Вексилологија и њени принципи

Ah; znači to onda s kraja XVI stoljeća sa Sv. Savom su bili gonfaloni?
Оно што су код нас били гонфалони то су на руском животном простору биле хоругве.Отприлике сам ја то тако схватио.Обе су имале религијске мотиве.
 
Ah; znači to onda s kraja XVI stoljeća sa Sv. Savom su bili gonfaloni?

Uglavnom su svetci predstavljani na crkvenim zastavama a crkvene zastave su gonfaloni istaknuti uspravno. Mogu biti istaknute i vodoravno i tad su gonfanoni i korišćene isključibvo u vojne svrhe za označavanje jedinica konjice. U XVI vijeku i ne postoje drugaćije zastave osim crkvenih (korišćenih u crkvenim ceremonijama) i grbovnih vojnih zastava korišćenih iskljućivo u vojne svrhe za označavanje jedinica i njihovih podjela. Nikakve druge zastave nijesu postojale. Istina na moru su korišćene pomorske zasteve koje su označavale pripadnost brodova ali su i one po prirodi bile grbovne zzastave na kojima su bili prikazani grbovi suverena. Svakako u XVII i XVIII i na vojnim zastavama počinju da se prikazuju svetci ili njihovi atributi, kao zaštitnici jedinica (otud engleski crveni krst na bijelom kao krst Sv. Đođa ili ruski plavi kosi krst na bijeko kao krst Sv. Andrije). Vjekovima kasnije neke pomorske zastave počinju da se koriste na kopnu a neke nastaju ponavljajući boje sa kokardi i tad nastaju nacionalne zastave, kad se inače nacije počinju i javljati na političkoj sceni svijeta.

Оно што су код нас били гонфалони то су на руском животном простору биле хоругве.Отприлике сам ја то тако схватио.Обе су имале религијске мотиве.

I Rusi su imali gonfaloner kao crkvene zastave, a imaju ih i danas. Horugva je zastava srazmjerna grbovnom baneru ili vojnom standardu i ispunjava tu funkciju a konstrukcijski je evroazijskog porijekla, od njih su i Vikinzi preuzelči konstrukciju svog standarda gavrana. Stvar je u trome da Istočna Evropa ima sistem zasnovan na kulturi Istočnog Rima i pravoslavne crkve, a Zapadna i Centralna Evropa na tradiciji SRC i katoličke crkve.
 
Poslednja izmena:
Uglavnom su svetci predstavljani na crkvenim zastavama a crkvene zastave su gonfaloni istaknuti uspravno. Mogu biti istaknute i vodoravno i tad su gonfanoni i korišćene isključibvo u vojne svrhe za označavanje jedinica konjice. U XVI vijeku i ne postoje drugaćije zastave osim crkvenih (korišćenih u crkvenim ceremonijama) i grbovnih vojnih zastava korišćenih iskljućivo u vojne svrhe za označavanje jedinica i njihovih podjela. Nikakve druge zastave nijesu postojale. Istina na moru su korišćene pomorske zasteve koje su označavale pripadnost brodova ali su i one po prirodi bile grbovne zzastave na kojima su bili prikazani grbovi suverena. Svakako u XVII i XVIII i na vojnim zastavama počinju da se prikazuju svetci ili njihovi atributi, kao zaštitnici jedinica (otud engleski crveni krst na bijelom kao krst Sv. Đođa ili ruski plavi kosi krst na bijeko kao krst Sv. Andrije). Vjekovima kasnije neke pomorske zastave počinju da se koriste na kopnu a neke nastaju ponavljajući boje sa kokardi i tad nastaju nacionalne zastave, kad se inače nacije počinju i javljati na političkoj sceni svijeta.

A šta su onda te 'zastave' koje su srpski ustanici nosili, sa dva sveca (jedan od kojih je bio Sv. Sava) u tim narodnim pokretima krajem XVI i početkom XVII stoljeća?
 
white-ensign.jpg


Australian Navy Flag.
 
A šta su onda te 'zastave' koje su srpski ustanici nosili, sa dva sveca (jedan od kojih je bio Sv. Sava) u tim narodnim pokretima krajem XVI i početkom XVII stoljeća?

Neznam kako su izgledale, ali ako nijesu crkveni gonfaloni onda su vojni standardi (što i jesu ako su ih koristili ustanici). Svetci su bili zaštitnici jedinica. Sigurno nijesu bile nacionalne zasatve jer one ne postoje u to vrijeme.
 
Ljudi se često zbune kad se kaže na primjer srpske zastave može se pomisliti da se radi o nacionalnim zastavama. Na neki način se može reći čak i da imaju nekakvu razlikovnu nacionalnu ulogu, a li su one prvenstveno vojne zastave sa jedinom vojnom ulogom.
Али су заставе које користе Срби.Може застава да буде србска и да не буде национална.
 
Али су заставе које користе Срби.Може застава да буде србска и да не буде национална.

Može se nazivati kako volja, nego to nije u redu. U ovom slučaju se radi o vojnoj zastavi koju sn koristzile jedinice ustanika u kojima su glavnom bili Srbi. Svakako se mogu nazivatio i srpskim ali su zapravo vojne zastave, jednako kao što su se tadašnje, na primjerm vojne zastave Ruske vojske nazivale ruskim, ali je ruska državna zastava bila sasvim drugačija a nacionalna još nije postojala. Naravno i dizajn tih zastava je sasvim drugačiji od državnih zastava. One su bile pukovski standardi ili četni standardi pa im takav naziv najbolje odgovara. na primjer u Crnoj Gori toga doba su postojale četne zastave koje nijesu nazivane crnogorskim, jer je postojala posebna crnogorska zastava vladarski baner.
 
Poslednja izmena:
Dok sam sa ženom prelaszio most Kapadžića na Ribnicu, da bih u pekari kupio simite za večeru, na potpornom zidu nove saobraćajnice od Mareze do Starog Aerodroma, viđeh zanimljiv izaraz volje stanovniak starog podgoričkog naselja Drač u obliki označavanja "njihove" teritorije, neznavičnom zastavom Drača žuto-plavo-crvene boje. Odakle im ove boje pojma nemam, a đeca se inače igraju na razne načine.

Хоће Драч да се одвоји па зато :-).Вјероватно момци умислили да су мафијаши па стављају заставу Колумбије.
 
Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије

[table="width: 800"]
[tr]
[td]Предмет закона
Члан 1.

Овим законом уређују се изглед и употреба грба, заставе и химне Републике Србије.

Представљање Републике Србије
Члан 2.

Грбом, заставом и химном Републике Србије представља се Република Србија и изражава припадност Републици Србији.
Грб, застава и химна Републике Србије могу се употребљавати само у облику и са садржином који су утврђени Уставом Републике Србије и овим законом.

Основно правило о истицању грба и заставе Републике Србије
Члан 3.

Ако се грб, односно застава Републике Србије истиче у Републици Србији заједно са другим домаћим или страним грбовима или заставама, грб, односно застава Републике Србије ставља се на почасно место, ако овим законом није друкчије одређено.

Ограничења приликом употребе грба и заставе Републике Србије
Члан 4.
На заставу и у грб Републике Србије не може се ништа исписати, односно уписати, нити се они могу мењати.
Изузетно, ако је то посебним законом прописано, застава или грб Републике Србије може се употребити као саставни део других амблема, односно знакова, или се на застави Републике Србије може исписати одређени датум или назив.
Члан 5.
Грб и застава Републике Србије не могу се употребити као робни или услужни жиг, узорак или модел, нити као било који други знак за обележавање робе или услуге.
Члан 6.
Грб и застава Републике Србије не смеју се употребљавати ако су оштећени или су својим изгледом неподобни за употребу, већ се повлаче из употребе.
Члан 7.
Грб и застава Републике Србије могу се употребљавати у уметничком стваралаштву, наставном и образовном раду на начин којим се не вређа јавни морал, углед и достојанство Републике Србије.

Правило о истицању грба, односно заставе стране државе
Члан 8.

Грб, односно застава стране државе могу се истицати у Републици Србији само уз грб, односно заставу Републике Србије, осим ако потврђеним међународним уговором није друкчије одређено.

Изворник
Члан 9.

Изворник Великог и Малог грба, изворник заставе Републике Србије и нотни запис химне Републике Србије утврђује Влада.
Изворник Великог и Малог грба и изворник заставе Републике Србије и мелодијско-тонски запис химне Републике Србије чувају се у Генералном секретаријату Владе.[/td]
[/tr]
[/table]


Дакле закон уопште не прави поделу на овлашћена и неовлашћена лица за употребу државних знамења?
 
Хоће Драч да се одвоји па зато :-).Вјероватно момци умислили да су мафијаши па стављају заставу Колумбије.

:D :D A to će da stvaraju Srpsku opštinu Drač? Mada ne radi se o zastavi Kolumbije jet je na njoj žuto polje dvostruko šire od preostala dva.
 
Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије

[table="width: 800"]
[tr]
[td]Предмет закона
Члан 1.

Овим законом уређују се изглед и употреба грба, заставе и химне Републике Србије.

Представљање Републике Србије
Члан 2.

Грбом, заставом и химном Републике Србије представља се Република Србија и изражава припадност Републици Србији.
Грб, застава и химна Републике Србије могу се употребљавати само у облику и са садржином који су утврђени Уставом Републике Србије и овим законом.

Основно правило о истицању грба и заставе Републике Србије
Члан 3.

Ако се грб, односно застава Републике Србије истиче у Републици Србији заједно са другим домаћим или страним грбовима или заставама, грб, односно застава Републике Србије ставља се на почасно место, ако овим законом није друкчије одређено.

Ограничења приликом употребе грба и заставе Републике Србије
Члан 4.
На заставу и у грб Републике Србије не може се ништа исписати, односно уписати, нити се они могу мењати.
Изузетно, ако је то посебним законом прописано, застава или грб Републике Србије може се употребити као саставни део других амблема, односно знакова, или се на застави Републике Србије може исписати одређени датум или назив.
Члан 5.
Грб и застава Републике Србије не могу се употребити као робни или услужни жиг, узорак или модел, нити као било који други знак за обележавање робе или услуге.
Члан 6.
Грб и застава Републике Србије не смеју се употребљавати ако су оштећени или су својим изгледом неподобни за употребу, већ се повлаче из употребе.
Члан 7.
Грб и застава Републике Србије могу се употребљавати у уметничком стваралаштву, наставном и образовном раду на начин којим се не вређа јавни морал, углед и достојанство Републике Србије.

Правило о истицању грба, односно заставе стране државе
Члан 8.

Грб, односно застава стране државе могу се истицати у Републици Србији само уз грб, односно заставу Републике Србије, осим ако потврђеним међународним уговором није друкчије одређено.

Изворник
Члан 9.

Изворник Великог и Малог грба, изворник заставе Републике Србије и нотни запис химне Републике Србије утврђује Влада.
Изворник Великог и Малог грба и изворник заставе Републике Србије и мелодијско-тонски запис химне Републике Србије чувају се у Генералном секретаријату Владе.[/td]
[/tr]
[/table]


Дакле закон уопште не прави поделу на овлашћена и неовлашћена лица за употребу државних знамења?

Bravo! Ovoga se treba uvijek podsjetiti.
 
Формице, а пази ово:

Прекршаји
Члан 41.

Новчаном казном од 50.000 до 500.000 динара казниће се за прекршај правно лице:
1) ако употреби заставу, химну или грб Републике Србије у облику или са садржином или мелодијом који нису утврђени Уставом Републике Србије или законом (члан 2. став 2. овог закона);
2) ако заставу или грб Републике Србије употреби као робни или услужни жиг, узорак, модел или било који други знак за обележавање робе или услуга (члан 5. овог закона);
3) ако истакне грб или заставу стране државе у Републици Србији без истицања грба, односно заставе Републике Србије, осим ако потврђеним међународним уговором није друкчије одређено (члан 8. овог закона).
За радњу из става 1. овог члана казниће се за прекршај и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 5.000 до 25.000 динара.
Члан 42.
Новчаном казном од 40.000 до 400.000 динара казниће се за прекршај правно лице ако истакне заставу или грб Републике Србије који су оштећени или неподобни за употребу (члан 6. овог закона).
За радњу из става 1. овог члана казниће се за прекршај и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 5.000 до 20.000 динара.
Новчаном казном од 5.000 до 20.000 динара казниће се за прекршај физичко лице ако истакне заставу или грб Републике Србије који су оштећени или неподобни за употребу (члан 6. овог закона).

Заштитна мера
Члан 43.
Учиниоцима прекршаја из чл. 41. и 42. овог закона може се уз казну изрећи заштитна мера одузимања предмета којима је извршен прекршај.



Да ли то значи да свако физичко лице има право на коришћење државних симбола, ако је у складу са правилима наведеним у закону?
То значи да сваки појединац може на својој кући да истакне државну заставу Републике Србије ако се испуњавају услови у члановима од 17. до 33. овог закона?
 
Može se nazivati kako volja, nego to nije u redu. U ovom slučaju se radi o vojnoj zastavi koju sn koristzile jedinice ustanika u kojima su glavnom bili Srbi. Svakako se mogu nazivatio i srpskim ali su zapravo vojne zastave, jednako kao što su se tadašnje, na primjerm vojne zastave Ruske vojske nazivale ruskim, ali je ruska državna zastava bila sasvim drugačija a nacionalna još nije postojala. Naravno i dizajn tih zastava je sasvim drugačiji od državnih zastava. One su bile pukovski standardi ili četni standardi pa im takav naziv najbolje odgovara. na primjer u Crnoj Gori toga doba su postojale četne zastave koje nijesu nazivane crnogorskim, jer je postojala posebna crnogorska zastava vladarski baner.

То ништа не мења на ствари да њих користе Срби и зато су србске без обзира на функцију да ли су војне, цивилне, државне и тд.
Тако да србске заставе постоје и раније, и пре појаве националних застава, користили су их црквени поглавари, властела, војска.

+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

Овакав закон ме чуди с обзиром да Србија има и народну и државну заставу, очито нико о томе није водио рачуна.
Из које године је овај закон Среле?
 
Poslednja izmena:
Формице, а пази ово:

Прекршаји
Члан 41.

Новчаном казном од 50.000 до 500.000 динара казниће се за прекршај правно лице:
1) ако употреби заставу, химну или грб Републике Србије у облику или са садржином или мелодијом који нису утврђени Уставом Републике Србије или законом (члан 2. став 2. овог закона);
2) ако заставу или грб Републике Србије употреби као робни или услужни жиг, узорак, модел или било који други знак за обележавање робе или услуга (члан 5. овог закона);
3) ако истакне грб или заставу стране државе у Републици Србији без истицања грба, односно заставе Републике Србије, осим ако потврђеним међународним уговором није друкчије одређено (члан 8. овог закона).
За радњу из става 1. овог члана казниће се за прекршај и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 5.000 до 25.000 динара.
Члан 42.
Новчаном казном од 40.000 до 400.000 динара казниће се за прекршај правно лице ако истакне заставу или грб Републике Србије који су оштећени или неподобни за употребу (члан 6. овог закона).
За радњу из става 1. овог члана казниће се за прекршај и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 5.000 до 20.000 динара.
Новчаном казном од 5.000 до 20.000 динара казниће се за прекршај физичко лице ако истакне заставу или грб Републике Србије који су оштећени или неподобни за употребу (члан 6. овог закона).

Заштитна мера
Члан 43.
Учиниоцима прекршаја из чл. 41. и 42. овог закона може се уз казну изрећи заштитна мера одузимања предмета којима је извршен прекршај.



Да ли то значи да свако физичко лице има право на коришћење државних симбола, ако је у складу са правилима наведеним у закону?
То значи да сваки појединац може на својој кући да истакне државну заставу Републике Србије ако се испуњавају услови у члановима од 17. до 33. овог закона?

E tu valja biti oprezan. državnu zastavu ne smije isticati iko osim državnih organa i onih kojima se izričito dozvoli. To znači da se državan zastava (sa grbom ne smije isticati) već jedino civilna i to kako se zahtijeva u gorepomenutim članovima. U kuću (privatno) možeš činiti što tio volja, ali jano (na kući) samo što je zakonom dozvoljeno.

То ништа не мења на ствари да њих користе Срби и зато су србске без обзира на функцију да ли су војне, цивилне, државне и тд.
Тако да србске заставе постоје и раније, и пре појаве националних застава, користили су их црквени поглавари, властела, војска.

+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

Овакав закон ме чуди с обзиром да Србија има и народну и државну заставу, очито нико о томе није водио рачуна.
Из које године је овај закон Среле?

Može se i tako reći iako je pogrešno
 
Poslednja izmena:
Može se i tako reći iako je pogrešno
Па како погрешно формице?????
Јел може овако:
-србска војна застава
-србски црквени гонфалон
-застава србског деспота Стефана( застава Деспотовине)
...........................

Што се тиче Славеновог питања ти барјаци се зову "србске устаничке заставе".
Питање је сада којој категорији припадају с обзиром да хоругве нису, да ли су црквене, гонфалони, гонфанони, банери, стандарде, пенони и тд.На то је ваљда мислио колико сам схватио.
 
Vrlo interesantno. Jesu li to horugve nosili, ono što se opisuje sa likom Svetog Save, srpski ustanici krajem XVI stoljeća?

То је и мене заинтересовало. Покушао сам нешто да више да сазнам о тој застави, али без успеха. Онда сам се сетио једне књиге која обрађује историју мађарских застава, па у прилогу доносим неколико застава из тога периода, а на којима се налазе мотиви Богородице и Исуса Христа. Прва застава је само из нешто ранијег периода, а остале се везују за XVI и XVII век. Могуће да су сличне заставе носили и српских устаници те бурне 1594. године.



Győző Somogyi, Magyar hadizaszlok, Budapest, Cser, 2011.
 
То је и мене заинтересовало. Покушао сам нешто да више да сазнам о тој застави, али без успеха. Онда сам се сетио једне књиге која обрађује историју мађарских застава, па у прилогу доносим неколико застава из тога периода, а на којима се налазе мотиви Богородице и Исуса Христа. Прва застава је само из нешто ранијег периода, а остале се везују за XVI и XVII век. Могуће да су сличне заставе носили и српских устаници те бурне 1594. године.



Győző Somogyi, Magyar hadizaszlok, Budapest, Cser, 2011.

Po opisima, odgovaralo bi, zato što su s jedne strane bili Bogorodica a sa druge Sveti Sava. Sv. Sava bi tako bio na Hristovu mjestu.

Naravno trebalo bi imati na umu da su izvori ipak nešto malo pozniji i iz crkvenih sredina, tako da treba ostaviti prostora mogućnosti da je Crkva željela uvećati svoju ulogu u tim burnim vremenima za vrijeme Dugog rata, a jedan od načina vidjela i kroz popularizaciju te tvrdnje. Crkva je pod patrijarhom Jovanom bila uvučena u cijelu priču i opšte nerede, i onda potom prihvatila trend da se nametne kao predvodnička snaga u balkanskim oslobodilačkim pokretima; ona tu ulogu nije imala prije izbijanja rata 1593. godine.
 
Po opisima, odgovaralo bi, zato što su s jedne strane bili Bogorodica a sa druge Sveti Sava. Sv. Sava bi tako bio na Hristovu mjestu.

Naravno trebalo bi imati na umu da su izvori ipak nešto malo pozniji i iz crkvenih sredina, tako da treba ostaviti prostora mogućnosti da je Crkva željela uvećati svoju ulogu u tim burnim vremenima za vrijeme Dugog rata, a jedan od načina vidjela i kroz popularizaciju te tvrdnje. Crkva je pod patrijarhom Jovanom bila uvučena u cijelu priču i opšte nerede, i onda potom prihvatila trend da se nametne kao predvodnička snaga u balkanskim oslobodilačkim pokretima; ona tu ulogu nije imala prije izbijanja rata 1593. godine.

А о којим је изворима конкретно реч?

Иначе, у вези застава из тог периода, ево још једне илустрације на којој су поред хералдичких стегова приказане и заставе са ликовима светаца.



Као што видимо, за нас би биле занимвиље заставе под редним бројевима 6, 7, 8 и 9, и за њих је дат следећи опис:

6. Застава из 1590. године
7. Застава Карла IX (1560-1574)
8. Застава Хенрика III (1574-1589)
9. Застава Хенрика IV (1589-1610)

Мислим да је мање вероватно да су у питању заставе попут оних под редним бројевима 8 и 9, иако се оне почињу користити отприлике баш у то време, крај XVI и почетак XVII века.

Лилиана Функен, Фред Функен, Средние века. Эпоха Ренессанса: Пехота - Кавалерия - Артиллерия, Москва, Астрель, 2002.
 
А о којим је изворима конкретно реч?

Иначе, у вези застава из тог периода, ево још једне илустрације на којој су поред хералдичких стегова приказане и заставе са ликовима светаца.



Као што видимо, за нас би биле занимвиље заставе под редним бројевима 6, 7, 8 и 9, и за њих је дат следећи опис:

6. Застава из 1590. године
7. Застава Карла IX (1560-1574)
8. Застава Хенрика III (1574-1589)
9. Застава Хенрика IV (1589-1610)

Мислим да је мање вероватно да су у питању заставе попут оних под редним бројевима 8 и 9, иако се оне почињу користити отприлике баш у то време, крај XVI и почетак XVII века.

Лилиана Функен, Фред Функен, Средние века. Эпоха Ренессанса: Пехота - Кавалерия - Артиллерия, Москва, Астрель, 2002.

U tome je upravo problem i zato sam se i ogradio. Uopšte nemam predstave koji su tačno izvori o tome; nisam pronalazio na adekvatnije reference koje ukazuju na određeni izvor do sada.
 
Па како погрешно формице?????
Јел може овако:
-србска војна застава
-србски црквени гонфалон
-застава србског деспота Стефана( застава Деспотовине)
...........................

Што се тиче Славеновог питања ти барјаци се зову "србске устаничке заставе".
Питање је сада којој категорији припадају с обзиром да хоругве нису, да ли су црквене, гонфалони, гонфанони, банери, стандарде, пенони и тд.На то је ваљда мислио колико сам схватио.

Radi se isključivo o vojnim zastavama koje su oznake jedinica a ne etničkog sastava jedinice. Znači ratna ili borbena zastava te i te jedinice te i te vojske. Meni lično ne smeta nazivati je na bilo koji način pa čak i sr"B"ska.

То је и мене заинтересовало. Покушао сам нешто да више да сазнам о тој застави, али без успеха. Онда сам се сетио једне књиге која обрађује историју мађарских застава, па у прилогу доносим неколико застава из тога периода, а на којима се налазе мотиви Богородице и Исуса Христа. Прва застава је само из нешто ранијег периода, а остале се везују за XVI и XVII век. Могуће да су сличне заставе носили и српских устаници те бурне 1594. године.



Győző Somogyi, Magyar hadizaszlok, Budapest, Cser, 2011.

Da to je taj dizajn. Tada su zastave tako izgledale pa ne vidim razlog i da srpske ustaničke jedinice nemaju makar slične zastave.

Po opisima, odgovaralo bi, zato što su s jedne strane bili Bogorodica a sa druge Sveti Sava. Sv. Sava bi tako bio na Hristovu mjestu.

Naravno trebalo bi imati na umu da su izvori ipak nešto malo pozniji i iz crkvenih sredina, tako da treba ostaviti prostora mogućnosti da je Crkva željela uvećati svoju ulogu u tim burnim vremenima za vrijeme Dugog rata, a jedan od načina vidjela i kroz popularizaciju te tvrdnje. Crkva je pod patrijarhom Jovanom bila uvučena u cijelu priču i opšte nerede, i onda potom prihvatila trend da se nametne kao predvodnička snaga u balkanskim oslobodilačkim pokretima; ona tu ulogu nije imala prije izbijanja rata 1593. godine.

Sigurno stoji što si rekao, međutim u to doba je bila moda da svaka jedinica ima svoga svetca zaštitnika. Potpuno je prirodno da Srbi imaju kao svoga zaštitnika svioga srpskog svetca. Jedino u tome treba gledati pojavu svetaca na vojnim zastavama.

А о којим је изворима конкретно реч?

Иначе, у вези застава из тог периода, ево још једне илустрације на којој су поред хералдичких стегова приказане и заставе са ликовима светаца.



Као што видимо, за нас би биле занимвиље заставе под редним бројевима 6, 7, 8 и 9, и за њих је дат следећи опис:

6. Застава из 1590. године
7. Застава Карла IX (1560-1574)
8. Застава Хенрика III (1574-1589)
9. Застава Хенрика IV (1589-1610)

Мислим да је мање вероватно да су у питању заставе попут оних под редним бројевима 8 и 9, иако се оне почињу користити отприлике баш у то време, крај XVI и почетак XVII века.

Лилиана Функен, Фред Функен, Средние века. Эпоха Ренессанса: Пехота - Кавалерия - Артиллерия, Москва, Астрель, 2002.

Zastave pukova kao osnovne jedinice koja ima svoj standard. Ovdje su prikazani stariji modeli odnosno prije rećeno modeli na osnovu kojih se kasnije razvijajusve vojne zastave u 6 dizajna. Sve one kasnije budu napuštene u XIX vijeku da bi ih smijenile savremen vojne zastave.

I zahvaljujem na vezici :)
 
Poslednja izmena:
Sigurno stoji što si rekao, međutim u to doba je bila moda da svaka jedinica ima svoga svetca zaštitnika. Potpuno je prirodno da Srbi imaju kao svoga zaštitnika svioga srpskog svetca. Jedino u tome treba gledati pojavu svetaca na vojnim zastavama.

Međutim, Sveti Sava nije bio i narodni svetac sve do XVIII stoljeća i terezijanskih reformi. Dakle to je moglo doći samo preko Crkve - jedino logično objašnjenje jeste da ako je episkop vršački, (Sveti) Teodor Tivodorović, vrlo brzo preuzeo glavnu ulogu tako to došlo sa crkvene strane.

Ja razumijem da su na vojne zastave stavljali razni plemići i drugi bitni akteri, ali ko je učestvovao u ustanku u Banatu i uopšteno pokretima Srba krajem XVI i početkom XVII stoljeća? Pa Srbi u osmanskoj vojničkoj službi (vlasi, vojnuci, martolosi, kao i derbendžije), ali i recimo Srbi spahije. Samu borbu na samom početku u 1594. godine je pokrenuo jedan Srbin koji je bio spahija (Vukadin se zvao), vrlo vjerovatno sa određenim odredom koji je uspio okupiti iz najbliže okoline, te oblasna naoružana raja. Otkuda njima te zastave, izrađene baš za vojske evropskoga plemstva, raji i prostijim ljudima? Dakle nema baš nekog smisla; jedino je objašnjenje da su stigle od Crkve srpske, odnosno preko eto baš episkopa Teodora, a koja je bolja promocija nego kad se ustanicima ture u ruke 'plakati'..? ;-)

Dakle mislim da se kada pričamo o ovome zaboravlja da ne govorimo o nekim jedinicama, već o na divlje brzo sakupljenim buntovnicima.
 

Back
Top