузме културно наслеђе источног дела Римског царства,
односно Новог Рима. Међутим, сви ти напори Рима били су
безуспешни.
 
Тада се јавила генијална замисао.
Измислиће ново име источном делу Римског царства и
назваће га Византија.
И тако уместо вековне борбе за историјско и културно
наслеђе, политика на граници људске ингениозности у 16. веку
Херонима Волфа, Великог изумитеља, преузела је све то без
борбе.

Истраживања старих историјских докумената католичке
Цркве показују да се измишљена Византија први пут јавља тек
у 16. веку.
Тако долазимо до сазнања да
Византија никада није постојала, а измишљена
византијска историја Великог изумитеља, Херонима
Волфа и домаћих сервилних историчара је највећи
историјски фалсификат у историји људске цивилизације.
Уз помоћ сервилних историчара у земљама које су
припадале источном делу Римског царства, Рим преузима
целокупно историјско наслеђе Новог Рима. Међутим, борба око
духовног наслеђа и признавања Папе за врховног поглавара
Хришћанске Цркве води се и данас. У данашње време Духовно
јединство хришћана је неопходно, само је начин постизања тог
јединства споран.
Византија није царство, већ ингениозни
инструмент Великог изумитеља који је озаконио
преузимање историјског и културног наслеђа Новог
Рима.
Сада источни део Римског царства, које је назван
Византија, има неку ''своју'' византијску историју која ће се
писати у 16. и 17 веку, и која се не сме поистовећивати са
историјом Римског царства.
Назив Nova Roma треба избрисати из свих
националних историја и свих црквених документа и дати
му ново име Византион или Константинопољ.

Дале нема ни Византије ни града Визатиона нити Констатинопоља већ Рома Секунда. Дрги Рим.
Сад и овај клип кад се погледа онда историја може да почне.

 
Poslednja izmena:
Opste poznato je da To carstvo nije postojalo pod tim imenom..ime je izmenio zapad njihova nauka i crkva sa ciljem da daju na znacaju jednom varvarskom vodji konkretno Karlu Velikom koji je u Rimu 800 godine od Rimskog Biskupa dobio tada ispraznu titulu..Tzv..Rimskog Cara zapad je preduzimao sve i Crkva i Varvarske drzave da se dokazu kao jedini naslednici celokupnog..Rima..sto im dugo vekova nije ishlo bash ponajbolje..Mislim da se 476 god..nije nista znacajno dogodilo za tadasnji svet..Rimsko Carstvo sa Rimskim Carevima je i dalje postojalo u svom sjaju..kulturi i vojnoj snazi..i verovatno bi povratilo svoje zapadne provincije da nije bilo Arapske najezde u VII Veku..Pravi kraj toga Carstva po meni je bila 1204 god sa zauzecem i divljackim pljackanjem Carigrada i raspadom carstva na zavadjene drzavice u tzv..IV Krstaskom ratu..Nesto se obnovilo sredinom XIII veka sto vishe nije bilo Rimsko Carstvo..nego kao takvo samo po imenu koje je tu dotrajavalo jedno 200-tinak godina..
 

@Khal Drogo хтедох избрисати али сам видео да си поставио парт 2 ја сам поставио парт 1
Поставио сам у посту бр.3 и први део документарца. Но не мари ако је дуплиран видео прилог, не мислим ни да треба скренути пажњу модератору на ту чињеницу, добар документарац (а овај је добар) је на свакој теми само добро дошао, таман био и дуплиран.
 

Relevantni deo:


Ne postoji reč Vizantija.

Žvandra Lili je poznata po plasiranju dezinformacija po društvenim mrežama, a ovaj video klip joj nije izuetak.

Više detalja ovde: https://forum.krstarica.com/threads/becko-berlinska-skola-vs-novoromanticari.486173/post-40645483

Srednjovekovni Srbi Mramorno more nazivali su Vizantijskim morem; prestoni grad Konstantinopolj su nazivali Vizantijom. Da bude stvar najgora, romejski istoriograf u kojeg se pripadnici novoromantičarske zajednice, gde je i gđa Lili, kunu...Laonik Halkokondil...sve vladare Istočnog rimskog carstva naziva vizantijskim vasilevsima (Βυζαντίου βασιλέον).

Halkokic.jpg


Poruka u postavljenom video klipu, prepunom gluposti, klasična je konstrukcija teorija zavere bez argumenata.
 
U Evropi se od kraja IX stoleća koristio termin bezant (francuskog porekla) za zlatnike potekle sa istoka; od nomizme (odnosno od antičkog solida) pa na dalje: https://en.wikipedia.org/wiki/Gold_dinar

https://ru.wikipedia.org/wiki/Безант_(монета)

U slovenskim prevodima najprestižnija moneta Istočnog rimskog carstva nazivana je vizantin.
Срби и Франци су их звали Грцима а град Цариград.

1. Никејски сабор (мај — јун 325.);
2. Secunda Roma сабор (мај — јул 381.), у нашем народу
познат као Први Цариградски сабор;
3. Ефески сабор (јун — јул 431);
4. Халкидонски сабор (8. октобар — 1. новембар 451.);
5. Nova Roma сабор (мај — јун 553.) у нашем народу познат
као Други цариградски сабор;
6. Nova Roma сабор (новембар 680. — септембар 681.) у
нашем народу познат као Трећи цариградски сабор;
7. Други Никејски сабор (септембар — октобар 787.).
Већина од признатих Помесних сабора одржани су у
источном делу Римског царства:
1. Помесни сабор Анкирски (314.), у нашем народу познат
као Први помесни сабор;
2. Помесни сабор Неокесаријски (315.), односно Други
помесни сабор.
3. Помесни сабор Гангрски (340.), односно Трећи помесни
сабор.
4. Помесни сабор Антиохијски (341.), односно Четврти
помесни сабор.
5. Помесни сабор Сардички (343.), односно Пети помесни
сабор.
6. Помесни сабор Лаодикијски (друга половина 4. века),
односно Шести помесни сабор.
7. Помесни Secunda Roma сабор (394.), у нашем народу
познат као Седми помесни Цариградски сабор.
8. Помесни сабор Картагински (419.), односно Осми
помесни сабор.
9. Помесни Nova Roma сабор (861.), у нашем народу
познат као Девети помесни Цариградски сабор.
10. Помесни велики Nova Roma сабор (880.), у нашем
народу познат као сабор у Светој Софији.
У документима Васељенских и Помесних сабора
Хришћанске Цркве не постоји реч Византија. Такође нема
ни Констатинопоља ни Византиона ни Византинаца. У
месецословима Хришћанске Православне Цркве не
постоји ниједан византијски светитељ.
 
Срби и Франци су их звали Грцима а град Цариград.

1. Никејски сабор (мај — јун 325.);
2. Secunda Roma сабор (мај — јул 381.), у нашем народу
познат као Први Цариградски сабор;
3. Ефески сабор (јун — јул 431);
4. Халкидонски сабор (8. октобар — 1. новембар 451.);
5. Nova Roma сабор (мај — јун 553.) у нашем народу познат
као Други цариградски сабор;
6. Nova Roma сабор (новембар 680. — септембар 681.) у
нашем народу познат као Трећи цариградски сабор;
7. Други Никејски сабор (септембар — октобар 787.).
Већина од признатих Помесних сабора одржани су у
источном делу Римског царства:
1. Помесни сабор Анкирски (314.), у нашем народу познат
као Први помесни сабор;
2. Помесни сабор Неокесаријски (315.), односно Други
помесни сабор.
3. Помесни сабор Гангрски (340.), односно Трећи помесни
сабор.
4. Помесни сабор Антиохијски (341.), односно Четврти
помесни сабор.
5. Помесни сабор Сардички (343.), односно Пети помесни
сабор.
6. Помесни сабор Лаодикијски (друга половина 4. века),
односно Шести помесни сабор.
7. Помесни Secunda Roma сабор (394.), у нашем народу
познат као Седми помесни Цариградски сабор.
8. Помесни сабор Картагински (419.), односно Осми
помесни сабор.
9. Помесни Nova Roma сабор (861.), у нашем народу
познат као Девети помесни Цариградски сабор.
10. Помесни велики Nova Roma сабор (880.), у нашем
народу познат као сабор у Светој Софији.
У документима Васељенских и Помесних сабора
Хришћанске Цркве не постоји реч Византија. Такође нема
ни Констатинопоља ни Византиона ни Византинаца. У
месецословима Хришћанске Православне Цркве не
постоји ниједан византијски светитељ.

To si već kačio i nemam pojma zašto ponavljaš. To što se u nekim drugim izvorima oni nazivaju Grcima, Konstantinopoljem, Rimom, itd...ne znači da možemo da se pravimo ludim, zažmurimo i ignorišemo i vizantijsko ime. A posebno ne da lupetamo kako je to ime izmišljeno u drugoj polovini XVI st., što je samo po sebi čista izmišljotina, zapravo. :D

Pa valjda ti je jasno da to nema apsolutno nikakvog smisla...a posebno ne šta ta Žvanda Lili lupeta...
 
Поставаља се поента како они сами себе звали? Звали су Ромејима до пре пада Цариграда када се појављују неопаганске секте и један период и епоху која је посебна тема буђење грчког национализма и повезивањем Роме са континуитетом грчке антике.

Како су се на докментима потписаивали и звали је битно а не како су их други народи звали. из первепсије Арапа Европљани су Франци.
Па из тога не можемо извући закључак да је цела Европа Франачка. У трајању ове епохе за Ромеја је била увреда Грк јер је ромејски поредак духовни и наднационални као и Србину рећи да је Рац.
 
To si već kačio i nemam pojma zašto ponavljaš. To što se u nekim drugim izvorima oni nazivaju Grcima, Konstantinopoljem, Rimom, itd...ne znači da možemo da se pravimo ludim, zažmurimo i ignorišemo i vizantijsko ime. A posebno ne da lupetamo kako je to ime izmišljeno u drugoj polovini XVI st., što je samo po sebi čista izmišljotina, zapravo. :D

Pa valjda ti je jasno da to nema apsolutno nikakvog smisla...a posebno ne šta ta Žvanda Lili lupeta...
Толико има да си то сам мени рекао а ја сам ти рекао да знам и да је Византија научни термин.
Међутим кад неко други то каже а не ти онда није тачно.
Документи јасно показују како су се звали ти постављаш документе после пада Цариграда.
Наравно да су се угледне цариградске породице ради задржавања привилегија и достојанства инкорпорирали у идеју западног Рима јер више бису имали куд. Не кажем да нису дали допринос они су истицали да Ромеј и Римљанин није исто првенствено мислећи на германски обновљени Рим.
 
Толико има да си то сам мени рекао а ја сам ти рекао да знам и да је Византија научни термин.
Међутим кад неко други то каже а не ти онда није тачно.
Документи јасно показују како су се звали ти постављаш документе после пада Цариграда.
Наравно да су се угледне цариградске породице ради задржавања привилегија и достојанства инкорпорирали у идеју западног Рима јер више бису имали куд. Не кажем да нису дали допринос они су истицали да Ромеј и Римљанин није исто првенствено мислећи на германски обновљени Рим.

I, koliko je to pre Hijeronima Volfa? Koliko godina je on imao tada?

Међутим кад неко други то каже а не ти онда није тачно.

Ne razumem. Na šta misliš da nije tačno kad neko drugi kaže?
 

Back
Top