Nejasno mi je; zar je moguće da je samo što je jedan episkop stavio se nakon širenja ustanka po banatskim područjima na glavno mjesto u pokretu, bio povod da uzmu mošti 'prvoga srpskoga prosvetitelja' i utemeljitelja Crkve? Ne možemo sumnjati da je to bio povod; imamo i određene izvore pisane koji o tome svjedoče, a zapravo i geografski lokalitet (Beograd) upućuje na isti zaključak. 
Па спаљивање Савиних моштију ваљда треба сматрати као једну врсту репресалија према србском народу који је учествовао у том устанку.Дакле осветити се Србима за устанак и спалити нешто најсветије што имају, то на крају обично још више разбукта народни отпор.Многи манастири и монаси су страдали од османлијске руке а да предходно чак и нису учествовали у неким немирима.Да је све то било због тог једног епископа, па убили би њега као опомену и евентуално спалили манастир где се налазио, овако су хтели неки шири опсег казне за цео народ.Pa ja sam zapravo baš na to i ciljao.
Nego, sada nešto razmišljam. S obzirom da su mošti Sv. Save spaljene na Vračaru baš kao reakcija na ta zbivanja u Banatu i tim krajevima, rekao bih da je vrlo moguće da je poslije tih nereda iskonstruisano u Crkvi predanje da su buntovnici držali zastave sa njegovim likom; kako bi na neki način bio objašnjen proces spaljivanja.
Ali to i dalje ne objašnjava bitno pitanje - ako je srpska Crkva tek preuzela ulogu uhvatajući se u koštac sa zbivanjima za vrijeme Dugoga rata (1593-1606), zašto su onda spaljeni Savini ostaci?
Па да, али као што знамо није на томе и остало, већ су хтели неки пример за шире србске народне масе, а то су мошти Савине.Е сад коме је то од османлијских везира, паша и субаша пало на памет је питање за разматрање.
Pa ja sam zapravo baš na to i ciljao.
Nego, sada nešto razmišljam. S obzirom da su mošti Sv. Save spaljene na Vračaru baš kao reakcija na ta zbivanja u Banatu i tim krajevima, rekao bih da je vrlo moguće da je poslije tih nereda iskonstruisano u Crkvi predanje da su buntovnici držali zastave sa njegovim likom; kako bi na neki način bio objašnjen proces spaljivanja.
Ali to i dalje ne objašnjava bitno pitanje - ako je srpska Crkva tek preuzela ulogu uhvatajući se u koštac sa zbivanjima za vrijeme Dugoga rata (1593-1606), zašto su onda spaljeni Savini ostaci?
И обојица су били са ових простора.
Три дубровачке заставе из Blasone marittimo del Mediterraneo nel quale si contengono i Paviglioni che si sogliono inalberare dai bastimenti, из 1765. године.
Унутрашњост замка (360°) можете погледати једним кликом на слику:
