Vaša najstrašnija iskustva???

a ja ne vidim sta je tu strashno u njenim postovima....
ona ne zna kako sa psom,ne zna nista o psima......ali niko se naucen nije rodio....
trazi da joj urade natalnu kartu....ok....nista mi sad nije jasno...
cemu frka....mislim ne vidim gde je problem. jel to dve osobe koriste isti nadimak sta?
ljudi glupa sam ....help?
 
micaigoxy:
a ja ne vidim sta je tu strashno u njenim postovima....
ona ne zna kako sa psom,ne zna nista o psima......ali niko se naucen nije rodio....
trazi da joj urade natalnu kartu....ok....nista mi sad nije jasno...
cemu frka....mislim ne vidim gde je problem. jel to dve osobe koriste isti nadimak sta?
ljudi glupa sam ....help?
Kliknite za proširenje...

nisi glupa
aj ovako - kako se ti obracas svom psu?
ne grijesis i ne zoves svoju zenkicu muzjakom i obratno?
koliko imas godina? nek bude 18 (ko u zvezdinoj natalnoj karti)...i planiras ostati u drugom stanju + si u braku...i don't think so...
a da, nas 5 sherujemo isti nick - vazi, al zasto sve pisemo identicno - ko...ometeni u..."prijevodu"?...:roll:

poanta - da, ista osoba, milion nickova...motivi...paaaa...vrlo - bolesni?
kapiras?
 
Hmmmm.... :roll:

Kad smo već kod morskih bića, to me podseti na jednu verovatno prirodnu pojavu koja je za mene, nažalost, ostala misterija.
Elem:
Pre izvesnog broja godina, letovala sam u Umagu. Kišni dan, nigde kupača, a ja - zaljubljenik u kupanje po pljusku :), plivajući, odmaknem malo :roll: dalje od obale. Pošto sam već dugo plivala, rešim da se odmorim tako što ću da "plutam" na leđima. Taman što sam se opustila, osetim jak udarac u leđa - toliko jak, da sam u trenutku pomisila da sam naletela na neku stenu (što nije bilo moguće na toj dubini, ali čoveku svašta padne na pamet u takvoj situaciji).
Mirovala sam neko vreme, a zatim polako krenula ka obali. Bol u leđima mi se širio zrakasto - u ruke i noge, pa sam do nje doplivala sa naporom. Kad sam izašla iz vode, primetila sam da mi niz noge klize kapljice krvi, i, obmotavši se peškirom, odjurila u hotelsku sobu. Tamo sam, na sopstveni užas, ustanovila da su mi cela leđa krvava. :-(
Otišla sam kod lekara, koji mi je dezinfikovao kožu, a na moje pitanje šta se desilo, nije znao da odgovori. Povreda se sastojala iz niza malih, paralelnih i ravnomerno raspoređenih ogrebotina i njihove tragove sam godinama nosila na leđima.
Ali, ljudi - NIKO nije znao šta mi se desilo. Ili, možda, niko NIJE HTEO da mi kaže? :roll:
Jedan meštanin /vrlo, vrlo zgodan :) - što nema veze sa celom pričom, ali je ugodno setiti se nekih detaljčića, jer kao i u svakoj strašnoj priči, i ovde mora da ima malo elemenata romanse/ nagovestio mi je da sam se možda očešala o ražu (ili ona o mene), ali nije bio siguran.
Da li je zaista to bila raža? :shock:
Ronilac u bodljikavom ronilačkom odelu? :lol:
Neko misteriozno morsko biće?
Hmm... Ne bih, svakako, rekla da je bila džinovska, izmutirana morska zvezda (pardon, ali nick me je asocirao na "morsku" priču :))....
No, priča je autentična.
Ima li ko ideju šta je to moglo biti?
 
Borac za prava zivotinja:
Hmmmm.... :roll:

Kad smo već kod morskih bića, to me podseti na jednu verovatno prirodnu pojavu koja je za mene, nažalost, ostala misterija.
Elem:
Pre izvesnog broja godina, letovala sam u Umagu. Kišni dan, nigde kupača, a ja - zaljubljenik u kupanje po pljusku :), plivajući, odmaknem malo :roll: dalje od obale. Pošto sam već dugo plivala, rešim da se odmorim tako što ću da "plutam" na leđima. Taman što sam se opustila, osetim jak udarac u leđa - toliko jak, da sam u trenutku pomisila da sam naletela na neku stenu (što nije bilo moguće na toj dubini, ali čoveku svašta padne na pamet u takvoj situaciji).
Mirovala sam neko vreme, a zatim polako krenula ka obali. Bol u leđima mi se širio zrakasto - u ruke i noge, pa sam do nje doplivala sa naporom. Kad sam izašla iz vode, primetila sam da mi niz noge klize kapljice krvi, i, obmotavši se peškirom, odjurila u hotelsku sobu. Tamo sam, na sopstveni užas, ustanovila da su mi cela leđa krvava. :-(
Otišla sam kod lekara, koji mi je dezinfikovao kožu, a na moje pitanje šta se desilo, nije znao da odgovori. Povreda se sastojala iz niza malih, paralelnih i ravnomerno raspoređenih ogrebotina i njihove tragove sam godinama nosila na leđima.
Ali, ljudi - NIKO nije znao šta mi se desilo. Ili, možda, niko NIJE HTEO da mi kaže? :roll:
Jedan meštanin /vrlo, vrlo zgodan :) - što nema veze sa celom pričom, ali je ugodno setiti se nekih detaljčića, jer kao i u svakoj strašnoj priči, i ovde mora da ima malo elemenata romanse/ nagovestio mi je da sam se možda očešala o ražu (ili ona o mene), ali nije bio siguran.
Da li je zaista to bila raža? :shock:
Ronilac u bodljikavom ronilačkom odelu? :lol:
Neko misteriozno morsko biće?
Hmm... Ne bih, svakako, rekla da je bila džinovska, izmutirana morska zvezda (pardon, ali nick me je asocirao na "morsku" priču :))....
No, priča je autentična.
Ima li ko ideju šta je to moglo biti?
Kliknite za proširenje...

Ma to je morski drekavac.oce on na te sto se odmaraju u vodi
 
Ima ih dosta, ali dva su mi skratila bar pola života sigurno.
Prvo kada je veliki vučjak skočio na mog Ozzu i počeo da ga davi, i ja koja obožavam kučiće sam bila primorana da ga zveknem lancem i skinem Ozziju s vrata. Slika onog vučka sa gromadom Ozzijevih dlaka u ustima i dan danas mi stoji u glavi, iako je već prošlo tri godine.
Druga, kada mi je moj ćoravko Ozzi pao sa gradilišta, pa bar sa 10m visine. To je bio tren, nisam ni videla kako je tačno pao. Svom srećom, u to doba je on bio velka plišana grudvica i ništa mu nije bilo, ma ni ogrebotina, al zato su meni, tek kad se sve završilo, počela kolena da klecaju i da mi se srce steže i mislim da je on pad bolje podneo nego ja.
 
femallefreakozza:
Ima ih dosta, ali dva su mi skratila bar pola života sigurno.
Prvo kada je veliki vučjak skočio na mog Ozzu i počeo da ga davi, i ja koja obožavam kučiće sam bila primorana da ga zveknem lancem i skinem Ozziju s vrata. Slika onog vučka sa gromadom Ozzijevih dlaka u ustima i dan danas mi stoji u glavi, iako je već prošlo tri godine.
Druga, kada mi je moj ćoravko Ozzi pao sa gradilišta, pa bar sa 10m visine. To je bio tren, nisam ni videla kako je tačno pao. Svom srećom, u to doba je on bio velka plišana grudvica i ništa mu nije bilo, ma ni ogrebotina, al zato su meni, tek kad se sve završilo, počela kolena da klecaju i da mi se srce steže i mislim da je on pad bolje podneo nego ja.
Kliknite za proširenje...

i jel jadan Ozzi preziveo?
 
Moje drugo "strašno" iskustvo 8-):
Opet vezano za more. More je, izgleda, moja karma.
(I NEMA VEZE SA MORSKIM ZVEZDAMAAAAA!) A nema ni misterije.

Elem: letovanje negde (nebitno gde), u privatnoj kući, čiji je vlasnik bio grobar. Moje tri drugarice i ja to nismo znale, a i da jesmo, ne bi nam bilo bitno. Samo nam je bilo malo neobičan veliki broj ikona po zidovima kuće. To smo protumačile kao znak duboke pobožnosti.
Ali... Prvo veče, dok smo sedele na tremu, spopadnu me neki noćni leptiri, koji su mi sletali na kosu. Gazdarica se, videvši šta se dešava, samo prekrstila i utrčala u kuću.
Važan detalj: imali su psa, vezanog na kratkom lancu, za koga nam je rečeno da je "strašno opasan" i da niko ne sme da mu priđe - pa čak ni vlasnik. Hranu mu bacaju izdaleka a vodu menjaju tako što posudu privuku nekom motkom, uliju u nju tečnost i opet je odguraju motkom. E, ali ja ne bih danas bila Borac za prava životinja :), a da ne pokušam da se približim "ljutom" psu ... pa sam ga par dana hranila sa pristojne udaljenosti, sve dok nisam primetila da mi se raduje, a onda sam mu, na zaprepašćenje gazde i gazdarice, prišla, pomazila, otkačila sa lanca i igrala se sa njim u drvorištu.
No, tu počinje prava priča....
Već posle nekoliko dana, uočila sam da me vlasnici kuće izbegavaju i da vlada neka neprijatna, zategnuta situacija.
Jedne večeri, moje drugarice izašle su u grad, a ja sam ostala da se isfeniram kako bi im se kasnije pridružila. Čula sam neko šuškanje ispred sobe i, kad sam se spremila da izađem, otkrila da sam zaključana. Zatim su odvrnuli osigurač i ostala sam u potpunom mraku. (Važna napomena - imala sam 16 godina.) Lupala sam o vrata, dozivala... ali, niko mi nije odgovarao, iako sam ih čula kako nešto šapuću. A onda je ispod vrata moje sobe počeo da kulja neki dim, i tek tada me je uhvatila panika. Ne znam koliko je to trajalo; sobu je ispunio dim, a žaluzine na prozoru su bile zaključane. Kašljala sam, oči su mi bile pune suza... a zatim su se, u jednom trenutku, vrata iznenada otvorila zaslugom mog "princa na belom konju", tj. još jednog gosta koji se sticajem okolnosti ranije vratio iz grada. Čak sam od njega dobila i veštačko disanje. :lol:
Na pitanje ZAŠTO, gazda i gazdarica su rekli da sam im omađijala psa :lol:, te da sam "urokljiva" jer sam plavooka i da su to znali od onog momenta kad su na moju kosu sletali noćni leptiri.
Epilog: preselila sam se u drugu kuću, a psa sam krišom odvezala :mrgreen: i odvela kod jednog meštanina koji ga je lepo prihvatio.
Poruka: sujeverje, kao primer ljudske gluposti i neobrazovanosti, može biti opasno i, čak, fatalno.
p.s. Moj spasilac je nastavio da me čuva tokom celog letovanja. :oops:
 
Ko zna kako su se postupali prema sirotom psu pa je postao agresivan. Bravo shto si ga oslobodila!

Moje najstrasnije iskustvo odigralo se u jednom selu, u istocnoj srbiji, pa sta reci, pre jedno 6 meseci...Secam se da sam isao kuci nocu sam pored nekoga jarka, u srednje alkoholisanom stanju, i bila je veoma lepa mesecina, barem je meni bila lepa. Uglavnom, kako sam hodao naisao sam na neke krosnje, koje su zaklonile taj mesec. I sada ja da bih ga video sve sam se vishe priblizavao tom jarku jer tu su krosnje bile manje guste. I dogodilo se to da me je "neko" gurnuo.Secam se da sam bash osetio udarac u leda/ Treba da naglasim da niko nije bio samnom, tako je kada se vracate iz sela u 2 ujutru. Elem, neko me je gurnuo i ja sam se otkotrljao u taj jarak.Secam se da sam bash pljusnuo u vodu.Ali ono shto me je najvise prepalo bio je potpuni mrak. Odjedanput neko me je uhvatio za nogu, za clanke. Eh taj osecaj. Secam se da sam se nekako iskobeljao popeo uz jarak i odleteo kuci. E covece otreznio sam se u sekundi... Jedva sam ispricao domacinu kod koga smo ziveli, a on mi je rekao da je to mesto gde sam ja prolazio ukleto (inace nisam znao za to).

Poenta ove price je da sada vise nikada ne pijem, barem ne na selu toliko, i da se uvek vracam sa provoda sa min josh 2 ortaka.
 
micaigoxy:
borac.....ja bih im svasta uradila da su me tako zatvorili i pokusali da me ubiju.....jesu li ih tvoji tuzili ili nesto?
Kliknite za proširenje...

Jok, nisam im ni rekla kad sam se vratila u Beograd.
Bilo je to moje prvo "samostalno" letovanje. Pravo vatreno krštenje.:lol:
Da sam roditeljima ispričala šta mi se desilo, verovatno me posle toga još dugo ne bi pustili da idem bez njih na more.
 
Borac za prava zivotinja:
Moje drugo "strašno" iskustvo 8-):
Opet vezano za more. More je, izgleda, moja karma.
(I NEMA VEZE SA MORSKIM ZVEZDAMAAAAA!) A nema ni misterije.

Elem: letovanje negde (nebitno gde), u privatnoj kući, čiji je vlasnik bio grobar. Moje tri drugarice i ja to nismo znale, a i da jesmo, ne bi nam bilo bitno. Samo nam je bilo malo neobičan veliki broj ikona po zidovima kuće. To smo protumačile kao znak duboke pobožnosti.
Ali... Prvo veče, dok smo sedele na tremu, spopadnu me neki noćni leptiri, koji su mi sletali na kosu. Gazdarica se, videvši šta se dešava, samo prekrstila i utrčala u kuću.
Važan detalj: imali su psa, vezanog na kratkom lancu, za koga nam je rečeno da je "strašno opasan" i da niko ne sme da mu priđe - pa čak ni vlasnik. Hranu mu bacaju izdaleka a vodu menjaju tako što posudu privuku nekom motkom, uliju u nju tečnost i opet je odguraju motkom. E, ali ja ne bih danas bila Borac za prava životinja :), a da ne pokušam da se približim "ljutom" psu ... pa sam ga par dana hranila sa pristojne udaljenosti, sve dok nisam primetila da mi se raduje, a onda sam mu, na zaprepašćenje gazde i gazdarice, prišla, pomazila, otkačila sa lanca i igrala se sa njim u drvorištu.
No, tu počinje prava priča....
Već posle nekoliko dana, uočila sam da me vlasnici kuće izbegavaju i da vlada neka neprijatna, zategnuta situacija.
Jedne večeri, moje drugarice izašle su u grad, a ja sam ostala da se isfeniram kako bi im se kasnije pridružila. Čula sam neko šuškanje ispred sobe i, kad sam se spremila da izađem, otkrila da sam zaključana. Zatim su odvrnuli osigurač i ostala sam u potpunom mraku. (Važna napomena - imala sam 16 godina.) Lupala sam o vrata, dozivala... ali, niko mi nije odgovarao, iako sam ih čula kako nešto šapuću. A onda je ispod vrata moje sobe počeo da kulja neki dim, i tek tada me je uhvatila panika. Ne znam koliko je to trajalo; sobu je ispunio dim, a žaluzine na prozoru su bile zaključane. Kašljala sam, oči su mi bile pune suza... a zatim su se, u jednom trenutku, vrata iznenada otvorila zaslugom mog "princa na belom konju", tj. još jednog gosta koji se sticajem okolnosti ranije vratio iz grada. Čak sam od njega dobila i veštačko disanje. :lol:
Na pitanje ZAŠTO, gazda i gazdarica su rekli da sam im omađijala psa :lol:, te da sam "urokljiva" jer sam plavooka i da su to znali od onog momenta kad su na moju kosu sletali noćni leptiri.
Epilog: preselila sam se u drugu kuću, a psa sam krišom odvezala :mrgreen: i odvela kod jednog meštanina koji ga je lepo prihvatio.
Poruka: sujeverje, kao primer ljudske gluposti i neobrazovanosti, može biti opasno i, čak, fatalno.
p.s. Moj spasilac je nastavio da me čuva tokom celog letovanja. :oops:
Kliknite za proširenje...

SVAKA CAST....mene da su tako zatvorili prvo sto bih uradio kad bih izasao bilo bi da ih lepo isprebijam nekom motkom i posle jos nesto cega bih se setio pa bi ih lepo tuzio...8)8)8)
 
BernardBlack:
Ko zna kako su se postupali prema sirotom psu pa je postao agresivan. Bravo shto si ga oslobodila!

Moje najstrasnije iskustvo odigralo se u jednom selu, u istocnoj srbiji, pa sta reci, pre jedno 6 meseci...Secam se da sam isao kuci nocu sam pored nekoga jarka, u srednje alkoholisanom stanju, i bila je veoma lepa mesecina, barem je meni bila lepa. Uglavnom, kako sam hodao naisao sam na neke krosnje, koje su zaklonile taj mesec. I sada ja da bih ga video sve sam se vishe priblizavao tom jarku jer tu su krosnje bile manje guste. I dogodilo se to da me je "neko" gurnuo.Secam se da sam bash osetio udarac u leda/ Treba da naglasim da niko nije bio samnom, tako je kada se vracate iz sela u 2 ujutru. Elem, neko me je gurnuo i ja sam se otkotrljao u taj jarak.Secam se da sam bash pljusnuo u vodu.Ali ono shto me je najvise prepalo bio je potpuni mrak. Odjedanput neko me je uhvatio za nogu, za clanke. Eh taj osecaj. Secam se da sam se nekako iskobeljao popeo uz jarak i odleteo kuci. E covece otreznio sam se u sekundi... Jedva sam ispricao domacinu kod koga smo ziveli, a on mi je rekao da je to mesto gde sam ja prolazio ukleto (inace nisam znao za to).

Poenta ove price je da sada vise nikada ne pijem, barem ne na selu toliko, i da se uvek vracam sa provoda sa min josh 2 ortaka.
Kliknite za proširenje...

ja se ziv ne bih vratio...EJ da me nesto uhvati za nogu pa trcao bi koliko me noge nose...:D ma ne bih trcao nego bih leteo...:D
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top