Вексилологија и њени принципи

[Saramat]

Ројалиста па ја о томе и причам да власт ради шта јој падне напамет, да свака на свој начин мења традицију и да немамо ништа што је у континитету дуже од 50 година (пардон, униформа Титове гарде ме оповргава) . Уместо да узме заставу и грб Краљевине Србије власт то промени али зато грб Краљевине Србије користи на стандарти председника народне скупштине. али очито да се ми не разумемо шта ја овде пишем или вама није до тога стало. Нарвано мали и безначајни народи и не требају да имају своју традицију. Поздрав.

 

[Ројалиста]

Ројалиста па ја о томе и причам да власт ради шта јој падне напамет, да свака на свој начин мења традицију и да немамо ништа што је у континитету дуже од 50 година (пардон, униформа Титове гарде ме оповргава) . Уместо да узме заставу и грб Краљевине Србије власт то промени али зато грб Краљевине Србије користи на стандарти председника народне скупштине. али очито да се ми не разумемо шта ја овде пишем или вама није до тога стало. Нарвано мали и безначајни народи и не требају да имају своју традицију. Поздрав.

Па може да ради кад су то знамења управо те исте власти. И наравно да нам је свима стало, али мислим да је ово питање у сваком погледу безпредметно. Нема ту никаквог одступања од традиције, све је само прилагођено новом времену и новом виђењу неке ствари, чак мислим да можемо бити презадовољни да су пресоцијалистичка знамења уопште враћена, јер данашња Република Србија без обзира што покушава да се представи као наследник предсоцијалистичке Србије има веома мало везе са некадашњом Краљевином Србијом. У сваком случају, што се државне заставе тиче, са њом је све у најбољем реду.

 

[Bastiani]

Ројалиста па ја о томе и причам да власт ради шта јој падне напамет, да свака на свој начин мења традицију и да немамо ништа што је у континитету дуже од 50 година (пардон, униформа Титове гарде ме оповргава) . Уместо да узме заставу и грб Краљевине Србије власт то промени али зато грб Краљевине Србије користи на стандарти председника народне скупштине. али очито да се ми не разумемо шта ја овде пишем или вама није до тога стало. Нарвано мали и безначајни народи и не требају да имају своју традицију. Поздрав.

Ја не разумем ово заиста. Грб на стандарти председника Скупштине је исти као и остали грбови на стандартама, стварно не разумем?

И уопште не разумем шта хоће да се каже, шта је проблем? Да ли то што је на заставу аплициран мали, а не велики грб?

- - - - - - - - - -

Већ ти је одговорено не разумем шта сад хоћеш.То што ти не свиђа наша застава је твоја субјективна ствар, и ја мислим да би лепше било да је грб на средини или што неко пре неког времена рече, мислим Бастиани али нисам сигуран да се човек не увреди, шта ће уопште грб на застави, и у праву је донекле.Каква сад тегет боја?Асиметричност грба на застави је искључиво последица виорења на ветру и да би се садржај грба лакше уочио, неке земље се придржавају тога неке не и то је све.Формица ти је дао пример и заставе Француске која нема грб али су боје на застави свесно урађене тако што је плаво поље уже од осталих два, а црвено најшире опет због визуелног ефекта и виорења на ветру.

Не смета мени стављљње грба на заставу као такво, него сматрам да се у изведби грба ишло за претераним реализмом, због чега је стилски неуједначен (орао као да је скинут са неком другог грба, а то је нарочито видљиво на великом грбу) и сматрам посебно непримереним да се тако дизајниран грб ставља на заставу.

Застави је примернено неко много сведеније решење, каква јесу на заставама Словачке и Словеније на пример. Ако је то тешко или немогуће, онда чему заиста грб на застави, зашто правити вашар од заставе? Али тако је како је, разуме се да не треба ни очекивати да се застава мора свима да допадне. Поготову што ово и нема везе са хералдиком, него просто са осећајем за стил, што ипак мислим да свако може да разуме о чему говорим.

 

[FORMICA]

О укусима се не расправља кад је ствар лична, овде имамо општу ствар у питању.

Pa dobro to sam rekaop jer si naveo "da ti se ne sviđa". Sviđanje i ne sviđanje je lična stvar. Danas postoje zastave i standardi u opštoj upotrebi na cijelom svijetu. Standardi su obično kvadrati, kao naslijednici nekadašnjih banera, alči samo po obliku, a i po nekim funkcijama. zastave se dijele uglavnom na tri reda za primjenu u vazduhu, na kopnu i na moru i u tri vrste prema korisnicima da li su to građani neke zemlje, (civili, nacija, narod), državni organi ili vojni organi. To su uglavnom sve moguće kombinacije zastav koje se danas koriste. Civilna (narodna, nacionalna, građanska) zastava predstavlja uglavnom "nacionalne" boje, koje mogu biti u jednobojne ili podijeljene na dva, tri, do 5 traka postavljenih vodoravno, uspravno, kso ili koso s lijeva (ovđe koso i koso s lijeva se koristi kao u gheraldici). Te trake mogu biti u dvije, tri ili sve različitih boja u raznim kombinacijama, pa čak ne moraju biti jednake širine. Ove zastave ističu građeni neke zemlje ili pripadnici nekog narodfa ili neke nacije čime iskazuju svoja patriotska ili nacionalna ili politička osjećanja i opridijeljenost. Ovo bi bio najopštiji opis u koji se uklapaju svi sljučajevi civilnih zastava i njihova potreba u svijetu. Državne zastave koje ističu organi vlasti neke zemlje, se uglavnom polkalpaju po opštem izgledu sa civilnom zastavom, mada mogu biti i potpuno drugačijeg izgleda. Opšta osobina ovih zastva, budući predstavlja organe vlasti, je prikaz državnogh grba na njoj, mada ima slučajeva i bez državnog grba. Na cijelom svijetu državne zasteve koriste isključivo organio vlasti, a korišćenje od strane civilnih lica je zakonom kažnjivo. Isticanjem državne zastave ja bih predstavljao najprije državu što ne smijem jer nemam za to odobrenje od zvaničnih organa i s druge strane prisvajam prava koja mi ne pripadaju nipokom osnovu. Na kraju vojne zastave ističu isključivo vojni organi vlasti na vojnim objekltima i svakako njihova upotreba svakako je kažnjiva. To je cijeli sistem koji obavještava o pravnom i političkom statusu nekog entiteta i zato je potrebna njihova razuđenost, jer je društveno i političko biće današnjih država razuđeno i potrebno je ne samo za svaku od gorenavedenih situacija imati posebnu zastavu, nego isto tako i za jedinice političke i administrativne podjele zemalja, gradova, udruženja po bilo kom osnovu, pa sve do osoba i ličnih zastva, koje grbonsci rješavaju isticanjem svoga banera.

U slučaju državne zastave Republike Srbije, potpuno je prirodno i u svijetu uobičajeno da se postavlja i državni grb Republike Srbije. Građani koriste prostu trobojnu zastavu bez grba. Grb je pomjeren prema koplju zbog gore pomenute optičke iluzije i zbog psihološkog efekta da grb pomjeren unaprijed (prema koplju) predstavlja napredak ka boljem. U tome ne vidim ništo loše, naročito jer je kombinacija bojia izbvanredna a i samio grb je vizuelno fantastična pozitivna slika.

 

[FORMICA]

Sistem identifikacije zastava

Kako bi se jasno, brzo, jezgrovito označile razne vrste zastava prema upotrebi, Međunaropdna federacija veksiloloških društava (FIAV) preporučuje sitem grafičkih zankaova i skrašenica koji je široko prihvaćen. Ovim sistemom se jednostavno označavaju različiti izgledi, upotreba, namjena, validnost predstave, utvrđivanje boja u c/b predstavi i tako dalje, zastava.

Zastave u zvaničnoj upotrebi se mogu podijeliti u šest osnovnih grupa prema upotrebi na moru ili na kopnu da li je koriste građani, državni organi ili vojni organi. Taj se sitem naziva sistem šest tačaka u mreži ili sistem identifikacije zastava (FIS). Prvobitni sistem se sastoji od šest tačaka raspoređenih u dva reda, gornji red iznačava upotrebu na kopnu, a donji upotrebu na moru. Prva kolona otznačava upotrebu od strane građana, druga od strane državnih organa i treća upotrebu od strane vojske.

U tekstu se ova mreža prikazuje kao slovna oznaka C za zastave koje koriste građani, S za zastave koje koriste državni organi i W za zastave koje koristi vojska, odnosno CSW/CSW. Ukoliko je tačka ili slovo izopstavljeno iz oznake to znači da ase zasatava ne koristi u tu svrhu. Na primjer:

ili C**/*** označava zastavu koju korsite građani na kopnu ili civilna zastava,

ili *S*/*** označava zastavu koju koriste državni organi na kopnu ili državna zastava,

ili **W/*** označava zastavu koju koristi vojska na kopnu ili vojna zastava,

ili ***/C** označava zastavu koju koriste građani na moru ili civilna pomorska zastava,

ili ***/*S* označava zastavu koju koriste državni oergani na moru ili državna pomorska zastava,

ili ***/**W označava zastavu koju koriste vojni organi na moru ili vojna pomorska zastava,

ili CS*/*** označava zastavu koju koriste građani i državni organi na kopnu ili civilna i državna zastava,

ili *S*/*S* označava zastavu koju koriste državni organi na kopnu i na moru ili državna zastava na kopnu i moru,

ili ***/*SV označava zastavu koju koriste državni i vojni organi na moru ili državna i vojna pomorska zastava,

ili CSW/*** označava zastavu koju koriste građani, državni i vojni organi na kopnu ili narodna zastava,

ili ***/CSW označava zastavu koju koriste građani, državni i vojni organi na moru ili narodnu pomorsku zastavu,

ili CSW/CSW označava zastavu za sve upotrebe ili narodnu zastavu na kopnu i moru.
Ovaj sisterm je proširen sa još jednim redom tačaka koje se odnose na upotrebu u vazduhu, tako da se dobija sistem devet tačaka u mreži, koji nije toliko široko prihvaćen kao prethodni.

ili **W/***/*** označava zastavu koju korsiti vojno vazduhoplovstvo ili zastava ratnog vazduhoplovstva,

ili CSW/CSW/CSW označava zastavu za sve upotrebe ili narodnu zastavu na kopnu, moru i u vazduhu.
Pored tačaka u mreži koriste se i drugi simboli, na primjer:

zastava koja je u uobičajenoj upotrebi istaknuta vodoravno bez posebnih zapažanja,

zastava koja se ističe uspravno okačena o vodoravnu prečku,

prijedlog za zastavu odnosno dizajn koji nije korišćen u stvarnosti,

predstava zastave konstruisana na osnovu nedovoljno preciznih opisa ili drugih nepotpunih izvora,

jedna od dvije ili više zastava koje se mogu koristiti uporedo ili u posebnim uslovima za istu funkciju,

zastava koja se koristi ali bez zakonske verifikacije,

zastava koja je izašla iz upotrebe,

zastava kod koje su lice i naličje različitog dizajna,

dizajn naličja zastave,

Vrsta zastave kod koje je strana lica ona koja se dobija kada zastava s lijeve strane koplja, kada je na zastavi natpis pismom koje se čita s desna u lijevo,

tehnički crtež na kojem su prikazani tačni dimenzioni odnosi elemenata na zastavi.

 

[FORMICA]

Veksilološke boje

Boje zastave su jedna od osobina zastave koja se opisuje da bi se zastava jednoznačno opisala. Boje zastave bilo da je polje jednobojno, dvobojno ili višebojno, prenose simboličnu poruku. Kod evropskih zemlaja boje po pravilu predstavljaju boje grba, prema srednjovjekovnim zastavama i bojama livreje, koje predstavljaju preovlađujući metal i emajl sa grba. Na državnim i nacionalnim zastavama zemalja svijeta, boje predstavljaju političku ili vjersku pripadnost, nacionalnu tradiciju ili geografski položaj. Heraldika koristi sedam boja (dva metala i pet emajla), dok se u veksilologiji može koristiti bilo koja boja iz spektra, pa se u veksilologiji ne može koristiti heraldička terminologija za boje. Radi uprošćenog opisivanja boja primjenjenih na zastavi, Međunarodna federacija veksiloloških asocijacija (FIAV), preporučuje sistem opisivanja boja po početnim slovima naziva boje na engleskom jeziku. Tako je: R = crvena, O = narandžasta, Y = žuta, V = zelena, B = plava, P = ljubičasta, N = crna, W = bijela, Au = zlato, Ag = srebro, M = mrka i G = siva.

Prelazni tonovi između boja se označavaju odgovarajućim parom slovnih oznaka. Tako na primjer se crvenonarandžasta označava kao RO, a narandžastocrvena koa OR, i slično za sve ostale prelazne tonove.

Pored ovih slovnih oznaka koriste se i oznake za nijanse po svjetloći, za tamnu nijansu + i vrlo tamnu nijansu ++, kao i za svijetlu – i vrlo svijetlu --. Tako na primjer oznaka YV++ označava žutozelenu boju vrlo tamnog tona, ili P- označava ljubičastu svijetlog tona. Na ovaj način se dobija kratko označavanje boja iz palete od gotovo stotinu boja, prelaznih boja i tonova. Ova paleta koja je prikazana na donem primjeru je uslovna i samo prikazuje bogastvo boja i tonova koji su na rasplaganju veksilologiji. Stvarne boje koje se primjenjene na zastavama se opisuju nekom od standardnih paleta pantone, RGB i slično.

Boje u vekslilogiji su glavni nosioci simboličnog značenja. U opštem slučaju boje imaju sljedeća značenja, mada u posebnim slučajevima im se može dati bilo koje značenje, u zavisnosti od istorije, tradicije i kuture pojedinih krajeva i društava.
Crna je boja koja označava odlučnost, tradiciju i poraz neprijatelja.
Plava boja označava slobodu, budnost, ustrajnost, pravdu, blagostanje, mir i rodoljublje.
Zelena boja označava nadu, radost, ljubav u nekim kulturama ima sveto značenje.
Crvena boja označava hrabrost, srčanost, revoluciju, krv i junaštvo.
Bijela boja označava mir, čistoču, pođtenje i nevinost. Jednobojna bijela zastava predstavlja zahtijev za pregovore ili predaju.
Žuta boja označava Sunce, bogatstvo, velikodušnost i pravdu.

 

[FORMICA]

Kompozicija zastave
Najprije pogledajmo koji su djelovi zastavnog platna.


1 Djelovi zastave

Uglovi i ivice
1 gornji vezani ugao
2 gornja ivica
3 gornji slobodni ugao
4 slobodna ivica
5 donji slobodni ugao
6 donja ivica
7 donji vezani ugao
8 vezana ivica

Kantoni
9 kanton gornji vezani
10 kanton gornji slobodni
11 kanton donji slobodni
12 kanton donji vezani

Djelovi polja
13 gornja polovina
14 donja polovina
15 vezana polovina
16 slobodna polovina
17 središte

Polje zastave može biti podijeljeno linijama podjele vodoravno, uspravno, koso (od gornjeg vezanog do donjeg slobodnog ugla) i koso s lijeva (po heraldičkoj tradiciji, od donjeg vezanog do gornjeg slobodnog ugla)



2 Polje zastave podijeljeno vodoravno
3 Polje zastave podijeljeno uspravno


4 Polje zastave podijeljeno koso
5 Polje zastave podijeljeno koso s lijeva

Po ovom jednostavnom uzoru polje zastave se može podijeliti sa dvije ili više uporednih linija podjele, kada se polje dijeli na trake. Kod opisa zastave, ako su trake jednake širine opisuje se samo njihov brij. U slučajevima kada su trake različite širine navodi se njihov broj sa srazmjerom. Na primjeru zastave Tajlanda čije je polje podijeljeno sa 4 linije podjele na pet polja koja su različite širine ona se opisuje kao polje vodoravno podijeljeno na pet traka 1:1:2:1:1, što znači da su dvije gornje trake i dvije donje trake jednake širine, dok je srednja traka dvostruko šira. Isti sistem opisivanja se koristi za bilo koji položaj proizvoljnog broja uporednih linija podjele.






6, 7, 8 i 9 Vodoravne i uspravne trotraka dvobojna i trobojna podjela zastave.

- - - - - - - - - -






10, 11, 12, 13 Kosa i kosa s lijeva trotraka dvobojna i trobojna podjela zastave



14, 15 Uspravna četvoroktraka četvorobojna i vodoravna šestotraka dvobojna

Polje zastave može biti podjeljeno uspravnom i vodoravnom linijom i tad se dobija podjela po krstu. Na ovaj način se vrši podjela polja zastave na kantone koji se imenuju prema uglu zastave koji im pripada kanton gornjev vezanog ugla, kanton gornjeg slobodnog ugla, kanton donjeg vezanog ugla i kanton donjeg slobodnog ugla. Gornji kanton uz vezanu ivicu je kanton počasti a gornji vezani ugao je tačka najvišeg dostojanstva zasatve koja se u bilo kom načinu isticanja zastave uvijek mora nalaziti na istom mjestu. Ako se polje dijeli grupama uporednih uspravnih i vodoravnih linija dobija se uzorak polja šahovske table pa se prema tradiciji iz heraldike takvo polje naziva šahirano polje.



16, 17 Polje zastave podijeljeno po krstu i šahirano

Na isti način se polje zastave može podijeliti kosim linijama kada se dobija podjela po kosom krstu. Ako se polje dijeli i po krastu i po kosom kstu dobija se zrakasta podjela koja se opisuje žiron po heraldičkoj tradiciji.



18, 19 Polje zastave podijeljeno po kosom krstu i po žironu

Linije podjele su uglavnom prave linije mada one mogu biti izlomljene i izuvijane na najrazličitije načine a opisuiju se po heraldičkoj tradiciji.










20, 21, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28 Razne linije podjele: oblak, talas, zemlja orana, zemlja brazdana, vatra, okresana grana, zidine, golubov rep, štake.

Mnoge savremene zastave pored traka dobijenih podjelom polja sadrže i razne oblike. Najpopularniji oblici su: kanton (pravougaoni ili kvadratni), zvijezda, krst, trougao. Takoće je čest slučaj da ovi oblici na sebi imaju i neki drugi oblik ili šaržu. U srednjem vijeku na grbovnim zastavama se bili prikazivani grbovi sa štita, pa su bili prikazivani i sve heraldičke šarže u istivjetnom broju, obliku i položaju kao na grbu. Tad su najpopularnije šarže bile: krst, lav, orao, heraldički ljiljan. Figure se uvijek postavljaju tako da su orijentisane prema koplju, odnosno prema vezanoj ivici, ako je oruijentisana prema slobodnoj ivici opisuje se kao okrenuta, prema donjoj ivici kao uspravna i prema gornjoj ivici kao prevrnuta. Dimenzije figura se definišu u srazmjeri sa širinom (vezana ivica uz koplje) zastave.

 

[FORMICA]

29, 30, 31, 32 Oblik klin, klin obrnuti, klin uspravni i klin prevrnuti




33, 34, 35, 36 Kosi krst, krst, grčki krst, skandinavski krst




37, 38, 39, 40 Trougao, trougao okrenuti, trougao uspravni, trougao prvernuti.




41, 42, 43, 44 Šljeme, šljeme okrenuto, šljeme uspravno, šljeme prevrnuto




45, 46, 47. 48 Okvir, pravougaonik, krug, mjesečev srp.




49, 50, 51. Prsten, romb, trapez.



52, 53, 54 Kosa traka, kosa traka podignuta, kosa traka spuštena




55, 56, 57 Kosa traka s lijeva, kosa traka s lijeva podignuta, kosa traka s lijeva spuštena.

 

[Лекизан]

Све је ово заиста лепо презентовано и приказано али колико сам ја схватио нека посебна правила у вексилологији не постоје као ни неке забране, све је апсолутно дозвољено па се питам где је ту драж.

Имају ли бар ове композиције неку симболику и значење?
Рецимо да она са оним труглом окренутим на горе значи неку брдовиту земљу или колико поља на застави толико провинција има земља, или оне оивичене да су знак за острвску земљу, а оне са косим тракама да истичу у први план поштење народа а са косим тракама с лева пожртвовање народа( или оставити то да представљају боје на застави).

 

[FORMICA]

Све је ово заиста лепо презентовано и приказано али колико сам ја схватио нека посебна правила у вексилологији не постоје као ни неке забране, све је апсолутно дозвољено па се питам где је ту драж.

Имају ли бар ове композиције неку симболику и значење?
Рецимо да она са оним труглом окренутим на горе значи неку брдовиту земљу или колико поља на застави толико провинција има земља, или оне оивичене да су знак за острвску земљу, а оне са косим тракама да истичу у први план поштење народа а са косим тракама с лева пожртвовање народа( или оставити то да представљају боје на застави).

Da to su dobro primjetio. Veksilologija koliko god bila povezana sa heraldikom, a nekiliko vjekova se nijeu razdvajale, je iapk potpuno zasebna. Kod zastava zaista jeste data ta mnogo šira sloboda i u predstavljanju i u bojama i u simboličnom tumačenju. Heraldička simbolika svakako važi i u veksilologiji ali se elementima na zastavi može dati i builo koje drugo proizvoljno značenje. Velikog značaja ima i porijeklo zastave da li je ona nastala od pomorske ili od kokarde. Kod zastava je zapravo najvažnija njihova podjela po upotrebi i značenju.

 

[FORMICA]

Srazmjera zastave
Srazmjera zastave je odnos, širine platna zastave (uspravna dimenzija od gornje do donje ivice), prema dužini platna zastave (vodoravna dimenzija zastave od vezane do slobodne ivice). Uobičajeno je da se ovaj odnos izražava u obliku odnosa cijelih brojeva a:b ili a/b ili u obliku recipročne vrijednosti decimalnog iznosa razlomka (odnosno broj kojim se množi širina da bui se dobila dužina zastave).

Srazmjera se utvrđuje kako bi se uvijek dobila zastava jednakog izgleda bez obzira na njenu veličinu. Srazmjerom se utvrđuje i odnos više zastava prikazanih ili istaknutih zajedno u knjigama ili na jednom mjestu, kao prio međunarodnim skupovima ili sportskim takmičenjima. Uobičajeno je da svaka zastava ima jednaku širinu a da se dužina bude prema srazmjeri. Takođe se u neslužbenim slučajevima često koruisti srazumjer 3:5 za sve zastave radi njihovog ujednačenog izgleda.

4:3 (4/3 ili 0,75)
1:1 (1/1 ili 1)
13:15 (13/15 ili 1,15)
6:7
4:5
28:37
3:4
8:11
18:25
5:7
7:10
2:3
17:26
7:11
5:8
11:18
3:5
10:17
4:7
5:9
11:20
21:40
1:2
11:28
Različiti oblici zastavnog platna u zavisnosti od srazmjere

Sad viđeh da su slike neodgovarajuće veličine, valjda se automatski podešava veličina prikaza, ali ako se klikne na nju dobija se originalna veličina.

 

[Лекизан]

Da to su dobro primjetio. Veksilologija koliko god bila povezana sa heraldikom, a nekiliko vjekova se nijeu razdvajale, je iapk potpuno zasebna. Kod zastava zaista jeste data ta mnogo šira sloboda i u predstavljanju i u bojama i u simboličnom tumačenju. Heraldička simbolika svakako važi i u veksilologiji ali se elementima na zastavi može dati i builo koje drugo proizvoljno značenje. Velikog značaja ima i porijeklo zastave da li je ona nastala od pomorske ili od kokarde. Kod zastava je zapravo najvažnija njihova podjela po upotrebi i značenju.

Па да, остаје само та подела по употреби и функцији, по неком значењу не видим неку поделу, све зависи од тога за шта се застава користи, а застава може да буде било каква и на застави шта год је мозак у стању да смисли, мало глупо, с обзиром да су и заставе као и грбови намењени да разликују носиоце тих застава.

 

[FORMICA]

Oblik zastave
Oblik zastave se mijenjao kroz istoriju zavisno od njene upotrebe i značenja. Najstarije zastave su bile kvardatnog oblika. pravougaonog postavljenig uspravno ili vodoravno ili trouglastog oblika. Slobodna ivica zastave je bila ili prava linija ili je bila zaokrugljena, često zarezana jednom ili vuiše puta tko da su se dobijala dva ili više jezika koji su se zavržavali oštrim vrhom, pravom ivicom ili zaokrugljenom ivicom. Slobodna ivica je mogla biti zarezava jednom ili više puta tako da se uklanjao dio platna trouglastog oblika a zastava dobijala izgled lastinog repa. Ponekad se uz gornju ili obje, gornju i donju ivicu, dodavane trake zvane švenkeli.


Gonfanon
Pravougaona zastaava čija je slobodna ivica duboko zarezana tako da su se dobijli dva ili više jezika pravougaonog oblika. Ovoa zastava je nazivana gonfanon i bila je standard konjičkih jedinica


Baneri kvadratni i pravougaoni
Pravougaona zastava postavljena uspravno. Ova zasatva je obično na sebi imala predstavu grba i nazivala se baner.
Kvadratna zastava. Kao i u gornjem slučaju na njoj je obično prikazivan sadržaj grba i nazivala se baner.


Švenkel
Kvadratna zastava sa dodatnom trakom. Ova zastava je kao i u prethodnim slučajevima sadržavala grb i dodatnu traku uz gornju ili obje vodoravne ivice, nazivala se švenkel.


Plamenac
Trouglasta zastava. Ove zastave su bile mnogobrojne i po obliku i veličini oštrog vrha ili zaobljenog vrha. I ove zastave mogu biti vodoravno zasiječene sa obično zaobljenim vrhovima jezika ili zasiječene u obliki lastinog repa. Trouglaste zastave se nazivaju plamenci.


Zastava oblika štita
Štitolika zastava. Ova zastava ima oblik štita.


Zastava zaokrugljene slobodne ivice, zarezane kao lastin rep ili dva jezika
Zastava zaokruljene slobodne ivice. Ova zastava je često zasijecana tako da se dobiju zaokrugljeni jezici ili oblik lastinog repa.

Oblici savremenih zastava
Savremene državne i pomorske zastave su uglavnom oblika pravougaonika. Neke vojne pomorske zastave su slobodne ivice zarezane u opbliku lastinog repa. Dvije državne zastave su u oblika kvadrata (Švajsarska i Vatikan), dok je jedna oblika dvostrukog trougla (Nepal). Zastave na jahtama su većinom trouglaste, dok su vojni standardi i standardi Ratne mornarice različitog oblika.


Kavadratna zastava


Pravougaona zastava


Zastava slobodne ivice zasječene u obliku lastinog repa


Zastava sdlobodne ivice oblika lastinog repa sa oštrim jezikom


Trouglasta zastava ili plamenac


Truglasta zastava zarezana lastinim repom


Zastava istaknuta uspravno bez i sa slobodnom ivicom u vidu lastinog repa.

 

[FORMICA]

Па да, остаје само та подела по употреби и функцији, по неком значењу не видим неку поделу, све зависи од тога за шта се застава користи, а застава може да буде било каква и на застави шта год је мозак у стању да смисли, мало глупо, с обзиром да су и заставе као и грбови намењени да разликују носиоце тих застава.

Da upravo tako. Zastava je predmet koji dobija funkciju upotrebom, inače se radi o običnom šarenom parćetu tkanine, međutim kad mu se da funkcija to isto parče tkanine postaje obožavani predmet mističnog značenja za koje se prolivaju potoci krvi.
Postoje ipak neke preporuke kojih bi se treblo pridržavati kod konstruisanja zastava, mada ima bezbroj primjera i đše se ne pridržavaju tih preporuka, imam neđe u arhivi i te primjere pa ću ih postaviti.
Vlasnici grbova su s te strane oslobođeni velikog mozganja jer imaju grbovni baner, međutim postoje cijeli pokreti konstruktora zastava (čak i registruju te zastave mada je to neuporedivo konformnije nego li u slučaju grbova) i svaki čovjek može imati svoju ličnu zastavu, tu sam se nagledao zaista uspjelih rješenja, ali i smiješnih primjera. dosta mi je trebalo da razumijem da se oni ne pridržavaju heraldičkih pravila

 

[Лекизан]

Da upravo tako. Zastava je predmet koji dobija funkciju upotrebom, inače se radi o običnom šarenom parćetu tkanine, međutim kad mu se da funkcija to isto parče tkanine postaje obožavani predmet mističnog značenja za koje se prolivaju potoci krvi.
Postoje ipak neke preporuke kojih bi se treblo pridržavati kod konstruisanja zastava, mada ima bezbroj primjera i đše se ne pridržavaju tih preporuka, imam neđe u arhivi i te primjere pa ću ih postaviti.
Vlasnici grbova su s te strane oslobođeni velikog mozganja jer imaju grbovni baner, međutim postoje cijeli pokreti konstruktora zastava (čak i registruju te zastave mada je to neuporedivo konformnije nego li u slučaju grbova) i svaki čovjek može imati svoju ličnu zastavu, tu sam se nagledao zaista uspjelih rješenja, ali i smiješnih primjera. dosta mi je trebalo da razumijem da se oni ne pridržavaju heraldičkih pravila

Занимљив је рецимо стег или банер, где се комбинују хералдичке жарже са обликом заставе, тако само уколико се садржај штита налази на квадратној застави та застава се назива стег или банер( постоје узузеци типа застава председника републике или председника народне скупштине), све остало није стег, тако да за стег морају да важе ригорознија правила пре свега хералдичка, не постоји толика слобода у изражају као у неким другим случајевима.

 

[FORMICA]

Занимљив је рецимо стег или банер, где се комбинују хералдичке жарже са обликом заставе, тако само уколико се садржај штита налази на квадратној застави та застава се назива стег или банер( постоје узузеци типа застава председника републике или председника народне скупштине), све остало није стег, тако да за стег морају да важе ригорознија правила пре свега хералдичка, не постоји толика слобода у изражају као у неким другим случајевима.

Savršeno si u pravu. zaista bi se sve savremene zastave mogle podijeliti na standarde i zastave. Standard ili stijeg (baner) jeste posebna zastava koja se ručno irašuje od dragocjenih materijala bogato ukrašena sa dva lica. u modernom dobu standardi su bili oznake jedinica nešto kao bataljona u brigadi. One su pravljene po određenom sistemu i ima ih pet tipova koji proističu jedan iz drugog, najčešće ukrašeni grbom vladara ili krstom sa bedžeom ili inicijalima vladara ili na neki drugi način. Ti sistemi su bili poznati u velikim vojskama u kojima je bilo mnoštvo jedinica kao u Rusiji ili Njemačkim zemljama ili napoleonova vojska koja je opet imala dzgačiji sitem sa rombom koji je preuzela italijanska vojska. Čak i Crnogorska vojska ima sličan sistem iako beskrajno prost, zastava se satojala od okvira i polja nizmjenično jednom bijelog dvrugi put crvenog polja. Zastava cijele vojske je bila ista s krstom u sredini. Vladarski baner se uvodi kasnije kao opšta zastava.

 

[FORMICA]

Ha evo nađoh onaj dokument o pravilima kod konstruisanja zastava

DOBRA ZASTAVA, LOŠA ZASTAVA
kako dizajnirati dobru zasavu

Sjevernoameričko veksilološko društvo (NAVA)
Ted Kaye

Šta je zastava?
Zastava je obično pravougaono parče tkanine na kojem je upotrebom raznih simbola predstavljeno mjesto, organizacija ili pojedinac. Kako bi bile vidljive sa veće dalljine i lako prepoznatljive prave se u odgovarajućim veličinama zavisno od namjene.

Postoji pet principa na kojima se zasniva dobro dizajnirana zastava.
Zastave su se počele koristiti prije nekoliko hiljada godina najprije kao vojne oznake na kopnu i kasnije kao identifikacioni znaci na brodovima. Kasnije su se razvile zastave kraljevskih kuća, zemalja i drugih organa vlasti, preduzeća, vojnih rangova i jedinica, sportskih timova ipolitičkih partija. Zastave su se razvile iz heraldičke prakse prikazivanja grba, slijedeći principe heraldičkog prikazivanja. Odatle su se razvilezastave fizičkih i pravnih lica.

Pet osnovnih principa dizajniranja zastava

1 Jednostavnost
Zastava treba biti toliko jednostavna da je i dijete može po sjećanju nacrtatai.

2 Koristiti smislen simbolizam
Elementi zstave boje i uzorci moraju odgovarati simboličnom značenju.

3 Koristiti odmjereno boje (2-3 osnovne boje)
Ograničiti broj primjenjenih boja na tri boje koje su među sobom u dobrom kontrastu i koje su iz standardnog seta boja.

4 Ne koristiti slova, ispise ili pečate
Nikad ne koristiti ispise i pečate organizacija.

5 Zastava treba biti i jedinstvena i asocijativna
Svakako se izbjegava kopiranje drugih zastava ali se trebaju koristiti sličnosti i pokazati veze.

1 JEDNOSTAVNOST
ZASTAVA TREBA BITI TOLIKO JEDNOSTAVNA DA JE DIJETE PO SJEĆANJU MOŽE NACRTAT

Zastava mora biti lko prepoznatljiva sa daljine sa lica i sa naličja. Ovaj uslov zadovoljavaju samo jednostavno oblikovane zastave. S druge strane zastave komplikovanog oblika imaju ograničenu primjenu

Većina loše oblikovanih zastava imaju elemente velikih zastava u jednostavnim zastavama se fokusira na jedan simbol, nekoliko boja, veiki oblici, odsustvo slova.

Idealni dizajn je reverzibilan ili bar prepoznatljiv s obje strane zastave a nkako se ne trebaju razlikovati dizajni lica i naličja.

Dobar dizajn

Kongo, kontrastne boje, krupni oblici, uporedne linije, lako prepoznatljiva i sa naličja.
Loš dizajn

Zapadna Virdžinija (SAD), grb složene konstrukcije, bijela pozadina je dosadna, razlikuje se od drugih zastava samo po boji okvira

Dobar dizajn

Bangladeš, Dvije jake boje, jedan znak označava izlazeće sunce nezavisnosti (malo pomjereno ka koplju)
Loš dizajn

Turkmenistan, vrlo složena traka sa 5 tradicionalnih uzoraka bolje bi bilo da je ostao samo mjesec i zvijezde.

Dobar dizajn

Aljaska (USA), zvijezde su standardni simbol SAD sazviježđe Velikog medveda i sjevernjača označava najsjeverniju državu SAD.
Loš dizajn

Beg Tunisa, ponavljanje zvijezda i mjesečevih srpova i mač su stil XIX vijeka čine složenost koja gubi svrhu.

- - - - - - - - - -

2 KORISTITI SMISLEN SIMBOLIZAM
Elementi zastave boje i uzorci moraju odgovarati simbolizmu
Elementi se mogu tumačiti po heraldičkom simbolizmu šarži ili kao grafički elemti uz upotrebu boja ili kao odvojeni dio zastave.

Često je najbolje imati jedan simbol i izbjegavati simbole koji nijesu logično složeni.
Boje takođe nose simbolizam na primjer crvena označava krv i požrtvovanost, ili bijela čistoću. plava vodu ili nebo.

Kosa traka se često koristi u bivšim kolonijama kao suprotnost uglavnom vodoravnim i uspravnim evropskim zastavama.

Dobar dizajn

Irokeška konfederacija (SAD). Hijavatin pojas označava 5 plemena od 1600 godine se pojavljuje na tradicionalnom plavom sa perlama od školjki
Loš dizajn

Navajo nacija (SAD). Preko 20 grafičkih elemenata gedaoca zbunjuje gledaoca od kojih nijedan

Dobar dizajn

Italija Zasniva se na revolucionarnoj zastavi Francuske. U uspravnoj orijentaciji označava promjenu tipičnih vodoravnih traka kod evropskih kraljevina
Loš dizajn

Libija Iako je libijska zastava zeleno polje zbog islamskog simbolizma jednobojna zastava
je prevše jednostavna da predstvalja državu, a pokušaj prikazivanja u sivim tonovima je
neprepoznatljiv.

Dobar dizajn

Ukrajina svijetlo plava i žuta predstavljaju nebo iznad polja pšenice izborom boja i položaja traka
jasno odgovaraju simbolizmu
Loš dizajn

Organizacija amerčkih država vjerovali ili ne ove zastave prikazuju zastave sih zemalja članica a svaka promjena zastava članica zahtijeva promjenu zastave.

 

[FORMICA]

3 ODMJERENO KORIŠĆENJE BOJA
Ograničiti uporebu boja na tri osnovne boje sa dobrim međusobnim kontrastom

Osnovne boje su plava, zelena, crna, žuta i bijela. One se bobro uklapaju u paletu sivih boja od crne do bijele.Rijetko se koriste ljubičasta, siva i narandžasta koje su inače rijetko potrebne u dobro oblikovanim zastavama.

Odvajanje tamnih boja sa svijetlim bojama pomažeu stavranju efektivnog kontrasta. Dobro oblikovana zastava se može dobro reprodukovati na sivoj paleti od crne do bijele.

Primjena višeod četiri boje izaziva teško razlikovanje i nepotrebno komplikuje zastavu. Platno se inače proizvodi u ograničenom broju boja pa je i to jedan od razloga korišćenja osnovnih boj.

Dobar dizajn

Amsterdam (Holandija). Ovdje su boje dobro upotrijebljene i ako su crna i crvena tamne boje koje nijesu odvojene svijetlom
Loš dizajn

Admiral Kine (1882) Mnoštvo boja. Žuta i bijela su trebale biti razdvojene tamnom bojom, Znak
iako je na počasnom mjestu nije prepozntljiv

Dobar dizajn

Dominikanska Republika Ove boje pružaju ravnotežu i kontrast ostavljajući bijeli krst kao jasno
izražen po sredini zastave.
Loš dizajn

Dominika Korišćenjem svih šest osnovnih boja ova zastava je nepotrebo složena i ko jasno prepoznaje papagaja na crvenom krugu.

Dobar dizajn

Novi Meksiko (SAD) Crvena i žuta upućuju na špansku tradiciju a sunce je iz tradije Zia indijanaca. Ova zastava je sigurno najbolja zastava USA po NAVA mjerilima.
Loš dizajn

Virdžinija (SAD) Slika sa 18 različitih boja na službenoj specifikaciji zastave. Ne da ih niko ne
razlikuje, posebno što se s ovolikim mnoštvom boja povećavaju troškovi.



4 NE KORISTITI ISPISE I PEČATE
Nikad ne koristiti slova, ispise i pečate organizacija
Korišćenje riječi na zastavama je znač neukusa. Zastava je grafički simbol a slova je nemoguće pročitati na razdaljini na zastavi koja leprša. Izrada slova poskupljuje izradu zastava i traži dvostruku ili trostuku tkaninu.

Ne treba miješati zastave i banere koji se nose tokom parade ili sa transparentima na binama jer su vidljive s jedne strane i iz blizine.

Pečati su dizajnirani za prikazivanje na papiru a njihovo detaljno prikazivanje na zastavi je komplikovano. Bolje je upotrijebiti jedan element sa pečata nego cijeli pečat.

Dobar dizajn

Palma označava "Državu palmi" mnogo ljepše od državnog grba. mjesec je na počasnom mjestu
Loš dizajn

Na ovoj zastavi je državni pečat sa ispisom. Naziv države se čak ponavlja dva puta.

Dobar dizajn

Côtes d’Armor (France) U Francuskoj je na zastavama vrlo popularan stil prikazivanja logoa na zastavama. Ovdje se koristi sličnost galeba i izgleda linije obale.
Loš dizajn

Loir–Et–Cher (France) Mnoštvo riječi i neprepoznatljiv sivi oblik. Mnogo bolje bi bio stilizovani zmaj sa
bolje izabranom bojom pozadine

Dobar dizajn

Peguis nation (Canada) Kontrastne boje sa jednim središnjim znakom mnogo bolje predstavlja
ovo indijansko pleme od pečata
Loš dizajn

Ft. Province, NWT (Canada) Iako zastava podsjeća na kanadsku pečat se gotovo ne razaznaje




5 JEDINSTVENOST I ASOCIJATIVNOST
Izbjegavati kopiranje drugih zastava ali valja se naglašavati sodnost zastava

Ov je možda najteže ostvariv zahtijev ali je jednako vrlo važan. Ponekad je dobar dizajn već "zauzet". Međutim jedne zastave mogu slijediti druge u pogledu korišćenja simbola ili boja čime se upućuje na srodnoporijeklo, solidarnost ili povezanosti drgih vrsta zašto je potrebno znati detalje o obijema zastavama.

Često je najbolji početak za konstruisanje nove zastave povezivanje preko "korijena" po zemlji, plemenu, religiji. Dobro je koristiti neki od opštepoznatih raspoloživih simbola radi identifikacije zastave.

Dobar dizajn

Gana Koriste se boje koje koriste i druge afričke zemlje i time se jasno povezuje sa srodnim zastavama
Loš dizajn

Indonezija Osim proporcija ova zastava je jednaka zastavi Monaka iako između ove dvije
zemlje nemaju nikakve veze. Slična je sa zastavom Poljske i Kantabrije u Španiji

Dobar dizajn

Akadija (Kanada) Zastava Akadije u kojoj se govori francuskim jezikom. Žuta zvijezda označava Djevicu i nacionalni znak i znak zaštitnika morplovaca na zastavi Francuske
Loš dizajn

Manitoba (Kanada) Crvena britanska insignija označava povezanost u komonveltu i mali grb kao znak Manitobe mada bi bilo bolje da je upotrijebljen samo bizon kao glavni znak na zastavi.

Dobar dizajn

Liberija Zemlja oslobođenih robova iz SAD što je naznačeno sličnošću zastava
Loš dizajn

Veront (SAD) ova se zastava vizuelno ne može razlikovati od 20 drugih zastava u SAD. Grb na plavom polju.



Ostale napomene

Zastvae su obično pravougaonog oblika proporcija 1:1,5 (2:3) ili 1:2. Kanadske zastave su srazmjere 1:2 dok su u SAd najčešće 1:1,5 ili 1:1,67. Kvadratne zastave su nepoznate u Sjevernoj Americi.Zadržavanje pravougaonog oblika i pomjeranjem glavnog zanka prema jarbolu možeprodužiti vijek zastave porubljivanjem oštećene slobodne ivice zastave.

Počasnomjesto ili kanton je gornji lijevi ugao zastave (uz koplje). Ovo mjesto odgovara najuočljivijem mjestu koje se vidi bilo da zastava leprša ili ne.

Treba se razmisliti i o troškovima izrade. Zastava sa rupama štedi platno. Lakšeje zvesti lastin rep na slobodnoj ivici.

Da svako pravilo ima izuzetaka potvrđuje zastava Kolorada sa upečatljivim slovom C. Zastava Merilenda sa komplikovanim heraldičkim četvrtanjem ipak pravi jasno prepoznatljivu sliku.




Ispravnije je uzeti primjere pojedinaca i formirati odbor da odabere jednu zastavu nego formirati odbor za konstrukciju zastave.

Koristiti staro pravilo heraldike da životinje budu okrenute prema koplju zastave.

Najvažnije je da dizajn zastave bude atraktivan i uravnotežen i kad se viori kad je izložena da predstavlja tu organizaciju ili osobu.

 

[Лекизан]

Ево захваљујући нашем колеги Ројалисти часопис Оцило број 8 који доноси доста занимљивих чланака између осталих и један који се тиче вексилологије тј. пансловенских боја,http://www.heraldikasrbija.com/ocilo/OCILO8.pdf, од аутора Олександра Володимировича Желибе хералдичара из Украјине а ви процените да ли је у праву.По мени мало тенденциозно написан текст.
Пољска
Државна застава Пољске се састоји из два
водоравна поља; белог и црвеног. Застава понавља боје са
пољског грба. Бела боја симболизује белог орла, а црвена
оличава боју која се јавља приликом заласка сунца. Према
легенди, митски предак свих Пољака, Лех, основао је прву
пољску престоницу Гнездно, баш на месту где је видео орловска
гнезда, а изнад њих белог орла у лету на црвеном небу залазећег
сунца. Прва изображења са орлом срећемо на крају 12. века.
Водораван спој две боје на застави појавио се у војним
јединицама под Саксонском династијом (18. век), а задржао се
као модификација бело-светло црвене из 1807. године у застави
Варшавског војводства да би као народна застава ова двобојка
била призната у току побуне из 1831. године.
Према томе, за народне боје Пољака можемо узети црвену и
белу.

Словенија
Стари грбови и заставе словеначких земаља су нам мало познати јер су брзо пале
под утицај немачких феудалаца. Грб Крањске, која је обухватала, већину територије савремене
Словеније, био је плави орао са црвено-белим (касније црвено-златним) полумесецом на грудима на
сребрном пољу. У првој половини 19. века заставе Крањске мењале су се од бело-плаве, преко плаво-
жуте до жуто-плаво-црвене. Бело-плаво-црвена комбинација сматра се словеначком од дана усвајања
такве заставе од стране месних родољуба 1848. године (такав избор боја сматра се утицајем руске и
свесловенске заставе). Као резултат свега, тробојка је постала застава аустријске провинције
Карантаније, верзија са петокраком је била застава СР Словеније у оквиру СФР Југославије, а верзија
са грбом је означавала самосталну Словенију. Треба рећи да бело-плава-црвена комбинација на
застави није најсрећније решење јер Русија и Словачка употребљавају исти распоред боја, а грб на
застави не олакшава много идентификацију носиоца.
Према томе, за народне боје Словенаца можемо узети црвену и белу.

Хрватска
Штит са црвено-белим шаховским пољем препознајемо као територијални грб
Хрватске од 12. века (шаховница се као грб јавља најраније 1495. године, на своду Куће градског судије
у Инсбруку, прим. прев.) Иста, шаховска, комбинација употребљавана је дуже време и као застава. У
саставу аустријске монархије застава се, из почетка, састојала из црвених и белих поља, а тек после
револуције из 1848. године, под утицајем других словенских народа, као треће поље заставе
Краљевине Хрватске, Славоније и Далмације додато је поље плаве боје (плава боја у хрватској застави
води порекло са славонске плаво-беле заставе, прим. прев.). Црвено- бела комбинација наставила је
да симболизује у оквиру Краљевства ужу Хрватску. Од тог времена, тробојка у комбинацији са или без
грба и/или амблема сматра се хрватском.
Према томе, за народне боје Хрвата можемо узети црвену и белу.

Србија
Од 12. века за време борбе за независност од Источно-ромејског царства српски
владари почели су да употребљавају један од ромејских симбола: бели крст између четири исто таква
оцила на црвеном пољу. 1217. године штит са тим симболом постављен је на прса белог двоглавог
орла на црвеном штиту, (црвени штит са крстом и оцилима доспео је, званично, на прса белог
двоглавог орла 1882. године, прим. прев.) што је
означавало уздизање државе на степен
краљевине. У борбу за независност од Турака,
Срби су ишли, углавном, под традиционалним
црвеним заставама на којима је био, између
осталих, и мотив крста са четири оцила. Због
популарности коју је у Србији уживала
пријатељска Русија застава је постала тробојка;
прво црвено-бело-плава, а након тога црвено-
плаво-бела.
Према томе, за народне боје Срба можемо
узети црвену и белу.

Црна Гора
Традиционалне заставе, још
једне српске државе, Црне Горе, биле су црвене
са белом бордуром и белим крстом по средини
или, пак, беле са црвеним крстом. Грб је био
бели, двоглави орао, који је на прсима носио
плаво зелени штит са златним лавом. У другој
половини 19. века под утицајем Србије као
застава Црне Горе усваја се црвено-плаво-бела
тробојка. Недавно, Црна Гора је усвојила нову заставу: на црвеном пољу бели двоглави орао са
црвеним штитом на грудима на коме је златни лав (грб Црне Горе од 1993-2004. године, од 2004.
године Црна Гора користи златног орла, прим. прев.). Тако је Црна Гора обновила своје народне боје
и користила их до 2004. године.
Према томе, народним бојама Црне Горе можемо сматрати црвену и белу.

Босна и Херцеговина
Први грб Херцеговине у 14. веку био је састављен из три
сребрне дијагоналне пруге не црвеном пољу. Турска провинција Босна је имала зелену заставу са
белим полумесецем и звездом. Царска провинција Босна и Херцеговина користила је црвено-жуту
комбинацију на застави. У саставу СФР Југославије република Босна и Херцеговина користила је
црвену заставу са заставом Федерације у кантону. Током 1991-1992. године регион се користио зелено-
црвено-плавом тробојком где су, очевидно, боје симболизовале три народа. 1992-1998. у употреби је
била бела застава са грбом.
Савремена, плаво-жута застава је вештачки урађена, јер се никако не ослања на историјске
чиљенице. Застава изабрана као неутрална новотарија, јер су претходно коришћени етнички симболи,
по мишљењу аутора, оживљавали негативан тон ранијих сукоба.
Према томе, народним бојама Босанаца можемо сматрати црвену и белу, што су историјске,
народне, боје Срба и Хрвата од којих исти и потичу.

Бугарска
Историјски грб земље је златни лав на црвеном пољу. При томе, знајући боје првих
застава Бугара можемо размотрити и верзију о првобитној црвено-бело комбинацији боја на грбу.
Застава Видинског царства од 1363–1396. била је црвено-бела (бели крст на црвеном пољу окружен
белом бордуром). Зелене, а ређе црвене, биле су зсатве хајдука, где је зелена боја симболизовала
њихово склониште – шуму. Прве тробојке, које су сјединиле црвено-беле историјске боје са зеленом
хајдучком бојом односе се на 1861–1862. годину. Видно је да је на тај процес утицала и симпатија
према руским заставама (а извесно време Бугари користе и исту заставу) и идеја словенског
јединства.
Према томе, за народне боје Срба можемо узети црвену и белу.

Македонија
Повесним грбом Македоније од 14. века јавља се, као и у Бугарској, златни (а
некада и бели) лав на црвеном пољу. На основу тих боја је и саздана савремена застава те државе:
златно сунце на црвеној позадини. Занимљиво је да лента са девизом испод државног амблема
садржи комбинацију црвене и беле боје.
Према томе, повесним народним бојама
македонаца можемо сматрати црвену и
жуту, али треба допустити и могућност
постајања верзије бело-црвених народних
боја.

Русија
Први грб Московије био је црвено-белих боја: на црвеном пољу, бели коњаник убија
копљем змаја. 1699. године Цар Петар Први је одлучио да су руски бродови дужни да имају истакнуту
заставу. Као образац за заставу узета је холандска тробојка наранџасто-бело-плаво.
Под утицајем Русије, која је подржавала пансловенску идеју, међу словенским земљама порасла је
популарност плаво-бело-црвене комбинације боја. Занимљиво је да је бело-плаво-црвена застава
постала званична у Русији тек 1883. године. После октобарског преврата застава је замењена црвеном
са српом и чекићем. 1991. године бело-плаво-црвена застава постала је поново званична застава
Русије.
Према томе, народним бојама Руса можемо сматрати црвену и белу.

Украјина
Први хералдички знак који је познат у украјинским земљама је грб Волиње: бели
крст на црвеном пољу. За време Пољско-
литванске државне заједнице (Реч
Посполитаја) грб, највећег, Кијевског
војводства био је састављен од црвене и
беле боје. Можда је баш таква
комбинација боја била популарна у
времена Књажевства. Козаци су на
црвеним војним заставама употребљавали
крст у комбинацији са звездама, месецом,
сунцем. Занимљиво је да је прва
комбинација на грбу Војске Запорошке
била бело-црвена (бели Козак на црвеном
пољу), а тек после, под утицајем руских
војних застава црвена и златна. За време
Пролећа народа (Револуције 1848-1849.
године) Пољаци из Галиције борили су се
за своја права под бело-црвеним за-
ставама. Шта је делати Украјинцима? Како
да направе разлику у симболима од сво-
јих етничких конкурената? У почетку,
нашивали су на плаве заставе златне
лавове Галиције, а након тога су, просто,
почели да израђују жуто-плаве дво-бојке.
Тако, као резултат пољско-украјинских
преплитања родила се савремена застава
Украјине. Тек после се застава сјединила
са државним грбом (златним трозубцем
на плавом пољу) када је одлучено да ће
исти имати боје заставе. Тако је Украјина
постала једна од малобројних земаља где
је застава дала боје грбу, а не обратно.
Према томе, повесним народним бојама Украјине можемо сматрати црвену и белу.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Као што смо видели већина словенских народа су се испрва користили комбинацијом црвене и
беле боје. Плава боја се појавила углавном после 1848. године под утицајем Русије и Првог
Панславенског конгреса. Ако дође до питања стварања више повесније словенске заставе него што је
то тробојка, можда би се могла предложити застава слична застави Европске уније али са другом
комбинацијом боја: на црвеном пољу, беле звезде у броју словенских народа. Круг звезда образује
сунце – стари симбол и заштитник Словена.
Међу другим, омиљеним, бојама Балта (Литванаца и Летонаца) такође се јавља црвена.
Црвено-бела комбинација је распрострањена и међу другим народима због своје јасноће и војне
привлачности.
Питање: Које су словенске боје?
Мој одговор је: црвена и бела

 

[FORMICA]

Viđi, prije dvije neđelje sam obilazio fejsbuk stranicu DSGMO, upravo da vidim je li izašao novi broj Ocila. I ovaj broj kao i prijethodni je vizuelno i tehnilki besprijekoran, Sadrćaj je izvanredno bogat na visokom profesionalnom nivou.

Što se tiče zastava ove ideje sam nalazio na mreži i prije 3-4 godine. Zanimljive su i većine i korektne. Najprije slovenske tri boje se zaista javljaju t prvoj polovini XIX vijeka kao izraz Panslovenskog pokreta spojenog sa ruskim velikodržavljem. Od tad postoje slovenske boje. Autor dobro primjećuje da te boje nijesu ipak opšteslovenske niti tradicionalne.
Poljska iazista ioma dviej boje što je i prirodno jer koristi boje grba koje su bijela i crvena, kakav je bio običaj u svim evropskim zemljama toga doba, naročito u Srednjoj Evropi.
Češka takođe ponavlja boje s grba koje su bijela i crvena po uobičajenoj srednjevjekovnoj tradiciji.
Slovačka takoše ponavlja boje sa grba bijelu i crvenu, po srednjevjekovnoj tradiciji
Tačno je i da Lužičani kosriste bijelu i crvenu boju.
Slovenija je bila razdijeljena u vuiše austruijskih zemalja čije su zastave ponavljale boje s grbova, mada ti grbovi nijesu bili slovenački nego Njemački ali nema veze.
Hrvatska koja se satoji od tri zemlje zapravo je imala isto tako dvobojne zastave koje su ponavljale boje grba po sistemu već ustaljenom u Svetom Rimskom Carstvu.
Srbija je već potpuno haotično objašnjena, a o zastavi Srbije smo ovdje dosta govorili.
Crna Gora (koja nije srpska država) je imala zaista najprije bijelu zastavu sa crvenim okvirtom, zatim je na bijelo polje postavljen crveni krst da bi se na kraju boje zamijenile, i zaista jesu bijeka i crvena.
BIH je imala creno žutu zastavu kao zemlja Habzburga i to je jedina njezina zastava iz XIX vijeka. Ne može se smatrati narodna boja crvena i bijela zato što Bosanci „potiču“ od Srba i Hrvata, to je glupo.
Grb Bugarske je zaopravo crveni lav na zlatnom ali nema veze, ali sva priča o zastavama i zelenoj boji zastava drumskih tazbojnika tobožnjih hajbuka je smiješna prića.
Makedonija jeste zlatna i crvena po bojama grba.
Bjelorusija jeste bijela i crvena po bojama grba
Neznam odkud izvuče za Rusiju crvenu i bijelu kad bi prije trebala biti crna i žuta no ajde da prihvatim da je sa grba uzeta bijela i crvena, ipak je Rusija veliko carstvo u kojem nije moglo biti nesuglasica ili grešaka ovakve prirode.
Za Ukrajinu da povjerujem. Na kraju boje slovenske jesu crvena i bijela, a plava je posljedica Panslovenstva i Ruske dominacije.

 

[Dragon~Reborn]

Човић наручио текст из Украјине

 

[Лекизан]

Što se tiče zastava ove ideje sam nalazio na mreži i prije 3-4 godine. Zanimljive su i većine i korektne. Najprije slovenske tri boje se zaista javljaju t prvoj polovini XIX vijeka kao izraz Panslovenskog pokreta spojenog sa ruskim velikodržavljem. Od tad postoje slovenske boje. Autor dobro primjećuje da te boje nijesu ipak opšteslovenske niti tradicionalne.
Poljska iazista ioma dviej boje što je i prirodno jer koristi boje grba koje su bijela i crvena, kakav je bio običaj u svim evropskim zemljama toga doba, naročito u Srednjoj Evropi.
Češka takođe ponavlja boje s grba koje su bijela i crvena po uobičajenoj srednjevjekovnoj tradiciji.
Slovačka takoše ponavlja boje sa grba bijelu i crvenu, po srednjevjekovnoj tradiciji
Tačno je i da Lužičani kosriste bijelu i crvenu boju.
Slovenija je bila razdijeljena u vuiše austruijskih zemalja čije su zastave ponavljale boje s grbova, mada ti grbovi nijesu bili slovenački nego Njemački ali nema veze.
Hrvatska koja se satoji od tri zemlje zapravo je imala isto tako dvobojne zastave koje su ponavljale boje grba po sistemu već ustaljenom u Svetom Rimskom Carstvu.
Srbija je već potpuno haotično objašnjena, a o zastavi Srbije smo ovdje dosta govorili.
Crna Gora (koja nije srpska država) je imala zaista najprije bijelu zastavu sa crvenim okvirtom, zatim je na bijelo polje postavljen crveni krst da bi se na kraju boje zamijenile, i zaista jesu bijeka i crvena.
BIH je imala creno žutu zastavu kao zemlja Habzburga i to je jedina njezina zastava iz XIX vijeka. Ne može se smatrati narodna boja crvena i bijela zato što Bosanci „potiču“ od Srba i Hrvata, to je glupo.
Grb Bugarske je zaopravo crveni lav na zlatnom ali nema veze, ali sva priča o zastavama i zelenoj boji zastava drumskih tazbojnika tobožnjih hajbuka je smiješna prića.
Makedonija jeste zlatna i crvena po bojama grba.
Bjelorusija jeste bijela i crvena po bojama grba
Neznam odkud izvuče za Rusiju crvenu i bijelu kad bi prije trebala biti crna i žuta no ajde da prihvatim da je sa grba uzeta bijela i crvena, ipak je Rusija veliko carstvo u kojem nije moglo biti nesuglasica ili grešaka ovakve prirode.
Za Ukrajinu da povjerujem. Na kraju boje slovenske jesu crvena i bijela, a plava je posljedica Panslovenstva i Ruske dominacije.

Можда си налазио ове идеје раније али текст је тенденциозно написан да унификује некако заставе словенских земаља, не знам којим поводом.
Словенска тробојка као застава пансловенског покрета се јавља у XIX веку и то није спорно, неке словенске земље су то прихватиле неке не, али је спорно то што по аутору све заставе словенских земаља пре тих пансловенских боја су црвено беле, што наравно није тачно.
Један од разлога његове грешке је то што заставе изводи из боја грбова што је такође спорно.
Да те подсетим да је прва србска застава плаво-црвена а не црвено-бела, а и тинктуре на грбовима су се мењале имали смо и црвеног орла на златном пољу и много још што шта.Устаничке заставе су такође ретко када црвено-беле већ углавном или плаво-црвене или златно-црвене.
Украјинска застава је такође за дискусију, али сугурно никада није била црвено бела.Боје кнеза Владимира првог хришћанског владара Кијевске Русије су жута и плава.
Бугари имају златног лава на црвеном.
Босанци потичу од Срба али немају црвено беле боје као ни Срби.Гледајући грбове и узимајући да су илирски грбовници тачни, грб Котроманића је жуто плав.
Црна Гора која јесте србска држава, а чија би друго била, такође је мењала заставе, као и властела тамо гледајући грбове, Балшићи имају белог вука на црвеном, Црнојевићи златног или црног двоглавог орла на црвеном, Петровићи бели орао на плавом или плаво црвеном како већ.
Да не помињем да су црвена и бела и заставе многих не словенских земаља рецимо Турака.
Тако да му је текст неагументован самим тим и закључак нетачан.

 

[Ројалиста]

Ево захваљујући нашем колеги Ројалисти часопис Оцило број 8 који доноси доста занимљивих чланака између осталих и један који се тиче вексилологије тј. пансловенских боја,http://www.heraldikasrbija.com/ocilo/OCILO8.pdf, од аутора Олександра Володимировича Желибе хералдичара из Украјине а ви процените да ли је у праву.По мени мало тенденциозно написан текст.

Spojler

Пољска
Државна застава Пољске се састоји из два
водоравна поља; белог и црвеног. Застава понавља боје са
пољског грба. Бела боја симболизује белог орла, а црвена
оличава боју која се јавља приликом заласка сунца. Према
легенди, митски предак свих Пољака, Лех, основао је прву
пољску престоницу Гнездно, баш на месту где је видео орловска
гнезда, а изнад њих белог орла у лету на црвеном небу залазећег
сунца. Прва изображења са орлом срећемо на крају 12. века.
Водораван спој две боје на застави појавио се у војним
јединицама под Саксонском династијом (18. век), а задржао се
као модификација бело-светло црвене из 1807. године у застави
Варшавског војводства да би као народна застава ова двобојка
била призната у току побуне из 1831. године.
Према томе, за народне боје Пољака можемо узети црвену и
белу.

Словенија
Стари грбови и заставе словеначких земаља су нам мало познати јер су брзо пале
под утицај немачких феудалаца. Грб Крањске, која је обухватала, већину територије савремене
Словеније, био је плави орао са црвено-белим (касније црвено-златним) полумесецом на грудима на
сребрном пољу. У првој половини 19. века заставе Крањске мењале су се од бело-плаве, преко плаво-
жуте до жуто-плаво-црвене. Бело-плаво-црвена комбинација сматра се словеначком од дана усвајања
такве заставе од стране месних родољуба 1848. године (такав избор боја сматра се утицајем руске и
свесловенске заставе). Као резултат свега, тробојка је постала застава аустријске провинције
Карантаније, верзија са петокраком је била застава СР Словеније у оквиру СФР Југославије, а верзија
са грбом је означавала самосталну Словенију. Треба рећи да бело-плава-црвена комбинација на
застави није најсрећније решење јер Русија и Словачка употребљавају исти распоред боја, а грб на
застави не олакшава много идентификацију носиоца.
Према томе, за народне боје Словенаца можемо узети црвену и белу.

Хрватска
Штит са црвено-белим шаховским пољем препознајемо као територијални грб
Хрватске од 12. века (шаховница се као грб јавља најраније 1495. године, на своду Куће градског судије
у Инсбруку, прим. прев.) Иста, шаховска, комбинација употребљавана је дуже време и као застава. У
саставу аустријске монархије застава се, из почетка, састојала из црвених и белих поља, а тек после
револуције из 1848. године, под утицајем других словенских народа, као треће поље заставе
Краљевине Хрватске, Славоније и Далмације додато је поље плаве боје (плава боја у хрватској застави
води порекло са славонске плаво-беле заставе, прим. прев.). Црвено- бела комбинација наставила је
да симболизује у оквиру Краљевства ужу Хрватску. Од тог времена, тробојка у комбинацији са или без
грба и/или амблема сматра се хрватском.
Према томе, за народне боје Хрвата можемо узети црвену и белу.

Србија
Од 12. века за време борбе за независност од Источно-ромејског царства српски
владари почели су да употребљавају један од ромејских симбола: бели крст између четири исто таква
оцила на црвеном пољу. 1217. године штит са тим симболом постављен је на прса белог двоглавог
орла на црвеном штиту, (црвени штит са крстом и оцилима доспео је, званично, на прса белог
двоглавог орла 1882. године, прим. прев.) што је
означавало уздизање државе на степен
краљевине. У борбу за независност од Турака,
Срби су ишли, углавном, под традиционалним
црвеним заставама на којима је био, између
осталих, и мотив крста са четири оцила. Због
популарности коју је у Србији уживала
пријатељска Русија застава је постала тробојка;
прво црвено-бело-плава, а након тога црвено-
плаво-бела.
Према томе, за народне боје Срба можемо
узети црвену и белу.

Црна Гора
Традиционалне заставе, још
једне српске државе, Црне Горе, биле су црвене
са белом бордуром и белим крстом по средини
или, пак, беле са црвеним крстом. Грб је био
бели, двоглави орао, који је на прсима носио
плаво зелени штит са златним лавом. У другој
половини 19. века под утицајем Србије као
застава Црне Горе усваја се црвено-плаво-бела
тробојка. Недавно, Црна Гора је усвојила нову заставу: на црвеном пољу бели двоглави орао са
црвеним штитом на грудима на коме је златни лав (грб Црне Горе од 1993-2004. године, од 2004.
године Црна Гора користи златног орла, прим. прев.). Тако је Црна Гора обновила своје народне боје
и користила их до 2004. године.
Према томе, народним бојама Црне Горе можемо сматрати црвену и белу.

Босна и Херцеговина
Први грб Херцеговине у 14. веку био је састављен из три
сребрне дијагоналне пруге не црвеном пољу. Турска провинција Босна је имала зелену заставу са
белим полумесецем и звездом. Царска провинција Босна и Херцеговина користила је црвено-жуту
комбинацију на застави. У саставу СФР Југославије република Босна и Херцеговина користила је
црвену заставу са заставом Федерације у кантону. Током 1991-1992. године регион се користио зелено-
црвено-плавом тробојком где су, очевидно, боје симболизовале три народа. 1992-1998. у употреби је
била бела застава са грбом.
Савремена, плаво-жута застава је вештачки урађена, јер се никако не ослања на историјске
чиљенице. Застава изабрана као неутрална новотарија, јер су претходно коришћени етнички симболи,
по мишљењу аутора, оживљавали негативан тон ранијих сукоба.
Према томе, народним бојама Босанаца можемо сматрати црвену и белу, што су историјске,
народне, боје Срба и Хрвата од којих исти и потичу.

Бугарска
Историјски грб земље је златни лав на црвеном пољу. При томе, знајући боје првих
застава Бугара можемо размотрити и верзију о првобитној црвено-бело комбинацији боја на грбу.
Застава Видинског царства од 1363–1396. била је црвено-бела (бели крст на црвеном пољу окружен
белом бордуром). Зелене, а ређе црвене, биле су зсатве хајдука, где је зелена боја симболизовала
њихово склониште – шуму. Прве тробојке, које су сјединиле црвено-беле историјске боје са зеленом
хајдучком бојом односе се на 1861–1862. годину. Видно је да је на тај процес утицала и симпатија
према руским заставама (а извесно време Бугари користе и исту заставу) и идеја словенског
јединства.
Према томе, за народне боје Срба можемо узети црвену и белу.

Македонија
Повесним грбом Македоније од 14. века јавља се, као и у Бугарској, златни (а
некада и бели) лав на црвеном пољу. На основу тих боја је и саздана савремена застава те државе:
златно сунце на црвеној позадини. Занимљиво је да лента са девизом испод државног амблема
садржи комбинацију црвене и беле боје.
Према томе, повесним народним бојама
македонаца можемо сматрати црвену и
жуту, али треба допустити и могућност
постајања верзије бело-црвених народних
боја.

Русија
Први грб Московије био је црвено-белих боја: на црвеном пољу, бели коњаник убија
копљем змаја. 1699. године Цар Петар Први је одлучио да су руски бродови дужни да имају истакнуту
заставу. Као образац за заставу узета је холандска тробојка наранџасто-бело-плаво.
Под утицајем Русије, која је подржавала пансловенску идеју, међу словенским земљама порасла је
популарност плаво-бело-црвене комбинације боја. Занимљиво је да је бело-плаво-црвена застава
постала званична у Русији тек 1883. године. После октобарског преврата застава је замењена црвеном
са српом и чекићем. 1991. године бело-плаво-црвена застава постала је поново званична застава
Русије.
Према томе, народним бојама Руса можемо сматрати црвену и белу.

Украјина
Први хералдички знак који је познат у украјинским земљама је грб Волиње: бели
крст на црвеном пољу. За време Пољско-
литванске државне заједнице (Реч
Посполитаја) грб, највећег, Кијевског
војводства био је састављен од црвене и
беле боје. Можда је баш таква
комбинација боја била популарна у
времена Књажевства. Козаци су на
црвеним војним заставама употребљавали
крст у комбинацији са звездама, месецом,
сунцем. Занимљиво је да је прва
комбинација на грбу Војске Запорошке
била бело-црвена (бели Козак на црвеном
пољу), а тек после, под утицајем руских
војних застава црвена и златна. За време
Пролећа народа (Револуције 1848-1849.
године) Пољаци из Галиције борили су се
за своја права под бело-црвеним за-
ставама. Шта је делати Украјинцима? Како
да направе разлику у симболима од сво-
јих етничких конкурената? У почетку,
нашивали су на плаве заставе златне
лавове Галиције, а након тога су, просто,
почели да израђују жуто-плаве дво-бојке.
Тако, као резултат пољско-украјинских
преплитања родила се савремена застава
Украјине. Тек после се застава сјединила
са државним грбом (златним трозубцем
на плавом пољу) када је одлучено да ће
исти имати боје заставе. Тако је Украјина
постала једна од малобројних земаља где
је застава дала боје грбу, а не обратно.
Према томе, повесним народним бојама Украјине можемо сматрати црвену и белу. [...]

Нема на чему Лекизан, Ројалиста је у овом случају само проследио линк.

Иначе, слажем се са констатацијом, да је теза овог чланка, гледано према чињеницама које су у њему изнешене, прилично навучена и тендециозна. Она није невероватна, чак сам мишљења да има доброг основа да се то тврди, али такав закључак се не може најсрећније извући из овде приложеног. Ипак, ценим да је позитивно што је чланак преведен и публикован, јер његова идеја подстиче на размишљање, а може да буде и добра полазна основа за неко квалитетније и одређеније истраживање на ову тему.

 

[FORMICA]

Можда си налазио ове идеје раније али текст је тенденциозно написан да унификује некако заставе словенских земаља, не знам којим поводом.
Словенска тробојка као застава пансловенског покрета се јавља у XIX веку и то није спорно, неке словенске земље су то прихватиле неке не, али је спорно то што по аутору све заставе словенских земаља пре тих пансловенских боја су црвено беле, што наравно није тачно.
Један од разлога његове грешке је то што заставе изводи из боја грбова што је такође спорно.
Да те подсетим да је прва србска застава плаво-црвена а не црвено-бела, а и тинктуре на грбовима су се мењале имали смо и црвеног орла на златном пољу и много још што шта.Устаничке заставе су такође ретко када црвено-беле већ углавном или плаво-црвене или златно-црвене.
Украјинска застава је такође за дискусију, али сугурно никада није била црвено бела.Боје кнеза Владимира првог хришћанског владара Кијевске Русије су жута и плава.
Бугари имају златног лава на црвеном.
Босанци потичу од Срба али немају црвено беле боје као ни Срби.Гледајући грбове и узимајући да су илирски грбовници тачни, грб Котроманића је жуто плав.
Црна Гора која јесте србска држава, а чија би друго била, такође је мењала заставе, као и властела тамо гледајући грбове, Балшићи имају белог вука на црвеном, Црнојевићи златног или црног двоглавог орла на црвеном, Петровићи бели орао на плавом или плаво црвеном како већ.
Да не помињем да су црвена и бела и заставе многих не словенских земаља рецимо Турака.
Тако да му је текст неагументован самим тим и закључак нетачан.

U pravu si stari druže. zaista cijeli tekst nijesam ranij nalazio, ali jesam ideju da su slovenske boje bijela i crvena. Mislim da se radi o težnji Ukrajinaca da se oslobode dominacije Rusa i da po svaku cijenu ne žele prihvatiti panslovenske boje smatrajući ih nutemeljenim u svojoj tradiciji. Insistiraju na dvobojnoj zastavi kave su uglavnom i bile zastave evropskih zemalja i novom vijeku. Svakako i tu postoje izuzetci. Srednja Evrops i Istočna Evropa ili makar oni njeni djelovi koji su pod uticajem Germana su poštovale pravilo da se heraldičke zastave prave u heraldičkim bojama a to su uglavnom preovlađujući metal i emajl sa grba. Radi se o grbnovnim i vojnim zastavama koje su ističući boje suverena ili svojih gospodara iskazivali odanost prema njima. Narodnih i nacionalnih boja i nema niđe na svijetu prije XIX vijeka odnosno prije pojave građanskih država. Tad se počinu usvajati ili pomorske zastave koje poslije uvođenja u upotrebu holandske Zastave princa nijesu grbovne i budu trobojne ili makar trotrake, ili se kokarde koje su označavale političku pripadnost transformišu u zastavne boje. Začuđujući je broj državnih zastava nastao iz kokardi.
I da podsjetzimop prva zvanična srpska zastava je ipak crveno-bijelo-plava. Zastave koje su koristili vojnici nekih plemića ili vladara su bile crvene, plave, bijele i zklatne boje, kakve su bile zastave vizantijske vojske, čijem kulturnom krugu su i pripadali, a raspored boja, broj jezika i njihove boje su zavisile od veličine, broja i taktičke uopotrebe jedinice, jer su u prvom redu signalni vojni znak i nikakve, ni u primisli, nemaju veze sa narodima, etničkim grupama ili savremenom naciom. Potpuno si upravu da su ustaničke zastave ili crveno.plave ili crveno-zlatne ili jednobojne.
Da Bugraska danas ima na crvenom zaltnog lava.
Od koga ko potiče možemo samo nagađati budući nemamo nijedan pouzdani podatak koji bi bilo što tvrdi i zaista je iz doba Kotromaniča boja plava i žuta a iz doba Habzburga žuta i crvena, što opet nema nikave veze sa narodom ili nacijom, to su boje grbova sa kojima se u to doba, osim samih gospodara, niko nije identifikovao.
Crna Gora, nikad dušmanska, vazda svoja, crnogorska i zaista jeste mijenjala zastave jer su se mijenjali gospodari Crne Gore. Crnojevići jesu imali zlatnog orla na crvenom ali ne nikad i crnog (u Fijničkom grbovniku je smeđa boja kloja imitira zlato), jesu srebrnog kad su prešli u Veneciju, Petrovići na koso četvrtanom plavo-bijelom(ili crvenom, ili crvenobijelom) crnog ili bijelog orla (zapravo glave i krila) ali je tada zastava crvena sa bijelim orlom i zlatnim lavom.
Svakako da mnoge neslovenske zemlje imaju istu kombinaciju crvene i bijele.

Нема на чему Лекизан, Ројалиста је у овом случају само проследио линк.

Иначе, слажем се са констатацијом, да је теза овог чланка, гледано према чињеницама које су у њему изнешене, прилично навучена и тендециозна. Она није невероватна, чак сам мишљења да има доброг основа да се то тврди, али такав закључак се не може најсрећније извући из овде приложеног. Ипак, ценим да је позитивно што је чланак преведен и публикован, јер његова идеја подстиче на размишљање, а може да буде и добра полазна основа за неко квалитетније и одређеније истраживање на ову тему.

Svakako se kao i u slučaju Lekizana slažem. Članak je napisan u cilju osporavanja trobojnih panslovenskih boja kao izvornih. Kakve su izvorne boje slovenske nemožemo reći jer one nijesu ni postojale, mada postoji opšti trend omiljenosti boja kod Slovena po mitologijskim i simboličnim značenjima koji ističe crvenu i bijelu u sami vrh popularnosti. To naravno ne znači da se radi o bojama koje su korišćene kao zastava u ta stara vremena jer zastave tada ne postoje u smislu u kojem postioje danas, naročito ne kao bilo kakav etnički, narodni ili nacionalni opšteprihvaćeni simbol. Nacionalne, narodne, civilne ili građanske bojer označavaju boje zastave nastale u XIX vijeku, prije toga nijesu postojale.

 

[Лекизан]

Могу да разумем да аутор као Украјинац жели да се удаљи од пансловенских боја које воде порекло од највеће словенске државе Русије, са којом Украјина није баш у најбољим односима, али ми није јасно због чега заговара црвено белу боју коју данас користи само Пољска, са којом такође Украјинци нису баш у најбољим односима.
Наравно у средњем веку не постоје националне заставе већ заставе властеле и владара па у том смислу су србске.