Milion života u opasnosti: Novi izveštaj otkriva najmračniji mogući scenario za Britaniju!
Britanski mediji ponovo otvaraju temu o kojoj se godinama govorilo u teoriji – ali sada, usled sve napetije globalne situacije, sve više stručnjaka smatra da to više nije samo hipotetičko pitanje.
Koliko bi ljudi moglo da strada ako bi jedan veliki grad, poput Londona, bio pogođen nuklearnim oružjem, i da li bi iko uopšte imao šanse da preživi?
Prema istraživanju organizacije “Kampanja za nuklearno razoružanje” (CND), čak i jedan napad bio bi dovoljan da izazove katastrofu nezabeleženu u modernoj istoriji.
Britanski “Daily Express” prenosi da bi posledice bile daleko razornije nego što se to obično prikazuje u javnosti. Računice su neumoljive: model „Topol“ ili „Topol-M“, ako bi pogodio centar Londona, mogao bi da odnese oko milion života.
U drugim velikim gradovima, poput Glazgova ili Kardifa, broj stradalih išao bi u stotinama hiljada, i to su, kažu analitičari, samo „suvi podaci“. Iza njih stoji stvarnost koju je gotovo nemoguće pojmiti – temperatura u samom središtu eksplozije dostigla bi milione stepeni, stvarajući toplotni talas koji bi u trenutku progutao sve u radijusu od nekoliko kilometara.
Upravo ta suva statistika, kako piše „Express“, ne uspeva da prikaže stvarnu dimenziju tragedije. Čak ni skloništa, upozoravaju stručnjaci, ne bi pružila značajnu zaštitu.
U zoni do šest kilometara od epicentra, udarni talas i plameni zid uništili bi gotovo svaku strukturu. Vatra bi se širila nezaustavljivo, stapajući pojedinačne požare u ogromnu vatrenu oluju koja bi iscrpla sav kiseonik – i tako ugušila one koji su se eventualno sklonili.
U tom pojasu, procenjuje se, stopa trenutnog stradanja prelazila bi 90 odsto. Spasavanje, jednostavno rečeno, ne bi bilo moguće.
Na udaljenosti do jedanaest kilometara, ljudi bi zadobili teške opekotine i povrede od pritiska i bljeska svetlosti, dok bi infrastruktura – bolnice, komunikacije, saobraćaj – praktično nestala.
Čak i oni koji bi preživeli prvi talas suočili bi se sa ozbiljnim posledicama. Radioaktivne čestice koje bi se širile nakon eksplozije donele bi nove, dugotrajne probleme.
U izveštaju CND-a navodi se, da bi oni koji prežive prvih nekoliko dana, morali da se bore sa simptomima takozvane akutne radijacione bolesti, koja uključuje gubitak kose, iscrpljenost i unutrašnja krvarenja. Posebno ranjive bile bi trudnice, jer bi izloženost mogla da izazove komplikacije i razvojne poremećaje kod novorođenčadi.
Britanski mediji podsećaju i na širu sliku- posledice jednog takvog sukoba ne bi se završile unutar granica jedne države. Naučnici već godinama upozoravaju na mogućnost pojave fenomena poznatog kao „nuklearna zima“ – dugotrajno smanjenje temperature na planeti zbog prašine i dima u atmosferi.
To bi, prema nekim procenama, moglo da izazove globalni pad poljoprivredne proizvodnje i dovede do nedostatka hrane u mnogim delovima sveta.
Zanimljivo je da se u središtu celog pitanja sve češće pominje američka baza RAF Lakenheath u Safoku, gde se, prema planovima, razmatra mogućnost raspoređivanja određenih tipova oružja iz SAD i NATO-a.
Taj potez, smatraju analitičari, mogao bi da učini Britaniju važnijim delom kolektivne odbrane, ali istovremeno i potencijalnom metom u scenariju koji bi svi želeli da izbegnu.
Sama ideja da bi se ovakav događaj mogao dogoditi u 21. veku deluje gotovo nezamislivo, a ipak, stručnjaci upozoravaju da je o toj mogućnosti neophodno govoriti. Ne iz senzacionalizma, već zato što – ako bi se desilo – ne bi bilo vremena za reakciju.
Borba.info
