Zanimljiv tekst,
antivakseri, teoretičari zavere, svakako pročitajte
19.10.1956 - 29.3.2003.
18. годишњица смрти др Карла Урбанија, човјека који је спасио свијет од SARS-a.
Др Карло Урбани био је италијански љекар, инфектолог, члан организације „Љекари без граница", повремени стручни консултант СЗО у чије име је 1999. примио Нобелову награду за медицину и човјек који је живот посветио сузбијању инфективних болести и епидемија у Африци, Индонезији, Малдивима, Вијетнаму, итд.
28.2.2003. Урбани је позван да обиђе пацијента у Вијетнаму, у Француској приватној болници. У питању је био кинеско-амерички бизнисмен, господин Чен. Сматрало се да је у питању тежак случај инфлуенце. Дугогодишње искуство упалило је аларм и Урбани је схватио да је у питању нова, врло опасна инфекција. Одмах је изоловао своје колеге и изоловао пацијента поред кога је био до његове смрти. У моментима док је изоловао Чена, није часио ни часа. Одмах је тражио да разговара са вијетнамским министром здравља. Цијелу ноћ је разговарао са службеницима вијетнамског министарства здравља са различитих нивоа и рекао:„Затворите цијели Вијетнам!"
Вијетнамци, поштујући његово искуство, знање и посвећеност, одмах су га послушали и спасили свијет.
Након што је Вијетнам поступио одговорно према својим држављанима, а и цијелом свијету, Урбани је тражио састанак са представницима оближњих земаља: Тајландом, Малезијом, Кином и Сингапуром. Састанак је договорио Центар за контролу болести (CDC).
11.3. Урбани полијеће из Ханоја за Бангкок. Током лета, хвата га грозница и схвата најгоре. Заражен је SARS-oм. Приликом доласка на аеродром упозорава представника CDC да му не прилази. Тишина је била језива и узнемирујућа. Празан сектор, несрећни Урбани и представник CDC потпуно удаљени један од другог чекају да тајландске власти довезу амбулантно возило и организују изолацију у болници.
Нажалост, стање Карла Урбанија се није поправило. Умро је 29.3.2003. Током болести, завјештао је своје тијело науци.
Аутопсија је урађена и из плућа је изолован SARS-Coronavirus-1.
Научник који је изоловао нови сој из шишмиша назвао је исти по Урбанију.
Нажалост, Урбани није дочекао да види свој успјех. Спасио је свијет.
Захваљујући њему, SARS није стигао до нас. Зато, пошто је наш комфор био сачуван нисмо слушали разноразне бесмислене теорије како је немогуће да су шишмиши резервоари SARS-a, нити да је немогуће да је циветка посредник.
17/18 година касније, у болници у Језију названој по др Урбанију пацијенти су умирали по ходницима од SARS-COV 2.
Да је несрећни Урбани жив, помагао би у борби против ове пошасти, а вјероватно би га незналице частиле епитетима попут „плаћеник", „олош", „одузимач слобода" и шта све не.
Више од 17000 здравствених радника у свијету је умрло од SARS-COV 2. Теоретичари завјера сузама њихових породица не вјерују. Окомили су се на живе здравствене раднике којима пријете што јавно, шаљу поруке на друштвеним мрежама, праве спискове са њиховим фотографијама и фотографијама њихове дјеце. Министарства снимају патетичне спотове помињујући мртве здравствене раднике и помињујући бројеве живих који су угрожени од болести, болују или се боре са посљедицама болести, док не чине ништа да казне одговорне за ширење заразе.
Вијетнамци вјерују. Поштују сјећање на доктора Урбанија. Поштују живот. 95-омилионски Вијетнам има мање од 3000 заражених и 35 мртвих. Ипак, жртва Карла Урбанија и прерана смрт у 46.-ој години, нису биле узалудне.
