Užas je zavladao svetom: Rusija ima raketu sa neograničenim dometom

  • Začetnik teme Začetnik teme Neno
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Ако мислиш на мене, ја не претендујем да будем војни стручњак; каква мизерна и срамотна специјализација.

Међутим овде се ради о физици. Балистичка ракета следи балистичку путању, и наравно не може да има "неограничен" домет - гориво и тежина су јасни лимити. Ако бојева глава уђе у орбиту и онда после неког времена из орбите пада на циљ, онда се ради о другој врсти оружја, тј не о балистичкој ракети: следи, биће ти можда јасно из имена, орбиталну а не балистичку путању.

Нико није имао такво оружје у арсеналу јер се идеја у тестирању показала као скупа и лоша; забрањена је формално пре педесетак година.
Само коментаришеш Русију и Украјину, као и сам рат без стајања.

Када се каже неограничен домет, мисли се на могућност погађања сваке тачке на Земљи. Свака ракета која може да досегне орбиту је балистичка. То што се креће кроз Земљину орбиту нема утицаја на то о чему ти причаш.

РС-36 је била балистичка ракета који је производио завод Јужмаш у данашњој Украјини. Након завршетка Хладног рата, део ракета је остао у саставу РВСН, а део је био прерађен да носи сателите у орбиту. Дакле, балистичка ракета може да досегне орбиту увек, јер има три степена.

РС-36орб је варијанта ракете која носи термонуклеарне главе у орбиту и чека наређење за повратак у атмосферу. За то време док чека, кружи око земље. Сваки вештачки сателит пада на земљу када више није у стању да одржава прву космичку брзину. Ако може да обиђе један цео пун круг око земље, онда јој је домет практично неограничен са тог аспекта. Да би се одржао у земљиној орбити, вештачки сателит може да има помоћне ракетне моторе који му омогућавају да мења курс, као и да надокнађује изгубљену брзину, заједно са главним мотором.

РС-36орб је био у саставу РВСН СССР и повучен је из наоружања.
 
Само коментаришеш Русију и Украјину, као и сам рат без стајања.

Када се каже неограничен домет, мисли се на могућност погађања сваке тачке на Земљи. Свака ракета која може да досегне орбиту је балистичка. То што се креће кроз Земљину орбиту нема утицаја на то о чему ти причаш.

РС-36 је била балистичка ракета који је производио завод Јужмаш у данашњој Украјини. Након завршетка Хладног рата, део ракета је остао у саставу РВСН, а део је био прерађен да носи сателите у орбиту. Дакле, балистичка ракета може да досегне орбиту увек, јер има три степена.

РС-36орб је варијанта ракете која носи термонуклеарне главе у орбиту и чека наређење за повратак у атмосферу. За то време док чека, кружи око земље. Сваки вештачки сателит пада на земљу када више није у стању да одржава прву космичку брзину. Ако може да обиђе један цео пун круг око земље, онда јој је домет практично неограничен са тог аспекта. Да би се одржао у земљиној орбити, вештачки сателит може да има помоћне ракетне моторе који му омогућавају да мења курс, као и да надокнађује изгубљену брзину, заједно са главним мотором.

РС-36орб је био у саставу РВСН СССР и повучен је из наоружања.

Слабо си разумео механику орбиталног лета; није пресудно колико степени ракета има. Модерне орбиталне ракете имају два степена, нпр. Балистичке ракете следе балистичку путању, а дефиниција балистичке путање је да ниси досегао орбиту.

Цела поента оружја у фракционој орбити је да не следи балистичку путању! Због тога је нешто мање предвидљиво и путањом и временом удара.

Совјети никад нису имали овакав систем; експериментисали су са њим шездесетих и одустали јер је било скупо, непрецизно, и лошијег учинка од балистичких ракета које су развили.
 
Слабо си разумео механику орбиталног лета; није пресудно колико степени ракета има. Модерне орбиталне ракете имају два степена, нпр. Балистичке ракете следе балистичку путању, а дефиниција балистичке путање је да ниси досегао орбиту.

Цела поента оружја у фракционој орбити је да не следи балистичку путању! Због тога је нешто мање предвидљиво и путањом и временом удара.

Совјети никад нису имали овакав систем; експериментисали су са њим шездесетих и одустали јер је било скупо, непрецизно, и лошијег учинка од балистичких ракета које су развили.
Нисам слабо разумео. Постоје ракете са два и три степена.

Балистичка ракета следи балистичку путању, али она може да се усмери да досегне орбиту, ако за то има довољно енергије и ако је конструисана како треба.

V2 је прва ракета која је изашла из атмосфере, али није достигла прву космичку брзину. Један степен. Превелика маса. Премала брзина.

РС-36орб се налазио у саставу РВСН СССР и био је избачен из употребе због договора са САД о смањењу нуклеарних потенцијала обе државе.
 
Глобальная межконтинентальная баллистическая ракета (МБР). Ракета разработана ОКБ-586 (с 1966 г. - КБ "Южное", г.Днепропетровск, генеральный конструктор - М.К.Янгель), главный конструктор - М.И.Галась. Разработка орбитального ракеты была задана Постановлением Совмина СССР №346-160ссов “О важнейших разработках межконтинентальных баллистических и глобальных ракет и носителей тяжелых космических объектов” от 16 апреля 1962 г. Постановление давало старт разработке трех вариантов ракеты: межконтинентальному, орбитальному и космическому. Испытания орбитального варианта ракеты планировалось начать в 3-м кв. 1964 года (ист. - Горбулин). Решения апрельского Постановления были конкретизированы в Постановлении Совмина СССР №1021-436сс от 12.05.1962 г., которым задавалась разработка орбитальных ракет сразу в трех КБ - 8К69 ОКБ-586, ГР-1 / 8К713 ОКБ-1 и 8К83 / УР-200 ОКБ-52.

Глобальная МБР на Западе получила наименование FOBS - Fractional Orbital Bombardment System - "частично орбитальная бомбардировочная (ударная) система". Основные преимущества такого типа ракеты перед обычной МБР:
- неограниченная дальность действия;
- возможность поражения цели разными ракетами, но одновременно с разных направлений (например, через Северный и Южный полюса);
- меньшее время полета до цели по кратчайшему направлению, чем у обычной МБР;
- невозможность прогнозирования района падения боеголовки пока она находится на орбитальном участке полета;
- удовлетворительная точность при максимальных дальностях.

Создание ракеты и орбитальной ступени вело ОКБ-586, двигательная установка для орбитального блока создавалась ОКБ-456 главного конструктора В.П.Глушко, система управления - НИИ-692 ("Хартрон") главного конструктора В.Г.Сергеева, командные приборы - НИИ-944 главного конструктора В.И.Кузнецова, боевой стартовый комплекс - ЦКБ-34 главного конструктора Е.Г.Рудяка. Эскизный проект Р-36-О разработан в декабре 1962 г.

В начале 1965 г. было принято решение о разработке в качестве орбитальной ракеты только ракеты 9К69 ОКБ-586. КБ С.П.Королева прекратило разработку ГР-1 / 8К713. Ракеты КБ В.Н.Челомея УР-200 (8К81) и УР-200А (8К83) были сняты с производства.

Первоначально ампулизация ракеты не предусматривалась, но 12 января 1965 года вышел приказ ГКОТ "О развертывании работ по ампулизации ракет Р-36 и Р-36-О", которым задавались работы по доработке МБР для долговременного нахождения в заправленном ампулизированном состоянии на боевом дежурстве - первоначальный гарантированный срок хранения заправленной ракеты составлял 5 лет. Позже этот срок был увеличен до 7,5 лет.

...

Ракета Р-36-О принята на вооружение Постановлением Совмина СССР от 19 ноября 1968 г. Первый полк с ракетами 8К69 заступил на боевое дежурство на полигоне Байконур 25 августа 1969 г. с 6 ШПУ (позже было развернуто еще два полка и количество ракет увеличено до 18 ШПУ).

Ракетно-техническая бригада для эксплуатации МБР Р-36-О сформирована в октябре 1969 г. К июлю 1979 г. на базе управления бригады сформировано управление отдельных инженерно-испытательных частей (ОИИЧ) для эксплуатации МБР Р-36 и Р-16. В 1982 г. полигон Байконур передан Главному управлению космических средств Министерства обороны СССР (ГУКОС).

Ракеты Р-36-О сняты с боевого дежурства в январе 1983 г. в связи с заключением Договора ОСВ-2 в 1979 г., который запрещал СССР и США развертывание "частично орбитальных" ракет. Управление ОИИЧ расформировано к 1 ноября 1983 г. 12 из 18 ШПУ подлежали демонтажу, а оставшиеся 6 ШПУ могли использоваться для испытания других ракетных комплексов.

http://militaryrussia.ru/blog/topic-937.html
 
Нисам слабо разумео. Постоје ракете са два и три степена.

Балистичка ракета следи балистичку путању, али она може да се усмери да досегне орбиту, ако за то има довољно енергије и ако је конструисана како треба.

V2 је прва ракета која је изашла из атмосфере, али није достигла прву космичку брзину. Један степен. Превелика маса. Премала брзина.

РС-36орб се налазио у саставу РВСН СССР и био је избачен из употребе због договора са САД о смањењу нуклеарних потенцијала обе државе.

Слабо си разумео у смислу да мислиш да су потребна три степена да се достигне орбита. То су само детаљи, битно је да досегнеш орбиталну брзину. Ако успеш у томе са једноставнијим и елегантнијим дизајном, утолико боље. Трећи степен ваљда и није био питање досезања орбите него прецизне орбиталне механике кад си већ у орбити.

Ракету у принципу конструишеш да служи прецизној сврси. Ако је сврха балистички удар на противника онда си само погрешио ако си је направио тако да може да носи терет у орбиту, јер јој то није жељена сврха. Расходоване балистичке ракете су коришћене за лансирање сателита, али далеко су надмашене модерним комерцијалним ракетама којима је то сврха.
 
Слабо си разумео у смислу да мислиш да су потребна три степена да се достигне орбита. То су само детаљи, битно је да досегнеш орбиталну брзину. Ако успеш у томе са једноставнијим и елегантнијим дизајном, утолико боље. Трећи степен ваљда и није био питање досезања орбите него прецизне орбиталне механике кад си већ у орбити.

Ракету у принципу конструишеш да служи прецизној сврси. Ако је сврха балистички удар на противника онда си само погрешио ако си је направио тако да може да носи терет у орбиту, јер јој то није жељена сврха. Расходоване балистичке ракете су коришћене за лансирање сателита, али далеко су надмашене модерним комерцијалним ракетама којима је то сврха.
РС-36 орб има два степена. Ја сам ти испричао шта би било идеално, а то си сада већ написао - прецизна орбитална механика. Да може да мења положај у орбити и да маневрише по потреби.

Суштина је да је твоја тврдња, као и тврдња осталих да оваква ракета не постоји - неистинита. Ракета је постојала и била је у саставу РВСН.
 
Projekte takve rakete amerikancisu napustili jos pre vise od 50 godina
Rusi su do sada imali nekoliko neuspesnih testova Burevestnika, pri cemu je bilo i poginulih
raketa pri letu ispusta trag radijacije, sto znaci da se veoma lako prati posebno preko satelita

raketa koju rusi tvrde da su uspesno testirali je preletela 14.000 kilometara za 15 sati
sto daje da je brzina te rakete oko 900 kilometara na sat, kao i putnicki avion, tako da se lako otkrije, nanisani i obori
gadjati ciljeve na tolikoj udaljenosti je strateski udarac i za to sluze interkontinentalne rakete koje ete sa 20+ maha stizu na cilj za pola sata i nose veci broj bojevih glava. Krstaece rakete poput tomahavka su namenjene za udare na daljinama do 2000 kilometara i one lete sa podzvucnim brzinama
 
РС-36 орб има два степена. Ја сам ти испричао шта би било идеално, а то си сада већ написао - прецизна орбитална механика. Да може да мења положај у орбити и да маневрише по потреби.

Суштина је да је твоја тврдња, као и тврдња осталих да оваква ракета не постоји - неистинита. Ракета је постојала и била је у саставу РВСН.

И даље не разумеш да оружје које је у орбити не следи балистичку путању и тако није "балистичка ракета неограниченог домета" или шта већ
 
РС-36 орб има два степена. Ја сам ти испричао шта би било идеално, а то си сада већ написао - прецизна орбитална механика. Да може да мења положај у орбити и да маневрише по потреби.

Суштина је да је твоја тврдња, као и тврдња осталих да оваква ракета не постоји - неистинита. Ракета је постојала и била је у саставу РВСН.
Pomešao si RS-36 sa R-36 Orb, koja nikad nije bila raspoređena u silose, i napuštena kao projekat isto kao što su Amerikanci napustili svoj FOBS: skupo i nepouzdano, u poređenju sa standardnim ICBM.
 
Pomešao si RS-36 sa R-36 Orb, koja nikad nije bila raspoređena u silose, i napuštena kao projekat isto kao što su Amerikanci napustili svoj FOBS: skupo i nepouzdano, u poređenju sa standardnim ICBM.
Прочитај шта сам пренео са руског сајта. РС-36 орб је био у саставу РВСН и повучен је из наоружања.
 
И даље не разумеш да оружје које је у орбити не следи балистичку путању и тако није "балистичка ракета неограниченог домета" или шта већ
То је по конструкцији балистичка ракета, само што улази у орбиту и прави кругове, док се не одабере циљ.

Она може да се усмери на циљ и без уласка у орбиту, али је онда домет краћи - ограничен.
 
Pišeš gluposti. Nikad nije postojalo orbitalno nuklearno oružje. To bi u biti bio satelit s nuklearnim bombama, što je i glupo i zabranjeno. ICBM-ovi prate suborbitalnu trajektoriju i daleko su od nekakve orbite.
Ако си неук, барем буди пристојан. Пише ти на руском да је ракета била у саставу РВСН.

И немој више да се правиш паметан.
 
Pomešao si RS-36 sa R-36 Orb, koja nikad nije bila raspoređena u silose, i napuštena kao projekat isto kao što su Amerikanci napustili svoj FOBS: skupo i nepouzdano, u poređenju sa standardnim ICBM.

Да, изгледа да су Амери ова револуционарно нова Путинова оруђа, крстареће ракете на нуклеарни погон итд, испробали још педесетих и одбацили као лоше концепте :(
 
Да, изгледа да су Амери ова револуционарно нова Путинова оруђа, крстареће ракете на нуклеарни погон итд, испробали још педесетих и одбацили као лоше концепте :(
То није Путиново оруђе. РС-36орб је ушао у оперативну употребу за време Брежњева.
 
Da, R-36 da, R-36 Orb ne. Plus je imala jako veliki CEP, 1200 metara, što je jako loše kad ima funkciju prvog udara po američkim silosima.
РС-36орб је био у саставу РВСН и налазио се смештен у силосима под земљом. Ракете су биле на бојевом дежурству, спремне за лансирање на САД.

Први пут су приказане на Црвеном тргу током параде.
 
То није Путиново оруђе. РС-36орб је ушао у оперативну употребу за време Брежњева.

Али тема су моћна Путинова оружја којих сви треба да се хистерично плаше, зар не, па је зато уводни чланак о том Буревеснику
 
Ракета Р-36-О принята на вооружение Постановлением Совмина СССР от 19 ноября 1968 г. Первый полк с ракетами 8К69 заступил на боевое дежурство на полигоне Байконур 25 августа 1969 г. с 6 ШПУ (позже было развернуто еще два полка и количество ракет увеличено до 18 ШПУ).

Ракетно-техническая бригада для эксплуатации МБР Р-36-О сформирована в октябре 1969 г. К июлю 1979 г. на базе управления бригады сформировано управление отдельных инженерно-испытательных частей (ОИИЧ) для эксплуатации МБР Р-36 и Р-16. В 1982 г. полигон Байконур передан Главному управлению космических средств Министерства обороны СССР (ГУКОС).

Ракеты Р-36-О сняты с боевого дежурства в январе 1983 г. в связи с заключением Договора ОСВ-2 в 1979 г., который запрещал СССР и США развертывание "частично орбитальных" ракет. Управление ОИИЧ расформировано к 1 ноября 1983 г. 12 из 18 ШПУ подлежали демонтажу, а оставшиеся 6 ШПУ могли использоваться для испытания других ракетных комплексов.

http://militaryrussia.ru/blog/topic-937.html
 
Да, изгледа да су Амери ова револуционарно нова Путинова оруђа, крстареће ракете на нуклеарни погон итд, испробали још педесетих и одбацили као лоше концепте :(
Zanimljiva pojava. Amerikanci još u projektnoj fazi spoznaju da li nešto radi ili ne, a Sovjeti su svaki put morali da potroše mnogo vremena, energije i novca da dođu do istog zaključka. I da pošalju gomile naučnika i oficira u Sibir kad sw ispostavi da nešto tehnički nije izvodljivo.
 
Zanimljiva pojava. Amerikanci još u projektnoj fazi spoznaju da li nešto radi ili ne, a Sovjeti su svaki put morali da potroše mnogo vremena, energije i novca da dođu do istog zaključka. I da pošalju gomile naučnika i oficira u Sibir kad sw ispostavi da nešto tehnički nije izvodljivo.
Било је технички не изводљиво, већ изведено. Ракета је била у оперативној употреби и на бојевом дежурству.
 
Ракета Р-36-О принята на вооружение Постановлением Совмина СССР от 19 ноября 1968 г. Первый полк с ракетами 8К69 заступил на боевое дежурство на полигоне Байконур 25 августа 1969 г. с 6 ШПУ (позже было развернуто еще два полка и количество ракет увеличено до 18 ШПУ).

Ракетно-техническая бригада для эксплуатации МБР Р-36-О сформирована в октябре 1969 г. К июлю 1979 г. на базе управления бригады сформировано управление отдельных инженерно-испытательных частей (ОИИЧ) для эксплуатации МБР Р-36 и Р-16. В 1982 г. полигон Байконур передан Главному управлению космических средств Министерства обороны СССР (ГУКОС).

Ракеты Р-36-О сняты с боевого дежурства в январе 1983 г. в связи с заключением Договора ОСВ-2 в 1979 г., который запрещал СССР и США развертывание "частично орбитальных" ракет. Управление ОИИЧ расформировано к 1 ноября 1983 г. 12 из 18 ШПУ подлежали демонтажу, а оставшиеся 6 ШПУ могли использоваться для испытания других ракетных комплексов.

http://militaryrussia.ru/blog/topic-937.html
Svi treba da znamo ruski, svetski i koristan jezik?
 

Back
Top