«Поклањањем грчкој колонији односно Византу права и привилегије Рима, Константин је направио нови град и наметнуо му своје име. Од краја 324. године Визант постаје Цариград, о чему сведоче новчане емисије новчарских радионица, које је цар успоставио у новом царском граду.[1]»
«En conférant à la colonie grecque de. Byzance les droits et privilèges de Rome, Constantin en fit une ville nouvelle et lui imposa son propre nom. Dès la fin de 324 Byzance est devenue Constantinople, comme le prouvent les émissions monétaires des ateliers installés par l'empereur dans la nouvelle ville impériale.[1]»
[1] LOUIS BRÉHIEB/ CLERMONT-FERRAND, BYZANCE ET EMPIRE BYZANTIN, Byzantinische Zeitschrift 30 (1929/30) 360–65, стр. 360.
«Константин је, међутим, Визант назвао Константинопољем због своје предходне, и изузетне победе, којом је, такорећи, украсио своју земљу великом одеждом, са жељом да буде једнак Риму; затим, када га је освојио са свих страна, подарио је његовом грађанству велико богатство, да би из њега касније црпео готово све своје царствујуће способности. Ту је стајао и сенат другога реда, којег је прозвао угледним сенатом. Отпочевши рат противу Гота, затражио је помоћ од многобројних Сармата. Тако је ратом од стране Константинове војске скоро сто хиљада живота угашено глађу и хладноћом. Тада је почео да прима и таоце, међу којима је био и син краља Аријана. Тада је са Готима успоставио мир, окренувши се према Сарматима, који су били тада, сумњиве вере. Међутим, робови Сармата побунили су се противу свих својих господара, Константин их је радо прихватио, примивши к'себи мноштво њих, више од триста хиљада људи мешовитог узраста и пола, населио их је их широм Тракије, Скитије, Македоније и Италије.»
«Constantinus autem ex Byzantium Constantinopolim nuncupavit ob insignis victoriae |memoriam|. quam velut patriam cultu decoravit ingenti et Romae desideravit aequari: deinde quaesitis ei undique civibus divitias multas largitus est. ut prope in ea omnes regias faeultates exhauriret. Ibi etiam senatum constitit secundi ordinis: claros vocavit. Deinde adversum Gothos bellum suscepit et inplorantibus Sarmatis auxsilium tulit. Ita per Constantinum Caesarem centum prope milia fame et frigore extineta sunt. Tune et obsides accepit, inter quos Ariarici regis filium. Sic cum his pace firmata in Sarmates versus est, qui dubiae fidei probabantur. Sed servi Sarmatarum adversum omnes dominos rebellarunt, quos pulsos Constantinus libenter accepit et amplius trecenta milia hominum mixtae aetatis et sexus per Thraciam Scythiam Macedoniam Italiamque divisit.»
Извор и назив дела:
Anonymus Valesianus, (Thedorus Mommsen) Monumenta Germaniae historica inde ab anno Christi qvingentesimo usqove ad annum millesimum et qvingentesimum, societas aperiendis fontibus rerum germanicarum medi aevi, auctorum antiqvissimorum tomus IX chronicorum minorum saec. IV. V. VI. VII, VOL. I, Berolini apud Weidmannos MDCCCLXXXXII, (1877-1919), str. 10.
Sad vidi ovo, svaka objava njemu je nekakvo „spinovanje“ samo zato što nema direktnu kontrolu nad tim šta će se pisati. 
