Епилог ове фарсе од резолуције очекиван. Било је нереално очекивати другачији. За посљедицу ће имати још загађенији и тако већ загађен амбијент у овој дејтонској долини плача коју зову БиХ гдје ће бошњачке политичке елите почесто посезати за овом резолуцијом када буду генерисале нове и нове кризе. Имаће рефлексије и на односе ових земаља, Срби (они који треба) ће памтити овај пасјалук и подлост и неких земаља екс-југословенског простора и Румуније и Бугарске, примијениће принцип, памти па врати.
Да ли ће имати још неких посљедица, о том потом, биће покушаја и притисака, но видјећемо. Оно што је добро јесте спознаја да је неразумно подвлађивати и имати превише разумијевања за оне задојене србомржњом, а сви који су подржали овај пасјалук јесу.
И наравно да је сврха и ове фарсе око резолуције и овог пасјалука Србима ставити терет кривице и жигосати покољења која долазе за вијек вијекова, и наравно да ће код мислећих Срба учврстити истинољубље, и наравно да ће са презиром одбацити ово силовање и истине и историје и интелекта.
Јер се кроз резолуцију подваљује лажна интерпретација, догађаји у јулу 1995-е познати као сребренички масакр, колико год произвољно тумачили дефиницију геноцида, никако се не могу окарактерисати геноцидом. Војно способни мушкарци муслиманске заједнице су од 13-ог јула 95-е изложени егзекуцијама не због тога шта су и ко су него због тога шта су те војне формације чиниле у претходном периоду.
Јер се кроз резолуцију силује историја. До 11.јула 1995.године јесте окончана бриљантно одраћена операција ВРС "Криваја 95" којом су неутралисани војни ефективи тзв АБиХ, јединице које су претходне три године чиниле покоље по околним српским селима, али до 11.јула 1995.године, није почињен нити један злочин. Нити један. 11.јули не може бити дан сјећања на било шта.
Јер се кеоз резолуцију силује интелект. Недопустиво је и одвратно изабрати догађај за сјећање на простору гдје смо имали много стравичнијих и језивијих стратишта у ХХ вијеку, Јасеновац, Стару Градишку, Јадовно, Гаравице, Стари Брод, Дракулић, истицањем и фокусирање само на догађај из јула 1995-е потискују се и унижавају сва друга стратишта, на што због дуга према тим нашим мученицима немамо право.
