Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 17.442
Ако уважавамо грчке списе термин Ромеји (Ῥωμαῖοι) ни у данашњем поимању прије могли назвати политонимом, назив за све становнике царства за разлику од термина Романи (Ῥωμᾶνοι) како би могли сврстати под етнонимом, становнике или досељенике из Рима (или Италије) и говорнике латинског. Када је у питању Ромејско царство, то је удомаћена новија синтагма, ромејски писци нису имали задат стандард код писања, врло ријетко би том синтагмом називали своју земљу јер у њиховој перцепцији постојало је царство и остали простори насељени неким варварима и мање вриједним народима. Евентуално ако би то писали у контексту уз земљу коју су више уважавали, рецимо Јерменију називали би своју земљу Романијом (Pwpavia).Sve češće koriste etnonim Romeji i sintagmu Romejsko carstvo. Neke primere Radivoja Raidća sam već navodio, a evo i jednog iz knjige Vlade Stankovića:
Мишљења сам да не требамо превише робовати терминима, важнија је суштина и контекст у којем се помиње. Такође погрешно је на период постојања било које земље и посебно Римске државе, укључујући и касније источно царство гледати уопштено, држати се неког задатог оквира, јер и Римска држава (краљевина, република, принципат, доминат) и касније Византија или назовите је како вам воља је мијењала временом и своју форму и карактер и суштиину.@Khal Drogo koje je tvoje mišljenje o celoj ovoj probematici (I. naziv zemlje i naroda, II. naziv discipline, III. postojanje same discipline)?
Како написах. и код термина погрешно је робовати једном значењу, рецимо баш код војске концепт римских легија се мијењао, испрва то бјеше концепт грађанина-војника, касније од Маријеве реформе, елитни и професионални део римске војсјке, након великих промјена које је увео Каракала дајући статус "римског грађанства" свим становницима царства концепт легија и легионара онако како је раније доживљаван је обесмишљен (ту је форумаш NickFreak у праву, у легијама уз сјеверни лимес латински тешко да је био баш доминантан, имали смо чак и једног цара, неког Максимина Трачанина, који се кроз војно напредовање попео до позиције цара за којег Херодијан пише да је лоше стјао са латинским). Да би концепт легија "де факто" био одбачен реформом војске коју је спровео Диоклецијан. И када јесте за те нове формације остао назив "legiones palatinae" но то су биле не формације од 5-6.000 легионара (колико су бројале легије) него много мање, уситњене које би у различитим временима бројале некад 800-1.200 војника (палатина или под другим називима, опет ваља гледати више суштину од самог имена), некад 400-600 војника, значи снаге једне до двије кохорте у ранијим временима. И за времена источног царства те војне формације су бивале те снаге, некад би се називале хиљадионима, но увијек ваља сагледати контекст у којем се помињу.
Уопште, у историји, свака тежња поједностављивању води на погрешан колосјек.
Poslednja izmena: