Vaša najstrašnija iskustva???

POSJETE ANDJELA SMRTI​
Pozdrav svima!Zovem se Dušan i iz Republike Srpske sam,imam 18 godina.Bilo bi pošteno od mene da na samom početku napomenem da je ova priča priličo opširna,s ozbirom na to da želim da je što vjernije opišem,stoga skrećem pažnju na one bez strpljenja da ne nastavljaju dalje sa čitanjem!Naime,imam djevojku već duže vrijeme i zaista je volim (njeno ime,zbog diskrecije,neću pominjati),ali nažalost imali smo mnogo sranja u prošlosti.No,ova priča,premda se dosad i ne čini strašnom,s vremenom postaje gora i počinje,kako je ona rekla,prije nekih mjesec dana.U toj priči ja sam samo takoreći posmatrač,dok se sve to dešavalo zapravo njoj!Bitno je istaći da joj vjerujem u sve što mi je pričala,ne samo iz razloga što je znam,već zato što sam zaista u par navrata vidio užas i strah u njenim očima što,mora se priznati,nije lako odglumiti sa takvom uvjerljivošću,kao ni suze koje su joj više puta kvasile lice.No,da počnem.Jedno veče,prije tri dana zapravo,bio sam kod nje naveče i,po običaju,zatražila je da je uspavam.Tako smo ležali na krevetu,a ona nikako da zaspi,a ja sam,ne znam ni ja zašto,bio nestrpljiv da krenem kući.Kad sam,nakon nekog vremena,rekao to,ona se privila uz mene i drhtavim glasom rekla: "Nemoj ići,opet će doći,bojim ga se!"Kada sam upitao koga,ćutala je,privijena uz mene.Ja sam uporno postavljao isto pitanje i napokon je prozborila: "Čovjeka u crnom!" Tako mi Boga,trnci su prostrujali kroz mene!Upitao sam o čemu priča,kakvog čovjeka,i prvo što mi je prošlo kroz glavu bilo je da neki tamo manijak svako veče dolazi pred njenu kuću ili tako nešto.Da je bar to zaista bilo tako!Uporno sam je nastavljao šibati pitanjima o čemu priča,kakvog čovjeka,ali jedino što sam dobijao u odgovor bili su jecaji i suze i sve jače privijanje njenog tijela uz moje,kao da se pokušava zaštiti od nečega.A onda,kada se napokon počela smirivati,počela je da priča.Naime,po njenoj priči,već mjesec dana posjećivao ju je naveče čovjek u crnom!Bukvalno tako,posjećivao,ne u snovima,već u javi!Svako veče,tokom mjesec dana;isprva je mislila da sanja,ali kako je vrijeme prolazilo počela je da shvata da nije san u pitanju.Kako mi je rekla,spavala bi normalno kada bi najednom,u neko doba noći,trgnula se iz sna kao da je neko zovnuo i automatski postavila u sjedeći položaj a tamo,pred njom,tačno kod njenih nogu,stajao je on,odjeven u dugački,zagasito crni mantil do poda,visok,blijedog,izduženog lica,talasaste,gavran crne kose koja mu je padala po ramenima.Ali najstrašnije od svega bile su njegove oči,koje bi bile prva stvar koju bi ugledala kada bi otvorila sopstvene,a one su bile razgoračene,jezivo prodorne i,kako je ona rekla "toliko crne da kao da sijaju".Tokom tih par sekudni,možda desetak,koliko bi on bio tu ona nije bila u stanju ni da mrdne,ne trepćući dok je gledala u taj zastrašujući pogled koji bi ju prikovao u mjestu;ipak,nakon par sekundi on bi jednostavno ispario.Rekla mi je,isto to veče,da je sigurna da ga nije sanjala i da ga je gledala,kao što je i mene,stvarnog i opipljivog toliko da joj se činilo da bi ga mogla dodirnuti.Mjesec dana on joj je dolazio svake noći i isti ritual se iznova i iznova ponavljao;a tokom svih tih dana ona je to od mene skrivala,plašeći se podsmijevanja i nerazumjevanja.Ipak,bilo je nešto čudno u svemu tome,ako se izuzme samo pojavljivanje tog muškarca u crnom:nije dolazio kada bih ja spavao sa njom (ili je dolazio ali se ona nije budila,što izađe na isto).Zapravo,došao je jednom,jedno veče kada sam spavao kod nje pod priličnom dozom alkohola u krvi;ja sam spavao kao zaklan,a ona drijemala kraj mene.Unekad se probudila da vidi kako sam i krajičkom oka spazila,tačno kod svojih nogu,ponovo njega.I po prvi put,kada je podigla pogled na njegovo lice,koje je ranije uvijek bilo istog,praznog izraza,sem razrogačenih očiju,ono se promjenilo:nekakav zlobni,jedva primjetni osmijeh iskrivio mu je usne.Ona je u trenu zatvorila oči i privila se uz mene,a kada se ponovo usudila da pogleda,njega nije bilo.To veče kada mi je otkrila sve to čvrsto sam odlučio da budem kraj nje i da,koliko toliko,ostanem budan,vjerujući da se on neće pojavljivati kao i ranije kada bih bio kraj nje.Na sreću,i nije,bar ne kao i ranije.Ležao sam kraj nje i posmatrao je kako spokojno spava,kada je najednom počela cviljeti u snu i trzati se;grubo sam je probudio i prestravio se kada sam vidio užas u dubini njenih očiju.Kao i ranije,privila se uz mene tražeći zaštitu,a ja sam joj šaptao i milovao je po kosi trudeći se da je smirim.Kada sam naizad uspio,upitao sam je šta je sanjala:odgovor me je,maltene bukvalno,presjekao preko stomaka.Sanjala je,kao što sam i mislio,njega,ali nije bio sam.U tom snu,koji je bio,kako je rekla,jezivo stvaran,ležala je na tom istom krevetu gdje je zaspala,a on je,kao i uvijek u javi,bio kraj njenih nogu,gledajući tim djavolskim pogledom ne u nju,već ispred sebe a tamo,više njene glave,stajao sam ja,strijeljajući ga pogledom;kako je rekla,i na mom i na njegovom licu očitavao se zastrašujući gnjev!No,čvrsto sam odlučio da nešto moramo preduzeti,da odemo kod nekog popa,vidovjaka,pa i hodže ukoliko ne bude bilo izbora;sve,samo da otkrijemo šta je i ko je taj jezivi posjetilac i kako da ga se riješimo.Sledeći dan,a bio je to 13. oktobar,nisam spavao kod nje,nego kući.To veče zasiguro se odigrao najužasniji i najjeziviji dio cijele ove priče.Spavo sam kod kuće kada me najednom probudila majka,oko dva posle ponoći (znači već je počeo 14.) jer je neko lupao na vrata.Sišao sam i otvorio,a tamo je bio moj blentavi zet.Vratio sam se u sobu onaki pospan i ko pregažen i,mahinalno,bacio pogled na telefon:imao sam šta i vidjeti,stigla mi je poruka.Naravno,znao sam i od koga,a i bilo je tako,od nje.Čuvam je u telefonu,a piše tačno ovako: "Videla sam ga..Dosao je po me ne..Zvao me je pruyio mi ruku..ja sme plasim bebn ne daj me!" Nepotrebno reći,oduzeo sam se,ostatak večeri nisam oka sklopio!.Kao ni ona,saznao sam kasnije.Kao što je rekla,došao je to veče i,kao i uvijek,naglo se probudila i ugledala ga više svojih nogu.A onda se po prvi put pomjerio i pružio ruku,kao da očekuje da je ona uzme,istovremeno pozvavši njeno ime.Onda je nestao.Nakon toga sam čvrsto odlučio da moramo što prije nešto učiniti,ubijalo me da budemo bez cilja.I tako smo,14-og ovog mjeseca,znači juče,prije par sati tačnije,otišli u crkvu i pomolili se,te zapalili svijeće.Došli smo kod nje u stan i zezali se par sati,a onda legli da spavamo.Međutim,iako se meni spavalo u tri lepe,gospodjici nije i malo me terorisala neko vrijeme.A onda,najednom reče kako joj se užasno spava (a minut prije toga tvrdila je da ne može zaspati,s obzirom da je popila šoljurdu kafe) i par minuta poslije,možda dva-tri,zaspala je ko top.Ležao sam kraj nje i posmatrao je kada je najednom progovorila,čvrsto sklopljenih očiju,očigledno usnula. "Molim?",rekla je."Šta? Čekaj,stani!Čekaj,nemoj ići,stani!..."Drmajući je uspio sam da je probudim.Upitao sam je šta je sanjala,s kim je pričala,a ona me je samo uporno gledala,a ja sam se osjećao kao da će mi srce iskočiti iz grudi.A onda je jednostavno rekla: "Sanjala sam ga." Šta,upitao sam je.Opet par trenutaka ćutnje,prije nego što je počela.Naime,kao i onaj san u kome nas je sanjala obojicu iznad nje,i ovaj san bio je užasno realističan.Ona je ležala,a ja kraj nje,dok je on,muškarac u crnom,stajao više njenih nogu.A onda je progovorio (ježim se!):"Oni koji te ČUVAJU su važni!",rekao je prvo a onda,nakon trena ćutnje,nastavio."Više se nećemo sretati!".Nakon toga je prosto ispario,a ona ga počela dozivati,želeći da objasni šta to znači.On se nije vratio,a i ja sam je probudio.Sada,kada pišem ovo,ona već više od pola sata slatko spava kraj mene.Evo je zagnjurila glavu u jastuk i hrče :D!.Po prvi put nakon mnogo noći spava mirno,na čemu sam neizmjerno zahvalan.A šta su značile one njegove riječi,ne znam,niti ću vjerovatno ikada saznati,mada imamo prilično dobre pretpostavke.Kada smo bili u crkvi,ona je zapalila jednu svijeću i pomolila se Gospodu Bogu,Isusu Hristosu,Mariji Bogorodici i Svetom Jovanu Krstitelju,njenoj krsnoj slavi,kao i svim andjelima,da je ČUVAJU!Da li je muškarac u crnom na to mislio?Ili,pak,na one žive,među koji sam i ja,pa i mrtve,koji je vole i čuvaju,a važni su u njenom životu?Ne znam...Niti znam ko je taj muškarac u crnom,šta je,zapravo,niti šta je želio.Mada,sudeći po svemu,mislim da se ne varam,a i ona se slaže,da je on bio andjeo smrti (jer sam i ranije slušao priče kako se on pojavljuje onima kojima se bliži kraj) lično,ali da ju je,hvala nebesima,pustio na miru.Ili je,možda,bio nekakav demon.Ne znam,niti ću saznati,ali sam siguran,svim svojim bićem,da šta god on bio,od ovog sveta nije.Drago mi je samo što je otišao i ostavio je na miru i hvala Gospodu Bogu,Isusu Hrisostu,Sinu Njegovom,Bogorodici,Krstitelju, Arhandjelu Mihailu i svim svecima nebeskim što jeste!Neka im je vječna slava i hvala!
Želim da se zahvalim onima koji su imali živaca da pročitaju ovu ispovjest do kraja. Takodje i onima koji su povjerovali.Koij nisu,njihova odluka,i ništa što ja kažem ne može je promjeniti.Takodje bih volio da čujem i druga,tudja mišljenja,o tome ko je i šta muškarac u crnom.Možda među čitaocima ovih redova ima onih sa većim znanjem o tim stvarima od nas dvoje.Takodje,želim da zamolim svakoga od vas koji povjeruje u ovo da nadje malo vremena i odvoji iskrenu molitvu za ovu djevojku,za njen život i zdravlje,pa i sreću.Ko zna,možda se i vama dobrim vrati,a ništa vas ne košta,iako njoj,pa i meni,može mnogo značiti!.Na kraju,neka vas milostivi Gospod i sile nebeske čuvaju od zla i bola!.Amin
 
Jeste da je prica stara 5 dana, procitao sam je celu i zaista realno zvuci. Ali moje misljenje je da za sve postoji logicno objasnjenje. I meni se javilo logicno objasnjenje i za ovu pricu.
Mislim da je tog coveka u crnom sanjala svo vreme. Znaci i kad je sama i kada je sa tobom.
Ali u fazonu, ne znam kako da ti objasnim. Ti sanjas i zamisljas onaj deo sobe u koji ti gledas. To se i meni desilo, doduse moj san je bio vise smesan nego strasan.
Kako sam lezao nakrivljeno na krevetu sanjao sam da sam otvorio oci(znaci kao da sam se stvarno probudio, da me je neko dozvao) i tamo je stajao Dart vejder(dobro moj san je smesan ali ja sam se oduzeo od straha).
Na svu srecu citao sam o ovome i znao sam da je to san, doduse neka vrsta sna. To se zove Lucidni san. Naime to je trenutak pre nego sto utones u san. Ili takodje trenutak pre nego sto se probudis. Znaci ti si pola u svetu snova pola budan. Pa ti se mesaju slike iz sna i jave. I tako izgleda kao da ti se to stvarno desilo iako nije.
Jos jedna stvar zasto verujem da je to lucidni san je to sto se njoj prikazivao samo kada je sama(ili ti pijan,ali svejedno nisi mogao da je probudis) pa ona kad se trgne iz sna idalje gleda u tom pravcu gde je u snu bio taj covek. Pa izgleda kao da je ISPARIO iako se samo probudila. A i sam ces zakljuciti da je ona svo vreme kada si spavao sa njom sanjala. Pa kada je ti probudis ona je svesna da je sanjala jer je ti trgnes pre nego sto se ona sama probudi.

Doduse ne mogu da objasnim kako su snovi prestali, verovatno joj je bilo lakse jer se pomolila, pa misli da ima podrsku. To je doduse moje misljenje, logicno, mada ko zna sta je to zapravo.

Hvala na ovoj prici!
 
Poslednja izmena:
DusanNiM:
POSJETE ANDJELA SMRTI​
Pozdrav svima!Zovem se Dušan i iz Republike Srpske sam,imam 18 godina.Bilo bi pošteno od mene da na samom početku napomenem da je ova priča priličo opširna,s ozbirom na to da želim da je što vjernije opišem,stoga skrećem pažnju na one bez strpljenja da ne nastavljaju dalje sa čitanjem!Naime,imam djevojku već duže vrijeme i zaista je volim (njeno ime,zbog diskrecije,neću pominjati),ali nažalost imali smo mnogo sranja u prošlosti.No,ova priča,premda se dosad i ne čini strašnom,s vremenom postaje gora i počinje,kako je ona rekla,prije nekih mjesec dana.U toj priči ja sam samo takoreći posmatrač,dok se sve to dešavalo zapravo njoj!Bitno je istaći da joj vjerujem u sve što mi je pričala,ne samo iz razloga što je znam,već zato što sam zaista u par navrata vidio užas i strah u njenim očima što,mora se priznati,nije lako odglumiti sa takvom uvjerljivošću,kao ni suze koje su joj više puta kvasile lice.No,da počnem.Jedno veče,prije tri dana zapravo,bio sam kod nje naveče i,po običaju,zatražila je da je uspavam.Tako smo ležali na krevetu,a ona nikako da zaspi,a ja sam,ne znam ni ja zašto,bio nestrpljiv da krenem kući.Kad sam,nakon nekog vremena,rekao to,ona se privila uz mene i drhtavim glasom rekla: "Nemoj ići,opet će doći,bojim ga se!"Kada sam upitao koga,ćutala je,privijena uz mene.Ja sam uporno postavljao isto pitanje i napokon je prozborila: "Čovjeka u crnom!" Tako mi Boga,trnci su prostrujali kroz mene!Upitao sam o čemu priča,kakvog čovjeka,i prvo što mi je prošlo kroz glavu bilo je da neki tamo manijak svako veče dolazi pred njenu kuću ili tako nešto.Da je bar to zaista bilo tako!Uporno sam je nastavljao šibati pitanjima o čemu priča,kakvog čovjeka,ali jedino što sam dobijao u odgovor bili su jecaji i suze i sve jače privijanje njenog tijela uz moje,kao da se pokušava zaštiti od nečega.A onda,kada se napokon počela smirivati,počela je da priča.Naime,po njenoj priči,već mjesec dana posjećivao ju je naveče čovjek u crnom!Bukvalno tako,posjećivao,ne u snovima,već u javi!Svako veče,tokom mjesec dana;isprva je mislila da sanja,ali kako je vrijeme prolazilo počela je da shvata da nije san u pitanju.Kako mi je rekla,spavala bi normalno kada bi najednom,u neko doba noći,trgnula se iz sna kao da je neko zovnuo i automatski postavila u sjedeći položaj a tamo,pred njom,tačno kod njenih nogu,stajao je on,odjeven u dugački,zagasito crni mantil do poda,visok,blijedog,izduženog lica,talasaste,gavran crne kose koja mu je padala po ramenima.Ali najstrašnije od svega bile su njegove oči,koje bi bile prva stvar koju bi ugledala kada bi otvorila sopstvene,a one su bile razgoračene,jezivo prodorne i,kako je ona rekla "toliko crne da kao da sijaju".Tokom tih par sekudni,možda desetak,koliko bi on bio tu ona nije bila u stanju ni da mrdne,ne trepćući dok je gledala u taj zastrašujući pogled koji bi ju prikovao u mjestu;ipak,nakon par sekundi on bi jednostavno ispario.Rekla mi je,isto to veče,da je sigurna da ga nije sanjala i da ga je gledala,kao što je i mene,stvarnog i opipljivog toliko da joj se činilo da bi ga mogla dodirnuti.Mjesec dana on joj je dolazio svake noći i isti ritual se iznova i iznova ponavljao;a tokom svih tih dana ona je to od mene skrivala,plašeći se podsmijevanja i nerazumjevanja.Ipak,bilo je nešto čudno u svemu tome,ako se izuzme samo pojavljivanje tog muškarca u crnom:nije dolazio kada bih ja spavao sa njom (ili je dolazio ali se ona nije budila,što izađe na isto).Zapravo,došao je jednom,jedno veče kada sam spavao kod nje pod priličnom dozom alkohola u krvi;ja sam spavao kao zaklan,a ona drijemala kraj mene.Unekad se probudila da vidi kako sam i krajičkom oka spazila,tačno kod svojih nogu,ponovo njega.I po prvi put,kada je podigla pogled na njegovo lice,koje je ranije uvijek bilo istog,praznog izraza,sem razrogačenih očiju,ono se promjenilo:nekakav zlobni,jedva primjetni osmijeh iskrivio mu je usne.Ona je u trenu zatvorila oči i privila se uz mene,a kada se ponovo usudila da pogleda,njega nije bilo.To veče kada mi je otkrila sve to čvrsto sam odlučio da budem kraj nje i da,koliko toliko,ostanem budan,vjerujući da se on neće pojavljivati kao i ranije kada bih bio kraj nje.Na sreću,i nije,bar ne kao i ranije.Ležao sam kraj nje i posmatrao je kako spokojno spava,kada je najednom počela cviljeti u snu i trzati se;grubo sam je probudio i prestravio se kada sam vidio užas u dubini njenih očiju.Kao i ranije,privila se uz mene tražeći zaštitu,a ja sam joj šaptao i milovao je po kosi trudeći se da je smirim.Kada sam naizad uspio,upitao sam je šta je sanjala:odgovor me je,maltene bukvalno,presjekao preko stomaka.Sanjala je,kao što sam i mislio,njega,ali nije bio sam.U tom snu,koji je bio,kako je rekla,jezivo stvaran,ležala je na tom istom krevetu gdje je zaspala,a on je,kao i uvijek u javi,bio kraj njenih nogu,gledajući tim djavolskim pogledom ne u nju,već ispred sebe a tamo,više njene glave,stajao sam ja,strijeljajući ga pogledom;kako je rekla,i na mom i na njegovom licu očitavao se zastrašujući gnjev!No,čvrsto sam odlučio da nešto moramo preduzeti,da odemo kod nekog popa,vidovjaka,pa i hodže ukoliko ne bude bilo izbora;sve,samo da otkrijemo šta je i ko je taj jezivi posjetilac i kako da ga se riješimo.Sledeći dan,a bio je to 13. oktobar,nisam spavao kod nje,nego kući.To veče zasiguro se odigrao najužasniji i najjeziviji dio cijele ove priče.Spavo sam kod kuće kada me najednom probudila majka,oko dva posle ponoći (znači već je počeo 14.) jer je neko lupao na vrata.Sišao sam i otvorio,a tamo je bio moj blentavi zet.Vratio sam se u sobu onaki pospan i ko pregažen i,mahinalno,bacio pogled na telefon:imao sam šta i vidjeti,stigla mi je poruka.Naravno,znao sam i od koga,a i bilo je tako,od nje.Čuvam je u telefonu,a piše tačno ovako: "Videla sam ga..Dosao je po me ne..Zvao me je pruyio mi ruku..ja sme plasim bebn ne daj me!" Nepotrebno reći,oduzeo sam se,ostatak večeri nisam oka sklopio!.Kao ni ona,saznao sam kasnije.Kao što je rekla,došao je to veče i,kao i uvijek,naglo se probudila i ugledala ga više svojih nogu.A onda se po prvi put pomjerio i pružio ruku,kao da očekuje da je ona uzme,istovremeno pozvavši njeno ime.Onda je nestao.Nakon toga sam čvrsto odlučio da moramo što prije nešto učiniti,ubijalo me da budemo bez cilja.I tako smo,14-og ovog mjeseca,znači juče,prije par sati tačnije,otišli u crkvu i pomolili se,te zapalili svijeće.Došli smo kod nje u stan i zezali se par sati,a onda legli da spavamo.Međutim,iako se meni spavalo u tri lepe,gospodjici nije i malo me terorisala neko vrijeme.A onda,najednom reče kako joj se užasno spava (a minut prije toga tvrdila je da ne može zaspati,s obzirom da je popila šoljurdu kafe) i par minuta poslije,možda dva-tri,zaspala je ko top.Ležao sam kraj nje i posmatrao je kada je najednom progovorila,čvrsto sklopljenih očiju,očigledno usnula. "Molim?",rekla je."Šta? Čekaj,stani!Čekaj,nemoj ići,stani!..."Drmajući je uspio sam da je probudim.Upitao sam je šta je sanjala,s kim je pričala,a ona me je samo uporno gledala,a ja sam se osjećao kao da će mi srce iskočiti iz grudi.A onda je jednostavno rekla: "Sanjala sam ga." Šta,upitao sam je.Opet par trenutaka ćutnje,prije nego što je počela.Naime,kao i onaj san u kome nas je sanjala obojicu iznad nje,i ovaj san bio je užasno realističan.Ona je ležala,a ja kraj nje,dok je on,muškarac u crnom,stajao više njenih nogu.A onda je progovorio (ježim se!):"Oni koji te ČUVAJU su važni!",rekao je prvo a onda,nakon trena ćutnje,nastavio."Više se nećemo sretati!".Nakon toga je prosto ispario,a ona ga počela dozivati,želeći da objasni šta to znači.On se nije vratio,a i ja sam je probudio.Sada,kada pišem ovo,ona već više od pola sata slatko spava kraj mene.Evo je zagnjurila glavu u jastuk i hrče :D!.Po prvi put nakon mnogo noći spava mirno,na čemu sam neizmjerno zahvalan.A šta su značile one njegove riječi,ne znam,niti ću vjerovatno ikada saznati,mada imamo prilično dobre pretpostavke.Kada smo bili u crkvi,ona je zapalila jednu svijeću i pomolila se Gospodu Bogu,Isusu Hristosu,Mariji Bogorodici i Svetom Jovanu Krstitelju,njenoj krsnoj slavi,kao i svim andjelima,da je ČUVAJU!Da li je muškarac u crnom na to mislio?Ili,pak,na one žive,među koji sam i ja,pa i mrtve,koji je vole i čuvaju,a važni su u njenom životu?Ne znam...Niti znam ko je taj muškarac u crnom,šta je,zapravo,niti šta je želio.Mada,sudeći po svemu,mislim da se ne varam,a i ona se slaže,da je on bio andjeo smrti (jer sam i ranije slušao priče kako se on pojavljuje onima kojima se bliži kraj) lično,ali da ju je,hvala nebesima,pustio na miru.Ili je,možda,bio nekakav demon.Ne znam,niti ću saznati,ali sam siguran,svim svojim bićem,da šta god on bio,od ovog sveta nije.Drago mi je samo što je otišao i ostavio je na miru i hvala Gospodu Bogu,Isusu Hrisostu,Sinu Njegovom,Bogorodici,Krstitelju, Arhandjelu Mihailu i svim svecima nebeskim što jeste!Neka im je vječna slava i hvala!
Želim da se zahvalim onima koji su imali živaca da pročitaju ovu ispovjest do kraja. Takodje i onima koji su povjerovali.Koij nisu,njihova odluka,i ništa što ja kažem ne može je promjeniti.Takodje bih volio da čujem i druga,tudja mišljenja,o tome ko je i šta muškarac u crnom....
Kliknite za proširenje...

Veoma interesantna prica. Posebno mi se svideo stil coveka u crnom.
Ja licno mislim da je ovo neki demon, mozda i duh. Ko zna.
Nisam vernik, tacnije receno, protivnik sam religije.
Ne verujem da bi ti pop ili hodza pomogli, jer to jednostavno dodje i ako te ne ostavi na miru svojom voljom, slikaj se.
Najvaznije je da ne pokazes strah, sto nije slucaj kod ove cure. Ali je ocigledno da je ta prikaza imala druga posla, a tvoja cura je imala srecu.
Prica mi se bas svidela.
 
John Marston:
Jeste da je prica stara 5 dana, procitao sam je celu i zaista realno zvuci. Ali moje misljenje je da za sve postoji logicno objasnjenje. I meni se javilo logicno objasnjenje i za ovu pricu.
Mislim da je tog coveka u crnom sanjala svo vreme. Znaci i kad je sama i kada je sa tobom.
Ali u fazonu, ne znam kako da ti objasnim. Ti sanjas i zamisljas onaj deo sobe u koji ti gledas. To se i meni desilo, doduse moj san je bio vise smesan nego strasan.
Kako sam lezao nakrivljeno na krevetu sanjao sam da sam otvorio oci(znaci kao da sam se stvarno probudio, da me je neko dozvao) i tamo je stajao Dart vejder(dobro moj san je smesan ali ja sam se oduzeo od straha).
Na svu srecu citao sam o ovome i znao sam da je to san, doduse neka vrsta sna. To se zove Lucidni san. Naime to je trenutak pre nego sto utones u san. Ili takodje trenutak pre nego sto se probudis. Znaci ti si pola u svetu snova pola budan. Pa ti se mesaju slike iz sna i jave. I tako izgleda kao da ti se to stvarno desilo iako nije.
Jos jedna stvar zasto verujem da je to lucidni san je to sto se njoj prikazivao samo kada je sama(ili ti pijan,ali svejedno nisi mogao da je probudis) pa ona kad se trgne iz sna idalje gleda u tom pravcu gde je u snu bio taj covek. Pa izgleda kao da je ISPARIO iako se samo probudila. A i sam ces zakljuciti da je ona svo vreme kada si spavao sa njom sanjala. Pa kada je ti probudis ona je svesna da je sanjala jer je ti trgnes pre nego sto se ona sama probudi.

Doduse ne mogu da objasnim kako su snovi prestali, verovatno joj je bilo lakse jer se pomolila, pa misli da ima podrsku. To je doduse moje misljenje, logicno, mada ko zna sta je to zapravo.

Hvala na ovoj prici!
Kliknite za proširenje...


potpuno se slazem!
ona treba dobro da razmisli sta joj znaci covek u crnom i to sto je zove k sebi, zasto se na kraju nije plasila, kada je rekao da odlazi, ona ga je pozvala da se vrati, nije brinula da ce mozda i ostati.
snove kontrolise nasa podsvest, tako da verujem da se svi odgovori nalaze u njoj samoj, samo treba budoko da kopa...
 
Nema na cemu na prici, više bih volio da se nije ni desila... El, et... No, odgovaram ti zato što, ipak, nije sanjala... A niti je on, ko god (tj. šta god bio) otišao, već se ponovo počeo vraćati, gore nego pre... Prvi put kada se pojavio nakon kraja price bilo je u petak prije divje-tri sedmice mislim, kada joj se obratio jednostavnim riječim: "Nemoj izgubiti onoga koga volis, jer će se tada sve promjeniti!"; nakon toga, veče poslije, ponovo joj je došao i, stavši joj više glave, jednostavno joj rekao: "Ne moraš me se bojati, za sad". Ok, to mi se činilo ohrabravajuće, ali *****... Naime, gospodin se pojavljivao još četiri puta (dva puta u snu, pravom, a dva puta na javi, jednom dok sam i ja bio kod nje, premda u drugoj sobi)... Prvi put kada se pojavio bilo je kada je otišla u vc (a, iznenadjujuće, u stanu joj u vc nema svijetla), a on je stajao kraj kade (odmah je izjurila odatle, a kasnije kada smo se vidjeli mi ispričala). Drugi put, jedno veče kada sam spavao kod nje ponovo je, kao i ranije kada bi ga sanjala, počela da jeca dok je nisam probudio; sanjala ga je, ali ne kao ranije mirnog; u tom snu ja sam spavao a on je došao i počeo da je odvlači za ruku; premda se otimala, nije uspjela, a onda je počela mene da budi (u snu), ali bezuspješno-tada, kada me je počela buditi, njegovo se lice izobličilo od zlobe. Na kraju sna jednostavno su nestali, a ja sam, kao, ostao da spavam... No, to je bio "samo" san... A sad, dva najgora dijela iz skorije prošlosti... Prvo, kada joj se pokazao u javi, ja sam naveče bio kod nje u stanu, njena sestra bila je u gradu, a nas dvoje u spavaćoj. Ne znam kada ona je otišla do toaleta; ja sam ležao, čekajući je, kada sam odjednom začuo njen krik. Nisam uspio ni da ustanem a ona je uletjela u sobu (sa sve spuštenim pantalonama-da nije jezivo bilo bi komično) i bacila se na krevet te počela da plače... Kada sam je smirio upitao sam je šta je bilo, premda sam već naslućivao, a ona je počela da prića. Naime, nakon što je piškila ustala je sa šolje i krenula da se ogleda (u toaletu je upalila svijeće); utom je odjednom ugledala njega u odrazu, iza njenog desnog ramena; prije nego što je uspjela i da pisne on je stavio prst na usta i onda joj prošaputao: "Ti si moja!". Nakon toga je izjurila iz toaleta i došla u sobu (ovo već nije bio san, a odglumiti takav užas koji joj je bio na licu prosto je nemoguće). Poslednji put, za sad, desio se juče oko šest poslije podne. Bio je san, ne java, ali užasnije nego što sam mogao i zamisliti. Spavala je u sobi, sanjajući samu sebe kako spava u toj istoj sobi i gleda udesno prema vratima i hodniku koji vodi od ulaznih vrata u stan do toaleta. Tada ga je i ugledala, kako polako korača od toaleta kroz hodnik, gledajući u nju tim svojim prodornim pogledom, noseći njen leš u rukama; dok je hodao, prosto je rekao "Vrijeme"...
Pa, Johne, hvala ti na mišljenju i pokušaju da racionalizeš stvari, ali nisi uspio (premda, naravno, poštujem tvoje mišljenej)... Duboko sam ubjeđen, sada više nego ikada ranije, da to nije nikakav lucidni san niti plod njene podsvijesti-nego zaista nešto stvarno, realno-andjeo smrti, uvjeren sam u to... Mada, može biti da je zaista sve to plod njene mašte, mada sumnjam...
P.S. Hahaha, Dart Vejder, prejako xD!... Jel ti rekao: "May the Force be with you!"? :P
Pozdrav...
 
DusanNiM:
Nema na cemu na prici, više bih volio da se nije ni desila... El, et... No, odgovaram ti zato što, ipak, nije sanjala... A niti je on, ko god (tj. šta god bio) otišao, već se ponovo počeo vraćati, gore nego pre... Prvi put kada se pojavio nakon kraja price bilo je u petak prije divje-tri sedmice mislim, kada joj se obratio jednostavnim riječim: "Nemoj izgubiti onoga koga volis, jer će se tada sve promjeniti!"; nakon toga, veče poslije, ponovo joj je došao i, stavši joj više glave, jednostavno joj rekao: "Ne moraš me se bojati, za sad". Ok, to mi se činilo ohrabravajuće, ali *****... Naime, gospodin se pojavljivao još četiri puta (dva puta u snu, pravom, a dva puta na javi, jednom dok sam i ja bio kod nje, premda u drugoj sobi)... Prvi put kada se pojavio bilo je kada je otišla u vc (a, iznenadjujuće, u stanu joj u vc nema svijetla), a on je stajao kraj kade (odmah je izjurila odatle, a kasnije kada smo se vidjeli mi ispričala). Drugi put, jedno veče kada sam spavao kod nje ponovo je, kao i ranije kada bi ga sanjala, počela da jeca dok je nisam probudio; sanjala ga je, ali ne kao ranije mirnog; u tom snu ja sam spavao a on je došao i počeo da je odvlači za ruku; premda se otimala, nije uspjela, a onda je počela mene da budi (u snu), ali bezuspješno-tada, kada me je počela buditi, njegovo se lice izobličilo od zlobe. Na kraju sna jednostavno su nestali, a ja sam, kao, ostao da spavam... No, to je bio "samo" san... A sad, dva najgora dijela iz skorije prošlosti... Prvo, kada joj se pokazao u javi, ja sam naveče bio kod nje u stanu, njena sestra bila je u gradu, a nas dvoje u spavaćoj. Ne znam kada ona je otišla do toaleta; ja sam ležao, čekajući je, kada sam odjednom začuo njen krik. Nisam uspio ni da ustanem a ona je uletjela u sobu (sa sve spuštenim pantalonama-da nije jezivo bilo bi komično) i bacila se na krevet te počela da plače... Kada sam je smirio upitao sam je šta je bilo, premda sam već naslućivao, a ona je počela da prića. Naime, nakon što je piškila ustala je sa šolje i krenula da se ogleda (u toaletu je upalila svijeće); utom je odjednom ugledala njega u odrazu, iza njenog desnog ramena; prije nego što je uspjela i da pisne on je stavio prst na usta i onda joj prošaputao: "Ti si moja!". Nakon toga je izjurila iz toaleta i došla u sobu (ovo već nije bio san, a odglumiti takav užas koji joj je bio na licu prosto je nemoguće). Poslednji put, za sad, desio se juče oko šest poslije podne. Bio je san, ne java, ali užasnije nego što sam mogao i zamisliti. Spavala je u sobi, sanjajući samu sebe kako spava u toj istoj sobi i gleda udesno prema vratima i hodniku koji vodi od ulaznih vrata u stan do toaleta. Tada ga je i ugledala, kako polako korača od toaleta kroz hodnik, gledajući u nju tim svojim prodornim pogledom, noseći njen leš u rukama; dok je hodao, prosto je rekao "Vrijeme"...
Pa, Johne, hvala ti na mišljenju i pokušaju da racionalizeš stvari, ali nisi uspio (premda, naravno, poštujem tvoje mišljenej)... Duboko sam ubjeđen, sada više nego ikada ranije, da to nije nikakav lucidni san niti plod njene podsvijesti-nego zaista nešto stvarno, realno-andjeo smrti, uvjeren sam u to... Mada, može biti da je zaista sve to plod njene mašte, mada sumnjam...
P.S. Hahaha, Dart Vejder, prejako xD!... Jel ti rekao: "May the Force be with you!"? :P
Pozdrav...
Kliknite za proširenje...

Cekaj, cekaj, cekaj, nesto ne stima u prici...
Ok, moze biti realna..
Ali sama kompozicija price je cudna, naime, ti sve sasvim realno pricas, ali u prici nedostaju tvoje emocije.
Da ti stvarno verujes u ovu pricu, ti bi se blago receno - u.sro, jer mislim, andjeo smrti i nije osoba koja se kulira samo tako, jos kad nosi tvoj les pre tobom... :P po tvojoj prici, ti verujes u to, ali nigde u tekstu ja ne osecam niti vidim tu tvoju uznemirenost...
 
sveznalo:
Cekaj, cekaj, cekaj, nesto ne stima u prici...
Ok, moze biti realna..
Ali sama kompozicija price je cudna, naime, ti sve sasvim realno pricas, ali u prici nedostaju tvoje emocije.
Da ti stvarno verujes u ovu pricu, ti bi se blago receno - u.sro, jer mislim, andjeo smrti i nije osoba koja se kulira samo tako, jos kad nosi tvoj les pre tobom... :P po tvojoj prici, ti verujes u to, ali nigde u tekstu ja ne osecam niti vidim tu tvoju uznemirenost...
Kliknite za proširenje...

Prica je realna, vjeruj mi... Ne znam da li si pročitao cijelu, od samog početka (na početku ove stranice), ali to se ne dešava meni, nego njoj, mojoj curi, ona vidja tog muškarca, i vidjela je kako nosi njen lep... Moje emocije nedostaju jer pokušavam da hladne glave sve to opišem, a to opisivanje i jeste moj neki način da suzbijem svoju uznemirenost i strah... A i, može biti, da sam se dosad itekako navikao na njega da mogu sasvim hladne glave i bez emocija niti uznemirenosti pisati o tome...
 
Imao sam ih... TRI....

Prvo - Sedim u svojim kolima na semaforu ...kod skupstine....i cekam da se upali zeleno svetlo na semaforu...i slucajno pogledam uretrovizor... Sledio sam se ....na mene je jurio autobus GSB-a .... Sve se desilo u trenutku....tako me je udario da sam preleteo raskrsnicu....Kako me nije ni jedan auto iz bocnog pravca dokacio ....samo bog zna...
Drugo - Posto sam popravio kola na racun GSB-a....sa istim kolima sam krenuo na more ( Simka 1300 ) ..zajedno sa mojom buducom... Sve je bilo super dok se nisam priblizio Dubrovniku....na Golom Brdu ispred Dubrovnika ....naisao sam na ulje na kolovozu....e onda su kola zaplesala i pcela da se vrte kao cigra...da bi na kraju unazd pceo da jurim u provaliju.... Da nebi betonskog zida ....za ojacanje terena od odrona nebih mogao ovo da vam pisem.... Sem nekih laksih modrica ..." Sve je boli OK ".....a za kola...." Sta Reci "..... Kada sam od kaska ....kupio druga....vise nisam imao problema....

Trece - Elem poceo sam da gradim kucu na moru.....tek sam radio temelje.... Odem ti ja malo dalje odatle da nadjem neko mesto da se olaksam.....i taman cucnem i pocnem ....kad nesto zasusta. Ono sto sam video ne zelim nikome......krdo sarenih debelih zmija...koje idu prema meni ....ne jedna iza druge....nego ...FRONTALNO..... Zaledila mi se krv....mislim da sam prestao da disem ....dok su prolazile pored mene dodirujuci me... Ne znam koliko je to trajalo.....one su prusle i otisle...a ja sam jos cucao.....a onda sam se opasuljio i poleteo koliko me noge nose...

Od tog dana vise nista mi se nije dogodilo.....valjda je ....TRIPUT....BILO DOVOLJNO...
 
Poslednja izmena:
DusanNiM:
Prica je realna, vjeruj mi... Ne znam da li si pročitao cijelu, od samog početka (na početku ove stranice), ali to se ne dešava meni, nego njoj, mojoj curi, ona vidja tog muškarca, i vidjela je kako nosi njen lep... Moje emocije nedostaju jer pokušavam da hladne glave sve to opišem, a to opisivanje i jeste moj neki način da suzbijem svoju uznemirenost i strah... A i, može biti, da sam se dosad itekako navikao na njega da mogu sasvim hladne glave i bez emocija niti uznemirenosti pisati o tome...
Kliknite za proširenje...

ne znam, sve to mi je jako cudno, nadam se da je prestalo u svakom slucaju... ;)
 
DusanNiM:
Nema na cemu na prici, više bih volio da se nije ni desila... El, et... No, odgovaram ti zato što, ipak, nije sanjala... A niti je on, ko god (tj. šta god bio) otišao, već se ponovo počeo vraćati, gore nego pre... Prvi put kada se pojavio nakon kraja price bilo je u petak prije divje-tri sedmice mislim, kada joj se obratio jednostavnim riječim: "Nemoj izgubiti onoga koga volis, jer će se tada sve promjeniti!"; nakon toga, veče poslije, ponovo joj je došao i, stavši joj više glave, jednostavno joj rekao: "Ne moraš me se bojati, za sad". Ok, to mi se činilo ohrabravajuće, ali *****... Naime, gospodin se pojavljivao još četiri puta (dva puta u snu, pravom, a dva puta na javi, jednom dok sam i ja bio kod nje, premda u drugoj sobi)... Prvi put kada se pojavio bilo je kada je otišla u vc (a, iznenadjujuće, u stanu joj u vc nema svijetla), a on je stajao kraj kade (odmah je izjurila odatle, a kasnije kada smo se vidjeli mi ispričala). Drugi put, jedno veče kada sam spavao kod nje ponovo je, kao i ranije kada bi ga sanjala, počela da jeca dok je nisam probudio; sanjala ga je, ali ne kao ranije mirnog; u tom snu ja sam spavao a on je došao i počeo da je odvlači za ruku; premda se otimala, nije uspjela, a onda je počela mene da budi (u snu), ali bezuspješno-tada, kada me je počela buditi, njegovo se lice izobličilo od zlobe. Na kraju sna jednostavno su nestali, a ja sam, kao, ostao da spavam... No, to je bio "samo" san... A sad, dva najgora dijela iz skorije prošlosti... Prvo, kada joj se pokazao u javi, ja sam naveče bio kod nje u stanu, njena sestra bila je u gradu, a nas dvoje u spavaćoj. Ne znam kada ona je otišla do toaleta; ja sam ležao, čekajući je, kada sam odjednom začuo njen krik. Nisam uspio ni da ustanem a ona je uletjela u sobu (sa sve spuštenim pantalonama-da nije jezivo bilo bi komično) i bacila se na krevet te počela da plače... Kada sam je smirio upitao sam je šta je bilo, premda sam već naslućivao, a ona je počela da prića. Naime, nakon što je piškila ustala je sa šolje i krenula da se ogleda (u toaletu je upalila svijeće); utom je odjednom ugledala njega u odrazu, iza njenog desnog ramena; prije nego što je uspjela i da pisne on je stavio prst na usta i onda joj prošaputao: "Ti si moja!". Nakon toga je izjurila iz toaleta i došla u sobu (ovo već nije bio san, a odglumiti takav užas koji joj je bio na licu prosto je nemoguće). Poslednji put, za sad, desio se juče oko šest poslije podne. Bio je san, ne java, ali užasnije nego što sam mogao i zamisliti. Spavala je u sobi, sanjajući samu sebe kako spava u toj istoj sobi i gleda udesno prema vratima i hodniku koji vodi od ulaznih vrata u stan do toaleta. Tada ga je i ugledala, kako polako korača od toaleta kroz hodnik, gledajući u nju tim svojim prodornim pogledom, noseći njen leš u rukama; dok je hodao, prosto je rekao "Vrijeme"...
Pa, Johne, hvala ti na mišljenju i pokušaju da racionalizeš stvari, ali nisi uspio (premda, naravno, poštujem tvoje mišljenej)... Duboko sam ubjeđen, sada više nego ikada ranije, da to nije nikakav lucidni san niti plod njene podsvijesti-nego zaista nešto stvarno, realno-andjeo smrti, uvjeren sam u to... Mada, može biti da je zaista sve to plod njene mašte, mada sumnjam...
P.S. Hahaha, Dart Vejder, prejako xD!... Jel ti rekao: "May the Force be with you!"? :P
Pozdrav...
Kliknite za proširenje...

a brate ovo je realno strasno.. :eek: svaka cast devojci koja je ostala prisebna.. msm da ovo jednostavno ne moze biti plod njene maste ili neki san.. mozda si u pravu da je to andjeo smrti.. vi ste se vec pomolili ali mozda trebati razgovarati s nekim svestenikom ili ici kod neke vracare.. ali opet to sve moze biti deo neke vracare.. ko zna, sve je moguce.. nadam se da ce vas to sta god da je ostaviti na miru, ali ako je to sve istina, ne cekajte mnogo..
 
Ja sam jednom, setajuci po gradu, naisla na jednu prodavnicu i udjem ti ja tu. Kad ono prodavnica mojih snova, sve je bilo tu, a ja sam bas tad trazila zebra sportski duks za aerobik i nadjem takav, bas kao sto sam zamisljala da imam. Kad ono, ja u dzaku, sve visi na meni, rukavi do kolena...uzas...Pogledala sam se u ogledalo i videla sam katastrofu, ni dan danas ne mogu da zaboravim svoj lik u tom ogledalu. Bilo je nesto najjezivije sto sa ikada videla, nije me ni to toliko bolelo, ali da nije bio moj br. duksa??? Nikada necu zaboraviti taj bol u mojim grudima...jos uvek me proganja...
 
DusanNiM:
POSJETE ANDJELA SMRTI​
Pozdrav svima!Zovem se Dušan i iz Republike Srpske sam,imam 18 godina.Bilo bi pošteno od mene da na samom početku napomenem da je ova priča priličo opširna,s ozbirom na to da želim da je što vjernije opišem,stoga skrećem pažnju na one bez strpljenja da ne nastavljaju dalje sa čitanjem!Naime,imam djevojku već duže vrijeme i zaista je volim (njeno ime,zbog diskrecije,neću pominjati),ali nažalost imali smo mnogo sranja u prošlosti.No,ova priča,premda se dosad i ne čini strašnom,s vremenom postaje gora i počinje,kako je ona rekla,prije nekih mjesec dana.U toj priči ja sam samo takoreći posmatrač,dok se sve to dešavalo zapravo njoj!Bitno je istaći da joj vjerujem u sve što mi je pričala,ne samo iz razloga što je znam,već zato što sam zaista u par navrata vidio užas i strah u njenim očima što,mora se priznati,nije lako odglumiti sa takvom uvjerljivošću,kao ni suze koje su joj više puta kvasile lice.No,da počnem.Jedno veče,prije tri dana zapravo,bio sam kod nje naveče i,po običaju,zatražila je da je uspavam.Tako smo ležali na krevetu,a ona nikako da zaspi,a ja sam,ne znam ni ja zašto,bio nestrpljiv da krenem kući.Kad sam,nakon nekog vremena,rekao to,ona se privila uz mene i drhtavim glasom rekla: "Nemoj ići,opet će doći,bojim ga se!"Kada sam upitao koga,ćutala je,privijena uz mene.Ja sam uporno postavljao isto pitanje i napokon je prozborila: "Čovjeka u crnom!" Tako mi Boga,trnci su prostrujali kroz mene!Upitao sam o čemu priča,kakvog čovjeka,i prvo što mi je prošlo kroz glavu bilo je da neki tamo manijak svako veče dolazi pred njenu kuću ili tako nešto.Da je bar to zaista bilo tako!Uporno sam je nastavljao šibati pitanjima o čemu priča,kakvog čovjeka,ali jedino što sam dobijao u odgovor bili su jecaji i suze i sve jače privijanje njenog tijela uz moje,kao da se pokušava zaštiti od nečega.A onda,kada se napokon počela smirivati,počela je da priča.Naime,po njenoj priči,već mjesec dana posjećivao ju je naveče čovjek u crnom!Bukvalno tako,posjećivao,ne u snovima,već u javi!Svako veče,tokom mjesec dana;isprva je mislila da sanja,ali kako je vrijeme prolazilo počela je da shvata da nije san u pitanju.Kako mi je rekla,spavala bi normalno kada bi najednom,u neko doba noći,trgnula se iz sna kao da je neko zovnuo i automatski postavila u sjedeći položaj a tamo,pred njom,tačno kod njenih nogu,stajao je on,odjeven u dugački,zagasito crni mantil do poda,visok,blijedog,izduženog lica,talasaste,gavran crne kose koja mu je padala po ramenima.Ali najstrašnije od svega bile su njegove oči,koje bi bile prva stvar koju bi ugledala kada bi otvorila sopstvene,a one su bile razgoračene,jezivo prodorne i,kako je ona rekla "toliko crne da kao da sijaju".Tokom tih par sekudni,možda desetak,koliko bi on bio tu ona nije bila u stanju ni da mrdne,ne trepćući dok je gledala u taj zastrašujući pogled koji bi ju prikovao u mjestu;ipak,nakon par sekundi on bi jednostavno ispario.Rekla mi je,isto to veče,da je sigurna da ga nije sanjala i da ga je gledala,kao što je i mene,stvarnog i opipljivog toliko da joj se činilo da bi ga mogla dodirnuti.Mjesec dana on joj je dolazio svake noći i isti ritual se iznova i iznova ponavljao;a tokom svih tih dana ona je to od mene skrivala,plašeći se podsmijevanja i nerazumjevanja.Ipak,bilo je nešto čudno u svemu tome,ako se izuzme samo pojavljivanje tog muškarca u crnom:nije dolazio kada bih ja spavao sa njom (ili je dolazio ali se ona nije budila,što izađe na isto).Zapravo,došao je jednom,jedno veče kada sam spavao kod nje pod priličnom dozom alkohola u krvi;ja sam spavao kao zaklan,a ona drijemala kraj mene.Unekad se probudila da vidi kako sam i krajičkom oka spazila,tačno kod svojih nogu,ponovo njega.I po prvi put,kada je podigla pogled na njegovo lice,koje je ranije uvijek bilo istog,praznog izraza,sem razrogačenih očiju,ono se promjenilo:nekakav zlobni,jedva primjetni osmijeh iskrivio mu je usne.Ona je u trenu zatvorila oči i privila se uz mene,a kada se ponovo usudila da pogleda,njega nije bilo.To veče kada mi je otkrila sve to čvrsto sam odlučio da budem kraj nje i da,koliko toliko,ostanem budan,vjerujući da se on neće pojavljivati kao i ranije kada bih bio kraj nje.Na sreću,i nije,bar ne kao i ranije.Ležao sam kraj nje i posmatrao je kako spokojno spava,kada je najednom počela cviljeti u snu i trzati se;grubo sam je probudio i prestravio se kada sam vidio užas u dubini njenih očiju.Kao i ranije,privila se uz mene tražeći zaštitu,a ja sam joj šaptao i milovao je po kosi trudeći se da je smirim.Kada sam naizad uspio,upitao sam je šta je sanjala:odgovor me je,maltene bukvalno,presjekao preko stomaka.Sanjala je,kao što sam i mislio,njega,ali nije bio sam.U tom snu,koji je bio,kako je rekla,jezivo stvaran,ležala je na tom istom krevetu gdje je zaspala,a on je,kao i uvijek u javi,bio kraj njenih nogu,gledajući tim djavolskim pogledom ne u nju,već ispred sebe a tamo,više njene glave,stajao sam ja,strijeljajući ga pogledom;kako je rekla,i na mom i na njegovom licu očitavao se zastrašujući gnjev!No,čvrsto sam odlučio da nešto moramo preduzeti,da odemo kod nekog popa,vidovjaka,pa i hodže ukoliko ne bude bilo izbora;sve,samo da otkrijemo šta je i ko je taj jezivi posjetilac i kako da ga se riješimo.Sledeći dan,a bio je to 13. oktobar,nisam spavao kod nje,nego kući.To veče zasiguro se odigrao najužasniji i najjeziviji dio cijele ove priče.Spavo sam kod kuće kada me najednom probudila majka,oko dva posle ponoći (znači već je počeo 14.) jer je neko lupao na vrata.Sišao sam i otvorio,a tamo je bio moj blentavi zet.Vratio sam se u sobu onaki pospan i ko pregažen i,mahinalno,bacio pogled na telefon:imao sam šta i vidjeti,stigla mi je poruka.Naravno,znao sam i od koga,a i bilo je tako,od nje.Čuvam je u telefonu,a piše tačno ovako: "Videla sam ga..Dosao je po me ne..Zvao me je pruyio mi ruku..ja sme plasim bebn ne daj me!" Nepotrebno reći,oduzeo sam se,ostatak večeri nisam oka sklopio!.Kao ni ona,saznao sam kasnije.Kao što je rekla,došao je to veče i,kao i uvijek,naglo se probudila i ugledala ga više svojih nogu.A onda se po prvi put pomjerio i pružio ruku,kao da očekuje da je ona uzme,istovremeno pozvavši njeno ime.Onda je nestao.Nakon toga sam čvrsto odlučio da moramo što prije nešto učiniti,ubijalo me da budemo bez cilja.I tako smo,14-og ovog mjeseca,znači juče,prije par sati tačnije,otišli u crkvu i pomolili se,te zapalili svijeće.Došli smo kod nje u stan i zezali se par sati,a onda legli da spavamo.Međutim,iako se meni spavalo u tri lepe,gospodjici nije i malo me terorisala neko vrijeme.A onda,najednom reče kako joj se užasno spava (a minut prije toga tvrdila je da ne može zaspati,s obzirom da je popila šoljurdu kafe) i par minuta poslije,možda dva-tri,zaspala je ko top.Ležao sam kraj nje i posmatrao je kada je najednom progovorila,čvrsto sklopljenih očiju,očigledno usnula. "Molim?",rekla je."Šta? Čekaj,stani!Čekaj,nemoj ići,stani!..."Drmajući je uspio sam da je probudim.Upitao sam je šta je sanjala,s kim je pričala,a ona me je samo uporno gledala,a ja sam se osjećao kao da će mi srce iskočiti iz grudi.A onda je jednostavno rekla: "Sanjala sam ga." Šta,upitao sam je.Opet par trenutaka ćutnje,prije nego što je počela.Naime,kao i onaj san u kome nas je sanjala obojicu iznad nje,i ovaj san bio je užasno realističan.Ona je ležala,a ja kraj nje,dok je on,muškarac u crnom,stajao više njenih nogu.A onda je progovorio (ježim se!):"Oni koji te ČUVAJU su važni!",rekao je prvo a onda,nakon trena ćutnje,nastavio."Više se nećemo sretati!".Nakon toga je prosto ispario,a ona ga počela dozivati,želeći da objasni šta to znači.On se nije vratio,a i ja sam je probudio.Sada,kada pišem ovo,ona već više od pola sata slatko spava kraj mene.Evo je zagnjurila glavu u jastuk i hrče :D!.Po prvi put nakon mnogo noći spava mirno,na čemu sam neizmjerno zahvalan.A šta su značile one njegove riječi,ne znam,niti ću vjerovatno ikada saznati,mada imamo prilično dobre pretpostavke.Kada smo bili u crkvi,ona je zapalila jednu svijeću i pomolila se Gospodu Bogu,Isusu Hristosu,Mariji Bogorodici i Svetom Jovanu Krstitelju,njenoj krsnoj slavi,kao i svim andjelima,da je ČUVAJU!Da li je muškarac u crnom na to mislio?Ili,pak,na one žive,među koji sam i ja,pa i mrtve,koji je vole i čuvaju,a važni su u njenom životu?Ne znam...Niti znam ko je taj muškarac u crnom,šta je,zapravo,niti šta je želio.Mada,sudeći po svemu,mislim da se ne varam,a i ona se slaže,da je on bio andjeo smrti (jer sam i ranije slušao priče kako se on pojavljuje onima kojima se bliži kraj) lično,ali da ju je,hvala nebesima,pustio na miru.Ili je,možda,bio nekakav demon.Ne znam,niti ću saznati,ali sam siguran,svim svojim bićem,da šta god on bio,od ovog sveta nije.Drago mi je samo što je otišao i ostavio je na miru i hvala Gospodu Bogu,Isusu Hrisostu,Sinu Njegovom,Bogorodici,Krstitelju, Arhandjelu Mihailu i svim svecima nebeskim što jeste!Neka im je vječna slava i hvala!
Želim da se zahvalim onima koji su imali živaca da pročitaju ovu ispovjest do kraja. Takodje i onima koji su povjerovali.Koij nisu,njihova odluka,i ništa što ja kažem ne može je promjeniti.Takodje bih volio da čujem i druga,tudja mišljenja,o tome ko je i šta muškarac u crnom.Možda među čitaocima ovih redova ima onih sa većim znanjem o tim stvarima od nas dvoje.Takodje,želim da zamolim svakoga od vas koji povjeruje u ovo da nadje malo vremena i odvoji iskrenu molitvu za ovu djevojku,za njen život i zdravlje,pa i sreću.Ko zna,možda se i vama dobrim vrati,a ništa vas ne košta,iako njoj,pa i meni,može mnogo značiti!.Na kraju,neka vas milostivi Gospod i sile nebeske čuvaju od zla i bola!.Amin
Kliknite za proširenje...



Svaka vama čast, mislim da bi mene, da sam bila na mestu tvoje devojke, srčka očistila na licu mesta! Ne verujem da je izmislila priču i glumila strah... Hvala Bogu, meni se ništa slično nije desilo NA JAVI :zima2: i neka tako i ostane :cistinaocare:
 
Ja sam već pisala nešto na ovu temu-tačnije san pošto iskustva na javi nisam imala niti bih, iskreno, želela :zima2: I ovaj put se radi o snu samo ovaj put, kad sam se probudila, nisam smela-ne nisam mogla nego zaista NISAM SMELA koliko sam se uplašila! Trebalo mi je 2h da ponovo zaspem i to tek kad sam probudila sestru i zamolila je da pređe kod mene u krevet! No, da počnemo...

Bitno je da napomenem (pošto se pojavljuju u snu) da su mi baka i deka sa tatine strane živi i da je moj tata imao starijeg rođenog brata koji je umro pre godinu i po dana. Pokojnog strica sam sanjala mnogo puta otkako je umro, ali ovo je najsablasniji san u kome se on pojavljuje...

Mrkla noć, nešto malo pre ponoći... Ja sam došla kod bake i deke da ih vozim na groblje kod strica pošto, odkad je umro, vozimo ih svake subote ili tata ili ja. Samo ovaj put je to bilo u nedogledno doba, kao što rekoh malo pre ponoći. Baka pakuje ribu da ponese i ostavi na grobu (počeo je post, a ona uvek nesto spremi i ponese da ostavi na grob). Ja nervoyna, cupkam po kući i razmišljam ''***, koji još moroni idu u ovo doba na groblje?! Ovde sam izgleda ja najluđa s' obzirom na to koliko su oni pribrani, a ja nemirna!'' Šetam po kući tako nervozna, ulazim u sobu pokojnog strica (iz nepoznatog razloga) i vidim njegov duh, sedi na krevetu i neprekidno gleda u jednu tačku na zidu ispred njega. Odsekla sam se! Samo sam pitala:
- ''Jesi li dobro?!''
- '' Ne.'' -odgovorio je mirnim tonom ne prestajući da gleda zid, ne trepćući...
Izlazim, utovaramo stvari u auto i krećemo na groblje. Kako su se sva vrata na autu zatvorila, tako je sledeća scena, mi otvaramo vrata, izlazimo iz kola-na groblju smo. Putovanja tj. vožnje nije bilo, tačno se sećam da nije bilo vožnje do groblja, kao da smo se teleportovali.
Izlazim iz kola, nervozna, cupkam, neprekidno se okrećem oko sebe da u svakom momentu imam pregled na sve strane ne bi li mi slučajno neka aždaja iskočila iz nekog žbuna ili iza nekog groba... Atmosfera kroz ceo san je bila grozna, konstantno se bojite, strepite od nečega ceo san koji izgleda kao da nema kraja.
I tako ja se okrećem kao čigra oko svoje ose, ne prilazeći blizu ni jednom grobu u krugu od 5m. Baka i deka prilaze stričevom grobu, baka stavlja ribu koju je ponela na ploču, menja cveće sve kao i svaki put što radi... Deda čuči naspram groba dodirujući mermernu ploču.
Moram da napomenem (pošto je bitno za dalji nastavak priče) da, kad je pravljen spomenik za strica, moji su kupili još jedno zagrobno mesto pored i napravili porodičnu grobnicu u koju će, kada dođe taj dan, biti sahranjeni i tatini roditelji. Moj stric se nikad nije ženio niti je imao dece. Na spomeniku stoje, pored njegove slike, sa leve strane, i slike bake i deke sa desne strane sa godinom rođenja.
Elem, ja tako cupkam u mestu i gledam da ne iskoči neki serijski ubica iz nekog prikrajka i odjednom, pogled mi se zaustavlja na dedu.... Čujem pomeranje mermerne ploče težak, tup zvuk... Bacam pogled na dedu i vidim da je pomerio desnu ploču i delimično otvorio grob-tamo gde bi trebalo on i baba da budu sahranjeni! KATA-LEDENA-STROFA!! Počinjem da se derem na njega:
- '' Čoveče, da li si poludeo?! KO JOŠ NORMALAN TO RADI?!?!?!''
Vraća ploču nazad na mesto. Pogledam u baku, ona pali sveće, kao da se ništa nije dogodilo.... Opet čujem zvuk pomeranja ploče-opet je napola otvorio grob, desnu stranu... Prilazim dedi trkom, derem se na njega i odjednom-ostajem skamenjena na metar od groba, pogled mi je pao dole u grobnicu, a u grobnici.... Mrtvački sanduk!!! Gledala sam ga skamenjena od straha nekoliko sekundi i probudila se! :zima2:
 
slucajno sam juce upoznao jednog cigu, sto gleda u karte, isprve sam bio skeptican, misleci da je jos jedan sarlatan u pitanju. ali,...
decko vidi proslost gotovo savrseno, za buducnost ne znam, cekam da se ostvari ili ne, pa cu znati, ali proslost mi je potpuno pogodio. zanimljivo je da je o nekim stvarima krenuo da mi prica malo nakon sto smo se upoznali, rekao mi je neke pojedinosti iz mog najintimnijeg kutka za koje niko ne moze da zna, i tu me je jeza obuzela. kad prica, ne gleda sagovornika u oci, vec nekako iznad, kao da ti gleda u auru ili kao da ima viziju. vrl;o neverovatno.
eto, to je jedno od mojih iskustava sa onostranim
 
morska zvezda:
Imala bih da ispricam neke stvari, ali mi smeta povrsnost i ruganje pojedinaca koji time osporavaju ili ismevaju druge koji su doziveli neke stvari...

Slazete se sa mnom?
Mislim da bi trebalo da postoji postovanje pred neobjasnjivim ili nesvakidasnjim sto nam prirodno uliva strah. Strah od nepoznatog, nepredvidivog. Covek ne moze da bude deo svega, a jos manje u svom saznajnom ili kongitivnom smislu.
Prema tome, molim one koji su cinicki pobornici da se skinu s teme, nije ovo domen gde se mogu dokazati.
Energija je cirkularna. ne rugajte se. Ume da se uvredi, a onda... vase je sudbine kazna sud.

A s druge strane, mene to i vredja da neko ko mozda nije imao neki dozivljaj osporava i samo postojanje istog.
Mada, bolje je nemati te dozivljaje.

Videla sam da ima tih podrugljivih komenatara, a svi cete se sloziti, verujem, da to nije lepo.

Cekam neko potvrdjivanje svog stava da bih eventualno smogla volje da napisem neke istine...

Ima li nekog..?
Kliknite za proširenje...

apsolutno si u pravu. ja sam za da cujem jos tvojih pricica!
 
evo citam svacije komentare , i kao sto rekoh, teswko mi je poverovati u to sto citam, tj neverujem.
ali , setih se par detalja koje sam dozivela, a kome ces ako neces sebi verovati. To sa sigurnoscu znam da je istina , jer se desilo meni....
leto 2006, n a moru , u iznajmljenoj kuci , soba u kojoj su dva kreveta. u jednom je spavala majka , u drugom ja. Te veceri se posvadjam s majkom , jer mi se nije dopalo na moru , htela sam ujutru d a se vratim kuci , i spakovala sam se ...To je izazvalo burnu reakciju , majka je vikala , vredjala me , ja sam u afektu rekla sto ne prilici, ali u odbrani svojoj... Nekako se stvar zataskala, ugasila ona svetlo , ja uplakana u svom krevetu ne mogu da zaspim, razmisljam o svemu sto smo jedna drugoj rekle. ....................................................................."Mama prestani vise da lupas, hocu da spavam",kazem joj ja. "to sam j a htela tebi sad da kazem , da prestanes", kaze ona.
ja joj kazem da ne lupam , ona pali svetlo neveruje mi .
da, necu zaboraviti ravnomerne i jake udarce o drveni stocic pored njenog kreveta !(i sada se najezim) trajalo j e , neznam , ali desetak udarca , dok nije uspaniceno ustala da upali svetlo . tako smo docekale jutro , uz svetlo. pricale smo ujutru o tome , kao i dan danas pricamo svima.
nekoga smo sigurno uznemirile nasom bukom, neciji duh se tu nasao, u toj kuci ...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top