Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.985
Jesi nekad čuo da Crnu Goru pesnik naziva Spartom? I sad, neko je stvarno tako nazove...
Cetinje, konkretno. No, i ti se tome protiviš tj. smatraš da bi trebalo iskoreniti?
Donji video prikazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
Jesi nekad čuo da Crnu Goru pesnik naziva Spartom? I sad, neko je stvarno tako nazove...
Ja nisam tema. Idi vidi jesam tamo.Cetinje, konkretno. No, i ti se tome protiviš tj. smatraš da bi trebalo iskoreniti?
Ja nisam tema. Idi vidi jesam tamo.
Upravo tako, već sam izrazio svoje mišljenje i pogrešno bi bilo da damo forumskom dežurniku Persidi priliku da to moje mišljenje razvlači i mrcvari ne bi li retorički profitirao. Zato, evo linka do mog mišljenja:Izraziš svoje mišljenje, pa onda odbiješ da ga izraziš.![]()
Klasika.![]()
Ti si baš teški bukvalista kad ne vidiš da pesnik (sic! tj. uzmi cvikere i još jednom pročitaj šta piše) slobodno može za Grčku reći "Akropolj". Nisi čuo za metaforu? Jesi čuo nekad za Atinu kao glavni grad Vojvodine? Jesi nekad čuo da Crnu Goru pesnik naziva Spartom? I sad, neko je stvarno tako nazove...
A istovremeno za pomen srpskog jezika neko mora da ti napiše "S-R-P-S-K-I-J-E-Z-I-K", jer ako je listina napisana "srpski" - to nije srpski jezik.
Bljak.
шта бре значи латиниста? и како га то спречава да буде стручњак за грчки нпр?Волф апсолутно није творац ''византологије'', Волф је био један од ''бољих'' латиниста тога времена, а ко је суштински творац ''византологије'', ти о томе апсолутно немаш појма.![]()
шта бре значи латиниста? и како га то спречава да буде стручњак за грчки нпр?
троловање није успело!
Да ли овде можемо оправдано посумњати да у многим античким изворима је дошло до преправки имена. Уколико је тако онда све то не можемо посматрати као пуке романтичарске тежње шекспировски настројених преводилаца?Βυξαντιον, Βυξαντιζ, η Βυζαντιων πολιξ
«Чим је цар видео да се Велизар вратио у Византион(Βυξαντιον-Byzantium(полатињен израз за лично име, у овом случају односи се за име града-престонице Источног Ромејског царства, израз је преузет од Zonaras, Joannes Corpus universae historiae praesertim Bizantinae apud Guillielmum Chaudière, 1567. ((Sathas, Kōnstantinos N., Bibliotheca graeca medii aevi, лanguage(s): greek, modern (1453- ), Athens, 1872, стр. 76)), почео је да кује планове да пошаље још једног заповедника са војском против Гота и Тотиле. И да је ту идеју заиста спровео, верујем да би, са Римом који је још увек био под његовом влашћу, а војници у граду који су му сачували и омогућили да се уједине са ослобађајућим(прим. прев. неправилан облик 'византским'; односно 'византијским' чији превод сугерише на снаге 'византијског царства' што никако није случај са речју Βυξαντιου) снагама Византа(Βυξαντιου), победио своје противнике у рату. Али у ствари, пошто је прво изабрао Либерија, једног од римских патриција, и наредио му да се спреми, он је касније, можда зато што је нека друга ствар привукла његову пажњу, изгубио интересовање за ту ствар.»
Pogledajte prilog 1099664
PROCOPIUS V, THE LOEB CLASSICAL LIBRARY FOUNDED BY JAMES LOEB WITH AN ENGLISH TRANSLATION BY H. B. DEWING PRESIDENT, ATHENS COLLEGE GREECE IN SEVEN VOLUMES, HISTORY OF THE WARS, BOOKS VII (continued) and VIII, LONDON WILLIAM HEINEMANN LTD CAMBRIDGE, MASSACHUSETTS HARVARD UNIVERSITY PRESS MCMLXII, first printed 1928, reprinted 1954, 1962, стр. 4.
Да ли овде можемо оправдано посумњати да у многим античким изворима је дошло до преправки имена.
Ако све овако дефинишемо, онда је најранији развој с краја 17. века. као научна дисциплина прво у Француској. Научне основе поставио је Ш. Дјуканж (Du Cange). Улога Дјуканжа везана је првенствено за објављивање византијских писаних споменика, развој метода за њихово проучавање и формирање помоћних дисциплина (палеографија, кодикологија, хронологија итд.). Његов „Речник средњовековног грчког језика“ (1688) није изгубио на значају до данас. Од средине 17.векa објавио тзв. париски вишетомни корпус Византија - наративни споменици (vol. 1–42, «Corpus Byzantinae Historiae», 1645–1711).A ono što je КРЦУН želeo da kaže jeste da je Karl Krumbaher otac vizantologije, kao naučne discipline (mada su posredno tu i neki drugi doprineli, kao npr. Džordž Finli)
Лепо ти написах предходно, а са овим твојим глупим питањем, сам си потврдио моје горе написано. Волфа сам, односно његово познавање латинског језика ставио сам под наводнике, био је један од ''бољих'' латиниста у његово време, њему не као, већ стварном језуити познавање латинског језика кроз саму језуитску школу, латински језик постајао му је посао, посао за цео живот, у његовој немачкој биографији то управо тако и стоји. Дакле, није био проблем у његовом латинском, већ је био проблем у његовом недовољном познавању и савладавању грчког језика, па чак ни то, већ његов недостатак довољне експресије у превођењу са грчког на латински. На то му је скренуо пажњу његов учитељ грчког језика и ерудиције Liebhard Kammermeister. Због њиховог неслагања и препирки, његов га је учитељ оптужио за скретање са традиције хуманизма, јер је због убрзаног раста контрареформације будући рад Хијеронимуса Волфа њега је самог одвео у чудљивост,, екстремну осаму, и егоцентризам. Без обзира на то, његово настојање да у нечем успе, а његов резултат је био обиман Corpus Historiae Byzantinae у 34 издања, са паралелним грчким текстом и латинским преводом. Ово издање је популаризовало израз „Византијско царство“ (које то царство никада није користило за време свог постојања) и успоставило га у историјским студијама.шта бре значи латиниста? и како га то спречава да буде стручњак за грчки нпр?
троловање није успело!
Улога Ш. Дуканжа (Du Cange) јесте била у научној основи али у његово касније време, међутим, неко други је доста раније због усхићења ка таквом сазнању од свог тада веома узвишеног, ученог и поверљивог човека, Луј XIV да ће такав подухват моћи и морати донети његовој француској краљевини примат у научној историјографији тадашње Европе. Ти списи (фолије) по којима је настала Byzantine du Louvre, много касније ''пале'' су шака Karl Krumbaheru којег са правом данас зову оцем ''византологије''. Карл је наследио њено последње издање од Barthold Georg Niebuhrа.Ако све овако дефинишемо, онда је најранији развој с краја 17. века. као научна дисциплина прво у Француској. Научне основе поставио је Ш. Дјуканж (Du Cange). Улога Дјуканжа везана је првенствено за објављивање византијских писаних споменика, развој метода за њихово проучавање и формирање помоћних дисциплина (палеографија, кодикологија, хронологија итд.). Његов „Речник средњовековног грчког језика“ (1688) није изгубио на значају до данас. Од средине 17.векa објавио тзв. париски вишетомни корпус Византија - наративни споменици (vol. 1–42, «Corpus Byzantinae Historiae», 1645–1711).
Лепо ти написах предходно, а са овим твојим глупим питањем, сам си потврдио моје горе написано. Волфа сам, односно његово познавање латинског језика ставио сам под наводнике, био је један од ''бољих'' латиниста у његово време, њему не као, већ стварном језуити познавање латинског језика кроз саму језуитску школу, латински језик постајао му је посао, посао за цео живот, у његовој немачкој биографији то управо тако и стоји. Дакле, није био проблем у његовом латинском, већ је био проблем у његовом недовољном познавању и савладавању грчког језика, па чак ни то, већ његов недостатак довољне експресије у превођењу са грчког на латински. На то му је скренуо пажњу његов учитељ грчког језика и ерудиције Liebhard Kammermeister. Због њиховог неслагања и препирки, његов га је учитељ оптужио за скретање са традиције хуманизма, јер је због убрзаног раста контрареформације будући рад Хијеронимуса Волфа њега је самог одвео у чудљивост,, екстремну осаму, и егоцентризам. Без обзира на то, његово настојање да у нечем успе, а његов резултат је био обиман Corpus Historiae Byzantinae у 34 издања, са паралелним грчким текстом и латинским преводом. Ово издање је популаризовало израз „Византијско царство“ (које то царство никада није користило за време свог постојања) и успоставило га у историјским студијама.
Референца"Byzantinae" се распрострла међу учитељима Западне Европе и заменила назив римско у Источном римском царству са називом ''Византија'' да означи средњовековну литературу на грчком језику из Источног римског царства. Ова измена одржава заваду између истока и запада за титулу цара Рима, која је започела када је Константин Велики пребацио престоницу на Босфор.
Те популаризоване изразе није ипак установио Хијеронимус Волф, већ један други, такође језуита,у предговору прве књиге Гијома Шодијера из 1567. године «Corpus universae historiae praesertim byzantinae» касније познатијом под именом Byzantine du Louvre, а ти ''чик'' погоди који је језуита у питању!?
Из угла тебе врснога љубитеља ''византолога'', каква је разлика између језуите и лутерана, протестанта или питај бога каквих ту све има, и једног правоверног односно православног хришћанина, зар све то испред правоверног није сушта јерес, а византоложе чувени, шта покушаваш бре досадо људска?Jao bože...kakav, bre, jezuita...Jeronim Volf nije bio apsolutno nikakav „jezuita“. On je bio protestant; luteran, konkretno...učenik Filipa Melanhtona i Joakima Kamerarija. Svoje ključno obrazovanje stekao je u Vitenbergu (srcu luteranizma!), na univerzitetu Martina Lutera.
Njega je Vatikan svrstao među zabranjene autore, i to prve klase (kao najopasnije), u Index librorum prohibitorum. To je po svemu sudeći bio između ostalog i razlog zašto je, kad je završio rukopis još u januaru 1559. godine, verni rimokatolik Anton Fuger odbio da odobri izdavanje Volfovog dela (pa ga ovaj posle psovao onoliko). Iako je korpus bio spreman, on je godinama čekao štampu tj. da Anton umre i njegov nećak Johan Jakob preuzme biznis — čiji je rođeni brat Ulrih upravo bio postao novopečeni protestant, a što je nesumnjivo imalo nekog udela da na kraju odobre izdanje iz pera jednog za Rimokatoličku crkvu zabranjenog autora, 1562. godine.
И ако није језуита, онда је мегаљи пуцо сто коло су, и каква је разлика, зашто си увек ту да скенираш туђе писање, да им проналазиш ''грешке'', и њима препокриваш их ''собом''(говече искомплексирано) да би себи самоме дао на значају, за многе си, али мене то лично не занима јеси ли, али ипак, за мене овде јеси само ''и микри пуцакис сто колакис стис'', ре хазомено скатопедо.Из угла тебе врснога љубитеља ''византолога'', каква је разлика између језуите и лутерана, протестанта или питај бога каквих ту све има, и једног правоверног односно православног хришћанина, зар све то испред правоверног није сушта јерес, а византоложе чувени, шта покушаваш бре досадо људска?
Не знам шта си ми објаснио - мислим да ниси ништа објаснио ... нек ја да ти објасним: Промашао си чињеница да је (научна) литература у 15-18 веку писана искључиво на латиниском . По твојој логици, латиниста је и Исак Њутн, који је написао "Principia" на латинском.Лепо ти написах предходно, а са овим твојим глупим питањем, сам си потврдио моје горе написано. Волфа сам, односно његово познавање латинског језика ставио сам под наводнике, био је један од ''бољих'' латиниста у његово време, њему не као, већ стварном језуити познавање латинског језика кроз саму језуитску школу, латински језик постајао му је посао, посао за цео живот, у његовој немачкој биографији то управо тако и стоји.
Не дирај му Ватикан!Из угла тебе врснога љубитеља ''византолога'', каква је разлика између језуите и лутерана, протестанта или питај бога каквих ту све има, и једног правоверног односно православног хришћанина, зар све то испред правоверног није сушта јерес, а византоложе чувени, шта покушаваш бре досадо људска?
Неки интерес је увек никад само скретање пажњеИ ако није језуита, онда је мегаљи пуцо сто коло су, и каква је разлика, зашто си увек ту да скенираш туђе писање, да им проналазиш ''грешке'', и њима препокриваш их ''собом''(говече искомплексирано) да би себи самоме дао на значају, за многе си, али мене то лично не занима јеси ли, али ипак, за мене овде јеси само ''и микри пуцакис сто колакис стис'', ре хазомено скатопедо.
Написах ти већ, и тоцило је за разлику од тебе сврсисходније.Не знам шта си ми објаснио - мислим да ниси ништа објаснио ... нек ја да ти објасним: Промашао си чињеница да је (научна) литература у 15-18 веку писана искључиво на латиниском . По твојој логици, латиниста је и Исак Њутн, који је написао "Principia" на латинском.
Питање ко је отац науке "византологии" је бесмислено, јер се са становишта науке о византијској књижевности, историји и језику тешко може помињати само једна особа као „отац“ (founding father), као је Персида изнад заметио , па се по овом питању могу се само делимично сложити.
Из угла тебе врснога љубитеља ''византолога'', каква је разлика између језуите и лутерана, протестанта или питај бога каквих ту све има, и једног правоверног односно православног хришћанина, зар све то испред правоверног није сушта јерес, а византоложе чувени, шта покушаваш бре досадо људска?
И ако није језуита, онда је мегаљи пуцо сто коло су, и каква је разлика, зашто си увек ту да скенираш туђе писање, да им проналазиш ''грешке'', и њима препокриваш их ''собом''(говече искомплексирано) да би себи самоме дао на значају, за многе си, али мене то лично не занима јеси ли, али ипак, за мене овде јеси само ''и микри пуцакис сто колакис стис'', ре хазомено скатопедо.
Стављање нечега под наводнике значи да бар треба да знаш како да их употребиш да би си нам јасно показао значење поста - у шта нисам уверен, судећи по твим коментарима не само у овој теми.ти написах предходно, а са овим твојим глупим питањем, сам си потврдио моје горе написано. Волфа сам, односно његово познавање латинског језика ставио сам под наводнике, био је један од ''бољих'' латиниста у његово време, њему не као, већ стварном језуити познавање латинског језика кроз саму језуитску школу, латински језик постајао му је посао, посао за цео живот, у његовој немачкој биографији то управо тако и стоји
Неки интерес је увек никад само скретање пажње
Код Зонаре се у његовим најстаријим преписима, могу се прочитати јасна одређења по питању имена за град Цариград односно старо утврђење Βυξαντιον - Визант. У једном пасусу говори о πχσχς Βυζαντιδας χορας εχεχετητο - нпр. византијски плес, међутим Зонара уопште не говори о било каквом плесу Βυζαντιδας χορας већ говори о византском тлу опажамо да се његова опаска односи на град Визант и његово тле, дакле не говори и не пише о византијском тлу јер тада такав превод би се односио на шири опсег не само на град Византион већ на само Византијско царство које њени становници нису никада тако звали. Разлика у преводу је очигледна, али преводилачке експресије добијају на заносу.Да ли овде можемо оправдано посумњати да у многим античким изворима је дошло до преправки имена. Уколико је тако онда све то не можемо посматрати као пуке романтичарске тежње шекспировски настројених преводилаца?
Зашто цитираш линкове са Волфове странице на српској Википедији?