Vaša najstrašnija iskustva???

dogs rule:
Jedne lepe i mirne wecheri,sedim sa dragim na neogradjenoj terasi koja je odmah do puta.Ljudi se tu nocu skoro nikad ne krecu.Sa nama tri psa,od kojih jedan rotwajler-prawi chuwar.Tishina,malo posle ponoci...Pogledam ka pochetku puta,widim osobu(bar sam tako mislila) u beloj majici,ide prema nama.Kad se saswim priblizila,kuchici pocheshe da reze,ali nekako kao uplasheno,cwileci.Rot se sakri izmedju nas umesto da po obichaju krene prema osobi koja mu napada teritoriju.Pogledam bolje i widim praznu belu majicu kako hoda,ali tela nigde...kao ni glawe...Kad je proshla pored nas,trebalo mi je neki sekund da se saberem,istrchim na put-nema ni majice,samo me produwa neki hladni wetar(a bilo je leto).Kuchici su cwileli kao prebijeni josh par minuta posle swega.Moj dragi nishta nije wideo,ali ne moze da shwati ponashanje pasa.
Kliknite za proširenje...

Meni se nikad tako nesto nije desilo... Msm desavalo se da mi se na sekund prikaze neki lik,ali nikad bas tako da vidim kako seta.... :neutral:
 
Posto se niko niceg ne seca, da vam ispricam nesto.
Sedeo sam u kuci, bilo je oko 12 sati. Dan.
Otac i brat su bili otisli kod komsije tako da sam ostao kao po obicaju sam.
Kad odjednom, se otvorise ulazna vrata kuce.
Posto nisam nikog video, mislio sam da su se brat ili otac vratili.
Sacekam malo. Mirno kao u grobu. Nema nikog.
Odjedno cujem korake u hodniku. Izadjem da vidim ko je, kad ono se sad koraci cuju na spratu.
Popnem se gore, ponovo tajac.
Sidjem do ulaznih vrata kad tamo se kljucevi ljuljaju na vratima, sto znaci da ih je neko nedavno otvorio.
Sa obzirom na to da sam imao 12 godina, uplasio sam se i pobegao u dvoriste da sacekam oca i brata.
 
​
dogs rule:
Jedne lepe i mirne wecheri,sedim sa dragim na neogradjenoj terasi koja je odmah do puta.Ljudi se tu nocu skoro nikad ne krecu.Sa nama tri psa,od kojih jedan rotwajler-prawi chuwar.Tishina,malo posle ponoci...Pogledam ka pochetku puta,widim osobu(bar sam tako mislila) u beloj majici,ide prema nama.Kad se saswim priblizila,kuchici pocheshe da reze,ali nekako kao uplasheno,cwileci.Rot se sakri izmedju nas umesto da po obichaju krene prema osobi koja mu napada teritoriju.Pogledam bolje i widim praznu belu majicu kako hoda,ali tela nigde...kao ni glawe...Kad je proshla pored nas,trebalo mi je neki sekund da se saberem,istrchim na put-nema ni majice,samo me produwa neki hladni wetar(a bilo je leto).Kuchici su cwileli kao prebijeni josh par minuta posle swega.Moj dragi nishta nije wideo,ali ne moze da shwati ponashanje pasa.
Kliknite za proširenje...

I meni se jedanput desilo da se pas lutalica veoma cudno ponasa.
Vracao sam se iz prodavnice i naisao na psa koji je veoma umiljat i nikad do tad ga nisam cuo da laje na bilo kog.
Kad me je video, poceo je da laje, da se vrti u krug oko mene i iskezio je bio zube kao vukodlak.
Stao sam kao ukopan, zacudjen ponasanjem do tad mirnog psa.
Pas je nakon te histerije, pobegao i tacno se primecivalo po cviljenju, da se oseca ugrozeno.
Nije mi bilo jasno sta je video u meni, sto bi izazvalo takvu reakciju, ali nikad vise nisam video da se pas tako ponasa.:confused::confused:
 
Poslednja izmena:
Stalno se secam tog jednog dogadjaja koji mi se desio kad sam bila mala. Imala sam jedno 5 - 6 godina valjda, Ne secam se dogadjaja u potpunosti, samo neke etape su mi ostale urezane. Bila je ta jedna letnja noc, secam se kako izlazim iz kola pred zgradom u jednoj mirnoj beogradskoj ulici, mozda je bila od onih ispod Narodnog pozorista. Sledece se secam kako ja i jos puno ljudi sedimo oko ovalnog stola, oni zivo pricaju, cerekaju se i raspravljaju u prostoriji prigusenog svetla, ustvari, jedino svetlo je bilo iznad stola tako da je sve ostalo bilo u mraku. Iznad stola je bila i ona stvar sto zvecka na vetru. I ljudi se odjednom ucutase (a medju tim ljudima nije bilo nijednog clana moje porodice koliko se secam, da bude jos jezivije), a ona stvar nisko iznad stola poce malo da zvecka i udara, i ja pitam "Zasto ovo udara?", a baba preko puta mene odgovori "Pa to duhovi udaraju, prisutni su" Prinese svoj stap onoj stvari nisko iznad stola i skroz je prodrma. Tada vetar poce veoma jako da duva kroz prozore, hladan vetar. A oni za stolom pocese da se cerekaju grohotno punim plucima. Tu se moje secanje zavrsava. Ali danas se pitam... ovalni sto, priguseno svetlo, aluzija na duhove... jel to bila neka seansa?
 
Ridjobrada:
Stalno se secam tog jednog dogadjaja koji mi se desio kad sam bila mala. Imala sam jedno 5 - 6 godina valjda, Ne secam se dogadjaja u potpunosti, samo neke etape su mi ostale urezane. Bila je ta jedna letnja noc, secam se kako izlazim iz kola pred zgradom u jednoj mirnoj beogradskoj ulici, mozda je bila od onih ispod Narodnog pozorista. Sledece se secam kako ja i jos puno ljudi sedimo oko ovalnog stola, oni zivo pricaju, cerekaju se i raspravljaju u prostoriji prigusenog svetla, ustvari, jedino svetlo je bilo iznad stola tako da je sve ostalo bilo u mraku. Iznad stola je bila i ona stvar sto zvecka na vetru. I ljudi se odjednom ucutase (a medju tim ljudima nije bilo nijednog clana moje porodice koliko se secam, da bude jos jezivije), a ona stvar nisko iznad stola poce malo da zvecka i udara, i ja pitam "Zasto ovo udara?", a baba preko puta mene odgovori "Pa to duhovi udaraju, prisutni su" Prinese svoj stap onoj stvari nisko iznad stola i skroz je prodrma. Tada vetar poce veoma jako da duva kroz prozore, hladan vetar. A oni za stolom pocese da se cerekaju grohotno punim plucima. Tu se moje secanje zavrsava. Ali danas se pitam... ovalni sto, priguseno svetlo, aluzija na duhove... jel to bila neka seansa?
Kliknite za proširenje...

To je san:ok:
 
Миран у души:
Bila je jedna devojčica koja je inače mnogo volela lutke, imala je čak i kolekciju lutaka. I jednog dana je videla neku lutku dok je prolazila sa roditeljima u grad i rekla je da hoće da je kupi. Roditelji su otišli sa njom u prodavnicu i kupila je lutku. Ali pre nego što je prodavac predao lutku ocu devojčice rekao je "Evo, ali obećajte da nećete nikada ostaviti devojčicu samu sa lutkom u kući" Otac je obećao da to neće uraditi mada uopšte nije imao na umu zašto to. Izašao je iz prodavnice i dao lutku devojčici ali je primetio čudnu stvar na prstima lutke. Naime lutka je držala dva prsta uspravno koja se nisu mogla iskriviti(da bi se napravila pesnica) i svi ostali prsti su bili jako stegnuti(u pesnicu) i nisu se mogla ispraviti. Prošlo je malo vremena i roditelji su skoro i zaboravili na reči prodavca. I jednog dana su otišli na neku zabavu i ostavili su devojčicu samu kući da se igra, i vratili su se jedno 5-6 sati ali ono što su videli bilo je užasavajuće. Beba je ležala na tepihu u lokvi krvi, a lutka je sva krvava bila "nameštena" na fotelji kao da sedi i smeši se. Samo što je lutka ovog puta držala 3 prsta uspravno...
Kliknite za proširenje...

jaoo ovo mi lici na film dead silence... :d
isto je neka fora sa lutkom.. :D
 
Prvo zelim da pozdravim sve posetioce ove veoma zanimljive teme, na koju sam slucajno naleteo google-ajuci. Trebalo mi je malo vise vremena da iscitam sve ove poruke i odlucim da se registrujem na ovom forumu, s'obzirom da sam se dugo dvoumio da li to da ucinim. Razlog tome, veoma lako moze da se nasluti, a morska zveda je u svom prvom postu to i obrazlozila. Iako su me u pocetku nervirali komentari skeptika, ipak sam se pomirio sa cinjenicom da vecina ljudi "ovakve" stvari, jednostavno ne moze ili ne zeli da prihvati, i to je ok. Naravno, ne mislim ni ja da su sve price koje su napisane na ovoj temi istinite, bar ne vecina njih, ali zato verujem da mnoge i jesu. S'obzirom na to da sam u svom zivotu imao dosta "najstrasnijih iskustava", zeleo bih da ih podelim sa vama, a nadam se da ce vam u najmanju ruku biti zanimljiva i da cete se uzdrzati od provokativnih komentara (koliko budete mogli, iako verujem da je nemoguce:) ). Zato cu odmah napomenuti to, da sve o cemu cu pisati, pisacu iskljucivo iz licnog iskustva (odnosno ono sto sam sAm doziveo), iako znam i dosta prica rekla-kazala, ali za njih trenutno nemam ni vremena, niti strpljenja. Jos jedan pozdrav svima i nadam se da cu uspesno oziveti ovu veoma zanimljivu temu. Uskoro stize prva prica i moje prvo "najstrasnije" iskustvo koje sam doziveo vec sa nepunih 6 godina.
 
Živeo sam tada sa majkom (pošto su mi roditelji razvedeni od moje druge godine života) kao podstanar u jednosobnom stanu na periferiji grada. Kao što rekoh u prethodnom postu imao sam nepunih 6 godina i ono što sam tada doživeo i video, ostaće mi urezano do kraja života, jer je to bio moj prvi susret sa "najstrašnijim" iskustvom. Elem, priča kreće ovako: bila je noć, a ja i majka smo ležali u istom krevetu (pošto smo samo jedan i imali). Ona je, s obzirom da je svakog dana naporno radila, vrlo brzo zaspala a ja sam se dugo prevrtao po krevetu, što zbog toga jer mi se nije spavalo, što zbog mog straha koji je uvek noću bio prisutan kod mene tada. Iza našeg kreveta se nalazio prozor kroz koji je mesečeva svetlost osvetljavala celu prostoriju i jasno sam mogao da vidim sve delove nameštaja raspoređene po njoj. Iz tog ležećeg stava pogled mi je bio direktno na frižideru i šporetu koji su stajali uz zid i između kojih je postojalo rastojanje od prilike metar dužine. Ulazna vrata sobe su se nalazila desno od šporeta tako da se između njega i kreveta prolazilo. Naravno, ja tako uplašen, samo sam ležao i gledao po sobi širom otvorenih očiju, kao što i svako ko oseća strah čini. U jednom trenutku pogledavši ka šporetu video sam starijeg čoveka kako stoji pored i gleda u šporet, meni okrenut više leđima, a malo u stranu. Od straha sam zanemeo i momentalno prekrio glavu ćebetom kojim sam bio pokriven. Odmah sam počeo da drmam majku moleći je da se probudi i šapnuo joj ispod ćebeta da u sobi pored šporeta stoji neki čovek. Naravno, s obzirom da odrasli često takve priče odmah odbacuju na račun dečije mašte, samo mi je rekla "ćuti tu i spavaj, sanjao si" i nastavila da spava. Ah, koliko me je tek tada bilo strah, ne mogu ni da vam opišem! Ponovo sam skupio hrabrosti da pogledam još jednom u pravcu šporeta i naravno, čovek je i dalje stojao na istom mestu, u položaju kao da drži džezvu na ringli. Pokušao sam još nekoliko puta majci da kažem istu stvar ali svaki put me je jednostavno ućutkivala, čak pretila i batinama ako ne budem zaspao već jednom! Na kraju mi je palo na pamet, kako bih je uverio da tamo stvarno ima nekoga, da joj kažem kako mi se piški, što sam i učinio. Kupatilo se nalazilo odmah po izlasku iz sobe, sa desne strane, ali da bismo izašli moramo proći između šporeta i kreveta, upravo tuda gde se taj čovek nalazio. Uzela me je u ruke i krenula ka vratima, dok sam ja pratio očima čoveka čudivši se kako ga ona ne vidi. Pre nego što smo trebali da prođemo pored njega, samo se pomerio u stranu, tačnije, ušao je u onaj prostor između frižidera i šporeta i tek onda sam spazio da je to ustvari neki deda. Sva sreća nije pogledao u mene u tom trenutku a ja sam brzo zatvorio oči i otišao sa majkom u kupatilo. Kada smo se vratili, nisam više imao hrabrosti da pogledam ka šporetu već sam istog momenta kada me je stavila u krevet, pokrio glavu i tako ćutao i slušao sve dok nisam zaspao. Sutradan je došla baba kod nas u goste, pa sam i njoj kao i majci ispričao sve što sam video, ali obe su i dalje tvrdile da sam to samo sanjao. Posle toga dugo nisam o tome nikome pričao, da bih se ponovo kao tinejdžer setio te noći i još jednom pitao majku šta misli o tome. Tada mi je ispričala da je odmah znala o kome se radi, ali pošto sam bio mali nije želela da mi dodatno povećava strah, koji je ionako bio prisutan kod mene (iako su i ona i baba najviše krive zbog toga, njihovim pričama o babarogama, kojima se inače deca zastrašuju :) ). A evo šta mi je ispričala... Moj pradeda (deda moje majke) je 3 meseca posle mog rođenja umro, a majka mi kaže da je mnogo bio srećan kada sam se rodio, posebno zbog toga što je dobio praunuka, jer je mušku decu obožavao. Svakodnevno je prolazio pored prozora sobe u kojoj se nalazila moja kolevka i svaki put bi stavio neku paru kako je tada bio običaj, pa makar i 100 puta prošao tuda. Majka ga je često viđala kako stoji i gleda me sa očima punim suza od sreće. Rekla mi je i da je mnogo voleo da pije kafu, što me je odmah navelo na logičan zaključak, zašto je te noći deda stojao pored šporeta u već pomenutom položaju. Posle njene priče, bio sam srećan što sam te noći video čoveka koji me je toliko voleo, iako je to bio moj prvi susret sa "najstrašnijim iskustvom", kojih je najviše bilo kasnije u mojim tinejdžerskim danima.
 
Duhovni San:
Prvo zelim da pozdravim sve posetioce ove veoma zanimljive teme, na koju sam slucajno naleteo google-ajuci. Trebalo mi je malo vise vremena da iscitam sve ove poruke i odlucim da se registrujem na ovom forumu, s'obzirom da sam se dugo dvoumio da li to da ucinim. Razlog tome, veoma lako moze da se nasluti, a morska zveda je u svom prvom postu to i obrazlozila. Iako su me u pocetku nervirali komentari skeptika, ipak sam se pomirio sa cinjenicom da vecina ljudi "ovakve" stvari, jednostavno ne moze ili ne zeli da prihvati, i to je ok. Naravno, ne mislim ni ja da su sve price koje su napisane na ovoj temi istinite, bar ne vecina njih, ali zato verujem da mnoge i jesu. S'obzirom na to da sam u svom zivotu imao dosta "najstrasnijih iskustava", zeleo bih da ih podelim sa vama, a nadam se da ce vam u najmanju ruku biti zanimljiva i da cete se uzdrzati od provokativnih komentara (koliko budete mogli, iako verujem da je nemoguce:) ). Zato cu odmah napomenuti to, da sve o cemu cu pisati, pisacu iskljucivo iz licnog iskustva (odnosno ono sto sam sAm doziveo), iako znam i dosta prica rekla-kazala, ali za njih trenutno nemam ni vremena, niti strpljenja. Jos jedan pozdrav svima i nadam se da cu uspesno oziveti ovu veoma zanimljivu temu. Uskoro stize prva prica i moje prvo "najstrasnije" iskustvo koje sam doziveo vec sa nepunih 6 godina.
Kliknite za proširenje...

Dobrodosao! :super::bye:
 
Zanimljiva tema,mada vecina ima da isprica tudje price,a manje svoja jeziva iskustva.
I ja sam dozivela neka razna jeziva iskustva,ali nista spektakularno.Zanimljivo da se groblje najvise pominje kao izvor jezivih dogadjaja.Par puta sam nocu bila na groblju (mrzi me da pisem zasto) ali se nosim mislju da se vise treba plasiti zivih ljudi,a ne mrtvih.Mada nam je u prirodi da se plasimo svega sto ne mozemo objasniti.Posto zapravo stvarno postoje visoki svestenici-isterivaci duhova (djavola),ko ce ga znati sta stvarno postoji oko nas sto mi ne mozemo osetiti ili videti.
 
Duhovni San:
Živeo sam tada sa majkom (pošto su mi roditelji razvedeni od moje druge godine života) kao podstanar u jednosobnom stanu na periferiji grada. Kao što rekoh u prethodnom postu imao sam nepunih 6 godina i ono što sam tada doživeo i video, ostaće mi urezano do kraja života, jer je to bio moj prvi susret sa "najstrašnijim" iskustvom. Elem, priča kreće ovako: bila je noć, a ja i majka smo ležali u istom krevetu (pošto smo samo jedan i imali). Ona je, s obzirom da je svakog dana naporno radila, vrlo brzo zaspala a ja sam se dugo prevrtao po krevetu, što zbog toga jer mi se nije spavalo, što zbog mog straha koji je uvek noću bio prisutan kod mene tada. Iza našeg kreveta se nalazio prozor kroz koji je mesečeva svetlost osvetljavala celu prostoriju i jasno sam mogao da vidim sve delove nameštaja raspoređene po njoj. Iz tog ležećeg stava pogled mi je bio direktno na frižideru i šporetu koji su stajali uz zid i između kojih je postojalo rastojanje od prilike metar dužine. Ulazna vrata sobe su se nalazila desno od šporeta tako da se između njega i kreveta prolazilo. Naravno, ja tako uplašen, samo sam ležao i gledao po sobi širom otvorenih očiju, kao što i svako ko oseća strah čini. U jednom trenutku pogledavši ka šporetu video sam starijeg čoveka kako stoji pored i gleda u šporet, meni okrenut više leđima, a malo u stranu. Od straha sam zanemeo i momentalno prekrio glavu ćebetom kojim sam bio pokriven. Odmah sam počeo da drmam majku moleći je da se probudi i šapnuo joj ispod ćebeta da u sobi pored šporeta stoji neki čovek. Naravno, s obzirom da odrasli često takve priče odmah odbacuju na račun dečije mašte, samo mi je rekla "ćuti tu i spavaj, sanjao si" i nastavila da spava. Ah, koliko me je tek tada bilo strah, ne mogu ni da vam opišem! Ponovo sam skupio hrabrosti da pogledam još jednom u pravcu šporeta i naravno, čovek je i dalje stojao na istom mestu, u položaju kao da drži džezvu na ringli. Pokušao sam još nekoliko puta majci da kažem istu stvar ali svaki put me je jednostavno ućutkivala, čak pretila i batinama ako ne budem zaspao već jednom! Na kraju mi je palo na pamet, kako bih je uverio da tamo stvarno ima nekoga, da joj kažem kako mi se piški, što sam i učinio. Kupatilo se nalazilo odmah po izlasku iz sobe, sa desne strane, ali da bismo izašli moramo proći između šporeta i kreveta, upravo tuda gde se taj čovek nalazio. Uzela me je u ruke i krenula ka vratima, dok sam ja pratio očima čoveka čudivši se kako ga ona ne vidi. Pre nego što smo trebali da prođemo pored njega, samo se pomerio u stranu, tačnije, ušao je u onaj prostor između frižidera i šporeta i tek onda sam spazio da je to ustvari neki deda. Sva sreća nije pogledao u mene u tom trenutku a ja sam brzo zatvorio oči i otišao sa majkom u kupatilo. Kada smo se vratili, nisam više imao hrabrosti da pogledam ka šporetu već sam istog momenta kada me je stavila u krevet, pokrio glavu i tako ćutao i slušao sve dok nisam zaspao. Sutradan je došla baba kod nas u goste, pa sam i njoj kao i majci ispričao sve što sam video, ali obe su i dalje tvrdile da sam to samo sanjao. Posle toga dugo nisam o tome nikome pričao, da bih se ponovo kao tinejdžer setio te noći i još jednom pitao majku šta misli o tome. Tada mi je ispričala da je odmah znala o kome se radi, ali pošto sam bio mali nije želela da mi dodatno povećava strah, koji je ionako bio prisutan kod mene (iako su i ona i baba najviše krive zbog toga, njihovim pričama o babarogama, kojima se inače deca zastrašuju :) ). A evo šta mi je ispričala... Moj pradeda (deda moje majke) je 3 meseca posle mog rođenja umro, a majka mi kaže da je mnogo bio srećan kada sam se rodio, posebno zbog toga što je dobio praunuka, jer je mušku decu obožavao. Svakodnevno je prolazio pored prozora sobe u kojoj se nalazila moja kolevka i svaki put bi stavio neku paru kako je tada bio običaj, pa makar i 100 puta prošao tuda. Majka ga je često viđala kako stoji i gleda me sa očima punim suza od sreće. Rekla mi je i da je mnogo voleo da pije kafu, što me je odmah navelo na logičan zaključak, zašto je te noći deda stojao pored šporeta u već pomenutom položaju. Posle njene priče, bio sam srećan što sam te noći video čoveka koji me je toliko voleo, iako je to bio moj prvi susret sa "najstrašnijim iskustvom", kojih je najviše bilo kasnije u mojim tinejdžerskim danima.
Kliknite za proširenje...

Dobra prica i lepo ispricana...
Da se meni to desilo,bez obzira sto bi to bio neko ko me je jako voleo,ne bih bila srecna zbog toga... :confused:
 
mephistopheles666:
​

I meni se jedanput desilo da se pas lutalica veoma cudno ponasa.
Vracao sam se iz prodavnice i naisao na psa koji je veoma umiljat i nikad do tad ga nisam cuo da laje na bilo kog.
Kad me je video, poceo je da laje, da se vrti u krug oko mene i iskezio je bio zube kao vukodlak.
Stao sam kao ukopan, zacudjen ponasanjem do tad mirnog psa.
Pas je nakon te histerije, pobegao i tacno se primecivalo po cviljenju, da se oseca ugrozeno.
Nije mi bilo jasno sta je video u meni, sto bi izazvalo takvu reakciju, ali nikad vise nisam video da se pas tako ponasa.:confused::confused:
Kliknite za proširenje...

Ovo se meni desilo u Soko banji...mislim da sam pisao vec, al ida se ponovim...

Naime, majka, sestre i ja smo otisli u Soko banju na odmor, a tamo ima jedna zgrada za koju misle da se sama od sebe zapalila, i sad...ispred i ispod te zgrade imaju neki, naizgled, mirni psi...i bili su mirni, sve dok nisam krenuo da udjem u tu zgradu, tad su poceli da rezu, cak im se boja ociju (ili se meni pricinilo) promenila u crvenkastu boju, rezali su i terali nas od zgrade...kad smo se pomerili nekih 5m, odmah su prestali da reze i delovali su mirni kao i na pocetku...
Eto, to mi deluje nekako cudno...
 
tedy5:
:lol:mislim da ne bi trebalo da spamujemo temu...:mrgreen:
Kliknite za proširenje...


ma opusteno, zapostavili moderatori temu... :mrgreen:
Snickers!:
Ovo se meni desilo u Soko banji...mislim da sam pisao vec, al ida se ponovim...

Naime, majka, sestre i ja smo otisli u Soko banju na odmor, a tamo ima jedna zgrada za koju misle da se sama od sebe zapalila, i sad...ispred i ispod te zgrade imaju neki, naizgled, mirni psi...i bili su mirni, sve dok nisam krenuo da udjem u tu zgradu, tad su poceli da rezu, cak im se boja ociju (ili se meni pricinilo) promenila u crvenkastu boju, rezali su i terali nas od zgrade...kad smo se pomerili nekih 5m, odmah su prestali da reze i delovali su mirni kao i na pocetku...
Eto, to mi deluje nekako cudno...
Kliknite za proširenje...



:huh:
 
Sveznalo:
ako bi tako gledali, pre bih rekao da je to neki deja vu nego san, a u svakom slucaju, mislim da se stvarno dogodilo...
Kliknite za proširenje...

Pazi... evo 2 istinite priche,znam likove i likushe kojima se to dogodilo..i Nije za smeh..

1:moj komsija 20 nesto godina je spavao u sobu sa njegovom sestrom,isto oko 20 nesto godina...on je inace profesionalni vaterpolista(bio,nazalost)...i jedno vece,krene likusha u WC,oko 2,3 uvece..i vidi devojku...i legne o5 da spava...posle 2,3 min krene ona o5,i o5 vidi devojku koja nece da se pomeri sa vrata...I pocne devojka da je bije,grebe,cupa..ona pocne da sutira,samara brate,on nije mogao da se probudi..i nekako odgurne devojku na krevet,i ode do sobe gde su spavali njeni roditelji..legne izmedju njih,i kaze da je ta devojka bila iznad njene glave celu noc..i raspitaju se oni,jer mi znamo 100000 vracara,i kaze ona da je to kao vrana u ljudskom obliku..i ode lik na bazen,pijan,u vrujce...i krenuli kuci.i nije video da je bazen polu prazan,i kaze ae jos 1 skok,i skoci,i polomi 4 prsljena,i pogine..


2:2 likushe moje komsinice,i 3 lika koji se medjusobno poznaju msm poznaju ove likushe..Ima kafic/kafana Gold negde u Slovcu... i vracali se ta 3 momka,1 spavao pozadi,i vide lika,kao senka,bez ruku..i pomisle da mu nije dobro..naprave oni krug da vide lika,kad ono nema ga...ispricaju oni ovima dvema i nista..vracale se one 2,malo pijane,i vide istog lika ...i vrate se i one,kad ono nista... i chuju na tvu da su 2 lika poginula tu blizu,a 1 preziveo... i odu oni kod neke vracare,i pitaju za to..kaze ona,deco da sta stali pored te senke,da ste prisli,pitali nesto,videli njeno lice,uslo bi u vas,skocilo na kola,i svi bi ste to vece poginuli..samo ovaj decko sto je spavao ne bi,njemu ne bi bilo sudjeno,jer ga nije video..


Pa vi recite da nista ne postoji..i meni se desilo nesto,ali nmg da qcam..
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top