Византијско царство Ромеја

  • Začetnik teme Začetnik teme Nina
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Pitao sam šta ovo znači jerbo rečenici ništa ne razumem, a ti nikakvo obrazloženje pružio nisi.
Копирао сам ти пост који би требао образложити не сад поменеш опет неко друго име није сад Лаоник Халкондил сад је неко трећи?
Хајде сад да иређамо читаву библиотеку ко је крив.
Поента Није Волф није Волф није Волф
Јер је Вулфа измислио Деретић. Да ли је Волф псудоним?
Можда га је мама натерала ми то не знамо.
Покушај да се релативизује читава ствар епском наивношћу аутоира да се нед посумња да постоји икакве завере нигде.
Нису ни крсташи хрлили ни на Цариград него ћемо тражити начин да докажемо да су становници Цариграда били очајни и малтретирани и послали оачајничко писмо папи и краташима да их спасу.
Или Срби који су изгубили племство више нису знали кога да поставе за владара па су позвали Турке да дођу да њима владају.
Хајдемо то некако доказати?
Ипак Није Рим него је Византија крива зато што је Византија.
 
Ваљало би оспорити цитат који сам поставио јер овако пставити реченицу без икаквог објашњења шта и како нема смисла.
Пођо, путоваше из мртвога империја, од Рима ка Прованси, коња терајући, шибајући, тежаци сами са колима тешки баш беху, и, бејаху...

Брачанин родом,

Пођо Брачанин баш тада имаше посао, имада'ше и задатак. Али толикијех књига, ма списа таквијех не видаше, нити видеше... по задатку морао их је догонит', доневши их у кућу онијех и свијех, и својијех послодаваца...
 
Копирао сам ти пост који би требао образложити не сад поменеш опет неко друго име није сад Лаоник Халкондил сад је неко трећи?
Хајде сад да иређамо читаву библиотеку ко је крив.
Поента Није Волф није Волф није Волф
Јер је Вулфа измислио Деретић. Да ли је Волф псудоним?
Можда га је мама натерала ми то не знамо.
Покушај да се релативизује читава ствар епском наивношћу аутоира да се нед посумња да постоји икакве завере нигде.
Нису ни крсташи хрлили ни на Цариград него ћемо тражити начин да докажемо да су становници Цариграда били очајни и малтретирани и послали оачајничко писмо папи и краташима да их спасу.
Или Срби који су изгубили племство више нису знали кога да поставе за владара па су позвали Турке да дођу да њима владају.
Хајдемо то некако доказати?
Ипак Није Рим него је Византија крива зато што је Византија.

Ništa ja ne razumem o čemu ti pokušavaš da pričaš. Opet govoriš o tamo nekakvoj naivnosti, iako si prošli put kad si pominjao kazao da mi je nejasan razlog iz kojeg to pominješ, jerbo si ti jedini diskutant na ovoj temi o kojem ti govoriš. I sad još i dolaze nekakve mame, pseudonimi, krstaši, Srbi,...nečija krivica se pominje...ništa ovde nije jasno. :dontunderstand:
 
Ništa ja ne razumem o čemu ti pokušavaš da pričaš. Opet govoriš o tamo nekakvoj naivnosti, iako si prošli put kad si pominjao kazao da mi je nejasan razlog iz kojeg to pominješ, jerbo si ti jedini diskutant na ovoj temi o kojem ti govoriš. I sad još i dolaze nekakve mame, pseudonimi, krstaši, Srbi,...nečija krivica se pominje...ništa ovde nije jasno. :dontunderstand:
Јасна је једна ствар, и на прву, да те холограм не ферма, не чује те....
 
u jednom starom francuskom romanu iz XII stoleća.

Da pređemo i na to delo britanske (odnosno francuske) srednjovekovne književnosti, u kojem imamo vrlo jasan pomen reči Vizantija u značenju Romejskog carstva, još u drugoj polovini XII stoleća.

Bizant.PNG


https://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k4120k/f172

U ovoj pesmi stoji; od 1330. stiha:

Sad me slušaj, prijatelju.

Ja sam dovoljno bogata u zemljama jer 20 kraljeva, i 200 grofova i 20 vojvoda, i još više kneževa i gospodara, i ne mogu reći koliko vitezova, niko ne može kazati koji je tačan broj, drži svoja lena za me. Celi Bizant moje je carstvo. Bićeš njegov kralj i gospodar ukoliko se pridržavaš mog saveta, koji je takve sorte da ga možeš razumeti lako.


U „Partonopeju od Bloa“ glavni junak, mladi grof od Bloa, nestaje u vreme lova u šumovitim Ardenima. Pojavljuje se na nekom misterioznom brodu i plovi do nekog fantastičnog, velelepnog ali napuštenog grada, gde nailazi na neku lepoticu – vizantijsku caricu. Ovo iznad citat je nakon što su francuski grof i vizantijska carica već proveli jedno veče u dvoru. :ajmo:

Ovo delo, inspirisano antičkim legendama o Kupidonu (Erosu) i Psihi vrlo je interesantno jer je jedno od najstarijih britanskih (odnosno francuskih) erotskih književnih dela. Vizantijska carica, po imenu Melior, nekakva je čarobnica u ovom bajkovitom gradu i mladom Francuzu daje zadatke i period od 2 godine da se dokaže i uspe na presto Romejskog carstva.

Ova je priča interesantna za našu temu zbog toga što se u njemu pominje Vizantija, i to baš pod tim imenom, no i zbog mnogo čega drugog je baš zanimljiva i otkriva mnogo slojeva. Pre svega, sadrži očigledne antičke uzore (Partonopej se zove po Partonopaju, jednom od sedmorice grčkih junaka koji su se borili protiv Tebe na strani Argoliđana, za kralja Adrasta...između ostalog) koji su smešteni vrlo jasno u jedan romantični, pa i erotski kontekst. Romantično fantaziranje o drevnom i bogatom istoku, koje ima svoju dugu tradiciju još do Aleksandra Makedonskog pre helenističke epohe, skoro jedan i po milenijum ranije. Naracijom provejava duh inspiracije da se dokaže muževnost, otkrije drevni Istok, uzjaše i zavede, i na kraju, kao što vitez osvaja princezu – osvoji.

Mislim da će @nonaligned biti zanimljivo.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Da pređemo i na to delo britanske (odnosno francuske) srednjovekovne književnosti, u kojem imamo vrlo jasan pomen reči Vizantija u značenju Romejskog carstva, još u drugoj polovini XII stoleća.

Pogledajte prilog 1096823

https://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k4120k/f172

U ovoj pesmi stoji; od 1330. stiha:

Sad me slušaj, prijatelju.

Ja sam dovoljno bogat u zemljama jer 20 kraljeva, i 200 grofova i 20 vojvoda, i još više kneževa i gospodara, i ne mogu reći koliko vitezova, niko ne može kazati koji je tačan broj, drži svoja lena za me. Celi Bizant moje je carstvo. Bićeš njegov kralj i gospodar ukoliko se pridržavaš mog saveta, koji je takve sorte da ga možeš razumeti lako.


U „Partonopeju od Bloa“ glavni junak, mladi grof od Bloa, nestaje u vreme lova u šumovitim Ardenima. Pojavljuje se na nekom misterioznom brodu i plovi do nekog fantastičnog, velelepnog ali napuštenog grada, gde nailazi na neku lepoticu – vizantijsku caricu. Ovo iznad citat je nakon što su francuski grof i vizantijska carica već proveli jedno veče u dvoru. :ajmo:

Ovo delo, inspirisano antičkim legendama o Kupidonu (Erosu) i Psihi vrlo je interesantno jer je jedno od najstarijih britanskih (odnosno francuskih) erotskih književnih dela. Vizantijska carica, po imenu Melior, nekakva je čarobnica u ovom bajkovitom gradu i mladom Francuzu daje zadatke i period od 2 godine da se dokaže i uspe na presto Romejskog carstva.

Ova je priča interesantna za našu temu zbog toga što se u njemu pominje Vizantija, i to baš pod tim imenom, no i zbog mnogo čega drugog je baš zanimljiva i otkriva mnogo slojeva. Pre svega, sadrži očigledne antičke uzore (Partonopej se zove po Partonopaju, jednom od sedmorice grčkih junaka koji su se borili protiv Tebe na strani Argoliđana, za kralja Adrasta...između ostalog) koji su smešteni vrlo jasno u jedan romantični, pa i erotski kontekst. Romantično fantaziranje o drevnom i bogatom istoku, koje ima svoju dugu tradiciju još do Aleksandra Makedonskog pre helenističke epohe, skoro jedan i po milenijum ranije. Naracijom provejava duh inspiracije da se dokaže muževnost, otkrije drevni Istok, uzjaše i zavede, i na kraju, kao što vitez osvaja princezu – osvoji.

Mislim da će @nonaligned biti zanimljivo.
Дакле може и књижевност. Прскочио си суштину врло јасно смо подвукли црту да помена таквих има и у 7. веку. До смо узели у обзир дакле није измислио али тај назив није био званичан назив. Сада спинујеш по истом рецепту оуште није битно ко је спомињао и када већ под чијим ауторством и ауторитетом је ушла као таква у историју.

Дакле чаланак који врло јасно говори под којим и чијим деловањем је Волфово дело тако названо и популаризовано да као такво уђе у историју.

Свето римско царство= Латина или Латинија
 
Дакле може и књижевност. Прскочио си суштину врло јасно смо подвукли црту да помена таквих има и у 7. веку. До смо узели у обзир дакле није измислио али тај назив није био званичан назив. Сада спинујеш по истом рецепту оуште није битно ко је спомињао и када већ под чијим ауторством и ауторитетом је ушла као таква у историју.

Дакле чаланак који врло јасно говори под којим и чијим деловањем је Волфово дело тако названо и популаризовано да као такво уђе у историју.

Свето римско царство= Латина или Латинија

Šta ti to uopšte znači to može i književnost. :lol: Sad vidi ovo, svaka objava njemu je nekakvo „spinovanje“ samo zato što nema direktnu kontrolu nad tim šta će se pisati. :roll:

Slušaj, ako baš ništa pametno nemaš da kažeš, najbolje je da ništa uopšte ni ne kažeš. :roll:
 
Šta ti to uopšte znači može i književnost. :lol: Slušaj, ako baš ništa pametno nemaš uopšte da kažeš, najbolje je da ništa ni ne kažeš.
Онда не смрди и не измишљај опет неке ауторе који су заслужни за Волфово дело као такво а не сам Волф.
То што се теби чини паметним у мом систему вредности се чини љигавим. Тако да памет није по теби домбила име.и мерило.
Ако си већ решио са Крцуном да попијеш кафу ред је и мене да зовете.
 
Прскочио си суштину врло јасно смо подвукли црту да помена таквих има и у 7. веку.

Brate, izvini što ću biti direktan, ali ti kao da niti srpski razumeš, niti srpskim jezikom se služiš. :dash:

Šta tebi znači preskočio si suštinu vrlo jasnu?

Znači sad nastavljaš sa svojom politikom cenzure i zabranjuješ mi da pominjem i Partonopej iz Bloa? Šta je trebalo da uradim; da otvorim zasebnu temu Vizantijsko carstvo (Partonopej iz Bloa - anglofrancuska književnost)? Je li bi tad bio zadovoljan?

Da li imam od tebe blagoslov da od sada napadam svaki put kada okačiš nešto na Krstaricu na bilo koju temu i otpužim te da spinuješ kačenjem podataka, jer je trebalo da otvoriš zasebnu Tema (to što si postavio) svaki put ili šta? :dontunderstand:

Šta ti uopšte 'oćeš od mene? Da mi zabraniš da pišem na Forumu Krstarice...probaš nekako da me konstantim potpuno besmislenim, van svakog konteksta, smaranjem, kao, oteraš odavde? :roll:

Онда не смрди и не измишљај опет неке ауторе који су заслужни за Волфово дело као такво а не сам Волф.
То што се теби чини паметним у мом систему вредности се чини љигавим. Тако да памет није по теби домбила име.и мерило.
Ако си већ решио са Крцуном да попијеш кафу ред је и мене да зовете.

Iako si rekao da ćeš probati da se ponašaš korektno, kao što sam predvideo kao i svaki put do sada, prekršio si svoju reč.

Ne dosađuj bre više ako ti je celi smisao da samo tako troluješ besmisleno; eno ti tamo Borisa T...idi s njim nešto radi po tom modelu, odličan ste par. Nemam nikakve koristi od ovakvog što ti zamišljaš da je diskusija ni ja, niti uopšte iko na ovoj temi. Tako da, kao što ti rekoh, ako nemaš baš ništa pametno da doprineseš, idi tamo svađaj se negde drugde sa Borisom i ne uništavaj Nininu temu koja je baš lepa. Ja za razliku od tebe ne uživam u takvom glupiranju.
 
Poslednja izmena:
eno ti tamo Borisa T...idi s njim nešto radi po tom modelu, odličan ste par. Nemam nikakve koristi od ovakvog što ti zamišljaš da je diskusija ni ja, niti uopšte iko na ovoj temi. Tako da, kao što ti rekoh, ako nemaš baš ništa pametno da doprineseš, idi tamo svađaj se negde drugde sa Borisom
А не, не тролам никога - мислим шта год кажем и стојим иза тога. Расправа са Ником је бесмислена јер он никада неће признати да можда греши. Чак и након објављивања релевантних извора и цитата.
 
А не, не тролам никога - мислим шта год кажем и стојим иза тога. Расправа са Ником је бесмислена јер он никада неће признати да можда греши. Чак и након објављивања релевантних извора и цитата.
Нисам заборавио већ рекао да према књизи Предрага Коматине "Појам Бугарске у 11. и 12. веку " јеси истролао чак сам и навео шта конкретно могао бих додати још. Када прочитам до краја ову књигу даћи завршну реч о томе. Не спомињи доакзе већ ТИ одбајујеш ДАИ као извор за историју Срба па и Ајхарда који говори јасно о народу под њима обновљене провинције Далмације и спомиње жупана коме бежи Људевит ДАИ такође дакле изворе које негираш и релативизујеш. Онад стављаш мишљње неког историчара као неоспоран ДОКАЗ! Јако лоше резоновање и прихватање историје шта би имали од ране истпорије Бугара да није ромејскох писаца?! Ништа.
 
Пиши слободно имаш мој бласгослов , само немој провоцирати јер ћеш добити назад увек.

Nemoj da lažeš. Ništa ne uzvraćaš; troluješ na ovoj temi skoro od kad si se pojavio na njoj i velika većina tvojih objava ovde nisu ništa drugo do trolovanja i provokacije (barem 80%); bukvalno svaki put ti počinješ (ali doslovno). :lol:

Objasni mi, šta si ti provokativno video u postavljanju francuskog epa iz 1180-ih godina? Šta je tu:
1) provokacija
2) spinovanje
3) ljigavo
4) preskače suštinu
5) Ima veze sa Krcunovim kafama

Hajde, daću ti sad da se odbraniš i saslušaću pažljivo tvoje obrazloženje.
 
А не, не тролам никога - мислим шта год кажем и стојим иза тога. Расправа са Ником је бесмислена јер он никада неће признати да можда греши. Чак и након објављивања релевантних извора и цитата.

Ma samo mu, bre, napiši nešto tamo na BBvsNR da ode tamo i da se lepo tamo gde je i mesto truća o tome ko je šta gde, kome i koju uteraoč a da bi ovde moglo lepo da se priča o Vizantiji mesto o tome ko je koliki namćor. z:D
 
Nemoj da lažeš. Ništa ne uzvraćaš; troluješ na ovoj temi skoro od kad si se pojavio na njoj i velika većina tvojih objava ovde nisu ništa drugo do trolovanja i provokacije (barem 80%); bukvalno svaki put ti počinješ (ali doslovno). :lol:

Objasni mi, šta si ti provokativno video u postavljanju francuskog epa iz 1180-ih godina? Šta je tu:
1) provokacija
2) spinovanje
3) ljigavo
4) preskače suštinu
5) Ima veze sa Krcunovim kafama

Hajde, daću ti sad da se odbraniš i saslušaću pažljivo tvoje obrazloženje.
Не видим потребу за моралисањем нити кукањем своју поенту сам савим јасно извукао и подвукао. Нисам ништа провокативно директно видео у томе већ што без јасног разјашњавања мистерије Волф излазиш са једним новим именом сад кривим за случај Волф.
Дакле из горе приложеног и било ко ко сасвим мало познаје црквену историју сасвим јасно да се цркве боре за примат у наслеђу кроз читав средњи век па и у модерно доба. У тумачењу извора један злокобан зарез , промена контекста , места може имати велике последице у сагледавању исрорије а не промене политичког имена државе која читав средњи век претенндује и истиче своје право на културно-историјско насеђе те државе.
На провокације нисам мислио конкретно на овој теми већ уопште. Сад настави шта си хртео и смарај више.
 
Сад настави шта си хртео и смарај више.

:mrgreen:

Ajde.

U pomenutom Partonopeju vizantijsko ime pominje se još jednom, ali u drugačijem obliku (Bisance umesto Besance). Počev od 9315. stiha:

Partot l’empire de Bisance
Ert bien séu del roi de France
Qu'il avoit tel guerre éue,
Por poi n’avoit terre perdue,
Quant uns eufés de son linage


Prevod:

Širom celog Vizantijskog carstva,
dosta je poznato da je francuski kralj,
znao za takav rat,
da je skoro izgubio svoju zemlju,
da nije bilo mladića njegove loze


Bisance.PNG


Partonopej.PNG

U ovom delu epa govori se o nekim velikim neredima u Francuskoj; o kralju koji je zamalo celu svoju zemlju izgubio i mladiću njegove loze koji je na kraju uspeo povratiti presto, što je po rečima stihova u Carigradu bilo vrlo pomno praćeno.

Je li neko ima na umu koji bi možda ovo francuski vladar mogao biti (i njegov naslednik)? :think:

@Khal Drogo
 
Je li neko ima na umu koji bi možda ovo francuski vladar mogao biti (i njegov naslednik)?
Превише су штури наводи у романси да би по мени могли прецизно детектовати личности.
Има неколико "кандидата" за поменутог краља.
Могао би бити Анри I који је владао (1031-60) у доста хаотичном времену, 1040их земља се нашла у стању побуне, расула и анархије, 1047.године у бици крај Каена уз помоћ Вилијама, војводе од Нормандије (који би могао бити тај младић његове лозе, нећак му је, тада је имао 19 година, иначе касније упамћен као Вилијам освајач) савладао побуњене норманске и бургундске бароне и привремено успоставио контролу над земљом.

Како је могући аутор романсе католички опат Денис Пирамис, можда је "озбиљнији кандидат" за поменутог краља Филип I (владао 1060-1108), из више разлога са не баш добром репутацијом у том времену, мајка му бјеше руска принцеза (кћерка Јарослава Мудрог), први француски монарх који је добио грчко име, бјеше у сукобу са папом Урбаном II и није благонаклно гледао на крсташки поход, за његове владавине земља је утонула у анархију, власт су држали локални барони који су владали феудима уз помоћ тираније и разбојништва, насљедник Луј VI који је по ступању на пријесто имао 27 година (баш и нису године у средњевјековном поимању за младића, но добро, ипак је романса) успио је скршити снагу барона разбојника и успио успоставити централну власт а ратовао је и против енглеских и њемачких нападача који су се намерачили на земљу у расулу, зато је упамћен и као краљ ратник.

У одговору одох од теме, била би занимљива тема историја Француске развијеног и позног средњег вијека, ако је нико не отвори, мораћу ја.
 
Превише су штури наводи у романси да би по мени могли прецизно детектовати личности.
Има неколико "кандидата" за поменутог краља.
Могао би бити Анри I који је владао (1031-60) у доста хаотичном времену, 1040их земља се нашла у стању побуне, расула и анархије, 1047.године у бици крај Каена уз помоћ Вилијама, војводе од Нормандије (који би могао бити тај младић његове лозе, нећак му је, тада је имао 19 година, иначе касније упамћен као Вилијам освајач) савладао побуњене норманске и бургундске бароне и привремено успоставио контролу над земљом.

Како је могући аутор романсе католички опат Денис Пирамис, можда је "озбиљнији кандидат" за поменутог краља Филип I (владао 1060-1108), из више разлога са не баш добром репутацијом у том времену, мајка му бјеше руска принцеза (кћерка Јарослава Мудрог), први француски монарх који је добио грчко име, бјеше у сукобу са папом Урбаном II и није благонаклно гледао на крсташки поход, за његове владавине земља је утонула у анархију, власт су држали локални барони који су владали феудима уз помоћ тираније и разбојништва, насљедник Луј VI који је по ступању на пријесто имао 27 година (баш и нису године у средњевјековном поимању за младића, но добро, ипак је романса) успио је скршити снагу барона разбојника и успио успоставити централну власт а ратовао је и против енглеских и њемачких нападача који су се намерачили на земљу у расулу, зато је упамћен и као краљ ратник.

У одговору одох од теме, била би занимљива тема историја Француске развијеног и позног средњег вијека, ако је нико не отвори, мораћу ја.
Thierry GANCHOU Ingénieur d’études au CNRS
1.png

"Les ultimae voluntates de Manuel et Iôannès Chrysolôras et le séjour de Francesco Filelfo à Constantinople”, Bizantinistica. Rivista di Studi Bizantini e Slavi 7, 2005, p. 185-285.

»И назив Византија... ускоро је требало да га прихвате западњаци, посебно они који су, попут Филефа, дошли да проучавају грчки језик и књижевност у Цариград. Управо су они, заједно са Грцима који су емигрирали на Запад после 1453. године, у језик науке увели изразе Византија и Византијско царство.«

«Et le nom de Byzance…ne tarda pas à être adopté par les Occidentaux, en particulier par ceux qui, comme Filelfe étaient venus étudier la langue et la littérature grecques à Constantinople. Ce sont eux, ainsi que les Grecs émigrés en Occident après 1453 qui ont introduit les expressions de Byzance et d’empire byzantin dans le langage de l’érudition.»

Louis Bréhier, Byzance et empire byzantin, Byzantinische Zeitschrift 30 (1929/30) 360–65.
2.png
 
«Константин I је одабрао Византион за место свог боравка, који се постепено претварао у нову престоницу. Ромејски аутори су до XV века (нпр. Дук. 43.9) користили назив Византион за своју престоницу, иако му је званичан назив био Константинопољ (грч. Константинополис, „Константинов град“). Византинци односно Ромеји никада нису проширили назив Византија на своје царство, за које су користили термин „Ромејско царство“; за њих су Византијци били становници престонице. Термин Византијско царство је сковано од стране хуманиста из XVI века.

Византинци су своју државу сами звали Римско царство (односно држава Ромеја – Ромејско царство) а не Византија, примењујући назив Византија само за своју престоницу, преименовану у Константинопољ. Византију као термин за државу увео је у науку тек у XVI веку Хијероним Волф (1516—80).»

«Constantine I chose Byzantion as the site of his residence, transformed gradually into a new capital. Byz. authors through the 15th C. (e.g., Douk. 43.9) used the name Byzantion for their capital, although the official designation was Constantinople (Gr. Konstantinoupolis, “the city of Constantine”). The Byz. never extended the name Byzantion to their empire, which was termed “of the Rhomaioi”; for them the Byzantioi were the inhabitants of the capital. The term Byzantine Empire was coined by 16th-C. humanists.

The Byz. themselves called their state the Roman Empire (basileia ton Rhomaion) rather than Byzantium, applying the name Byzantion only to their capital, renamed Constantinople. Byzantium as a term for the state was introduced into scholarship only in the 16th C. by Hieronymus Wolf (1516—80).»

3.png

2.jpg

1.jpg

Наслов: The Oxford Dictionary of Byzantium, Том 1, стр. 344.
Уредник: Aleksandr Petrovich Kazhdan
Издање илустровано
Издавач : Oxford University Press, 1991
ISBN 0195046528, 9780195046526
Дужина: 2232 страница
 
«Поклањањем грчкој колонији односно Византу права и привилегије Рима, Константин је направио нови град и наметнуо му своје име. Од краја 324. године Визант постаје Цариград, о чему сведоче новчане емисије новчарских радионица, које је цар успоставио у новом царском граду.[1]»

«En conférant à la colonie grecque de. Byzance les droits et privilèges de Rome, Constantin en fit une ville nouvelle et lui imposa son propre nom. Dès la fin de 324 Byzance est devenue Constantinople, comme le prouvent les émissions monétaires des ateliers installés par l'empereur dans la nouvelle ville impériale.[1]»

[1] LOUIS BRÉHIEB/ CLERMONT-FERRAND, BYZANCE ET EMPIRE BYZANTIN, Byzantinische Zeitschrift 30 (1929/30) 360–65, стр. 360.
1.png

«Константин је, међутим, Визант назвао Константинопољем због своје предходне, и изузетне победе, којом је, такорећи, украсио своју земљу великом одеждом, са жељом да буде једнак Риму; затим, када га је освојио са свих страна, подарио је његовом грађанству велико богатство, да би из њега касније црпео готово све своје царствујуће способности. Ту је стајао и сенат другога реда, којег је прозвао угледним сенатом. Отпочевши рат противу Гота, затражио је помоћ од многобројних Сармата. Тако је ратом од стране Константинове војске скоро сто хиљада живота угашено глађу и хладноћом. Тада је почео да прима и таоце, међу којима је био и син краља Аријана. Тада је са Готима успоставио мир, окренувши се према Сарматима, који су били тада, сумњиве вере. Међутим, робови Сармата побунили су се противу свих својих господара, Константин их је радо прихватио, примивши к'себи мноштво њих, више од триста хиљада људи мешовитог узраста и пола, населио их је их широм Тракије, Скитије, Македоније и Италије.»

«Constantinus autem ex Byzantium Constantinopolim nuncupavit ob insignis victoriae |memoriam|. quam velut patriam cultu decoravit ingenti et Romae desideravit aequari: deinde quaesitis ei undique civibus divitias multas largitus est. ut prope in ea omnes regias faeultates exhauriret. Ibi etiam senatum constitit secundi ordinis: claros vocavit. Deinde adversum Gothos bellum suscepit et inplorantibus Sarmatis auxsilium tulit. Ita per Constantinum Caesarem centum prope milia fame et frigore extineta sunt. Tune et obsides accepit, inter quos Ariarici regis filium. Sic cum his pace firmata in Sarmates versus est, qui dubiae fidei probabantur. Sed servi Sarmatarum adversum omnes dominos rebellarunt, quos pulsos Constantinus libenter accepit et amplius trecenta milia hominum mixtae aetatis et sexus per Thraciam Scythiam Macedoniam Italiamque divisit.»
3.PNG

2.jpg

Извор и назив дела:

Anonymus Valesianus, (Thedorus Mommsen) Monumenta Germaniae historica inde ab anno Christi qvingentesimo usqove ad annum millesimum et qvingentesimum, societas aperiendis fontibus rerum germanicarum medi aevi, auctorum antiqvissimorum tomus IX chronicorum minorum saec. IV. V. VI. VII, VOL. I, Berolini apud Weidmannos MDCCCLXXXXII, (1877-1919), str. 10.
 
XXV. - The Names of Constantinople

Demetrius John Georgacas University of Chicago, Vol. LXXVIII

«Име Византион је највероватније илирског порекла изведено из личног имена Бизас са суфиксом –ио-; Нови Рим је официјално име од IV. века...»

«The name Βυςαντιον is probably Illyrian from Buzas with suffix – ιο - ; Νεα 'Ρωμη was an official name (4th century); Κωνστανινου πολις and η Κωνοταντινου are not common, while Κωνστανινουπολις is the written name and Πολις the common name of the world capital. The last name came through elipsis of Κωνοταντινου, just as η Κωνοταντινου by ellipsis of πολις. The Turkish name Stambul came from (ει) ς την Πολιν
1 (2).PNG

1 (1).png

Наслов: The Names of Constantinople
Аутор: Demetrius John Georgacas
Transactions and Proceedings of the American Philological Association
Vol. 78 (1947), pp. 347-367
Published by: The Johns Hopkins University Press
DOI: 10.2307/283503
 
XXV. - The Names of Constantinople

Demetrius John Georgacas University of Chicago, Vol. LXXVIII

«Име Византион је највероватније илирског порекла изведено из личног имена Бизас са суфиксом –ио-; Нови Рим је официјално име од IV. века...»

«The name Βυςαντιον is probably Illyrian from Buzas with suffix – ιο - ; Νεα 'Ρωμη was an official name (4th century); Κωνστανινου πολις and η Κωνοταντινου are not common, while Κωνστανινουπολις is the written name and Πολις the common name of the world capital. The last name came through elipsis of Κωνοταντινου, just as η Κωνοταντινου by ellipsis of πολις. The Turkish name Stambul came from (ει) ς την Πολιν
Pogledajte prilog 1098904
Pogledajte prilog 1098905
Наслов: The Names of Constantinople
Аутор: Demetrius John Georgacas
Transactions and Proceedings of the American Philological Association
Vol. 78 (1947), pp. 347-367
Published by: The Johns Hopkins University Press
DOI: 10.2307/283503

Ovo smo već prošli; i Georgakasa i dotično.

@NickFreak pošto vidim da si lupio podršku ovde, jedno pitanje — pošto si vrlo ljutito reagovao kada je Georgakasova rasprava bila kačena ovde i čak odbijao da je lično pogledaš, a posebno se ljutio kada smo prelazili na poreklo reči Vizantion, iz kog razloga sada kada forumaš КРЦУН dotično čini bukvalno sve iste stvari kao i ja, reaguješ sasvim drugačije? :dontunderstand:
 

Back
Top