STRAVIČNI PRIZORI
Poslednja žrtva krvave grofice bila je Doriška, krupna devojka iz Hrvatske, koju je grofica okrivila da je ukrala krušku! naravno, počelo je kažnjavanje. Skinuta je gola i zavezane su joj ruke na leđima. Tada ju je grofica tukla drvenom oklagijom, ali Doriška nije umirala. Grofica je pravila pauzu samo dok je menjala krvavu košulju sa čistom. Kad oklagija nije pomogla, Doriška je izbodena makazama.
Međutim, nakon desetak godina ovakve krvave prakse, istina o Eržebet Batori izašla je iz zidina dvorca Čejte. Jedna od nesuđenih žrtava uspela je, naime, pobeći pre nego što će biti zaklana. Kralj Matias II bio je obavešten o slučaju. Grof Turzo, guverner provincije i Eržebetin rođak, lično je komandovao odredom vojnika pri upadu u dvorac, u noći 30.decembra 1610. godine. U glavnoj sali zamka on je sa užasom pronašao jedan unakažen leš - mrtvu devojku bez kapi krvi, i drugu, živu, kojoj je telo bilo pokriveno malim rupama. U kuli zamka vojnici su otkrili i izvestan broj živih devojaka. Nekima od tih jadnih devojaka telo je bilo isečeno, a u blizini dvorca iskopane su kosti nekoliko desetina devojaka.
Grofica je, nakon toga, stavljena u kućni pritvor, u samom dvorcu. Suđenje je održano sledeće godine. U Mađarskoj postoji potpuni zapisnik koji prati čitav njegov tok. Okrivljeni su priznali svoje zločine i tako potvrdili sve jezive priče koje su se u međuvremenu isprele oko celog slučaja.
Svedokinja po imenu Žužana predala je sudu najšokantniji dokaz o groficinim zločinima. Bio je to spisak gde je bilo zapisano da je broj ubijenih devojaka 650. Ovaj spisak je napisala lično grofica Batori koja je sa svojim saučesnicima vodila detaljnu evidenciju svih svojih zločina.
Sudske kazne su bile stravične: Erži Majorova osuđena je na smrt zato što je za pare odnosila tela iz zamka i sklanjala ih, Ujvariju i Torkou su odsečene glave a tela su im spaljena, a Iloni Jo i Doroteji Senteš isčupani su prsti, izvađeni jezici i oči, a zatim su pečene na tihoj vatri! Najzanimljivije od svega i najneverovatnije, bilo je da jedino Eržebet nikada zvanično nije osuđena ni za kakav zločin!?
Umesto toga dovedeni su zidari u dvorac Čejte; zazidali su vrata i prozore spavaće sobe, s groficom u njoj, ostavljajući samo mali otvor kroz koji se mogla dodavati hrana. Kralj Matijas II je u početku tražio smrtnu kaznu za Eržebet, ali je na navaljivanje njaenog rođaka, premijera, pristao da se izvršenje smrtne kazne odloži na neodređeno vreme, što je u stvari značilo doživotni zatvor u samici. Četiri godine kasnije jedan stražar je hteo da baci pogled na ženu čija je lepota bila nadaleko čuvena. Ležala je licem ka podu. Eržebet Batori, čuvena krvava grofica, bila je mrtva.
Njeno telo je kasnije zazidano u jedan deo dvorca.
VAMPIRI DANAS
Tako je okončan život žene koju su kasnije nazvali 'najstravičnijim živim vampirom svih vremena'. Uostalom, često se insistira i na podatku da je ova istinita priča bila i te kako poznata i Englezu Bremu Stokeru, koji je pre više od jednog veka, napisao poznati roman 'Drakula', jedno od klasičnih dela evropske i svetske književnosti i uzor mnogim kasnijim produktima takozvanog horor žanra.
Očigledno, slučajevi stvarnog vampirizma postojali su oduvek i bez sumnje postoje i danas. Najpoznatiji od savremenih, autentičnih krvopija su Džon Hejg, londonski vampir koji je sa svojom aktivnošću počeo 1944. i na suđenju je proglašen potpuno uračunljivim i svesnim svojih postupaka. Tu je zatim hanoverski vampir, Fric Harman, odgovoran za smrt nekoliko stotina dečaka, kao i dezeldorfski vampir Peter Kurten, o čijoj je neverovatnoj karijeri Fric Lang snimio film 'M', sa Peterom Loreom u glavnoj ulozi. Svi su oni sa uživanjem pili krv svojih žrtava.
'Kod vampira, sisanje krvi zamenjuje poljubac, a ponekad i sam seksualni čin', zapisao je istoričar Lo Duka, baveći se vampirizmom između mita i sudsko - medicinske stvarnosti. Uostalom, i legenda kazuje da žrtva, mada usled gubitka krvi predodređena za sigurnu smrt, oseća isto zadovoljstvo kao i njen partner. Vredi, svakako, razmisliti i zašto literatura i filmovi na ovu temu deluju izrazito fascinantno na značajan deo naše populacije, kao što i uzbuđujuće deluje pomisao na samo pijenje krvi neke osobe.
Jedan od 'svežijih' slučajeva vampirizma zabeležen je u Malabaru, na Floridi, gde je 'operisao' izvesni Džon Bredan Kručli, inače po profesiji kompjuterski inženjer. Međutim, po opredeljenju je ovaj 39-godišnjak bio zaista vampir, što je govorio i svojim nesrećnim žrtvama, od kojih je jedna uspela da pobegne dok je Kručli bio na poslovnom sastanku. Izjavila je kako je ovaj pio njenu krv iz staklenog krčaga, ali se u jednom trenutku razbesneo što se nešto krvi zgrušalo. Prema izjavi državnog tužioca sa Floride, istraga je ustanovila da se Kručli bavio crnom magijom i da je ispijanje ljudske krvi predstavljalo sastavni deo njegovog mračnog rituala.
CENTAR ZA ISTRAŽIVANJE VAMPIRA
Postoje, međutim, i oni kojima su ipak draži mitovi o vampirima od ovakvih istinitih detalja o savremenim krvopijama. U SAD postoje razna udruženja i klubovi tipa, 'The Cout Dracula Fan Club' ili 'Vampire Information Exchange', koji objavljuju i distribuiraju specijalizovane knjige i časopise, kao i brojne stvarčice vezane za svet gospodara noći. Zanimljivo je da je članstvo u ovakvim klubovima najčešće internacionalno i zasnovano na ažurnoj korespodenciji praktično svega vezanog za Drakulu i njegove sledbenike.
A u Elmharstu, njujork, postoji i Centar za istraživanje vampira. Tamo se kaže da moderni vampiri ne ujedaju žrtve, već ih poseku na pogodnom mestu. Po njima, pogrešno je verovanje da se vampiri mogu zaustaviti raspećem ili belim lukom. Raspeće im je nebitno, jer najčešće nisu pripadnici nijedne verske zajednice, pa ni hrišćanske, a beli luk bi im mogao zasmetati jedino ukoliko ga žrtva pojede, jer se time navodno menja hemijski sastav krvi, što vampira odbija. Zarivanje drvenog koca u srce je, doduše, delotvorno, ali ga tamo ne preporučuju iz jednostavnog razloga: 'Pokušajte to da objasnite policiji'!
U Centru za istraživanje vampira preocenjuje se da u SAD trenutno živi oko 150 do 200 istinskih vampira, dok je broj onih koji uobražavaju da to jesu, daleko veći. Oni smatraju da tih takozvanih vampiroida u svetu ima i preko sto hiljada! Možda vam posle svega ovoga bude jasnije zašto vaši prvi susedi tako retko izlaze preko dana!
Šta reći na kraju svega? Možda ono: da i vampir može da se opeče..., ako naleti na vrelu krv!
