Византијско царство Ромеја

[Pumpaj Dinstanović]

Jesi nekad čuo da Crnu Goru pesnik naziva Spartom? I sad, neko je stvarno tako nazove...

Cetinje, konkretno. No, i ti se tome protiviš tj. smatraš da bi trebalo iskoreniti?

 

[Mrkalj]

Cetinje, konkretno. No, i ti se tome protiviš tj. smatraš da bi trebalo iskoreniti?

Ja nisam tema. Idi vidi jesam tamo.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ja nisam tema. Idi vidi jesam tamo.

Izraziš svoje mišljenje, pa onda odbiješ da ga izraziš.

Klasika.

 

[Mrkalj]

Izraziš svoje mišljenje, pa onda odbiješ da ga izraziš.

Klasika.

Upravo tako, već sam izrazio svoje mišljenje i pogrešno bi bilo da damo forumskom dežurniku Persidi priliku da to moje mišljenje razvlači i mrcvari ne bi li retorički profitirao. Zato, evo linka do mog mišljenja:

Ti si baš teški bukvalista kad ne vidiš da pesnik (sic! tj. uzmi cvikere i još jednom pročitaj šta piše) slobodno može za Grčku reći "Akropolj". Nisi čuo za metaforu? Jesi čuo nekad za Atinu kao glavni grad Vojvodine? Jesi nekad čuo da Crnu Goru pesnik naziva Spartom? I sad, neko je stvarno tako nazove...

A istovremeno za pomen srpskog jezika neko mora da ti napiše "S-R-P-S-K-I-J-E-Z-I-K", jer ako je listina napisana "srpski" - to nije srpski jezik.

Bljak.

 

[Boris T]

Волф апсолутно није творац ''византологије'', Волф је био један од ''бољих'' латиниста тога времена, а ко је суштински творац ''византологије'', ти о томе апсолутно немаш појма.

шта бре значи латиниста? и како га то спречава да буде стручњак за грчки нпр?
троловање није успело!

 

[КРЦУН]

Βυξαντιον, Βυξαντιζ, η Βυζαντιων πολιξ

«Чим је цар видео да се Велизар вратио у Византион(Βυξαντιον-Byzantium(полатињен израз за лично име, у овом случају односи се за име града-престонице Источног Ромејског царства, израз је преузет од Zonaras, Joannes Corpus universae historiae praesertim Bizantinae apud Guillielmum Chaudière, 1567. ((Sathas, Kōnstantinos N., Bibliotheca graeca medii aevi, лanguage(s): greek, modern (1453- ), Athens, 1872, стр. 76)), почео је да кује планове да пошаље још једног заповедника са војском против Гота и Тотиле. И да је ту идеју заиста спровео, верујем да би, са Римом који је још увек био под његовом влашћу, а војници у граду који су му сачували и омогућили да се уједине са ослобађајућим(прим. прев. неправилан облик 'византским'; односно 'византијским' чији превод сугерише на снаге 'византијског царства' што никако није случај са речју Βυξαντιου) снагама Византа(Βυξαντιου), победио своје противнике у рату. Али у ствари, пошто је прво изабрао Либерија, једног од римских патриција, и наредио му да се спреми, он је касније, можда зато што је нека друга ствар привукла његову пажњу, изгубио интересовање за ту ствар.»

PROCOPIUS V, THE LOEB CLASSICAL LIBRARY FOUNDED BY JAMES LOEB WITH AN ENGLISH TRANSLATION BY H. B. DEWING PRESIDENT, ATHENS COLLEGE GREECE IN SEVEN VOLUMES, HISTORY OF THE WARS, BOOKS VII (continued) and VIII, LONDON WILLIAM HEINEMANN LTD CAMBRIDGE, MASSACHUSETTS HARVARD UNIVERSITY PRESS MCMLXII, first printed 1928, reprinted 1954, 1962, стр. 4.

 

[Pumpaj Dinstanović]

шта бре значи латиниста? и како га то спречава да буде стручњак за грчки нпр?
троловање није успело!

Verovatno je КРЦУН malčice pogrešio; ne bih rekao da je neko ko prosto prevodi dela na latinski jezik nužno baš latinista. Volf je imao vrlo malo izvornih dela na latinskom jeziku...napisao je pesmicu povodom Bitke kod Lepanta 1571. godine i još nekoliko tekstova i ima neku zbirčicu privatne prepiske, koja je i danas u rukopisnoj zaostavštini uglavnom. Sve u principu totalno nebitno tj. niko ga nije ni upamtio. Od latinskih autora priredio je isključivo Cicerona; sve ostalo, a po čemu je i zapamćen, bili su listom grčki autori.

A i Volf uopšte nije ni posebno cenjen kako КРЦУН reče kao jedan od najboljih tadašnjih latinista. Njegovi su prevodi prošli izuzetno veliki zub kritike kao površni, neprecizni, brzopleti tako da se ako je nešto bilo malo teže to bi se izbeglo...vrlo loši komentari i toliko konfuzni kritički aparat da stalno zbunjuje. Čak je još Imanuel Beker 1841. godine kada je priređivao za bonski korpus primetio koliko tu ima problema...Volf je zapravo uveliko zastareo i duže vreme od praktično nikakve koristi.

Daleko superiorniji od Volfa bio je njegov učenik i nastavljač, David Hešel. Volf je bio tipični namćor koji polovinu stvari radi preko %#rca; lenčuga koja je od svakog posla bežala ka sledećem, veliki broj otaljala i smatrala da nikad nije dobro plaćena.

A ono što je КРЦУН želeo da kaže jeste da je Karl Krumbaher otac vizantologije, kao naučne discipline (mada su posredno tu i neki drugi doprineli, kao npr. Džordž Finli).

 

[NickFreakyrgios]

Βυξαντιον, Βυξαντιζ, η Βυζαντιων πολιξ

«Чим је цар видео да се Велизар вратио у Византион(Βυξαντιον-Byzantium(полатињен израз за лично име, у овом случају односи се за име града-престонице Источног Ромејског царства, израз је преузет од Zonaras, Joannes Corpus universae historiae praesertim Bizantinae apud Guillielmum Chaudière, 1567. ((Sathas, Kōnstantinos N., Bibliotheca graeca medii aevi, лanguage(s): greek, modern (1453- ), Athens, 1872, стр. 76)), почео је да кује планове да пошаље још једног заповедника са војском против Гота и Тотиле. И да је ту идеју заиста спровео, верујем да би, са Римом који је још увек био под његовом влашћу, а војници у граду који су му сачували и омогућили да се уједине са ослобађајућим(прим. прев. неправилан облик 'византским'; односно 'византијским' чији превод сугерише на снаге 'византијског царства' што никако није случај са речју Βυξαντιου) снагама Византа(Βυξαντιου), победио своје противнике у рату. Али у ствари, пошто је прво изабрао Либерија, једног од римских патриција, и наредио му да се спреми, он је касније, можда зато што је нека друга ствар привукла његову пажњу, изгубио интересовање за ту ствар.»
Pogledajte prilog 1099664
PROCOPIUS V, THE LOEB CLASSICAL LIBRARY FOUNDED BY JAMES LOEB WITH AN ENGLISH TRANSLATION BY H. B. DEWING PRESIDENT, ATHENS COLLEGE GREECE IN SEVEN VOLUMES, HISTORY OF THE WARS, BOOKS VII (continued) and VIII, LONDON WILLIAM HEINEMANN LTD CAMBRIDGE, MASSACHUSETTS HARVARD UNIVERSITY PRESS MCMLXII, first printed 1928, reprinted 1954, 1962, стр. 4.

Да ли овде можемо оправдано посумњати да у многим античким изворима је дошло до преправки имена. Уколико је тако онда све то не можемо посматрати као пуке романтичарске тежње шекспировски настројених преводилаца?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Да ли овде можемо оправдано посумњати да у многим античким изворима је дошло до преправки имена.

Ti izgleda da nisi razumeo Krcunovu objavu; nigde on ne govori o nekakvim prepravkama imena u antičkim izvorima. Pominje da je neko preveo vizantske snage umesto snage Vizanta (mada nije naveo ko; da li neki srp. prevod, izgleda). A to je više stvar semantike, zato što npr. u tim starim jezicima ne postoji način da se to kaže na dva različita načina, kao što mi u današnjem jeziku imamo.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Što više proučavam Jeronima Volfa, to mi je jasnija slika nabeđenog snobovskog umišljenog pseudointelektualca; se*atora koji neopravdano ceni svoje vreme i intelekt i nikad nije zadovoljan s drugima oko sebe.

Da je Volf danas živ verovatno se ne bi skidao sa TV Happy; možda Helmcast, kod Dragaša malo i slično (npr. Balkan INFO), da priča koliko o sebi o pljuje one oko sebe.

Volf je bio onaj tip "učenih latinista" kako ga Krcun prozva, koji sendvič ne bi uzeo zato što nema dovoljnog sendviča za tolika usta.

 

[Boris T]

A ono što je КРЦУН želeo da kaže jeste da je Karl Krumbaher otac vizantologije, kao naučne discipline (mada su posredno tu i neki drugi doprineli, kao npr. Džordž Finli)

Ако све овако дефинишемо, онда је најранији развој с краја 17. века. као научна дисциплина прво у Француској. Научне основе поставио је Ш. Дјуканж (Du Cange). Улога Дјуканжа везана је првенствено за објављивање византијских писаних споменика, развој метода за њихово проучавање и формирање помоћних дисциплина (палеографија, кодикологија, хронологија итд.). Његов „Речник средњовековног грчког језика“ (1688) није изгубио на значају до данас. Од средине 17.векa објавио тзв. париски вишетомни корпус Византија - наративни споменици (vol. 1–42, «Corpus Byzantinae Historiae», 1645–1711).

 

[КРЦУН]

шта бре значи латиниста? и како га то спречава да буде стручњак за грчки нпр?
троловање није успело!

Лепо ти написах предходно, а са овим твојим глупим питањем, сам си потврдио моје горе написано. Волфа сам, односно његово познавање латинског језика ставио сам под наводнике, био је један од ''бољих'' латиниста у његово време, њему не као, већ стварном језуити познавање латинског језика кроз саму језуитску школу, латински језик постајао му је посао, посао за цео живот, у његовој немачкој биографији то управо тако и стоји. Дакле, није био проблем у његовом латинском, већ је био проблем у његовом недовољном познавању и савладавању грчког језика, па чак ни то, већ његов недостатак довољне експресије у превођењу са грчког на латински. На то му је скренуо пажњу његов учитељ грчког језика и ерудиције Liebhard Kammermeister. Због њиховог неслагања и препирки, његов га је учитељ оптужио за скретање са традиције хуманизма, јер је због убрзаног раста контрареформације будући рад Хијеронимуса Волфа њега је самог одвео у чудљивост,, екстремну осаму, и егоцентризам. Без обзира на то, његово настојање да у нечем успе, а његов резултат је био обиман Corpus Historiae Byzantinae у 34 издања, са паралелним грчким текстом и латинским преводом. Ово издање је популаризовало израз „Византијско царство“ (које то царство никада није користило за време свог постојања) и успоставило га у историјским студијама.

Референца"Byzantinae" се распрострла међу учитељима Западне Европе и заменила назив римско у Источном римском царству са називом ''Византија'' да означи средњовековну литературу на грчком језику из Источног римског царства. Ова измена одржава заваду између истока и запада за титулу цара Рима, која је започела када је Константин Велики пребацио престоницу на Босфор.

Те популаризоване изразе није ипак установио Хијеронимус Волф, већ један други, такође језуита,у предговору прве књиге Гијома Шодијера из 1567. године «Corpus universae historiae praesertim byzantinae» касније познатијом под именом Byzantine du Louvre, а ти ''чик'' погоди који је језуита у питању!?

 

[КРЦУН]

Ако све овако дефинишемо, онда је најранији развој с краја 17. века. као научна дисциплина прво у Француској. Научне основе поставио је Ш. Дјуканж (Du Cange). Улога Дјуканжа везана је првенствено за објављивање византијских писаних споменика, развој метода за њихово проучавање и формирање помоћних дисциплина (палеографија, кодикологија, хронологија итд.). Његов „Речник средњовековног грчког језика“ (1688) није изгубио на значају до данас. Од средине 17.векa објавио тзв. париски вишетомни корпус Византија - наративни споменици (vol. 1–42, «Corpus Byzantinae Historiae», 1645–1711).

Улога Ш. Дуканжа (Du Cange) јесте била у научној основи али у његово касније време, међутим, неко други је доста раније због усхићења ка таквом сазнању од свог тада веома узвишеног, ученог и поверљивог човека, Луј XIV да ће такав подухват моћи и морати донети његовој француској краљевини примат у научној историјографији тадашње Европе. Ти списи (фолије) по којима је настала Byzantine du Louvre, много касније ''пале'' су шака Karl Krumbaheru којег са правом данас зову оцем ''византологије''. Карл је наследио њено последње издање од Barthold Georg Niebuhrа.

Французи су одиграли фундаменталну улогу у настанку ''византологије'' у XVII веку. Непосредан политички интерес био је у основи ове иницијативе. Док је Луј XIV слагао планове за освајање Отоманског царства, научници су претраживали историју у потрази за елементима који би омогућили Французима да полажу право на трон Константинопоља. Пронашли су их у породичној вези која повезује краљеве Валоа, од којих потичу Бурбони, и латинске цареве Константинопоља, излажући то као основу за империјалне претензије Краља Сунца на Исток и Запад. Наука је била позвана да објасни историју ''Византијског царства'' како би се француском краљу признало право на царску титулу на рачун османских султана и Хабзбурга, који су још увек носили титулу цара Светог римског царства.

На крају да додам, да је гореспоменути Ду Канж подстакао је тада младог монарха Луја XVI да поново покуша да освоји Цариград.Први француски ''византинисти'' били су слуге краљевске породице. Међутим, њихов рад је преживео идеологију која их је користила и представља основу савремених истраживања о ''византијском'' свету.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Лепо ти написах предходно, а са овим твојим глупим питањем, сам си потврдио моје горе написано. Волфа сам, односно његово познавање латинског језика ставио сам под наводнике, био је један од ''бољих'' латиниста у његово време, њему не као, већ стварном језуити познавање латинског језика кроз саму језуитску школу, латински језик постајао му је посао, посао за цео живот, у његовој немачкој биографији то управо тако и стоји. Дакле, није био проблем у његовом латинском, већ је био проблем у његовом недовољном познавању и савладавању грчког језика, па чак ни то, већ његов недостатак довољне експресије у превођењу са грчког на латински. На то му је скренуо пажњу његов учитељ грчког језика и ерудиције Liebhard Kammermeister. Због њиховог неслагања и препирки, његов га је учитељ оптужио за скретање са традиције хуманизма, јер је због убрзаног раста контрареформације будући рад Хијеронимуса Волфа њега је самог одвео у чудљивост,, екстремну осаму, и егоцентризам. Без обзира на то, његово настојање да у нечем успе, а његов резултат је био обиман Corpus Historiae Byzantinae у 34 издања, са паралелним грчким текстом и латинским преводом. Ово издање је популаризовало израз „Византијско царство“ (које то царство никада није користило за време свог постојања) и успоставило га у историјским студијама.

Референца"Byzantinae" се распрострла међу учитељима Западне Европе и заменила назив римско у Источном римском царству са називом ''Византија'' да означи средњовековну литературу на грчком језику из Источног римског царства. Ова измена одржава заваду између истока и запада за титулу цара Рима, која је започела када је Константин Велики пребацио престоницу на Босфор.

Те популаризоване изразе није ипак установио Хијеронимус Волф, већ један други, такође језуита,у предговору прве књиге Гијома Шодијера из 1567. године «Corpus universae historiae praesertim byzantinae» касније познатијом под именом Byzantine du Louvre, а ти ''чик'' погоди који је језуита у питању!?

Jao bože...kakav, bre, jezuita... Jeronim Volf nije bio apsolutno nikakav „jezuita“. On je bio protestant; luteran, konkretno...učenik Filipa Melanhtona i Joakima Kamerarija. Svoje ključno obrazovanje stekao je u Vitenbergu (srcu luteranizma!), na univerzitetu Martina Lutera.

Njega je Vatikan svrstao među zabranjene autore, i to prve klase (kao najopasnije), u Index librorum prohibitorum. To je po svemu sudeći bio između ostalog i razlog zašto je, kad je završio rukopis još u januaru 1559. godine, verni rimokatolik Anton Fuger odbio da odobri izdavanje Volfovog dela (pa ga ovaj posle psovao onoliko). Iako je korpus bio spreman, on je godinama čekao štampu tj. da Anton umre i njegov nećak Johan Jakob preuzme biznis — čiji je rođeni brat Ulrih upravo bio postao novopečeni protestant, a što nije nikakava slučajnost jerbo je to nesumnjivo imalo nekog udela da na kraju odobre izdanje iz pera jednog za Rimokatoličku crkvu zabranjenog autora, 1562. godine.

 

[КРЦУН]

Jao bože...kakav, bre, jezuita... Jeronim Volf nije bio apsolutno nikakav „jezuita“. On je bio protestant; luteran, konkretno...učenik Filipa Melanhtona i Joakima Kamerarija. Svoje ključno obrazovanje stekao je u Vitenbergu (srcu luteranizma!), na univerzitetu Martina Lutera.

Njega je Vatikan svrstao među zabranjene autore, i to prve klase (kao najopasnije), u Index librorum prohibitorum. To je po svemu sudeći bio između ostalog i razlog zašto je, kad je završio rukopis još u januaru 1559. godine, verni rimokatolik Anton Fuger odbio da odobri izdavanje Volfovog dela (pa ga ovaj posle psovao onoliko). Iako je korpus bio spreman, on je godinama čekao štampu tj. da Anton umre i njegov nećak Johan Jakob preuzme biznis — čiji je rođeni brat Ulrih upravo bio postao novopečeni protestant, a što je nesumnjivo imalo nekog udela da na kraju odobre izdanje iz pera jednog za Rimokatoličku crkvu zabranjenog autora, 1562. godine.

Из угла тебе врснога љубитеља ''византолога'', каква је разлика између језуите и лутерана, протестанта или питај бога каквих ту све има, и једног правоверног односно православног хришћанина, зар све то испред правоверног није сушта јерес, а византоложе чувени, шта покушаваш бре досадо људска?

 

[КРЦУН]

Из угла тебе врснога љубитеља ''византолога'', каква је разлика између језуите и лутерана, протестанта или питај бога каквих ту све има, и једног правоверног односно православног хришћанина, зар све то испред правоверног није сушта јерес, а византоложе чувени, шта покушаваш бре досадо људска?

И ако није језуита, онда је мегаљи пуцо сто коло су, и каква је разлика, зашто си увек ту да скенираш туђе писање, да им проналазиш ''грешке'', и њима препокриваш их ''собом''(говече искомплексирано) да би себи самоме дао на значају, за многе си, али мене то лично не занима јеси ли, али ипак, за мене овде јеси само ''и микри пуцакис сто колакис стис'', ре хазомено скатопедо.

 

[Boris T]

Лепо ти написах предходно, а са овим твојим глупим питањем, сам си потврдио моје горе написано. Волфа сам, односно његово познавање латинског језика ставио сам под наводнике, био је један од ''бољих'' латиниста у његово време, њему не као, већ стварном језуити познавање латинског језика кроз саму језуитску школу, латински језик постајао му је посао, посао за цео живот, у његовој немачкој биографији то управо тако и стоји.

Не знам шта си ми објаснио - мислим да ниси ништа објаснио ... нек ја да ти објасним: Промашао си чињеница да је (научна) литература у 15-18 веку писана искључиво на латиниском . По твојој логици, латиниста је и Исак Њутн, који је написао "Principia" на латинском.
Питање ко је отац науке "византологии" је бесмислено, јер се са становишта науке о византијској књижевности, историји и језику тешко може помињати само једна особа као „отац“ (founding father), као је Персида изнад заметио , па се по овом питању могу се само делимично сложити.

 

[NickFreakyrgios]

Из угла тебе врснога љубитеља ''византолога'', каква је разлика између језуите и лутерана, протестанта или питај бога каквих ту све има, и једног правоверног односно православног хришћанина, зар све то испред правоверног није сушта јерес, а византоложе чувени, шта покушаваш бре досадо људска?

Не дирај му Ватикан!
Сад кад не може да одбрани Вулфа.
Треба оспорити његове везе са ватиканом а горе сам цитирао блиске везе са св. римским царством.

Дање иде у правцу не ломите ми Ватикан
Јер под њим сам је први пут пољубио

И ако није језуита, онда је мегаљи пуцо сто коло су, и каква је разлика, зашто си увек ту да скенираш туђе писање, да им проналазиш ''грешке'', и њима препокриваш их ''собом''(говече искомплексирано) да би себи самоме дао на значају, за многе си, али мене то лично не занима јеси ли, али ипак, за мене овде јеси само ''и микри пуцакис сто колакис стис'', ре хазомено скатопедо.

Неки интерес је увек никад само скретање пажње

 

[КРЦУН]

Не знам шта си ми објаснио - мислим да ниси ништа објаснио ... нек ја да ти објасним: Промашао си чињеница да је (научна) литература у 15-18 веку писана искључиво на латиниском . По твојој логици, латиниста је и Исак Њутн, који је написао "Principia" на латинском.
Питање ко је отац науке "византологии" је бесмислено, јер се са становишта науке о византијској књижевности, историји и језику тешко може помињати само једна особа као „отац“ (founding father), као је Персида изнад заметио , па се по овом питању могу се само делимично сложити.

Написах ти већ, и тоцило је за разлику од тебе сврсисходније.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Из угла тебе врснога љубитеља ''византолога'', каква је разлика између језуите и лутерана, протестанта или питај бога каквих ту све има, и једног правоверног односно православног хришћанина, зар све то испред правоверног није сушта јерес, а византоложе чувени, шта покушаваш бре досадо људска?

Ti si malčice pobrkao potforume; ovo nije religija, već istorija, mada ni na religiji ne bi dobro došao ako je za tebe reč jezuita samo sinonim za jeretika. Dokle ćemo to ići; je li za tebe i Murat bio jezuita? Posebno ako ti smatraš da ne postoje nikakve razlike između bilo koga ko je nije pravoslavne vere, što je nemam reči koliko glupavo.

Što se tiče samog pristupa, pa i ophođenja prema pravoslavnima, razlika je ogromna. Luterani su uglavnom odbacivali da su pravoslavni jeretici; štaviše već sam bio citirao ranije Martina Lutera koji je pisao da Grci nisu nikakvi šizmatici ili jeretici, već, citiram, najhrišćanskiji narod i najbolji poštovaoci Jevanđelja na Zemlji. Stavovi nekih luterana su se razlikovali, naravno, ali opšte im je bilo insistiranje na dokazu da je Konstantinova darovnica bila falsifikat i osporavanje papi bilo kakvog autoriteta. U očima istaknutih učenih luterana vizantijska istorija je bila produžetak antičke, odnosno oni su posmatrali Vizantiju kao zaokruženu celinu od Trojanskog rata do pada Carigrada 1453. godine, posmatrajući je kao (govoreći o kulturološkoj zajednici) nešto značajno starije od Rimskog carstva. Citirao sam nekoliko stranica ranije čak Mihaela Nojmana iz Jene, čija je hronika potpuno otvoreno priznala legitimnost Vizantije, poteze Karla Velikog prikazujući kao podelu Carstva.

Iz zaključka studije Asafa Ben-Tova o odnosu luteranskih humanista prema helenskoj antici (str. 131):

Njihovo interesovanje za raslo je ne samo zbog bežanja od Rima i nadolezeće pretnje od muslimana. A na prve vesti koje su donosili putopisci, da ima pravoslavaca koji su opstali pod Turcima Osmanlijama; da ima naroda i vrlo žive aktivnosti vaseljenskog patrijarha i drugih patrijaraha sa Istoka, oni su reagovali sa potpunim oduševljenjem, jer je to za njih bilo očuvanje stare, ranohrišćanske Crkve, za razliku od ove laži koja je nastala u Rimu. Mnogi su sa velikim oduševljenjem čekali i da dobiju neke detaljnije podatke ne samo čak i zbog toga što je kod tih filhelena postojala neka romantičarska vizija o staroj vizantijskoj Pravoslavnoj crkvi, nego što su pojedini čak u neku ruku njih percipirali i kao prave naslednike ni manje ni više no antičke (helenističke) civilizacije, koja je bila i kokoška samom Rimskom carstvu — koje za njih ili odavno više ne postoji, ili je eventualno rimsko-nemačko carstvo bilo poslednje od četiri carstava iz Danijelove knjige proroka — pred rušenjem i sopstvenim nestankom sa lica zemlje.

 

[Pumpaj Dinstanović]

И ако није језуита, онда је мегаљи пуцо сто коло су, и каква је разлика, зашто си увек ту да скенираш туђе писање, да им проналазиш ''грешке'', и њима препокриваш их ''собом''(говече искомплексирано) да би себи самоме дао на значају, за многе си, али мене то лично не занима јеси ли, али ипак, за мене овде јеси само ''и микри пуцакис сто колакис стис'', ре хазомено скатопедо.

Krcune, ovaj,...da li si ti upravo ovde upitao na potforumu Krstarice koji se zove Istorija zbog čega sam, nakon što si napravio jednu grešku tj. podelio forumaškoj zajednici nešto što nije istina, ja tebe ispravio?

I još te i @NickFreak čak u tome i podržao.



Pa dobro sad; mislim, možemo i da otvorimo neku temu Aj se igramo istorijom pa da tamo pišemo šta 'oćemo? Ima jedna interesantna epizoda Love, Death + Robots u kojoj razmatraju sve u scenarijima Hitlerove smrti; da nisi pod tom inspiracijom, možda?

P. S. Zašto ne priznaš da si jednostavno mislio da je Volf bio jezuita i sad pokušavaš jednom potpunom relativizacijom kao da je to zapravo nešto nebitno, kao, da se izmigoljiš?

 

[Boris T]

ти написах предходно, а са овим твојим глупим питањем, сам си потврдио моје горе написано. Волфа сам, односно његово познавање латинског језика ставио сам под наводнике, био је један од ''бољих'' латиниста у његово време, њему не као, већ стварном језуити познавање латинског језика кроз саму језуитску школу, латински језик постајао му је посао, посао за цео живот, у његовој немачкој биографији то управо тако и стоји

Стављање нечега под наводнике значи да бар треба да знаш како да их употребиш да би си нам јасно показао значење поста - у шта нисам уверен, судећи по твим коментарима не само у овој теми.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Неки интерес је увек никад само скретање пажње

Mislim da je jedino što se može primetiti jesta da ja pokušavam da vodim neku konverzaciju koja se tiče same teme, a to je Vizantija; postavljajući i koristeći istorijske izvore, literaturu i diskutujući o referentnim događajima i podtemama.

Za razliku od primera radi tebe, koji si došao da pričaš o Vizantiji sa uverenjem da su Carigrad i Vizantion (mada, ako je išta lakše, nisi čak ni jedini na temi) pod uverenjem da su to dva različita mesta, pričaš o tome šta je ko negde uradio na tamo nekoj drugoj temi, pričaš o nekim knjigama koje si čitao u mladosti a koje nemaju veze sa temom, baviš se ličnostima drugih diskutanata (jednostavno rečeno ad hominem) i svašta još; najmanje od svega pričajući o...Vizantijskom carstvu.

 

[КРЦУН]

Да ли овде можемо оправдано посумњати да у многим античким изворима је дошло до преправки имена. Уколико је тако онда све то не можемо посматрати као пуке романтичарске тежње шекспировски настројених преводилаца?

Код Зонаре се у његовим најстаријим преписима, могу се прочитати јасна одређења по питању имена за град Цариград односно старо утврђење Βυξαντιον - Визант. У једном пасусу говори о πχσχς Βυζαντιδας χορας εχεχετητο - нпр. византијски плес, међутим Зонара уопште не говори о било каквом плесу Βυζαντιδας χορας већ говори о византском тлу опажамо да се његова опаска односи на град Визант и његово тле, дакле не говори и не пише о византијском тлу јер тада такав превод би се односио на шири опсег не само на град Византион већ на само Византијско царство које њени становници нису никада тако звали. Разлика у преводу је очигледна, али преводилачке експресије добијају на заносу.

 

[Boris T]

Pogledajte prilog 1100004

Зашто цитираш линкове са Волфове странице на српској Википедији?
Ако хоћеш да кажеш нешто сумирајући – ево тачног линка – све је ту написано и одражава у великој мери све што је овде већ речено

Oxford handbook of Byzantine Studies