Византијско царство Ромеја

[ИПХ ЗИЛОТ+]

Taj latinski prevod je sluzbeni. Grčki autokrator prevodilo se kao moderator, u savremenim dokumentima.

Добро... не мешај периоде генерализацијама, јер се преваге утицаја мењају, али у истом државном оквиру, никако ''новом Ромејском''...

 

[Khal Drogo]

Восјка је нпр УВЕК БИЛА ЛАТИНСКА по свом карактеру (мулти-култи Латинска), а култура се калемила како нова вера усмерава... Администрација, Сенат, судство и локалци и сл је тотално прекопирана из Рима, ништа се није променило

Ово не само да је нетачно, него је и апсолутна бесмислица

Vojska nije uvek bila latinska. Titule zapovednika, sredstvo komunikacije, vojne naredbe, itd...sve je to bilo na grčkom jeziku; titule vojnih zapovednika tj. stratezi, itd.

Nije baš ovo tačno. Čak je i titula drugačija. Dakle, zvali su se vasilevsima. Vasilevs je grčki prevod reči rex, koja je u tekstovima tako i prevođena.

Latinski prevod grčkog autokrator bio je moderator, tako da bi titula u prevodu glasila moderator Romeorum. Probaj da uporediš to sa titulama Oktavijana, Tiberija ili Klaudija.

 

[ИПХ ЗИЛОТ+]

Tog perioda nije. Iraklije je zamenio grčki latinskim i nakon gubitka Libana, malo ko je znao i govorio tim jezikom. Štaviše, u nekim kriznim periodima u VIII stoleću to je dolazilo do tolikih ekstrema da je Carigrad morao za prevod nekih tekstova i razumevanje tražiti po carstvu da dođu ljudi koji znaju dobro latinski, jer se u jednom momentu nije bilo našlo dovoljno stručnjaka ni u samom Carigradu.

Добро... онда сам убо и без тих твојих стручних експертиза и увида да је восјка Римска легија латинопричајућа и да нема везе са ''Ромејским'' (грци неспособни за војску) блејачима по дворовима...

Џабе се ме оспораво за Латинску превагу међу рајом, мада си разуман, па са тобом и грешке нису грешке већ синергије...

 

[ИПХ ЗИЛОТ+]

Ово не само да је нетачно, него је и апсолутна бесмислица

У ком смислу нетачно... Дај појашњење, за нас секуларне неексперте који гледају само кроз веру и култ динамике Империју...

 

[Лекизан]

Није, то је непрекинут период монархијски гледано, а не динамички и култно гледано... тај монархијски фокус мораш да имаш, јер у њему ћеш скапирати јасно

Политички гледано јесте али услед промене околности културно, верски, етнички није.

Нису и нико... не би преместили све прерогативе државе (новац, војску и админе) из Рима у Цариград да су били нешто ново - цела свита, технологија и држава је тамо прешла
Та ''промена'' (боље рећи надградња катарзом од паганштурског бремена) из Рима у Цариград је само духовна, због нове вере Царства, а не нове соци културе или ''облика државности''

Сви цареви у Цариграду су се сматрали наследницима римских царева, од првог до последњег.

И то је условно речено у својим доменима власти...
Восјка је нпр УВЕК БИЛА ЛАТИНСКА по свом карактеру (мулти-култи Латинска), а култура се калемила како нова вера усмерава... Администрација, Сенат, судство и локалци и сл је тотално прекопирана из Рима, ништа се није променило
А Императори и двор, су исто све Титуле и церемоније задржали, само у другачијим дворанама и сличним забавама ко у Риму
Хришћанска култура је полако истискала хеленску и истиснула ју је под светим царем Теодосијем Великим, који је забранио друге вере и култове сем православља... То се на Истоку доста поштовало због центризма, док је Римска провинција наставила да тавори са каменом о врату хеленизма и двоверства код већине ''новообраћеника'' у Хришћанство по ''ќратком поступку'' ...
Због те каменчуге око врата, Латини слепље сагледавају, отуд је клање у писаним белешкама са њима спрам нас Источњака...
Тај дебаланс, сад Грко-масони покушавају да пеглају, тако што ће да ''делатинизују'' Комплексно царство од свега Латинског, а то је жешћа смејурија, јер се ни они сами од латинштине и Латинског нису очистили...

Не само у доменима власти већ и културе и религије отуда велико неразумевање и неспоразуми између та два центра.Војска далеко од тога да је била латинска, чак су латине презирали више него Турке.Преузели су римско право то је тачно и то баштине и данас многе земље.Језик је замењен грчким уместо латинског, титуле комплет различите.Хеленска култура је била паганска зато није код хришћана налазила на одобравање, и католика и православаца, али је грчки језик коришћен и у цркви и на улици.

 

[ИПХ ЗИЛОТ+]

Војска далеко од тога да је била латинска, чак су латине презирали више него Турке.

Стојим и даље на свом становиштву, јер ме је сад @Q. in perpetuum hibernum утврдио за цара Ираклија и његову нереформу на гркопричалице, јер их у војсци НЕМА међу необразовним плебсом који уме само једноставнији латински да прича и који је причао од оснивања Империје...

Тачно се види тај сукоб плебс-племство у тумачењима историје, ти заступаш племићки и изгледа су Ново-Ромејски елитиста у схватању Римске Империје, док је Кју ''од раје'' повјесничар, и боље сагледава Римско-Грчку Државу у својим динамичким етапама...

 

[ИПХ ЗИЛОТ+]

Taj latinski prevod je sluzbeni. Grčki autokrator prevodilo se kao moderator, u savremenim dokumentima.

Небитни су савреемени документи за крупне закључке, већ из тог тачног периода који циљаш... мора аутентично, а тад видиш да је римски био главни, а не грчки и полуписмени преводи полуписмених грка на латински...

покварили су конзистентност језичку због неукости за латински, а не властодржачку и титуларну црту императорску, јер је логично да као баштиници Римских императора носе све титуле, уз додатно нове...

 

[Pumpaj Dinstanović]

Не само у доменима власти већ и културе и религије отуда велико неразумевање и неспоразуми између та два центра.Војска далеко од тога да је била латинска, чак су латине презирали више него Турке.Преузели су римско право то је тачно и то баштине и данас многе земље.Језик је замењен грчким уместо латинског, титуле комплет различите.Хеленска култура је била паганска зато није код хришћана налазила на одобравање, и католика и православаца, али је грчки језик коришћен и у цркви и на улици.

Paleološka renesansa je to promenila. Od XIII veka svest o Helenima se menja i to više nije prokleto ime, povezano sa nečim paganskim i đavoljim, a posebno nakon restauracije Carstva posle one krstaške katastrofe. U duhu renesansnih pokreta, oživljava se i postepeno sve više i više identifikuje sa tim jezikom i narodom. Kod Georgija Gemista Plitona, tzv. Novog Platona, doseglo je nove razine a svoju potpunu manifestaciju kod Laonika Halkokondila, kojeg država nažalost nije nadživela.

Ali trend je bio evidentan. Da je Vizantija uspela da pruži otpor i npr. još stotinjak godina se odupre, a možda uspe malo i da povratiti od turskih udara, slični trendovi koji su zahvatali delove Italije su se tu razvijali i helensko ime i identitet bi po svemu sudeći bili široko rašireni predmet dubokog ponosa u nekoj hipotetičkoj Vizantiji kasnog XV ili ranog XVI stoleća.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pokušaću da nađem negde tačan citat one jako zanimljive rečenice jednog od najvećih vizantijskih istoriografa XIII veka, Georgija Akropolitа.

Akropolit kaže, parafraziram (pišem po sećanju): nekada smo bili Grci i dali smo Italijanima sve veštine i znanja i onda smo postali Rimljani. Ali došlo je vreme da opet budemo Grci.

Istorija od cara Iraklia (610-641) do cara Konstantina IV Diogena mogla bi se, u nekom kolokvijalnom smislu, opisati kao jedna epoha deromanizacije. Ne u onom melanhoničnom gibonovskom kontekstu propadanja, već u smislu kontinuirane transformacije u kojoj je Carstvo bilo po svojim društvenim i političkim obeležjima sve manje i manje „rimsko“, što je bilo više udaljeno od antičke rimske epohe.

 

[Khal Drogo]

У ком смислу нетачно... Дај појашњење, за нас секуларне неексперте који гледају само кроз веру и култ динамике Империју...

И нетачно и бесмислено. Римска војска и за времена трајања Римске републике, па и од реформе Сервија Тулија не може се доживљавати само латинском, ма шта под тим подразумијевали. Јер римску војску нису чиниле само римске легије (и легионари који су морали бити "грађанима Рима" и барем у тим првим вијековима говорницима латинског). И та римска војска је доживљавала сталне промјене, прилагођавала се околностима, пролазила кроз бројне реформе, мијањала би своју форму, суштину, концепт, отворио сам тему Војска у древном Риму, гдје сам то опширно описао.

По краху западног царства војска у источном царству мијења и форму и карактер и суштину, нема ту претјеране повезнице са претходним периодима, једноставно војска се прилагођава новим околностима. Назвати је латинском, ма шта под тим подразумијевали је бесмислено.
Велике промјене доживљава већ у VI вијеку за времена Јустинијана да би царство у VII вијеку, када се и у администрацији и у бирократија врши хеленизација на штету романског утицаја и говорника латинског (што ће временом прерасти у велики анимозитет према говорницима латинсјког што је посебно примјетно у писанију Кекавмена) за времена цара Ираклија прошло кроз велике реформе и у уређењу царства и у војсци.
Успостављају се нове војно-управне јединице, теме, са великим степеном аутономности, посебно по војним питањима. Војска се дијели на стражарске формације стациониране у Константинопољу и формације по пограничним областима, уз лимес, ту су и федерати, царство се све више ослања на савезничке формације састављене од "варварских" народа који би за накнаду добијали земљу унутар царства те се уводи нови концепт војске утемељен на стратиотима, војницима-сељацима који би за накнаду за војну службу добијали земљу за обрађивање, концепт који ће потрајати од цара Ираклија до битке код Манцикерта (1071.године) када ће бити одбачен.

Једноставно када је војска у питању, већ од VI вијека и посебно од почетка VII вијека, врло мало је повезниоца са претходним периодом и војском у ранијем периоду, нити је латински доминантан (а није био искључиво заступљен ни у претходном времену) нити имамо исту органиозацију, форму, уређење, попричично нови концепт који ће се такође мијењати у наредном миленијуму, и који се прилагођавао околностима.

 

[NickFreakyrgios]

Пример ти није добар.Србија је име добила по народу а Римско царство по граду, као и ово у Цариграду.
Као што рекох ствар је договора.

Колико знам Римљани су основали град Рим.

Пример ти није добар.Србија је име добила по народу а Римско царство по граду, као и ово у Цариграду.
Као што рекох ствар је договора.

Римљани су назвали град по себи или својим родоначелницима не обрнуто.

Не разумем такав договор да државу зовеш онако како саму себе није називала нити заступала правно и формално.

Можемо Србију назвати Недођија иђи како год хоћете ствар је договора.
Ја овде нећу понављати ствари које не могу да се не разумеју.

 

[NickFreakyrgios]

Лингва франка римске војске пре пада западног дела је био германски и варварски уопште.
Тешко да се латински уопште говорио у Палестини ,Сирији ,Кавказу ,Алжиру Мароку(Картагини) па и у Хелади уопште постојала је латинска аристократија и администација и локални администратори и преводиоци ако је требало.
Такође су Хелени подарили Римљанима митологију и религију и културна обележја као и Етрурци.

То што је империја себе ослободила латинског који се уопште није ни говорио узет као стандард града Лација вратила свој говорни језик и своје војно чиновништво иако је тај војни део хеленско- римски.
Хелени су пали под Римљане разједињени ратујући још у фалангама.

Та држава и римдко уређење није престало да постоји Јунистијан је преуредио и спровео неке реформе које су тако трајале од Диолецијана.
Ираклије тачније његов син је тематизовао и поново поделио царство на војне више и ниже управне јединице међутим и ово потиче од Римљана.
Читава политичка доктрина и администрација је римска.

Не знам ко очекује да античка држава уђе у средњи век па у позни средњи цек и остане иста.
Не би постојала да се није мењала и прилагођавала.
Није мењала име , религију и обележја која је носила до нестанка 1453.

Дакле ако смо у Риму имали побуну Келта због удруживања са Етрурцима и њихово протеривање изван Рима.
Аки су Келти били древни ковачи и посудили тајну гвожђа Риму да ли је то онда тај исти град Рим.
Да ли је Рим уопште Рим ако је изашао иза својих зидина.
Ако немамо археолошких доказа о првом Риму пре најезде Келта и рушења Рима па ко су онда Римљани.

Ко је тај који пише које ће царство како да се зове од кад ако оно само себи није име променило?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Suštinski je ta terminološka rasprava dobrim delom besmislena. Ja se ovde na ofom forumu verujem prvi među svima zagovaram za preciznost i što bližu autentičnost terminologije, tako i tih starih termina; ne kažem Pizistrat, već Pejstistrat, Cicerona zovem Kikeronom, Cezara Kajsarom, itd. Tako i ovu državnu tvorevnu Romejskim carstvom. Mislim da je svima jasno na šta se misli kada tako kažemo, a još je i najviše utemeljeno u autentičnim istorijskim izvorima. I izneo sam mišljenje da bi svi pristup koji sam iznad naveo trebalo da koriste, u prvom redu vizantolozi. To, zapravo i rade srpski vizantolozi. Sve češće koriste etnonim Romeji i sintagmu Romejsko carstvo. Neke primere Radivoja Raidća sam već navodio, a evo i jednog iz knjige Vlade Stankovića:

Svaka terminološka promena mora doći prirodno, nenametanjem i bez nekakvih jezičkih purizama kakvi se mogu kao pojava naći kod nekih suseda. To znači da treba preferirati ovaj naziv i puštati generacijeda ga nastave koristiti, slobodno, bez istisktivanja vizantijskog pojma. Nekakvim kreštanjem kako nikakva Vizantija nikada nije postojala, agresivnim stanovištem kojim se u isto vreme potpuno paradoksalno pljuje i po samim ljudima koji lično preferiraju ovakve promene, ništa se ne postiže i apsolutno nikome se ni ne otvaraju oči, posebno ako se od vizantologa prave u nekakvom komunističkom duhu petokolonaški narodni neprijatelji br. 1.

Vizantija, ili možda preciznije i znatno češće korišćeno Vizantion, istorijska je pojava. Ona se pre svega odnosila na Carigrad i tako je su Carigrad ili njegovo najbliže okruženje (Mramorno more kao Vizantijsko more) bio poznat i srednjovekovnim Srbima. Pošto je Carigrad slično kao i Rim bio oličenje Carstva ako takvog, vizantijsko ime je bilo i, mada dosta retko, korišćeno u kontekstu označavanja carskog dostojanstva ili celog carstva. Što je i potpuno logično jer Carigrad i jeste Vizantion; na njemu je utemeljen i tako je bezbroj puta u srednjem veku i nazivan. Ovo ne znači da je to važnije od toga što su svi carevi smatrali sebe romejskim i svoje podanike Romejima, ni na koji način, već se mora uzeti u obzir dok raspravljamo o ovim stvarima, posebno ako ćemo već pričati o tome da je vizantijsko ime anahronistički pojam, ili pak pojam koji potiče izričito iz latinskog sveta (u kojem su se neki elementi arhitekture nazivali vizantijskim imenom, ili novac iz Vizantije, ili u nekim slučajevima, takođe retkim, sama država) i stoga bi trebalo da je samoj Vizantiji stran.

Što se tiče, pak, naziva za disciplinu, to je stvarno stvar konvencije i nikoga uopšte takve stvari ne bi trebalo suštinski ni da interesuju. Jer to je pitanje forme, a ne suštine. Besmisleno je misliti da npr. promena imena iz osmanista u turkolog ili šta god već ima ikakve praktične posledice same po sebi. Istorija je po svojoj prirodnoj deformaciji konzervativna naučna disciplina, i ako nešto postoji nekoliko vekova, jako je teško zamislivo da se nešto može preko noći promeniti.

Što se tiče percepcije o tome da ne treba uopšte da postoji kao naučna disciplina i da je treba ukinuti, bez obzira na to kako se ona nazivala, bez ikakvog ustručavanja ću se reći da je to jedna od najbeskorisnijih i najbesmislenijih ideja. Sa kakvim cljem je to? Šta se time postiže? Stvarnost je da veliki broj istorijskih tvorevina nema tu sreću da ima toliko razvijeno područje interesovanja kao što ga ima Vizantija i ukidanjem njenog proučavanja ne postoje apsolutno nikakvi praktični rezultati toga. Ljudi koji se bave delmatsko-panonskim ustankom ili Pompejem u građanskom ratu, sasvim sigurno neće početi odjednom da se bave i IV krstaškim ratom. Jedina praktična posledica ukidanja vizantologije tj. gašenja svih tih katedri, naučnih centara, instituta i publikacija, bila bi propadanje istraživanja Vizantije i niko neće imati nikakvu bolju sliku posle toga, pa tako ni o bilo kom narodu koji je pripadao vizantijskom civilizacijskom komonveltu, već samo gore. I opet će ojačati Volterova percepcija o Vizantiji kao bezveznoj državi koja je istorija spletki, ubistava, građanskih ratova i besmislenih crkvenih raspri.

@Khal Drogo koje je tvoje mišljenje o celoj ovoj probematici (I. naziv zemlje i naroda, II. naziv discipline, III. postojanje same discipline)?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Тешко да се латински уопште говорио у Палестини ,

Latinki se govorio u Libanu. Liban je bio jedna gusto naseljena bukvalno fabrika jurista; najznačajnija pravna škola u (poznatom) svetu bila je u Bejrutu.

 

[NickFreakyrgios]

Suštinski je ta terminološka rasprava dobrim delom besmislena. Ja se ovde na ofom forumu verujem prvi među svima zagovaram za preciznost i što bližu autentičnost terminologije, tako i tih starih termina; ne kažem Pizistrat, već Pejstistrat, Cicerona zovem Kikeronom, Cezara Kajsarom, itd. Tako i ovu državnu tvorevnu Romejskim carstvom. Mislim da je svima jasno na šta se misli kada tako kažemo, a još je i najviše utemeljeno u autentičnim istorijskim izvorima. I izneo sam mišljenje da bi svi pristup koji sam iznad naveo trebalo da koriste, u prvom redu vizantolozi. To, zapravo i rade srpski vizantolozi. Sve češće koriste etnonim Romeji i sintagmu Romejsko carstvo. Neke primere Radivoja Raidća sam već navodio, a evo i jednog iz knjige Vlade Stankovića:

Pogledajte prilog 1551523Pogledajte prilog 1551524

Svaka terminološka promena mora doći prirodno, nenametanjem i bez nekakvih jezičkih purizama kakvi se mogu kao pojava naći kod nekih suseda. To znači da treba preferirati ovaj naziv i puštati generacijeda ga nastave koristiti, slobodno, bez istisktivanja vizantijskog pojma. Nekakvim kreštanjem kako nikakva Vizantija nikada nije postojala, agresivnim stanovištem kojim se u isto vreme potpuno paradoksalno pljuje i po samim ljudima koji lično preferiraju ovakve promene, ništa se ne postiže i apsolutno nikome se ni ne otvaraju oči, posebno ako se od vizantologa prave u nekakvom komunističkom duhu petokolonaški narodni neprijatelji br. 1.

Vizantija, ili možda preciznije i znatno češće korišćeno Vizantion, istorijska je pojava. Ona se pre svega odnosila na Carigrad i tako je su Carigrad ili njegovo najbliže okruženje (Mramorno more kao Vizantijsko more) bio poznat i srednjovekovnim Srbima. Pošto je Carigrad slično kao i Rim bio oličenje Carstva ako takvog, vizantijsko ime je bilo i, mada dosta retko, korišćeno u kontekstu označavanja carskog dostojanstva ili celog carstva. Što je i potpuno logično jer Carigrad i jeste Vizantion; na njemu je utemeljen i tako je bezbroj puta u srednjem veku i nazivan. Ovo ne znači da je to važnije od toga što su svi carevi smatrali sebe romejskim i svoje podanike Romejima, ni na koji način, već se mora uzeti u obzir dok raspravljamo o ovim stvarima, posebno ako ćemo već pričati o tome da je vizantijsko ime anahronistički pojam, ili pak pojam koji potiče izričito iz latinskog sveta (u kojem su se neki elementi arhitekture nazivali vizantijskim imenom, ili novac iz Vizantije, ili u nekim slučajevima, takođe retkim, sama država) i stoga bi trebalo da je samoj Vizantiji stran.

Što se tiče, pak, naziva za disciplinu, to je stvarno stvar konvencije i nikoga uopšte takve stvari ne bi trebalo suštinski ni da interesuju. Jer to je pitanje forme, a ne suštine. Besmisleno je misliti da npr. promena imena iz osmanista u turkolog ili šta god već ima ikakve praktične posledice same po sebi. Istorija je po svojoj prirodnoj deformaciji konzervativna naučna disciplina, i ako nešto postoji nekoliko vekova, jako je teško zamislivo da se nešto može preko noći promeniti.

Što se tiče percepcije o tome da ne treba uopšte da postoji kao naučna disciplina i da je treba ukinuti, bez obzira na to kako se ona nazivala, bez ikakvog ustručavanja ću se reći da je to jedna od najbeskorisnijih i najbesmislenijih ideja. Sa kakvim cljem je to? Šta se time postiže? Stvarnost je da veliki broj istorijskih tvorevina nema tu sreću da ima toliko razvijeno područje interesovanja kao što ga ima Vizantija i ukidanjem njenog proučavanja ne postoje apsolutno nikakvi praktični rezultati toga. Ljudi koji se bave delmatsko-panonskim ustankom ili Pompejem u građanskom ratu, sasvim sigurno neće početi odjednom da se bave i IV krstaškim ratom. Jedina praktična posledica ukidanja vizantologije tj. gašenja svih tih katedri, naučnih centara, instituta i publikacija, bila bi propadanje istraživanja Vizantije i niko neće imati nikakvu bolju sliku posle toga, pa tako ni o bilo kom narodu koji je pripadao vizantijskom civilizacijskom komonveltu, već samo gore. I opet će ojačati Volterova percepcija o Vizantiji kao bezveznoj državi koja je istorija spletki, ubistava, građanskih ratova i besmislenih crkvenih raspri.

@Khal Drogo koje je tvoje mišljenje o celoj ovoj probematici (I. naziv zemlje i naroda, II. naziv discipline, III. postojanje same discipline)?

Ја сам за то да се Рим зове Римом јер има своје правно и културолошко наслеђе над читавом Европом , Азијом , Африком и тд.
Тако га треба сагледавати кроз рано ,средње ,развијено и позно раздобље.
Јер овако се мало прави дистинкт који код тог народа није постојао у културолошком смислу од Константина до Константина Драгаша то је једна глобалистичка , космополитска хришћандка империја.

Нисам мислио да се буквално укине али да се издефинише наратив Рима јер се буквално разумевање Рима и хришћанства преломило на нашим територијама.

Даље шта су Ромеји писали о себи у 12 и 13. веку је дискутабилно колико и шта су о нама писали па и свима у том раздобљу.

 

[NickFreakyrgios]

Latinki se govorio u Libanu. Liban je bio jedna gusto naseljena bukvalno fabrika jurista; najznačajnija pravna škola u (poznatom) svetu bila je u Bejrutu.

Није спорно да је постојала али се једноставно народно није говорио латински на читавој територији тог царства.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Није мењала име , религију и обележја која је носила до нестанка 1453.

Jeste promenila religiju. Jedno od obeležja Rima je pagansko mnogoboštvo. Rim je bio osnovan (po tradiciji) 753. godiine pre nove ere, ili ako ćemo pratiti arheologe onda još i u X st. stare ere. 1027 godina (ili, oko 1300 godina kasnije, ako ćemo slušati arheologe) car Teodosije I (379-395) kome se i pripisuje suštinska i konačna podela Carstva na dva dela, doneo je Solunski ukaz (380. godine) kojim je proglasio hrišćanstvo za religiju Rimskog carstva, time praveći raskid sa tradicijom koja je prethodno trajala više od celog milenijuma, u državi koja je doslovno i progonila hrišćane koji su prolazili kroz velika stradanja.

To se i uzima najčešće kao početak Vizantije, ta konverzija. Vizantologija je neraskidivo povezana sa Crkvom, Bogom i Hristom, pa i preciznije sa pravoslavljem. A ne sa Jupiterom, Junonom ili Marsom.

Imati tako nešto na umu i potom reći da nije menjala religiju do nestanka 1453. godine godine je apsurdno, kada je upravo osim jedne potpuno radikalne promene po pitanju jezika, suština i u drastično različitoj veroispovesti.

Jednostavno rečeno, Rim je ovo:

A Vizantija ovo:

 

[ИПХ ЗИЛОТ+]

И нетачно и бесмислено. Римска војска и за времена трајања Римске републике, па и од реформе Сервија Тулија не може се доживљавати само латинском, ма шта под тим подразумијевали. Јер римску војску нису чиниле само римске легије (и легионари који су морали бити "грађанима Рима" и барем у тим првим вијековима говорницима латинског). И та римска војска је доживљавала сталне промјене, прилагођавала се околностима, пролазила кроз бројне реформе, мијањала би своју форму, суштину, концепт, отворио сам тему Војска у древном Риму, гдје сам то опширно описао.

По краху западног царства војска у источном царству мијења и форму и карактер и суштину, нема ту претјеране повезнице са претходним периодима, једноставно војска се прилагођава новим околностима. Назвати је латинском, ма шта под тим подразумијевали је бесмислено.
Велике промјене доживљава већ у VI вијеку за времена Јустинијана да би царство у VII вијеку, када се и у администрацији и у бирократија врши хеленизација на штету романског утицаја и говорника латинског (што ће временом прерасти у велики анимозитет према говорницима латинсјког што је посебно примјетно у писанију Кекавмена) за времена цара Ираклија прошло кроз велике реформе и у уређењу царства и у војсци.
Успостављају се нове војно-управне јединице, теме, са великим степеном аутономности, посебно по војним питањима. Војска се дијели на стражарске формације стациониране у Константинопољу и формације по пограничним областима, уз лимес, ту су и федерати, царство се све више ослања на савезничке формације састављене од "варварских" народа који би за накнаду добијали земљу унутар царства те се уводи нови концепт војске утемељен на стратиотима, војницима-сељацима који би за накнаду за војну службу добијали земљу за обрађивање, концепт који ће потрајати од цара Ираклија до битке код Манцикерта (1071.године) када ће бити одбачен.

Једноставно када је војска у питању, већ од VI вијека и посебно од почетка VII вијека, врло мало је повезниоца са претходним периодом и војском у ранијем периоду, нити је латински доминантан (а није био искључиво заступљен ни у претходном времену) нити имамо исту органиозацију, форму, уређење, попричично нови концепт који ће се такође мијењати у наредном миленијуму, и који се прилагођавао околностима.

Опет си ''лупио'' оно ''апсолутна бесмислица''... и сам причаш о ''прелазу'' а после скачеш на делатинизацију кроз процесе опадања Рима, која је за општу слику ДВО-ЈЕЗИЧНЕ империје, пре и након прве пропасти Рима небитна скроз...

Слика у појединостима и општа слика нису исто, а ми смо причали о општој која синергише смислове, а не да фаворизује било који прелаз као закључак...

Не натежи таквом студентском осионошћу демант, тотално си без контроле у критици

 

[NickFreakyrgios]

У суштини није идеја византологије лоша сама по себи није ни социјализам па ни Југославија да је могла опстата заиста искрена заједница јужних Словена истински хомогено ја бих се први одрекао српства.
Међутим политичка пракса свега наведеног је у супротности и конттадикторна идеји.
Чак и идеологија је различита од идеје.

 

[NickFreakyrgios]

Jeste promenila religiju. Jedno od obeležja Rima je pagansko mnogoboštvo. Rim je bio osnovan (po tradiciji) 753. godiine pre nove ere, ili ako ćemo pratiti arheologe onda još i u X st. stare ere. 1027 godina (ili, oko 1300 godina kasnije, ako ćemo slušati arheologe) car Teodosije I (379-395) kome se i pripisuje suštinska i konačna podela Carstva na dva dela, doneo je Solunski ukaz (380. godine) kojim je proglasio hrišćanstvo za religiju Rimskog carstva, time praveći raskid sa tradicijom koja je prethodno trajala više od celog milenijuma, u državi koja je doslovno i progonila hrišćane koji su prolazili kroz velika stradanja.

To se i uzima najčešće kao početak Vizantije, ta konverzija. Vizantologija je neraskidivo povezana sa Crkvom, Bogom i Hristom, pa i preciznije sa pravoslavljem. A ne sa Jupiterom, Junonom ili Marsom.

Imati tako nešto na umu i potom reći da nije menjala religiju do nestanka 1453. godine godine je apsurdno, kada je upravo osim jedne potpuno radikalne promene po pitanju jezika, suština i u drastično različitoj veroispovesti.

Jednostavno rečeno, Rim je ovo:

A Vizantija ovo:

То није Византија већ сам ставио ниси опет пратио и беспотребно ме нервираш и опет ће се завршити како не треба.
Западни део Рима је пао 476. као хришћански Рим не као пагански и није пао за време Теодосија.
И нема потребе да износиш ствари које сви добро знамо о паганском Риму.
Правиш километарске непрегледне постове са иконама.
Бар да ко Дара кажеш мало а глупо било би ок.
Него кажеш много и глупо.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ја сам за то да се Рим зове Римом јер има своје правно и културолошко наслеђе над читавом Европом , Азијом , Африком и тд.
Тако га треба сагледавати кроз рано ,средње ,развијено и позно раздобље.
Јер овако се мало прави дистинкт који код тог народа није постојао у културолошком смислу од Константина до Константина Драгаша то је једна глобалистичка , космополитска хришћандка империја.

Нисам мислио да се буквално укине али да се издефинише наратив Рима јер се буквално разумевање Рима и хришћанства преломило на нашим територијама.

Даље шта су Ромеји писали о себи у 12 и 13. веку је дискутабилно колико и шта су о нама писали па и свима у том раздобљу.

To nema puno smisla, zato što se i u samim vizantijskim izvorima razlikuju Romeji od Romana. U latinskom tekstu povelje cara Mihaila VIII Paleologa od 19. marta 1277. godine autokratōr Rhōmaiōn se prevodi kao moderator Romeorum. Ne Romanorum, već Romeorum.

 

[ИПХ ЗИЛОТ+]

car Teodosije I (379-395) kome se i pripisuje suštinska i konačna podela Carstva na dva dela, doneo je Solunski ukaz (380. godine) kojim je proglasio hrišćanstvo za religiju Rimskog carstva, time praveći raskid sa tradicijom koja je prethodno trajala više od celog milenijuma, u državi koja je doslovno i progonila hrišćane koji su prolazili kroz velika stradanja.

Кажи и ''забранила СВЕ РЕЛИГИЈЕ под претњом робије било шта сем Хришћанства''

...

То је битна и суштинска разлика са Империјом пре тог периода, главила се робија ако обнављаш антихришћанске религије...

Зато је главно обележје Империје ЈЕДАН ПРИНЦИП, и зато би елитисти да уводе више принципа кроз промену превода...

Jedina praktična posledica ukidanja vizantologije tj. gašenja svih tih katedri, naučnih centara, instituta i publikacija, bila bi propadanje istraživanja Vizantije i niko neće imati nikakvu bolju sliku posle toga, pa tako ni o bilo kom narodu koji je pripadao vizantijskom civilizacijskom komonveltu, već samo gore.

Масонско дивљање полуделих Грчких занесењака својом непостојећом величином ''Ромејства'' има тај племићки, елитистички и ултранацошки оквир, коме нема места у изучавањима комплексних Империја, попут Римске (тј. Ромске да кажемо на новосрБском преводу, ко што новогрци преводе Римско у Ромејско Царство, а Римљане који говоре латински и остале језике, у Ромеје на Грчком)

Иначе, новонаучно-јеретичке преводиоце, треба посматрати само из тог националног оквира, а не општеисторијског где му није место...

 

[NickFreakyrgios]

To nema puno smisla, zato što se i u samim vizantijskim izvorima razlikuju Romeji od Romana. U latinskom tekstu povelje cara Mihaila VIII Paleologa od 19. marta 1277. godine autokratōr Rhōmaiōn se prevodi kao moderator Romeorum. Ne Romanorum, već Romeorum.

Опет се врати на мој пост изнад да су Серби ,Сорби ,Серви или Кробати ,Хуровати или шта год било дали то значи да су то различите државе народи или шта?
Са Константином Великим Миланским едиктом и хришчанским реформама почиње једно космополитско глобалистичко космополитско друштво које није национално већ идеолошки римско од почетка до краја и то је било исто од стварања републике и римских грађана на читавој територији царства и у паганском Рому и хрићанским Руму.
Апсолутно наметнута перцепција 19. и 20. века која нема везе са римском идеологијом нити идејом.

 

[ИПХ ЗИЛОТ+]

Ко је тај који пише које ће царство како да се зове од кад ако оно само себи није име променило?

Масонски секташи из Фанара... стара банда, добро по злу позната нама Србима... неки пандан језуитима у Немачкој

редигују и веру и историју и језике, по својим спиритистичким триповањима изванредности и ''скривених знања'' само њима доступним...

 

[Pumpaj Dinstanović]

Опет се врати на мој пост изнад да су Серби ,Сорби ,Серви или Кробати ,Хуровати или шта год било дали то значи да су то различите државе народи или шта?

Ako ih čovek razlikuje, da, naravno da jesu. Potpuno različiti narodi.

Posebno ako se radi o totalno drugačijim jezicima. Jezicima kod kojih nije moguća nikakva opcija međusobnog sporazumevanja bez prevodioca. O čemu se ovde i radi.