Pozdav za Dona!
Interesuje me da li da platim prevod madjarske fakture i italijanske saobracajne koji mi traze u SUP-u,da li je to po zakonu ili svako radi na svoju ruku?Kako moze negde bez toga a negde ne moze?Kojim je to aktom predvidjeno?Da li tu odluku donose opstine,lokalni SUP-ovi?
Traze mi za prevod 30e,za te pare mogu da kupim prvu pomoc,sajlu,trougao...sto bi ih dao za neku takvu glupost?!
To ti je, druže, samovolja, da ne kažem glupost, lokalnih šefova i načelnika u SUP-u. Nigde ni u jednom pravilniku takvo šta ne stoji. Prvo, prevod saobraćajne ne bi smeli da traže, jer smo i mi ušli u taj evropski sistem obeležavanja saobraćajnih, pa se vrlo jasno zna da je rubrika A broj tablica, B - datum prve registracije, G- masa praznog vozila, F1 - najveća dozvoljena masa, P1 - zapremina, P2 - snaga itd. Dalje, i fakture što se tiče, strana faktura se prilaže, ali po našem zakonu MUP nema ništa sa tranom fakturom, jer to je međunarodna kupoprodaja i za taj deo je zadužena carina, a ne MUP. Ako je carina prihvatila inofakturu i na nju stavila pečat "OCARINJENO", naš MUP više uopšte ne treba da interesuje šta na toj fakturi piše.
Ali, pošto smo mi kaubojska država, takve su nam i državne službe, pa se lokalni šefovi i načelnici ponašaju kao šerifi, donose neka svoja pravila i maltretiraju građane. Nekada ti zahtevi idu do krajnjih bizarnosti. Evo nekoliko primera:
- U tzv. Sandžaku, sem N. Pazara, a doskora je bilo i tamo, zahteva se dokaz o plaćenim carinskim dažbinama. To je kretenizam i kršenje zakona, jer zakon dozvoljava, i to je naglašeno na carinskom računu, da uvoznik ima rok plaćanja od 8 dana. Za to ja kao špediter polažem svoju bankarsku garanciju. Ukoliko se ne plati u zakonskom roku, carina mi blokira garanciju, odnosno preko moje matične banke izvrši prinudnu naplatu carinskih troškova. Ukoliko ja pri carinjenju ne koristim bankarsku garanciju, a što je jasno navedeno na carinskoj deklaraciji, meni carina neće pustiti robu dok im ne legne uplata. I to je sve regulisano carinskim Zakonom. Tako da carinu, odnosno državu, niko ne može prevariti i ne platiti carinske dažbine. Dakle, zakonodavac je zakonom predvideo mehanizme naplate carinskog duga, i nigde se ne predviđa da MUP ima išta sa tim, kao i da se ponaša, i to bez naloga carine, kao uterivač dugova u ime carine, a koje carina ni ne potražuje pre zakonski propisanog roka. Dakle čista samovolja, neznanje i nesposobnost rukovodećih kadrova po lokalnim SUP-ovima.
- Dalje, u SUP-ovima severnobanatskog okruga se zahteva veza između bivšeg vlasnika iz strane saobraćajne dozvole i prodavca, odnosno pošiljaoca automobila ka Srbiji. Glupost neviđena... To je bezočno zadiranje u poslovne tajne prodavca, a druga stvar, nema pravo naš MUP da traži bilo kakav uvid u poslovne knjige stranih firmi, niti te strane firme imaju ikakvu obavezu da odgovore na bilo kakav zahtev srpskog MUP-a. I tako se dolazi u situaciju da naš građanin, iako je legalno uvezao automobil, platio državi sve određene dažbine od strane carine, platio osiguranje i sve ostale takse, biva uskraćen za svoje građansko pravo da takav automobil registruje, jer neka strana firma neće da odgovori zahtevu MUP-a druge države. Apsurd... Što je najgore, u tim SUP-ovima se traži od građanina koji predaje registraciju da on lično nabavi i donese dokumentaciju iz poslovnih knjiga stranih firmi. Pošto je to, naravno, nemoguća misija, naši ljudi su bili prisiljeni da pribegavaju pravljenju falsifikata fotokopija kupoprodajnih ugovora između starog vlasnika iz saobraćajne i autoplaca u inostranstvu. E, onda su ti isti SUP-ovi pribegavali onome što su trebali i mogli odmah da urade ako u nešto sumnjaju. Slali su konzularnim putem na proveru papire, pa se ispostavljalo da te tzv. "veze" nisu postojeće, pa su ljudima poništavali registracije, a nekima čak i oduzimali vozila zbog navodnog falsifikovanja dokumenata, mada fotokopija ne može da se smatra falsifikatom, jer to je fotokopija, sem ako nije overena da je verna originalu, ali mi smo zemlja čuda, i kod nas sve može. Važno je samo što više izmaltretirati i oštetiti građqane. E, onda su to dobri vladini službenici.
- I na kraju bih naveo najbizarniji primer činovničko-birokratske gluposti u srpskim SUP-ovima. Čovek iz Uba je kupio ocarinjen automobil od uvozničke firme u Subotici i dobio od iste fakturu na svoje ime. Na toj fakturi redovno i čitko stavljeni pečat firme i potpis ovlaštene osobe. I onda se našla neka "Mica ubica" šalteruša da ne dozvoli registraciju, jer zaboga, nema okrugli pečat na fakturi. Čovek ode kod njenog šefa i dobije isti odgovor. Treba okrugli pečat.
Apsurd je to što ta firma ni ne poseduje okrugli pečat, nego isključivo kvadratni, i to je pečat koji im se prihvata i na carini, i u banci, i u poreskoj, i svogde gde je potrebno da se bilo šta overava, ali se našao neki "sreski načelnik" da on to ne dozvoli. I njega ne zanima što je to validan pečat te firme, ne zanima ga što je obaveza posedovanja okruglog pečata, a i to je bilo samo za virmane, ukinuta još za vreme Slobe Miloševića. On čovek u svojoj glavi živi u 1945-oj godini i umišlja da je nekakav partijski sekretar u lokalnom sekretarijatu nekakvog narodnog odbora, u najmanju ruku.
Zove me čovek da pita šta da radi, a ja poludim, i nisam štedeo na psovkama i ismevanju te budalčine, pa sam na kraju rekao čoveku da ga zatera u majčinu i ode pravac u republički MUP da podnese žalbu na idiotizam i maltretiranje od strane tog načelnika. Posle me zove taj čovek da mi javi da je dobio tablice, a da je, pošto je uključio interfon na telefonu, načelnik sve čuo šta sam rekao. Kaže da je pozeleneo od besa, ali da je na pretnju ovoga da će ići u Beograd da se žali ipak dao nalog da mu se izdaju tablice.
Ima još sijaset idiotskih slučajeva i primera izigravanja države u državi i stvaranja svojih privatnih pravila u državnoj službi pšoput MUP-a, a koja su najčešće protivzakonita i neustavna. Ali, kome da se žališ? Dačiću??? hahahahah... Bolje upravi vodovoda... Naravno, kada bi čovek imao dovoljno vremena i živaca da se potera sa idiotima, onda bi dokazao da je u pravu, ali to zahteva mnogo zaebancije, a i kada dokažeš da si u pravu, tom glavonji ništa neće da fali, on će i dalje da ostane u svojoj fotelji, jer se oni ne biraju na ta mesta po stručnosti, nego po servilnosti gazdama i političkoj podobnosti. Sve što možeš da izvučeš je da ti odustanu od tih zahteva i registruju auto, a maltretiranje niko neće da ti nadoknadi.
Inače, za one koji su spremni za avanturu tipa "ćeraćemo se mi još" postupak je sledeći:
Prvo napišete žalbu odelenju tog SUP-a za Upravni postupak. Pa, kada vam donesu negativno rešenje, onda se žalite odelenju za upravni postupak u republičkom MUP-u. Oni će verovatno isto da vas odšmirglaju ili će vratiti postupak na prvostepenu komisiju. Ovi će opet da potvrde svoju raniju odluku, pa vi opet morate da se žalite drugostepenoj. Dobro vodite računa o rokovima za žalbe, jer ako vam istekne rok (obično je to 15 dana), sve da vam je i osnovana žalba bićete odbijeni.
E, kada ispucate oba kruga prvostepenih i drugostepenih upravnih postupaka, tek tada imate pravo da podnesete tužbu Upravnom sudu. Ako pokušate da preskočite upravne postupke, Upravni sud će vam odbaciti tužbu ne ulazeći u to šta u njoj piše, jer niste ispoštovali proceduru.
Ono što uglavnom možete očekivati jeste da vam drugostepena upravna komisija neće na vreme odgovoriti ili neće odgovoriti uopšte. Tu onda imate dve varijante kako da postupite. Prva je da sačekate zakonski rok, a to je kada sam poslednji put se upuštao u mačevanje sa državom bio 2 meseca od dana prijema žalbe, i da ih tužite Upravnom sudu bez drugostepenog rešenja ili odluke, zbog ćutanja administracije, a druga varijanta je, i ja je savetujem, da drugostepenoj komisiji, a možete i prvostepenoj ako vam ne odgovaraju u zakonskom roku, pošaljete tzv. urgenciju. Urgencija je jedan vrlo kratak tekst u kome se vi pozivate na predmet koji ste ranije podneli i na vreme koje je predviđeno zakonom isteklo, te ih obaveštavate da ćete ukoliko vam ne odgovore na žalbu u određenom roku (običaj je da se stavlja 5 dana), bilo rešenjem ili odlukom, da ih tužite Upravnom sudu. Tada obično odmah po prijemu urgencije uzmu u razmatranje predmet i donesu odluku ili rešenje po vašoj žalbi. Ukoliko pak ni nakon urgencije ne odreaguju, to vam je samo argument više na Upravnom sudu, i ima da ih bukvalno sameljete tamo. Samo, koliko se to isplati nekome ko nije dokon ili ozbiljno oštećen.
Inače, treba da znate da Upravni sud neće doneti ujedno i odluku, odnosno presudu o nadoknadi eventualno nastale štete zbog postupanja službenih lica. Za tako nešto ćete se morati obratiti redovnom sudu u privatnoj parnici, a oslanjajući se na presudu Upravnog suda. Sve što možete dobiti od obeštećenja na Upravnom sudu jeste nadoknada sudskih troškova koje ste imali u tom postupku.
Eto, pa sa srećom!
