Византијско царство Ромеја

  • Začetnik teme Začetnik teme Nina
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Screenshot_2025_0125_234700_com.krstarica.krstarica.png

Screenshot_2025_0125_234615_com.krstarica.krstarica.png

Screenshot_2025_0125_234536_com.krstarica.krstarica.png
 
Screenshot_2025_0125_234434_com.krstarica.krstarica.png

Screenshot_2025_0125_234348_com.krstarica.krstarica.png

Screenshot_2025_0125_233537_com.krstarica.krstarica.png


Мислим да у овоме што је поставио @АнаиванГорд има сасвим доста да се види и постоје академски радови о реконструкцији Христове цркве у Јерусалиму.

Треба додати да је Псеудофедеригарова хроника богатији извор биографије и живота Ираклија од поменутих дела.
 
Ирина се поштује као светица у православном хришћанству. Као владарка носила је титулу мушку цара (βασιλεύς) и била је последњи представник Исавријске династије.
Овде немам извор википедија је у питању али бих рекао да су ово у византологији познате и признате ствари.

Ја бих се сложио са Митићем једино око тога да Римљани и Ромеји нису били нација већ политички појам и да су иза тог политичког појма увек стојали етноси као надимци.
Сваки "варварски цар" би скоро по неписаном правилу постао легитиман кад би угушио побуну у својој етничкој групи видљиво код Исавријанаца које су третирали као брђане и Шиптаре али су им помогли да истерају Готе и њихове кланове у институцијама источног царства Зонон Исавријанац је уз подршку горштака Исавријанаца које није ни Александар покорио нити било ко тотално истерао Готе и ослабио њихов утицај у Цариграду иначе би исто прошли као западно царство.
Владао је велики анимозитет између Грка и Исавријанаца које су сматрали варварима и дивљацима али нужно зло за ослобађање од Гота.
 
Evo kompletnijeg popisa za Iraklija:
--savremeni ili bliski vremenu--
* Pashalna hronika
* istorija Teofilakta Simokate
* spisi Georigija iz Pisidije
* korpus egipatskih papirusa
* govor Teodora Sinkela o carigradskoj opsadi 626. godine
* hronika Jovana od Nikijua
* Sebeosova istorija
* Huzistanska hronika
* Knjiga papa
* Učenje Jakova
* Kuran
* žitije Sv. Teodora Sikeota
* žitije Sv. Anastasija Persijskog

--kasniji izvori--
* Hronografija Teofana Ispovednika (prenoseći sirijskog hroničara, Teofila iz Edese)
* Kratka istorija pratrijarha Nikifora (isti izvor je koristio, gornji)
* istorija kuće Arcuni
* Eutihijeva (arapska) hronika
* celi niz preostalih arapskih (uglavnom vrlo dubioznih i najčešće beskorisnih) kasnijih hronika

Osim toga, iz Iraklijevog perioda imamo novac i pečate (najpoznatiji je pečat Džabale, vođe Iraklijevih Arapa).

Ovo iznad je većina, najbitnijih; nije spisak kompletan, već izbor
 
Poslednja izmena:
Q. in perpetuum hibernum:
Evo kompletnijeg popisa za Iraklija:
--savremeni ili bliski vremenu--
* Pashalna hronika
* istorija Teofilakta Simokate
* spisi Georigija iz Pisidije
* korpus egipatskih papirusa
* govor Teodora Sinkela o carigradskoj opsadi 626. godine
* hronika Jovana od Nikijua
* Sebeosova istorija
* Khuzistanska hronika
* zapadno sirijske hronike
* Kuran
* žitije Sv. Teodora Sikeota
* žitije Sv. Anastasija Persijskog

--kasniji izvori--
* Hronografija Teofana Ispovednika (prenoseći sirijskog hroničara, Teofila iz Edese)
* Kratka istorija pratrijarha Nikifora (isti izvor je koristio, gornji)
* istorija kuće Arcuni
* zapadno sirijske hronike (kasnije)
* Eutihijeva (arapska) hronika
* celi niz preostalih arapskih (uglavnom vrlo dubioznih i najčešće beskorisnih) kasnijih hronika

Osim toga, iz Iraklijevog perioda imamo novac i pečate (najpoznatiji je pečat Džabale, vođe Iraklijevih Arapa).
Kliknite za proširenje...
Добро шта то мења у овоме свему?
Пронађи титуле и потписе који постоје па да видимо.
 
NickFreakyrgios:
Добро шта то мења у овоме свему?
Пронађи титуле и потписе који постоје па да видимо.
Kliknite za proširenje...

Samo sam potražio šta su izvori za Iraklija, bez ikakvog daljeg cilja od toga. Ne bi trebalo da menja apsolutno ništa, već kompilira popis istorijskih izvora.
 
Q. in perpetuum hibernum:
Samo sam potražio šta su izvori za Iraklija, bez ikakvog daljeg cilja od toga. Ne bi trebalo da menja apsolutno ništa, već kompilira popis istorijskih izvora.
Kliknite za proširenje...
Једино ми није јасно где Теофилакт Симоката пише о Ираклију кад дело завршава са 602. смрћу цара Маврикија?
 
NickFreakyrgios:
Pogledajte prilog 1676533
Pogledajte prilog 1676534
Pogledajte prilog 1676535

Мислим да у овоме што је поставио @АнаиванГорд има сасвим доста да се види и постоје академски радови о реконструкцији Христове цркве у Јерусалиму.

Треба додати да је Псеудофедеригарова хроника богатији извор биографије и живота Ираклија од поменутих дела.
Kliknite za proširenje...

Ovako isečeno je dosta nejasno. Slabo išta možemo da razumemo šta je ovo i šta tu tačno piše.

Ako hoćeš neku posebnu poentu, prikaži samo konkretno taj jedan delić.
 
Q. in perpetuum hibernum:
Ne završava se. Simokatin spis seže do 628. godine, pokrivajući i veći deo Iraklijeve vlasti.
Kliknite za proširenje...
Најзрелије Симокатино дело јесте његова Историја, у осам књига, где описује доба Маврикијеве владавине (582–602), настављајући заправо тамо где је стао Менандар Протектор, кога веома цени, и завршавајући своје дело 602, када је на престо ступио Фока, најљући „тиранин“. Цело градиво поделио је у осам књига, као и Прокопије, а можда и Менандар. Свима њима узор је Тукидидово дело подељено у осам књига. И у свом историјском делу Симоката је алегоричан, стављајући на почетак дијалог између персонификација Филозофије и Историје.

Основна тема Историје јесте рат који је Византија на истоку водила против Персије, али су у њу уметнути и описи дела персијског краља Хозроја II (владао 590-628), као и рат Византије на Балкану против Словена и Авара, укључујући и важне податке о различитим турским вођама. Симокатини извори су тројаки: прво, старија историјска дела (нарочито изгубљено дело Јована Епифанијског); друго, архивска документа, која су Симокати стајала на располагању на двору (нпр. персијски списи); и најзад, усмена традиција старијих живих савременика Маврикијеве владавине.

То после 602. није оригинално његово.
 
Q. in perpetuum hibernum:
Ovako isečeno je dosta nejasno. Slabo išta možemo da razumemo šta je ovo i šta tu tačno piše.

Ako hoćeš neku posebnu poentu, prikaži samo konkretno taj jedan delić.
Kliknite za proširenje...
Аман оставио ти је @АнаиванГорд дело на 20 страница које можеш да скинеш и да читаш сад ја треба на телефону да ти увећавам и кропујем а немам комп мсм ајде....
 
NickFreakyrgios:
Аман оставио ти је @АнаиванГорд дело на 20 страница које можеш да скинеш и да читаш сад ја треба на телефону да ти увећавам и кропујем а немам комп мсм ајде....
Kliknite za proširenje...

Ne treba ništa da uvećavaš, već samo svojim rečima ukažeš (br. str. i sl.) o čemu se radi.
 
NickFreakyrgios:
Најзрелије Симокатино дело јесте његова Историја, у осам књига, где описује доба Маврикијеве владавине (582–602), настављајући заправо тамо где је стао Менандар Протектор, кога веома цени, и завршавајући своје дело 602, када је на престо ступио Фока, најљући „тиранин“. Цело градиво поделио је у осам књига, као и Прокопије, а можда и Менандар. Свима њима узор је Тукидидово дело подељено у осам књига. И у свом историјском делу Симоката је алегоричан, стављајући на почетак дијалог између персонификација Филозофије и Историје.

Основна тема Историје јесте рат који је Византија на истоку водила против Персије, али су у њу уметнути и описи дела персијског краља Хозроја II (владао 590-628), као и рат Византије на Балкану против Словена и Авара, укључујући и важне податке о различитим турским вођама. Симокатини извори су тројаки: прво, старија историјска дела (нарочито изгубљено дело Јована Епифанијског); друго, архивска документа, која су Симокати стајала на располагању на двору (нпр. персијски списи); и најзад, усмена традиција старијих живих савременика Маврикијеве владавине.

То после 602. није оригинално његово.
Kliknite za proširenje...


1737849996910.png


https://www.google.rs/books/edition/Guide_to_Byzantine_Historical_Writing/Fs5TDwAAQBAJ
 
Q. in perpetuum hibernum:
Službeno, država (ako govorimo o pojmu o kakvom bismo mogli govoriti, uz razumevanje tadašnjeg sveta) je imala 2 imena:
*Senat i narod Grada Rima
*Republika

Senat i narod Grada Rima bio je prastari i tradicionalni naziv, najduže u upotrebi. Sekundarno, i nešto ređe, kao kraća forma, Republika.
Kliknite za proširenje...
Можда си баш овде поентирао византијска страна почиње да форсира свој службени назив тек губитком града Рима из своје територије супарничка страна се крунише и истиче своје наслеђе присаједињавањем града Рима својој територији. Овај процес започиње последњи грчки папа Захарија.
 
NickFreakyrgios:
Врло лепа емисија Бориста Стојковског о положају жена у ромејском царству.
Потврђује мушку титулу Ирене василевс. Могуће да користи гпт-чет
Kliknite za proširenje...

Gpt-chat. :D

Ajde, ti si me hteo doslovno razapeti samo zbog toga što sam objašnjavao da Marija Terezija nije bila kraljica, već kralj.
 
др Борис Стојковски - „Цар Василије II Бугароубица; хиљаду година од смрти”.

Предавање историчара др Бориса Стојковског на тему „Цар Василије II Бугароубица; хиљаду година од смрти” (25. 2. 2025) Прошао је миленијум од смрти Василија II Бугароубице, једног од најзначајнијих византијских царева, у чије време је Византија била на свом врхунцу. Припадао је Македонској династији, и био један свестрани владар, пре свега познат као изузетан ратник. За историју Балкана, и за српску историју важан је због сукоба са Самуиловим царством, када је потчинио цео Балкан. Тај сукоб је носио читаву његову владавину, иако је у његово време дошло и до догађаја од светског значаја, а то је покрштавање Руса. На тај начин Византија је остварила огроман добитак, придобивши у свој културни круг велику руску државу, која тада још увек није била моћна у оном смислу како је доживљавамо у њеној историји, али свакако један велики добитак који представља заокруживање мисионарског рада Македонске династије од њеног почетка. Василије II је водио активну политику и на Кавказу и против Арапа, и у јужној Италији. Био је велики и значајан владар, и ова хиљадугодишњица је прилика да се о њему више каже и за публику која није део стручних кругова.
 
Лекизан:
др Борис Стојковски - „Цар Василије II Бугароубица; хиљаду година од смрти”.

Предавање историчара др Бориса Стојковског на тему „Цар Василије II Бугароубица; хиљаду година од смрти” (25. 2. 2025) Прошао је миленијум од смрти Василија II Бугароубице, једног од најзначајнијих византијских царева, у чије време је Византија била на свом врхунцу. Припадао је Македонској династији, и био један свестрани владар, пре свега познат као изузетан ратник. За историју Балкана, и за српску историју важан је због сукоба са Самуиловим царством, када је потчинио цео Балкан. Тај сукоб је носио читаву његову владавину, иако је у његово време дошло и до догађаја од светског значаја, а то је покрштавање Руса. На тај начин Византија је остварила огроман добитак, придобивши у свој културни круг велику руску државу, која тада још увек није била моћна у оном смислу како је доживљавамо у њеној историји, али свакако један велики добитак који представља заокруживање мисионарског рада Македонске династије од њеног почетка. Василије II је водио активну политику и на Кавказу и против Арапа, и у јужној Италији. Био је велики и значајан владар, и ова хиљадугодишњица је прилика да се о њему више каже и за публику која није део стручних кругова.
Kliknite za proširenje...
U Vasilijevo vreme je i Srbija postala vizantzijska tema?
 
Poslednja izmena:
АнаиванГорд:
Kad te neko s ranga župana uzdigne na rang kneza (arhonta).
Kliknite za proširenje...
Мислим да то тад није имало везе архонт је био представник византијске власти жупан народне власти. Међутим то стање није потрајало предуго од 1018-1034 већ по званичној старој причи Војислав протерује Теофила Еротика из Рашке негде 1039-1040. 1042. Битка код Бара али тад је и Манијакос диже побуну у Италији креће на Цариград погинуо је негде 1043.
Тако да су ово сигурно повезани догађаји али нешто их не повезују.
 
NickFreakyrgios:
Мислим да то тад није имало везе архонт је био представник византијске власти жупан народне власти. Међутим то стање није потрајало предуго од 1018-1034 већ по званичној старој причи Војислав протерује Теофила Еротика из Рашке негде 1039-1040. 1042. Битка код Бара али тад је и Манијакос диже побуну у Италији креће на Цариград погинуо је негде 1043.
Тако да су ово сигурно повезани догађаји али нешто их не повезују.
Kliknite za proširenje...
Ima veze, naći ću rad gde je to objašnjeno. Mislim da je naveden primer Dalmacije koja je s arhontije uzdignuta na rang teme.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top