Vaše ideološko opredeljenje

Šta je vaše ideološko opredeljenje?

  • Socijalni liberal

  • Klasični liberal

  • Anarho liberal

  • Liberalni konzervativac

  • Nacionalni konzervativac

  • Autoritarni konzervativac

  • Socijaldemokrata

  • Komunista

  • Anarho komunista

  • Fašista

Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.
Većina :mrgreen:

Screenshot_20240518_205535_com.google.android.apps.photosgo~3.jpg
 
Либерални конзервативизам је варијанта конзервативизма који укључује либералне ставове о економским и етичким питањима.

Обично су либерал-конзервативне политике присутне у земљама у којима је либерални модел економије већ дубоко укорењен и због тога се треба, по мишљењу конзервативаца, и сачувати.

Такође, постоје неке земље у којима су либерал-конзервативни покрети утицајни и зато изрази „либералан“ и „конзервативан“ могу постати синонимни, као у Аустралији и јужној Европи.

Ставови либерално конзервативних странака су блиски ставовима демохришћанских странака. Првобитно, либерал-конзервативци су били отворенији по питању слободног тржишта од хришћанских демократа. Међутим, са процесом секуларизације, многе европске хришћанско-демократске странке су се приближиле либерализму док су многе конзервативне партије у Европи постале заинтересованије за решавање социјалних питања.

Већина странака које заступају либерал-конзервативне ставове у Европи су чланице Европске народне партије.
 
Bosonosorg:
u čemu su onda uopšte konzervativni? Okosnica neoliberalnog poretka, ljudi bez ideala
Kliknite za proširenje...
Imaš višedimenzionalni politički kompas koji puno bolje prikazuje tvoje stavove, zbog toga što je podijeljen u nekoliko segmenta, a u svakom segmentu imaš + i - vrijednost.

Collectivism refers to economic intervention, whether the society or state should intervene in the economy to redistribute wealth from the more to the less successful. The negative percentages indicate opposition to such intervention.

Authoritarianism refers to state power to control the actions of individuals to prevent them from harming others or themselves, and also to establish the will of the majority over society. Negative percentages indicate opposition to state power.

Internationalism refers to political involvement in other nations or global affairs, either via war, treaty or international organizations. Negative percentages indicate isolationist beliefs, and the belief in national sovereignty.

Tribalism refers to identity or nationalism, favoring your own nation over foreigners. Negative percentages indicate opposition to national or ethnic identity and oriented towards pan-humanism.

Liberalism refers to acceptance of historically illegal or immoral social practices or customs. Negative percentages indicate opposition to such acceptance.

https://www.abtirsi.com/quiz2.php

Eto, pa stavi rezultate.
 
dulesrbenda:
Немам шта пуно да објашњавам, погледај праксу Путинове Русије. То је 4ПТ у пракси.
Kliknite za proširenje...

Александар Дугин: Српску Четврту политичку теорију засновати на Душану Силном, цару Лазару и Његошу​

Стање ствари
Стање ствари
5 година ago​
Србија би требало да има сопствену четврту политичку теорију која би се заснивала на свему ономе што велича слободу, независност и српске вредности
dugin_pravda.jpg

Александар Дугин и Бобана Анђелковић (Фото: Правда)​

Предавање Александра Дугина о Четвртој политичкој теорији ​

Београд – У суботу, 23. новембра, у београдском хотелу „Москва“, Александар Дугин је предавањем представио српски превод своје књиге Четврта политичка теорија. На предавању представљена је и „Балканска школа геополитике“.
Александар Дугин поздравио је окупљену публику (међу којом су били и бројни медијски, академски, културни и други јавни посленици) на српском језику да би средишњи део свог предавања одржао на руском. Дугин је казао да се нада како ће у будућности моћи да одржи цело предавање на српском језику.
Главни садржај Дугиновог предавања била је критика западних политичких идеологија, посебно либерализма као доминантне идеологије на савременом Западу, и покушај да оцрта обрисе будуће политичке теорије (или политичких теорија) која би могла да их надвлада. „Четврта политичка теорија је отворени пројекат, она није догма, ново политичко учење. Она је предлог како бисмо изнова политички могли да осмислимо модерну“, рекао је на почетку Дугин.
Дугин је указао како, уколико осмотримо политичку модерну, увиђамо да су све идеологије са Запада, и то са Запада новијег времена, једва последњих неколико векова. „Оне одражавају историју Западне мисли, одсликавају људско искуство на Западу и углавном се ради о католичко-протестантском свету“, подвукао је Дугин. Међутим, у другим цивилизацијама се развијала другачија политичка мисао, постојало је другачије политичко искуство и била је другачија политичка историја – што се према Дугину – мора уважити код формулисања политичке теорије.
„На неком нивоу то је окупација – епистемолошка окупација“, истакао је Дугин. Западне идеологије понашају се колонијално и другачије искуство настоје да саобразе и прилагоде према својим схватањима.
Осим тога што је индиферентна према другачијем политичком искуству западна политичка мисао је и изразито презентистичка – она занемарује и највећи део западног искуства ранијих епоха. Овај исечак западног политичког искуства посматра се као „општа историја и универзална идеологија“. Све изван овог видокруга проглашава се за варварско, подвукао је Дугин. „То је у извесном смислу диктатура, окупација сазнања.“
Противљење овом редукованом сагледавању политичког искуства је почетак „четврте политичке теорије“, наставио је Дугин. „Постоји само један смисао [Четврте политичке теорије] – деколонизација политичког сазнања и укидање хегемоније мисли“, подвукао је Дугин.
cetvrta-politicka-teorija-a.jpg
Према Дугиновом гледишту од ове колонизације страдају и многи Западни народи пошто учествују у оним облицима политичког живота које друштвене елите сматрају „варварским“. „Идеолошка цензура захватила је и сам Запад!“, истакао је Дугин.
Дугин је објаснио да термин „четврта политичка теорија“ потиче из критичког сагледавања три доминантне западне политичке теорије – либерализма, фашизма и комунизма. „Све три идеологије су савремене, Западне и тоталитарне“, рекао је Дугин.
Дугин је указао на филозофски корен ових идеологија. Он га проналази код Декарта и код његовог сагледавања односа између субјекта и објекта који, према Дугиновом суду, није својствен за друга подручја и епохе. То је, према Дугиновом објашњењу, спој материјализма као односа према објекту и рационализма као односа према објекту. Тако оштра дихотомија непозната је, не само незападној мисли, већ и западној мисли ранијих епоха.
„Из овог концепта картезијанског односа субјекта и објекта проистекле су три политичке теорије“, наставио је Дугин. Ако је као субјект индивидуа то је либерализам; ако је субјект класа то је комунизам док је код фашизма субјект или политичка нација или држава „у савременом разумевању државе“ или раса. „Сва три концепта су потпуно материјалистичка и савремена“. Оне су, у хронолошком смислу, следиле једна другу – прво се појавио либерализам да би комунизам настао као реакција а на крају је дошао и фашизам као и антилиберализам и антикомунизам.
Двадесети век, рекао је Дугин, био је век сучељавања ових идеологија из којих је, крајем века, као победник изашао либерализам. „То је значило да се читава политичка модерна свела на либерализам и она је данас једина, владајућа, глобална идеологија“, рекао је Дугин. Због универзалистичких претензија западне политичке мисли у данашње време „бити човек у политичком смислу значи бити либерал“. „Сви су слободни да буду либерали“, казао је Дугин, „ко није либерал није слободан да буде политички субјект“. Ово, према Дугину, није одлика само либерализма већ и свих других модерних политичких идеологија – у комунизму је политички субјект ограничен на пролетере док је код фашиста то фашиста или припадник одговарајуће расе или политичког народа.
Према Дугиновог гледишту либерализам је еволуирао у правцу да покушава да човека „ослободи“ од основних биолошких категорија што и у западним друштвима наилази на отпор. Циљ сваке етапе развоја либерализма било је укидање различитих својстава колективног идентитета човека, што су либерали називали ослобођењем, објаснио је Дугин.
Са победом либерализма у хладноратовском одмеравању снага са комунизмом 1991. уследило је „ослобађање“ од последњих елемената колективног идентитета – полног идентитета и појма човека као колективног идентитета.
Тако је, по Дугиновим речима, од деведесетих година прошлог века родна политика постала важан чинилац идеологије либерализма. „Сви морају да постану мањина!“, указао је на парадокс савременог либерализма Дугин. Човештво је последњи колективни идентитет, рекао је Дугин, и наредни (и можда последњи) корак либерализма је настојање да се човек „ослободи од овог колективног идентитета“. „То постаје политика сутрашњице – постхуманизам, хуманизам плус и постљудски облици живота који подразумевају вештачку интелигенцију, физичку бесмртност, киборге и химере“, казао је Дугин. „То није никакав научнофантастички роман већ либерална политика која се спроводи и то је потпуно логично у контексту историјског развоја либерализма“.
Према Дугиновим речима супротстављање либерализму са позиција комунизма или фашизма је готово немогуће јер је либерализам већ изашао као победник у историјском сучељавању са овим идеологијама.
„Четврта политичка теорија је предлог за супротстављање либерализму али и комунизму и фашизму – то је одбацивање читаве политичке модерне“, разјаснио је Дугин. То подразумева одбацивање материјализма, идеологије прогреса, тзв. научне слике свете и капитализма. Према Дугину треба указивати да је то само један део људског искуства а не целокупно и једино могуће искуство.
У чему је алтернатива политичкој модерни, упитао се Дугин. Алтернатива је, наставио је Дугин, свугде где политичка модерна није остварила хегемонију – од Кине и Индије, све до Латинске Америке и Африке. „Све оно што није потпало под политичку модерну може бити извориште алтернативе за политичку модерну“.
Када се ослободимо спутавајућих оквира модерне, рекао је Дугин, можемо се ослонити на различите епохе и из њихових искустава црпети решења за политичку теорију.
„Четврта политичка теорија се позива на радикалну критику либерализма и одбацује и комунизам и фашизам. Она је и антилиберализам и антикомунизам и антифашизам“, подвукао је Дугин. Та четврта политичка теорија је, за сада, више у назнакама и трагању, него у заокруженим, конкретним решењима, казао је Дугин. Због њеног супротстављања целој политичкој модерни, истакао је Дугин, „Запад ме означава као најопаснијег светског филозофа“. „Она предлаже деколонизацију нашег сазнања, и збацивање хегемоније целокупне политичке модерне“.
„Недавно сам полемисао са Бернаром Анри-Левијем. Он не само да није читао моје књиге него није читао ни своје. Он је у својим репликама нападао не мене него некакав апстрактни руски национализам, фашизам и путинизам“, рекао је Дугин, који је за свог опонената рекао да ништа није казао о његовој политичкој филозофији.
Дугин је указао да се о „четвртој политичкој теорији“ живо дискутује и у Кини, пошто је, по његовој оцени тамо на сцени спој кризе комунистичке идеологије, либералне привреде и културног национализма. Они су, стога, према његовом мишљењу, у потрази за политичком идеологијом (говоре о „новом конфучијанству“) која би одговарала овој стварности. Четврта се политичка теорија разрађује широм Европе (у Италији и Француској), Латинске Америке и муслиманског света, свугде где политичка модерна наилази на отпор и доживљава кризу.
„То није моја теорија, они на свој начин тумаче шта би требало да буде четврта политичка теорија али критички део је заједнички – то је критика идеолошког империјализма Запада и то је позив на утврђивање сопствене слободе, идентитета и суверенитета“, казао је Дугин.
Дугин је указао да би ову теорију требало разрађивати и у Србији, без обзира на политичке прилике јер интелектуалне елите могу да пруже отпор чак и када су политичке прилике неповољне – подсетио је на сопствени случај у јељциновској Русији 90–их година. „Србија би требало да има сопствену четврту политичку теорију која би се заснивала на Душану Силном, цару Лазару, Његошу, односно на свему ономе што велича српску слободу, независност и српске вредности“, подвукао је Дугин. Те вредности би требало допуњавати и признати њихова ограничења али их искористити као упориште у борби против политичке модерне.
 
Straks92:
„Србија би требало да има сопствену четврту политичку теорију која би се заснивала на Душану Силном, цару Лазару, Његошу, односно на свему ономе што велича српску слободу, независност и српске вредности“, подвукао је Дугин. Те вредности би требало допуњавати и признати њихова ограничења али их искористити као упориште у борби против политичке модерне.
Kliknite za proširenje...
Е то!
 
Straks92:

Александар Дугин: Српску Четврту политичку теорију засновати на Душану Силном, цару Лазару и Његошу​

Стање ствари
Стање ствари
5 година ago​
Србија би требало да има сопствену четврту политичку теорију која би се заснивала на свему ономе што велича слободу, независност и српске вредности
dugin_pravda.jpg


Александар Дугин и Бобана Анђелковић (Фото: Правда)​


Предавање Александра Дугина о Четвртој политичкој теорији ​

Београд – У суботу, 23. новембра, у београдском хотелу „Москва“, Александар Дугин је предавањем представио српски превод своје књиге Четврта политичка теорија. На предавању представљена је и „Балканска школа геополитике“.
Александар Дугин поздравио је окупљену публику (међу којом су били и бројни медијски, академски, културни и други јавни посленици) на српском језику да би средишњи део свог предавања одржао на руском. Дугин је казао да се нада како ће у будућности моћи да одржи цело предавање на српском језику.
Главни садржај Дугиновог предавања била је критика западних политичких идеологија, посебно либерализма као доминантне идеологије на савременом Западу, и покушај да оцрта обрисе будуће политичке теорије (или политичких теорија) која би могла да их надвлада. „Четврта политичка теорија је отворени пројекат, она није догма, ново политичко учење. Она је предлог како бисмо изнова политички могли да осмислимо модерну“, рекао је на почетку Дугин.
Дугин је указао како, уколико осмотримо политичку модерну, увиђамо да су све идеологије са Запада, и то са Запада новијег времена, једва последњих неколико векова. „Оне одражавају историју Западне мисли, одсликавају људско искуство на Западу и углавном се ради о католичко-протестантском свету“, подвукао је Дугин. Међутим, у другим цивилизацијама се развијала другачија политичка мисао, постојало је другачије политичко искуство и била је другачија политичка историја – што се према Дугину – мора уважити код формулисања политичке теорије.
„На неком нивоу то је окупација – епистемолошка окупација“, истакао је Дугин. Западне идеологије понашају се колонијално и другачије искуство настоје да саобразе и прилагоде према својим схватањима.
Осим тога што је индиферентна према другачијем политичком искуству западна политичка мисао је и изразито презентистичка – она занемарује и највећи део западног искуства ранијих епоха. Овај исечак западног политичког искуства посматра се као „општа историја и универзална идеологија“. Све изван овог видокруга проглашава се за варварско, подвукао је Дугин. „То је у извесном смислу диктатура, окупација сазнања.“
Противљење овом редукованом сагледавању политичког искуства је почетак „четврте политичке теорије“, наставио је Дугин. „Постоји само један смисао [Четврте политичке теорије] – деколонизација политичког сазнања и укидање хегемоније мисли“, подвукао је Дугин.
cetvrta-politicka-teorija-a.jpg
​
Према Дугиновом гледишту од ове колонизације страдају и многи Западни народи пошто учествују у оним облицима политичког живота које друштвене елите сматрају „варварским“. „Идеолошка цензура захватила је и сам Запад!“, истакао је Дугин.
Дугин је објаснио да термин „четврта политичка теорија“ потиче из критичког сагледавања три доминантне западне политичке теорије – либерализма, фашизма и комунизма. „Све три идеологије су савремене, Западне и тоталитарне“, рекао је Дугин.
Дугин је указао на филозофски корен ових идеологија. Он га проналази код Декарта и код његовог сагледавања односа између субјекта и објекта који, према Дугиновом суду, није својствен за друга подручја и епохе. То је, према Дугиновом објашњењу, спој материјализма као односа према објекту и рационализма као односа према објекту. Тако оштра дихотомија непозната је, не само незападној мисли, већ и западној мисли ранијих епоха.
„Из овог концепта картезијанског односа субјекта и објекта проистекле су три политичке теорије“, наставио је Дугин. Ако је као субјект индивидуа то је либерализам; ако је субјект класа то је комунизам док је код фашизма субјект или политичка нација или држава „у савременом разумевању државе“ или раса. „Сва три концепта су потпуно материјалистичка и савремена“. Оне су, у хронолошком смислу, следиле једна другу – прво се појавио либерализам да би комунизам настао као реакција а на крају је дошао и фашизам као и антилиберализам и антикомунизам.
Двадесети век, рекао је Дугин, био је век сучељавања ових идеологија из којих је, крајем века, као победник изашао либерализам. „То је значило да се читава политичка модерна свела на либерализам и она је данас једина, владајућа, глобална идеологија“, рекао је Дугин. Због универзалистичких претензија западне политичке мисли у данашње време „бити човек у политичком смислу значи бити либерал“. „Сви су слободни да буду либерали“, казао је Дугин, „ко није либерал није слободан да буде политички субјект“. Ово, према Дугину, није одлика само либерализма већ и свих других модерних политичких идеологија – у комунизму је политички субјект ограничен на пролетере док је код фашиста то фашиста или припадник одговарајуће расе или политичког народа.
Према Дугиновог гледишту либерализам је еволуирао у правцу да покушава да човека „ослободи“ од основних биолошких категорија што и у западним друштвима наилази на отпор. Циљ сваке етапе развоја либерализма било је укидање различитих својстава колективног идентитета човека, што су либерали називали ослобођењем, објаснио је Дугин.
Са победом либерализма у хладноратовском одмеравању снага са комунизмом 1991. уследило је „ослобађање“ од последњих елемената колективног идентитета – полног идентитета и појма човека као колективног идентитета.
Тако је, по Дугиновим речима, од деведесетих година прошлог века родна политика постала важан чинилац идеологије либерализма. „Сви морају да постану мањина!“, указао је на парадокс савременог либерализма Дугин. Човештво је последњи колективни идентитет, рекао је Дугин, и наредни (и можда последњи) корак либерализма је настојање да се човек „ослободи од овог колективног идентитета“. „То постаје политика сутрашњице – постхуманизам, хуманизам плус и постљудски облици живота који подразумевају вештачку интелигенцију, физичку бесмртност, киборге и химере“, казао је Дугин. „То није никакав научнофантастички роман већ либерална политика која се спроводи и то је потпуно логично у контексту историјског развоја либерализма“.
Према Дугиновим речима супротстављање либерализму са позиција комунизма или фашизма је готово немогуће јер је либерализам већ изашао као победник у историјском сучељавању са овим идеологијама.
„Четврта политичка теорија је предлог за супротстављање либерализму али и комунизму и фашизму – то је одбацивање читаве политичке модерне“, разјаснио је Дугин. То подразумева одбацивање материјализма, идеологије прогреса, тзв. научне слике свете и капитализма. Према Дугину треба указивати да је то само један део људског искуства а не целокупно и једино могуће искуство.
У чему је алтернатива политичкој модерни, упитао се Дугин. Алтернатива је, наставио је Дугин, свугде где политичка модерна није остварила хегемонију – од Кине и Индије, све до Латинске Америке и Африке. „Све оно што није потпало под политичку модерну може бити извориште алтернативе за политичку модерну“.
Када се ослободимо спутавајућих оквира модерне, рекао је Дугин, можемо се ослонити на различите епохе и из њихових искустава црпети решења за политичку теорију.
„Четврта политичка теорија се позива на радикалну критику либерализма и одбацује и комунизам и фашизам. Она је и антилиберализам и антикомунизам и антифашизам“, подвукао је Дугин. Та четврта политичка теорија је, за сада, више у назнакама и трагању, него у заокруженим, конкретним решењима, казао је Дугин. Због њеног супротстављања целој политичкој модерни, истакао је Дугин, „Запад ме означава као најопаснијег светског филозофа“. „Она предлаже деколонизацију нашег сазнања, и збацивање хегемоније целокупне политичке модерне“.
„Недавно сам полемисао са Бернаром Анри-Левијем. Он не само да није читао моје књиге него није читао ни своје. Он је у својим репликама нападао не мене него некакав апстрактни руски национализам, фашизам и путинизам“, рекао је Дугин, који је за свог опонената рекао да ништа није казао о његовој политичкој филозофији.
Дугин је указао да се о „четвртој политичкој теорији“ живо дискутује и у Кини, пошто је, по његовој оцени тамо на сцени спој кризе комунистичке идеологије, либералне привреде и културног национализма. Они су, стога, према његовом мишљењу, у потрази за политичком идеологијом (говоре о „новом конфучијанству“) која би одговарала овој стварности. Четврта се политичка теорија разрађује широм Европе (у Италији и Француској), Латинске Америке и муслиманског света, свугде где политичка модерна наилази на отпор и доживљава кризу.
„То није моја теорија, они на свој начин тумаче шта би требало да буде четврта политичка теорија али критички део је заједнички – то је критика идеолошког империјализма Запада и то је позив на утврђивање сопствене слободе, идентитета и суверенитета“, казао је Дугин.
Дугин је указао да би ову теорију требало разрађивати и у Србији, без обзира на политичке прилике јер интелектуалне елите могу да пруже отпор чак и када су политичке прилике неповољне – подсетио је на сопствени случај у јељциновској Русији 90–их година. „Србија би требало да има сопствену четврту политичку теорију која би се заснивала на Душану Силном, цару Лазару, Његошу, односно на свему ономе што велича српску слободу, независност и српске вредности“, подвукао је Дугин. Те вредности би требало допуњавати и признати њихова ограничења али их искористити као упориште у борби против политичке модерне.
Kliknite za proširenje...
С тим што овде треба додати и Светог Деспота Стефана или Милоша Великог Обреновића, као примере Политичке Мудрости ради спашавања Народа и очувања Државе.

И то су Симболи Србске 4ПТ.
 
Bosonosorg:
Pogledajte prilog 1630196

Ovo kaže da sam levičar, za Američke ekonomske standarde vrlo moguće :mrgreen:

https://8values.github.io/ koga zanima

@Jugoslav Čvarak
Collectivism score: 83%
Authoritarianism score: 50%
Internationalism score: -100%
Tribalism score: 67%
Liberalism score: -67%
Kliknite za proširenje...
Ima onaj opis - "you are a"... što točno piše?

Ova sličica koju si stavio vuče po meni najviše u smjer njemačkog nacionalsocijalizma, ponajviše zbog toga što Adi uopće nije bio konzervativan po pitanju tradicije, pomisli samo na Lebensborn Projekt i Sonnenkinder.
Praktički je zagovarao poligamiju, plus što je konzumacija supstanci koje su danas ilegalne, bila kao "dobro jutro" (Pervitin, ili Hermann Goering Schokolade, tj. kako se to već nazivalo).
"Innen rot, aussen braun", što bi se reklo.
 
Potpuno unistenje NATO pakta i Franaka, pocesvsi trenutno od Turske i Libije i Izraela, dakle srpska okupacija istocnog Mediterana, a onda dalje, preko Grcke, Italije i Franacuske i Spanije i sjeverne Afrike pokoravanje svih njih do Atlantika i dalje unistavanje Atlantista.
 
PA8:
Idemo!
Kliknite za proširenje...
Privatna imovina, slobodno tržište,kapitalizam, parlamentarna demokratija i parlamentarni sistem sa predsednikom kao protokolarnom funkcijom, tradicionalni evropski hrišćanski moralni kompas ali obavezno odvajanje države od crkve, suprotstavljanje svakom vidu autokratije naročito onima azijskog i južnoameričkog tipa, kontrola migracija iz muslimanskog sveta i nulta tolerencija na njihov extremizam....alergičan na woke, komuniste, proletere svih vrsta, naciste, muslimanski i ruski svet, sve "očeve nacija" koji vladaju duže od dva mandata, leve i desne diktatore....

Ne mogu sad da se tražim u onoj tabeli.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

E
  • Zatvorena
Koje je vaše mišljenje o ovom potezu?
Odgovora
9
Pregleda
148
Straks92
Straks92
Džudi S
Koje je vaše mišljenje o Zoranu Kesiću i njegovoj poslednjoj emisiji?
26 27 28
Odgovora
695
Pregleda
6.811
Umri_muski
Umri_muski
A
Vase misljenje i licno iskustvo o svim narodima svijeta
4 5 6
Odgovora
136
Pregleda
1.515
Nenad1331
Nenad1331

Back
Top