Vaše ideološko opredeljenje

Šta je vaše ideološko opredeljenje?

  • Socijalni liberal

  • Klasični liberal

  • Anarho liberal

  • Liberalni konzervativac

  • Nacionalni konzervativac

  • Autoritarni konzervativac

  • Socijaldemokrata

  • Komunista

  • Anarho komunista

  • Fašista


Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.
Socijalni liberalizam (socijal-liberalizam) je politička filozofija nastala sa ciljem pomirenja socijaldemokratske i liberalne političke misli.[1][2][3] U političkom spektu predstavlja centar/lijevi centar, tj. centar prema lijevom centru.

To iskustvo je rođeno uglavnom kod intelektualaca socijalističke i socijaldemokratske orijentacije otvorenih za liberalizam, ali u ovom političko-kulturnom trendu se pronašao put čak i za liberalne intelektualace.

Socijalni liberali ukazuju da društvo mora da štiti slobode i jednake šanse za sve građane i ohrabruje međusobne saradnje između državnih i tržišnih institucija gospodarstva. U procesu razvoja, slaže se da su neka ograničenja postavljena gospodarskim poslovima potrebna, kao što su antimonopolski zakoni u borbi protiv gospodarskog monopola, regulatorna tijela ili zakoni o minimalnim plaćama.

Socijalni liberali smatraju da vlade mogu (ili moraju) da pružaju udobnost, zdravstvenu zaštitu i obrazovanje iz prihoda koji potiču od poreza, kako bi se omogućila najbolja upotreba talenata stanovništva. Socijalni liberalizam se bori protiv ekstremnih pojava kapitalizma. Zauzima se isto tako za umjereni antiklerikalizam i slobodu vjeroispovijedi.
 
Класични либерализам је политичка идеологија и огранак либерализма који се залаже за грађанске слободе под владавином права са нагласком на економској слободи. Блиско сродан са економским либерализмом, он се развио током раног 19. века, надограђујући се на идеје из претходног века као одговор на урбанизацију и на индустријску револуцију у Европи и Сједињеним Државама.[1][2][3] Значајне особе чије су идеје допринеле класичном либерализму су између осталих Џон Лок,[4] Жан Батист Сеј, Томас Роберт Малтус, и Дејвид Рикардо. У класичном либерализму долази до примене класичних економских идеја које је подржавао Адам Смит у својој Првој књизи Богатства народа и на верувању у природно право,[5] утилитаризам,[6] и прогрес.[7] Термин „класични либерализам” примењен је у ретроспективи да би разликовао ранији либерализам из 19. века од новијег социјалног либерализма.[8]
 
Класични либерализам је политичка идеологија и огранак либерализма који се залаже за грађанске слободе под владавином права са нагласком на економској слободи. Блиско сродан са економским либерализмом, он се развио током раног 19. века, надограђујући се на идеје из претходног века као одговор на урбанизацију и на индустријску револуцију у Европи и Сједињеним Државама.[1][2][3] Значајне особе чије су идеје допринеле класичном либерализму су између осталих Џон Лок,[4] Жан Батист Сеј, Томас Роберт Малтус, и Дејвид Рикардо. У класичном либерализму долази до примене класичних економских идеја које је подржавао Адам Смит у својој Првој књизи Богатства народа и на верувању у природно право,[5] утилитаризам,[6] и прогрес.[7] Термин „класични либерализам” примењен је у ретроспективи да би разликовао ранији либерализам из 19. века од новијег социјалног либерализма.[8]
Načelno se slažem, ali onaj dio kod klasičnih liberala koji mi se ne dopada je privatizacija zdravstvenog sustava.
To je tekovina Antike i zamišljena je kao opće dobro.
Iako se ne slažemo u svemu, Paul Randt je osoba s kojom bi se najprije mogao usuglasiti oko političkih stavova.
 
Načelno se slažem, ali onaj dio kod klasičnih liberala koji mi se ne dopada je privatizacija zdravstvenog sustava.
To je tekovina Antike i zamišljena je kao opće dobro.
Zar nisi govorio da si zeleno polje. :mrgreen:

LIMXPL4g.png

akbyh0b658661.jpg
 

Back
Top