Po popisima 1910. je bilo ukupno oko 4,5 milijuna Srba i oko 3 milijuna Hrvata. Dovoljno je da pogledaš kako su Srbi pisali još u 19.st. i kako Hrvati u 14.st. da vidiš da današnji srpski nema veze sa Srbima od ranije i da je identičan hrvatskom.
Могао си нам за пример поставити ону песму на глагољици са преводом из двадесетог столећа као увид у те тврдње.
Па што не помогоште оном јадном Талијану да се не мучи при записивању песме избеглих Срба из Смедерева?
Толико се јадан намучио а могао се обратити било којем хрватском фратру да му то запише.
Orauias natgradum smereuo nit core
nichiasce snime gouorithi nego Jamco
goiuoda gouorasce istmize molimtise
orle sidi maolonisce dastobogme
progouoru bigomte bratta zimaiu
pogi dosmederesche dasmole slauono
mo despostu damosposti istamice
smederesche Jacomi bopomoste
Jslaui dispot pusti Jsmederesche
tamice Jatechui napitati seruene
creucze turesche bellocatela vitesco
cha.
Реч је о најстаријој записаној српској народној песми. Записао ју је Рођери де Пачијенца у градићу Ђоја дел Коле, који се налази између Барија и Таранта, 1. јуна 1492. године, и она гласи овако:
“Орао се вијаше над градом Смедеревом.
Ниткоре не ћаше с њиме говорити,
Него Јанко војвода говораше из тамнице:
”Молим ти се, орле, сиди мало ниже
(Сиди мало ниже) да с тобоме проговору.
Богом те брата јимају, пођи до смедеревске господе
Да с’ моле славному деспоту да м’ отпусти
(Да м’ отпусти) из тамнице смедеревске.
И ако ми Бог поможе и славни деспот пусти
из тамнице смедеревске,
Ја те ћу напитати чрвене крвце турешке,
Белога тела витешкога.”
Ево ти примера српског језика са краја петнаестог века.
Хајде ти сада дај те хрватске записе из четрнаестог.
