Усвојена срамна резолуција о Сребреници; У збиру више гласова против и уздржаних него "за"

Da li je Srbija učesnik rata u BiH i u genocidu u Srebrenici?

  • Da.

    glasova: 4 33,3%

  • Ne.

    glasova: 8 66,7%
  • Ukupno glasova
    12
dulesrbenda:
Tačno! Izdajnici će uvek naći način da pljuna na onog ko se bori za Srbiju!
Kliknite za proširenje...

Nije pitanje odbrane, već da se jednom konačno jasno kaže ko je kriv za celu priču od izdajnika koji su radili za nemačku službi i napravili "katinsku šumu 2" da bi nam sada najgenocidnija država dokazivala svoju nadmoć
 
Povjesnitchar:
Ja tebi čestitam da si i Zvanicno postao pripadnik genocidnog naroda.

Pricaj mi kakav je osecaj?
Kliknite za proširenje...
До јаја. Много бољи од осећаја жртве геноцида.
Поготово кад знаш да је лажњак и кад си учинио све да заштитиш
цивилно становништво змијског гнезда кољача и убица нејачи.
 
Kćerka Direktora Cirkusa:
Samo je štetu donio Srbiji. Lažima, ismijavanjem žrtava, negiranjem zločina
Kliknite za proširenje...
Jedina koja ovde laže 24/7 si ti, Fato.
Gde je ismejavao žrtve?
Gde je negirao zločin u Srebrenici?

Zaslepljena si mržnjom prema Srbima, ionako ne znaš baš puno,
još kad zapeniš, ništa smisleno ne možeš da napišeš.
Idi popij kahvu sa Suadom, smiri malo živce... :mazi:
 
psmaniac:
До јаја. Много бољи од осећаја жртве геноцида.
Поготово кад знаш да је лажњак и кад си учинио све да заштитиш
цивилно становништво змијског гнезда кољача и убица нејачи.
Kliknite za proširenje...
takoe, a evo sta je prethodilo

УСКОК​

14 Mei 2022 ·

МАСАКР НАД СРБИМА У СРЕБРЕНИЦИ

Прошло је 30 тужних година од стравичних мајских злочина над сребреничким Србима. Муслимански екстремисти су 15. маја 1992. године извршили организоване нападе на околна српска села, брутално убијајући недужне цивиле, углавном старије и непокретне. Жртве су осакаћене, ритуално убијане и живе спаљиване. Била је то права „жива ломача“, како често истичу мјештани подрињских села. Грађани Сребренице се са тугом и болом присјећају трагичних мајских дана 1992. године када су почињени неки од најстрашнијих злочина над српским становништвом. Након што су на Ђурђевдан, 6. маја 1992. године, спалили српско село Гниону и поклали шест стараца, напали српски дио села Бљечева и извршили масакр у Зеленом Јадру, муслимански војници су наставили са сатирањем невиних српских цивила. Засједе, злостављања, убиства... постала су свакодневица. Живот Србима у Сребреници више није био могућ нити сигуран.
Након „крвавог Ђурђевдана“ почиње масовни егзодус и насилни прогон српског становништва са подручја Сребренице. Безбројне колоне српских избјеглица покушавале су да нађу спас од зла које је окупирало њихов град. Ни прогон није могао да прође безболно, па су муслиманске жене и дјеца каменовале возила, аутобусе и вагоне са српским избјеглицама, подсјећају прежјивели.

Након што су остварили своје планове, муслимански екстремисти су отишли корак даље и почели да пале српска села и убијају оне који су остали.

Дан 15. мај 1992. године остаће заувијек уписан црним словима у срамну историју Босне и Херцеговине као још један дан када су муслимани из Сребренице показали своје право лице... Убијена су 22 цивила – углавном жене и старци. Једина кривица ових невиних људи била је што су се другачије звали. Већина жртава је спаљена жива у својим кућама, а остали су брутално мучени и буквално масакрирани. Пред зору 15. маја 1992. године наоружане муслиманске снаге напале су српска села Међе, Осредак, Виогор и Ораховицу у општини Сребреница, извршивши тежак масакр. У данима прије напада у више наврата вођени су неуспјешни разговори са муслиманским представницима о мирном суживоту. Муслиманске преговараче, представнике мјештана из околних села, најчешће су предводили милиционери Хакија Мехољић и Насер Орић.

Када се Србима учинило да је договор постигнут, муслимани су изненада напали и заузели поменута српска насеља. У нападу су учествовали добро наоружани припадници тзв. "Армије БиХ" регрутовани у околним муслиманским насељима Сребренице. У засеоцима Чумовићи и Ровићи, 35 мјештана српске националности ухапшено је на превару и одведено у логор „Пилићарник” у злогласним Поточарима, гдје су даноноћно тучени, злостављани и мучени. Међу затвореницима је било много жена и дјеце, чак и једна трудница. У тим логорима су силоване двије дјевојке.

Све што је било српско у поменутим селима и засеоцима, почев од имовине: намјештај, бијела техника и стока, темељно је опљачкано а затим је спаљено и уништено преко 200 српских кућа и још више других објеката. Старије и непокретне српске цивиле живе су спаљивали у својим кућама. Муслимански војници су убијали а муслиманске жене су пљачкале и често спаљивале.
Село Виогор, насељено Србима, напали су 15. маја 1992. године припадници муслиманских ТО Сућеска, ТО Сребреница и ТО Поточари под командом злочинаца Насера Орића и Зулфе Турсуновића. Том приликом је село спаљено и уништено, а имовина опљачкана. Након напада на Виогор убијени су цивили Стоја Васић (84) и Драго Јовановић (64). Према свједочењу њеног сина Слободана, Стоја је била непокретна и није могла да побјегне из села, па је остала у својој кући гдје су је злостављали муслимански екстремисти и живу запалили. Због болести ни Драго Јовановић није успио да побјегне из села, па је, према ријечима свједока Миладина Ристановића, остао у својој кући гдје је мучки убијен, а његови посмртни остаци још нису пронађени. Мира Васић, ћерка убијеног Драге Јовановића, је у свом свједочењу рекла да су у априлу 1992. године, а и раније, почеле провокације појединих комшија муслимана из сусједних села Сућеске и Бајрамовића, које су се огледале у свакодневним заустављањима аутобуса и претресању путника од стране људи који су носили црне капе на глави. Због наведених догађаја, Мира је 1. априла 1992. године напустила Виогор и отишла са дјететом у Србију, у Зрењанин. Тог 15.05.1992. године муслимани су напали село. Мирина мајка је некако успјела да побјегне током напада и она јој је лично рекла да је одмах почела да бјежи чим је чула пуцњаву, док је Мирин отац у вријеме напада био у штали гдје је и убијен.
Тијело Обрада Васића (38), који је нестао током напада муслиманске ТО Сребренице на село Бојна код Сребренице, још није пронађено. Село је почетком маја уништено, а становништво протјерано. Супруга несталог Обрада рекла је да је након ослобођења Сребренице у кући Насера Орића пронађена свеска у којој је нечитким рукописом записано да је код релеја у Сребреници убијен цивил Васић Обрад. Том приликом пронађен је и папир на којем је описан начин на који је убијен Мирко Марковић из Сребренице и Јела је папир предала његовом сину а свеску је предала једном од српских припадника сребреничке полиције. Она напомиње да је нестанак њеног супруга оставио велике психичке проблеме њиховим ћеркама, које су тада имале 4 и 5 година, као и Обрадовом сину Здравку из првог брака, чија је мајка умрла прије рата, а који је изгубио оца овом приликом. Поред мужа, Јела је у овом рату изгубила доста рођака, а у селу Подравњу у нападу муслиманске војске страдали су њена сестра и зет као и њихово двоје дјеце.
У селу Сјемово муслимански војници су звјерски убили непокретног старца Милоша Зекића (80), који је након убиства запаљен у својој кући, а село је спаљено и уништено. И село Осредак, насељено искључиво Србима, 15. маја је попаљено. Мјештани тог села су претходног дана протјерани, остао је само Секула Ристановић (87), инвалид, непокретан. Приликом упада муслиманских припадника ТО Сребренице у село, старац је пронађен, а потом убијен и запаљен у својој кући. Постоје озбиљне индиције да је Насер Орић све ово лично надзирао. Према свједочењу Секулиног сина Миладина, он је неколико пута обилазио свог оца прије него што су муслиманске јединице ТО Сребреница и ТО Сућеска ушле у Осредак, још док му је отац био у изолацији у селу Чумавићи. " - Селим Ахметовић из Борковића ми је рекао да су након паљења села Сјемово, Баре, Росуље и Ровићи припадници исте ТО запалити и Осредак 15. маја. Замолио сам Селима да каже Насеру Орићу да не пали село јер је мој непокретни отац остао у кући. Сутрадан су ме, на моју молбу петорица муслиманских војника ТО Сребренице одвела у село али сам затекао кућу у пламену. Посмртне остатке оца сам пронашао тек касније, јер су ме одмах вратили у изолацију у Чумавиће“, свједочи Миладин Ристановић.
Истог мјесеца нападнути су и Чичевци, српско село у општини Сребреница, а том приликом су на најокрутнији начин убијени цивили Даница Новаковић (80), њен дјевер Милош Новаковић и њихове комшије Манојло Танасијевић и Миленко Танасијевић. Према ријечима Даничиног сина, тијело старог Милоша пронађено је без главе а он није напуштао село јер је био скоро непокретан. Након ослобођења Сребренице у јулу 1995. године, њен син Иван се вратио у село, гдје је пронашао тијело своје мајке, која је убијена ватреним оружјем. Сахрањена је на ливади у засеоку Биљег, а нешто касније тијело је ексхумирано и поново је сахрањена у породичној гробници. Истовремено, муслиманске јединице ТО Сребренице које су предводили Хакија Мехољић и Неџад Бектић, командант Крагљиводске бригаде "3. мај" (и члан штаба свих оружаних снага у Сребреници), напале су српско село Међе. И то село је спаљено, а у селу је убијено седам цивила, међу њима Војислав Ђурић (73) и његов син Новак (47), глухонијема и ментално заостала особа, док је у засеоку Карно звјерски убијена домаћица Петрија Андрић (60) највјероватније хладним оружјем, ножем или мачетом. Према свједочењу преживјелих рањених мјештана, након упада Мехољићеве и Бектићеве јединице у тај заселак, заробљени су цивили Милојко Гагић (52) и Радивоје Суботић који су били мучени и на крају убијени. Десетак мјештана одведено је из села у Сребреницу: преживјели су свједочили да су сви били мучени, а неки убијени. Мехољићеви и Бектићеви војници су неколико дана касније запалили село Радошевиће и том приликом је убијен и запаљен у својој кући старац Алекса Перић. Нешто раније војници Орићевих и Турсуновићевих јединица поново су се „прославили”: чекали су да се дио прогнаних Ораховичана врати у село, а затим напали и то село те га потпуно спалили. У том немилосрдном нападу погинуо је слабовиди старац Радојко Петровић, који је претходно био подвргнут стравичној тортури. Мјештанин Карног, Миленко Суботић, испричао је прије неколико година медијима да су припадници муслиманских снага током напада и упада у село заробили његовог брата Радивоја и послије вишедневне тортуре убили га и закопали у њиву у близини села. -Приликом ексхумације и преноса његових посмртних остатака утврђено је да су му руке биле везане жицом и поломљене ноге, руке, ребра и лобања, као и код Милојка Гагића, који је истог дана заробљен, али је убијен и сахрањен у селу Клотјевац. Тијело је ексхумирано и сахрањено на породичном гробљу, рекао је Суботић.

У "сребренички Аушвиц", један од најозлоглашенијих муслиманских логора у Подрињу, доведена је Српкиња Љубица Гагић (42), коју су муслимански војници даноноћно мучили и злостављали. Њен муж је такође заробљен у својој кући, мучен и премлаћиван данима и на крају звјерски убијен. Несрећна Љубица прошла је сва страдања сребреничких логора. Орићеви војници су је мучили, злостављали и сваком муком понижавали. Љубица је преломила и између злочиначког иживљавања и смрти одабрала је одлазак са овог свијета - попила је есенцију и тако извршила самоубиство јер није могла више да издржи страшна злостављања од стране Орићевих кољача од којих је најгори био џелат Зулфо Турсуновић, један од муслиманских старјешина, о којем је писао и Глас Српске 2008. године. Љубица је умрла мученичком смрћу 7. јула 1992. године у најтежим мукама у сребреничком затвору. Свједочила је стравичним мучењима која су преживљавале друге жене и дјевојке српске националности а нико није избјегао „нож“ зликоваца и кабадахија. Сваки дан из логора су одјекивали јауци, врисци, кукњаве... Муслимански стражари су све редом тукли и исмијавали цивиле... да ли је жена, дијете или мушкарац, њима је било свеједно !
Ко зна каквим су је мучењима мучили ... и шта су јој све радили ... Само је она знала како су је мучили. Из ње није изашла ни ријеч. Ко зна какву је тајну понијела са собом на небо, „свједочила је њена рођака и сапатница у логору Даница Гагић, у књизи „Крици и опомене” Љиљане Булатовић-Медић, наше истакнуте књижевнице из Београда.
Трећом књигом из едиције „Права Сребреница“ храбра и поштена Љиљана Булатовић-Медић дала је вриједан допринос утврђивању пуне истине о мучеништву Срба у Сребреници. Даница Гагић је испричала да јој је Љубица у повјерењу рекла да неће бити жива предата муслиманским војницима да је муче и силују као друге дјевојке, те да је за сваки случај припремила есенцију.

Упркос бројним доказима и изјавама свједока, за ове стравичне масакре још нико није одговарао. И данас злочинци слободно шетају а државни органи ћуте и штите починиоце, а све са једним циљем – да злочини над Србима у Сребреници остану непроцесуирани. Свима је јасно да рат у Сребреници није почео у јулу 1995. године. Много прије тога јула 1995. године почињени су стравични злочини над српским становништвом током којих је спаљено 150 села и заселака и убијено 3 267 људи, међу којима 72 деце. .
 
Zastupnik u Narodnoj skupštini Srbije Zdravko Ponoš tvrdi da je predsjednik Srbije Aleksandar Vučić neutralni glas Hondurasa prilikom glasanja o Rezoluciji o genocidu u Srebrenici u UM-u “platio” 500 hiljada američkih dolara.
Ponoš je u objavi na društvenoj mreži X pitao “šta ovaj režim slavi”?
“Koliko nas košta Vučićevo brisanje nosa nacionalnom zastavom u New Yorku? I to za potrebe lokalnih izbora. Ministar vanjskih poslova Hondurasa zahvaljuje se Vladi Srbije na 500.000 dolara za obnovu bolnice Roatán?! Da li je 500.000 dolara ipak prevelika cijena za uzdržan glas Hondurasa? Kada je Vlada odlučivala o ovoj i ovakvim ‘donacijama’, kao što je i ona nedavno za Ukrajinu? Zašto je to tajna za građane Srbije”, pitao je Ponoš.

U objavi ministra vanjskih poslova Hondurasa stoji da se zahvaljuju Srbiji na donaciji od 500 hiljada dolara za bolnicu.
“Zahvaljujemo u ime Vlade Predsjednice Xiomare Castro i naroda Hondurasa Vladi i narodu Srbije te Ambasadi Srbije u Meksiku.
 
I



Jel ovo moguće




GOYoqrKWoAAG1be.jpg
 
1. Odlučuje da 11. jul proglasi za Međunarodni dan promišljanja i sećanja na genocid u Srebrenici 1995. i da se obeležava svake godine;

2. Osuđuje bez rezerve svako poricanje genocida u Srebrenici kao istorijskog događaja i poziva države članice da čuvaju utvrđene činjenice, uključujući i kroz svoje obrazovne sisteme, razvijanjem odgovarajućih programa, takođe u znak sećanja, u cilju sprečavanja poricanja i pogrešnog tumačenja i pojave genocida u budućnosti;

3. Takođe bez rezerve osuđuje dela koja veličaju osobe pred međunarodnim sudovima osuđene za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid, uključujući i one odgovorne za genocid u Srebrenici;

4. Ističe važnost okončanja procesa pronalaženja i identifikacije preostalih žrtava genocida u Srebrenici i obezbeđivanja dostojanstvene sahrane za njih i poziva na nastavak procesuiranja počinilaca genocida u Srebrenici koji tek treba da se suoče sa pravdom;

5. Poziva sve države da se u potpunosti pridržavaju svojih obaveza prema Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, kako je primenjivo, i međunarodnog običajnog prava o sprečavanju i kažnjavanju genocida, uz dužno poštovanje relevantnih odluka Međunarodnog suda pravde;

6. Zahteva od generalnog sekretara da uspostavi program informisanja pod nazivom „Genocid u Srebrenici i Ujedinjene nacije“, započinjući aktivnosti na pripremama za obeležavanje 30. godišnjice, 2025. godine, i dalje traži od generalnog sekretara da na ovu rezoluciju skrene pažnju svih država članica, organizacija iz sistema UN i organizacija civilnog društva radi odgovarajućeg poštovanja;

7. Poziva sve države članice, organizacije sistema Ujedinjenih nacija, druge međunarodne i regionalne organizacije i civilno društvo, uključujući nevladine organizacije, akademske institucije i druge relevantne zainteresovane strane da obeležavaju Međunarodni dan, uključujući posebne komemoracije i aktivnosti u znak sećanja i u čast žrtvama genocida 1995. godine u Srebrenici, kao i odgovarajuću edukaciju i aktivnosti podizanja svesti javnosti.


Ovo se odnosi na Ratka Mladića, Željka Ražnatovića Arkana.............
 

Потпредседник Владе Вулин разговарао са министром толеранције и коегзистенције Уједињених Арапских Емирата​

677z381_Tan2024-05-2613253565_6.jpg

(FOTO TANJUG/ STR)

Потпредседник Владе Републике Србије Александар Вулин који се налази у званичној посети Уједињеним Арапским Емиратима, састао се данас са шеиком Нахјаном бин Мубараком Ал Нахјаном, министром толеранције и коегзистенције Уједињених Арапских Емирата.
Вулин је током разговора изразио дубоку захвалност шеику бин Заједу који добро разуме позиције Србије и српског народа и истакао да је лидер Уједињених Арапских Емирата шеик Мухамед бин Зајед Ал Нахјан истински пријатељ Србије.
Потпредседник Владе Републике Србије Александар Вулин истакао је да Република Србија на челу са председником Вучићем високо цени и вреднује континуиране пријатељске потезе Уједињених Арапских Емирата.

Потпредседник Владе Србије Александар Вулин и шеик Нахјан бин Мубарак Ал Нахјан сагласни су да су билатерални односи Србије и Уједињених Арапских Емирата на највишем нивоу, чему доприноси и лично пријатељство двојице лидера Александра Вучића и шеика Мухамеда бин Заједа Ал Нахјана. Саговорници су истакли да се пријатељство и партнерство Србије и Уједињених Арапских Емирата заснива на разумевању, међусобном уважавању и поштовању, те да ће и у будућем периоду Србија и Уједињени Арапски Емирати наставити да се заједнички боре за успостављање глобалног мира и стабилности.
Министар толеранције и коегзистенције шеик Нахјан бин Мубарак Ал Нахјан истакао је да две земље повезује стратешко партнерство и пријатељство, те да ће Уједињени Арапски Емирати наставити да улажу у многобројне инфраструктурне пројекте у Србији.

Потпредседник Владе Републике Србије Александар Вулин захвалио је шеику Нахјану бин Мубараку Ал Нахјану на личним напорима и залагању за успостављање мира и стабилности на простору Косова и Метохије.

Потпредседник Владе Србије Александар Вулин упутио је позив шеику Нахјану бин Мубараку Ал Нахјану, који је био комесар Светске изложбе "Expo 2020 Дубаи", да у скоријем периоду посети српску престоницу, и пружи своја драгоцена знања и искуства по питању организовања Специјализоване изложбе "Expo 2027 Београд".
Шеик Нахјан бин Мубарак Ал Нахјан прихватио је љубазни позив да посети нашу државу, истакавши да Србија организацијом изложбе "Expo 2027 Београд" постаје део велике глобалне иницијативе за одрживи технолошки и економски успон.
Шеик Нахјан бин Мубарак Ал Нахјан разговарао је са потпредседником Владе Србије Александром Вулином у својој резиденцији, изразивши велико поштовање према Републици Србији.
 

Хаџифејзовић о дебаклу резолуције о Сребреници: Месецима лобирали и једва убедили 46 земаља (видео)​


Они који Србији не мисле добро очекивали су далеко већу подршку, па су сада разочарани.
677z381_Screenshot_2-66530e57a102d.png

Принтскрин

Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је резолуцију о Сребреници којом се 11. јул проглашава Међународним даном промишљања и сећања на "геноцид" у Сребреници 1995. и који би требало да се обележава сваке године.
Резолуција је усвојена са 84 гласа за, 19 против и 68 уздржаних.
Резолуција о Сребреници усвојена је са 84 гласа за, од 193 држава чланица Уједињених нација, дакле већина земаља чланица УН (109) није подржала резолуцију о Сребреници.
Они који Србији не мисле добро очекивали су далеко већу подршку, па су сада разочарани.
Новинар Сенад Хаџифејзовића узрујано је говорио о дебаклу резолуције о Сребреници у Уједињеним нацијама и краху амбиција њених твораца и спонзора.
Од 193 земље, 109 није било “за”. Какав вам је то успех?! Чиме се Лагумџија хвали - упитао је Хаџифејзовић.
“83 гласа за резолуцију је мало. 19 гласова против је много. 68 држава суздржано - то је превише. 21 држава није гласала - такође превише. Од 193 земље 109 није било за резолуцију, 84 јесте. И какав је то успех? Геноцид у Сребреници, као и у Руанди, тражи консензус, један глас читавог света. И чиме себе хвали Лагумџија? Чак ни велика Америка, Канада, Аустралија, чак ни читава Европска унија, чак ни читава Организација исламских земаља, нису успеле да скупе више од 84 гласа, а Лагумџија се хвали да је то он. Чак 38 спонзора, и то оних најважнијих, најснажнијих држава, једва је успело да излобира, убеди, и то месецима, још само додатних 46 земаља, а он се хвали”, рекао је Хаџифејзовић у емисији.
 
kiriku1:
Ja ni sebe ne hvalim. Uglavnom govorim o svojim manama i greskama, kajem se, izvinjavam i trazim oprostaj kad vidim da sam pogresio..Sa svojim narodom se identifikujem,pa se ponasam isto kao prema sebi... Toliko je zadojenih nacionalizmom i zabludelih, gordih, ponosnih, samim tim i gresnih. Ne mogu sebe zamisliti da i ja budem deo te nepregledne vecine i da pridodajem povecanju samoljublja i slepila... Tu sam da to ublazim, da nacinim balans i da sledim Hristove reci...
Kliknite za proširenje...

Srpski narod je uz makedonski narod jedini demokratski narod na Balkanu,ako izuzmes vlasti i biorokratiju genralno.Jer vlasti na Balkanu nikada nisu bile demokratske.U Srbiji moze biti autokratska vlast gora nego ikada,ali srbi kao narod ce uvijek biti slobodnog duha i demokratski nastrojeni cak ce primiti kod sebe i one narode koji ih pljuju i sve najruznije govore o njima.Narod je sprski uvijek bio demokratski iako imas podjele,jer sustina demokratije je upravo u tome.Sloboda misljenja je upravo najveca u Srbiji mnogo veca nego u bilo kojoj drugoj zemlji Evrope

Crnogorski,hrvatski i narod Bosne nikada nije bio demoratski narod,oni samo mogu imati formalno vlasti koje masu zastavama demokratije,tamo sloboda misljenja moze skupo da te kosta.Ajde probaj na Cetinju ili Sarajevu kazes javno neki stav ili u vecem drustvu koji se njima ne svidja bas bi se fino proveo,a naglas ce govoriti kako su demokrate


A opet sa druge strane po Beogradu su i crnogorci i hrvati itd i svi mogu da iznesu svoj stav,mogu i na televizijama sa nacionalnom frekvencijom da govore sve najgore o srbima.Meni je to licno odvratno al to govori koliko su srbi demokratski nastrojen narod.Zato cak i oni svi vole da dodju u Beograd
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Обилић
Ama nije "Rezolucija o Srebrenici" već ...
2
Odgovora
45
Pregleda
891
Casual Observer
Casual Observer
Casual Observer
Аида Ћоровић: Резолуција о Сребреници у УН ће окривити Србију и СПЦ за "геноцид"
2
Odgovora
44
Pregleda
990
miso6207
M
Germanissmus
Kolektivni Zapad i rezolucija Generalne Skupštine Ujedinjenih Naroda o genocidu u Srebrenici iz 1995 godine.
Odgovora
5
Pregleda
243
Casual Observer
Casual Observer

Back
Top