rdeki
Elita
- Poruka
- 17.948
Jel? To je neka mantra ili se da videti negde izmedju redova?
A da ti olaksam, Boris Tadic je daleko od najboljeg lidera, a ako cemo posteno, mrtva trka izmedju Vucka i njega.
-
- Popularno:
- Preminuo general Nebojša Pavković
- Đedović Handanović: Bugarska neće...
- Šta piše u nikad oštrijoj rezoluciji EP...
- Nevakcinisani sedmogodišnjak oboleo od...
- Ozbiljnost situacije u aktuelnoj...
- Zašto se prećutkuje Dan oslobođenja...
- Predsednik DS-a Srđan Milivojević:...
- Разведене жене - веза са њима
- Dirljiv susret Kraljeva i Novog Pazara:...
- Jelena Trivan
Успеси Вучићеве владе
- Začetnik teme eremita
- Datum pokretanja
A da ti olaksam, Boris Tadic je daleko od najboljeg lidera, a ako cemo posteno, mrtva trka izmedju Vucka i njega.
- Poruka
- 22.378
Берекин
Buduća legenda
- Poruka
- 31.015
Хашим ТачиТачи: Либерализација виза за Косово питање сати
03.05.2016.
Косовски председник Хашим Тачи изјавио је у понедељак да је питање сата када ће Косово добити позитивну оцену о испуњености критеријума у процесу визне либерализације и постати чланица УЕФА.
Тачи је током сусрета са председником Фудбалског савеза Фадиљом Вокријем рекао да очекује да ће сутра на састанку УЕФА у Будимпешти, Косово постати чланица Европске фудбалске федерације.
По њему, питање је сати и када ће Косово добити вест о слободном кретању грађана, а кашњење Брисела око укидања виза "било је непотребно," пренео је РТК2.
Према његовим речима, "учлањење у УЕФА и либерализација виза су позитивне ствари" за Косово, које је, како је навео, испунило све обавезе које су препоручене од стране ЕУ.
"Према томе нагласићу да процес либерализације одбројава не дане и недеље него своје последње сате. И то је веома добра вест за Косово. И УЕФА је једна добра вест. То је једно ново поглавље за Косово", казао је Тачи.
Косовски министар европских интеграција Беким Чолаку је на Фејсбук профилу написао да ће ова недеља бити кључна за "историјска достигнућа Косова и да на томе треба честитати".
"Фајненшел тајмс" је јуче објавио да се очекује да Европска комисија следеће недеље препоручи визну либерализацију за грађане Косова чак иако неколико земаља чланица ЕУ званично није признало Косово.
Косово ће вероватно да се придружи Грузији, Украјини и Турској у подношењу захтева за визну либерализацију, што ће ЕК одобрити следеће недеље, навео је лист позивајући се на добро упућене изворе из ЕК.
Ипак, саме чланице и Европски парламент још увек могу да блокирају такву одлуку, навео је британски лист.
Опширније: http://rs.sputniknews.com/srbija/20160503/1105364916/kosovo-liberalizacija-taci.html#ixzz47a4VDgsf
03.05.2016.
Косовски председник Хашим Тачи изјавио је у понедељак да је питање сата када ће Косово добити позитивну оцену о испуњености критеријума у процесу визне либерализације и постати чланица УЕФА.
Тачи је током сусрета са председником Фудбалског савеза Фадиљом Вокријем рекао да очекује да ће сутра на састанку УЕФА у Будимпешти, Косово постати чланица Европске фудбалске федерације.
По њему, питање је сати и када ће Косово добити вест о слободном кретању грађана, а кашњење Брисела око укидања виза "било је непотребно," пренео је РТК2.
Према његовим речима, "учлањење у УЕФА и либерализација виза су позитивне ствари" за Косово, које је, како је навео, испунило све обавезе које су препоручене од стране ЕУ.
"Према томе нагласићу да процес либерализације одбројава не дане и недеље него своје последње сате. И то је веома добра вест за Косово. И УЕФА је једна добра вест. То је једно ново поглавље за Косово", казао је Тачи.
Косовски министар европских интеграција Беким Чолаку је на Фејсбук профилу написао да ће ова недеља бити кључна за "историјска достигнућа Косова и да на томе треба честитати".
"Фајненшел тајмс" је јуче објавио да се очекује да Европска комисија следеће недеље препоручи визну либерализацију за грађане Косова чак иако неколико земаља чланица ЕУ званично није признало Косово.
Косово ће вероватно да се придружи Грузији, Украјини и Турској у подношењу захтева за визну либерализацију, што ће ЕК одобрити следеће недеље, навео је лист позивајући се на добро упућене изворе из ЕК.
Ипак, саме чланице и Европски парламент још увек могу да блокирају такву одлуку, навео је британски лист.
Опширније: http://rs.sputniknews.com/srbija/20160503/1105364916/kosovo-liberalizacija-taci.html#ixzz47a4VDgsf
zlatko01
Buduća legenda
- Poruka
- 27.420
Najveći uspeh Vučića je taj što i dalje uspešno prodaje demagogiju, patetiku i bajke za malu decu......nije vučko kriv što mu narod veruje i glasa za njegovu stranku, bez obzira u kojoj stranci je u tom trenutku
ScipioAfricanus
Stara legenda
- Poruka
- 93.797
- Poruka
- 22.378
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=05&dd=03&nav_category=12&nav_id=1127025
"Rodoljub Šabić je na svom nalogu na Tviteru objavio poruku koju je primio: "Nastavi da se interesuješ za akciju ljudi pod fantomkama i bićes u prilici da se sretneš sa njima"."
Svaka cast Vucicu.
"Rodoljub Šabić je na svom nalogu na Tviteru objavio poruku koju je primio: "Nastavi da se interesuješ za akciju ljudi pod fantomkama i bićes u prilici da se sretneš sa njima"."
Svaka cast Vucicu.
Берекин
Buduća legenda
- Poruka
- 31.015
Демократија ала Милош Обреновић. Закон= господарева воља, "ко слуша бићу га, а ко не слуша убићу га"!
igi192
Buduća legenda
- Poruka
- 29.885
Uticaj druga Vučića na razvoj oklagija
ednom davno stari stolar Đepeto napravio je drvenog lutka i nazvao ga Pinokio. Drveni lutak je bio čudan lik – imao je drvenu glavu, drvene ruke, drvene noge i okružio se drvenim advokatima u impozantnim količinama.
E sad, kako je Pinokio odrastao tako mu je drveni nos bio sve duži i duži, što je inače normalno za drvene lutke u pubertetu.Đepeto je, međutim, bio ubeđen da Pinokiju raste nos kad god slaže, ali je Pinokio verovao da nos mora da ti raste ako hoćeš da ti paralelno raste rejting.
Stari stolar Đepeto je pomislio da Pinokiju neće pasti na pamet da ikada u životu zatraži još nešto drveno, a onda je on jednog dana poželeo baš to.
- Napravi mi oklagiju i dasku za seckanje mesa – rekao je Pinokio, pa je stolar Đepeto serijski počeo da proizvodi oklagije i daske za seckanje mesa, te je posle nekog vremena postao kooperant kompanije Ikea.
Naravoučenije ove bajke jeste: što ti je drveni nos duži, to će ti biti potrebna veća oklagija.
Dugo je na ledini kraj Bubanj potoka stajao bilbord na kome je pisalo: “Ikea. Uskoro ovde”. Od četvrtka će na istom mestu stajati bilbord: “Oklagija. Uskoro ovde”. A nešto dalje bilbord: “Daska za seckanje mesa. Uskoro ovde”. U sredini će, valjda, stajati centralni bilbord na kome će pisati. “On je već bio ovde”.
Premijer Srbije, naime, pojavio se u četvrtak na ledini kraj Bubanj potoka da postavi kamen temeljac za Ikeu, poznatu fabriku oklagija iz Švedske. U pitanju je firma koja svoje tržne centre u Srbiji otvara uoči svakih izbora već 25 godina, tako da je do sada otvoreno čak nula velikih Ikea centara.
Postoji proročanstvo Tarabića da će cela Srbija jednog dana biti zaposlena u Ikei. Pekari će praviti kifle za Ikeu, kasapi će praviti čvarke za Ikeu, dermatovenerolozi će otvarati ordinacije za Ikeu, glumci će glumiti za Ikeu, pevači će pevati za Ikeu, kamenoresci će praviti kamene temeljce za Ikeu, a piloti leteti Ikeom na intekontinentalnim linijama.
Tarabići će, pak, praviti tarabe za Ikeu.
Pola srpskog naroda misli da je pojava Ikee u Srbiji ravna ukazanju Isusa Hrista na livadi kraj Bubanj potoka. A druga polovina da je pojava Ikee ravna ukazanju Aleksandra Vučića na livadi kraj Bubanj potoka sa lopatom.
U Demokratskoj stranci, opet, smatraju da su baš oni pravni naslednici Ikee, jer je ova eminentna fabrika oklagija iz Švedske za svoj logo izabrala boje na koje autorska prava odavno ima samo DS i niko drugi.
Ta žuto-plava nijansa Ikeinog logoa zbunila je na prvi pogled i premijera, jer ko je lud da usred predizborne kampanje postavi kamen temeljac za Opštinski odbor Demokratske stranke iz Stokholma, na šta očigledno liči Ikein zaštitni znak.
- Alo, Stefanoviću! Kaži mi, majke ti, kakve veze ova švedska fabrika oklagija ima sa Pajtićem? - telefonirao je premijer sa lica mesta ministru policije, posmatrajuži zlokobni žuto-plavi natpis Ikea iznad svoje glave.
Ni ministru policije, a ni Draganu J. Vučićeviću nije bilo jasno kako to da posle Žutog Bujketa, Žute Olje, Žute Ose, Žute Dunje, Žutih Ljudi, Žute Minute i Žute Štampe, Srbiju zadesi i Žuta Ikea baš u ovom historijskom trenutku.
Onda je premijer rešio da se pravi mrtav hladan, te je dohvatio lopatu i prema izveštaju medija rekao: “Baš mi dobro stoji lopata”, ali mu je onda neko rekao da mu od lopate mnogo bolje stoji oklagija. I to iz iskustva.
Žene oklagiju obično koriste da po stanu jure muževe koji su se kasno vratili iz kafane, dok je premijer jednom prilikom primećen kako sa oklagijom juri ministre koji su zakasnili na sednicu Vlade. Ali se niko od njih nije naljutio, već su mu svi posle opaučivanja oklagijom po glavi, mazno rekli: “Što vam dobro stoji ta oklagija! Gde ste je kupili?”
I posle toga je premijer naložio da počne serijska proizvodnja oklagija u Ćupriji, gradu za koji je Zoran Babić ubeđen da se u njemu dešava radnja romana “Na Drini ćuprija”.
Pa je premijer svečano rekao da će odmah po otvaranju tržnog centra Ikea kod Bubanj potoka lično posetiti objekat i pazariti oklagiju, kao i dasku za seckanje mesa, pošto se ti sofisticiranii izumi svetske IT industrije trenutno proizvode u Andrićevoj Ćupriji. I traženi su na međunarodnom tržištu skoro ko pegle na ugalj.
Uoči prethodnih izbora, doduše, premijer je tvrdio da će u Srbiji nići fabrika čipova i pogon za proizvodnju srpskog “mercedesa”, ali je u međuvremenu shvatio da prosečan glasač nema pojma šta je čip, ali je zato odlično upoznat sa važnošću oklagija i dasaka za seckanje mesa u životu svakog građanina. Što će reći: kad nemaš čipove, dobra je i oklagija.
Put od srpskog “mercedesa” do srpske oklagije veoma je kratak, jelte, pa se već može rekonstruisati prva poseta premijera tržnom centru Ikea u potrazi za originalnim ćuprijskim oklagijama.
- Izvinite, gde vam stoje oklagije? – možete zamisliti premijera kako se gura među narodom koji je došao da pazari jeftin Ikein kredenac i još jeftiniji Ikein bračni krevet na sprat.
- Oklagije!!! - uzviknuće zapanjeni prodavac na tečnom švedskom: “Aman, bre, čoveče, danas sam prodao 123 spavaće sobe, 156 kuhinja i 890 polica za biblioteku, ali mi niko nije tražio oklagiju. Šta je to u stvari?”
- To vam je ona motka za razvlačenje pite i kiflica! - objasniće mu premijer.
- Motka za razvalečnje pita i kiflica?! Što, čoveče, ne odeš u pekaru, jeftinije će ti ispadne... - nastaviće nervozni prodavac na švedskom.
- Ali, mladiću, te oklagije su srpski proizvod! - reći će premijer ponosno, ne računajući da u tržnom centru gde ima 10.000 raznih artikala, možeš delovati sumnjivo ako od svih tih artikala tražiš jedini koji je naše gore list i odavno je izašao iz upotrebe. Srpsku oklagiju.
- Dobro, u redu. Ako nemate oklagije, imate li bar srpske daske za seckanje mesa? - poentiraće Vučić.
- Srpske daske za seckanje mesa!? Pa vi, čoveče, niste normalni! - tek tad će se šokirato prodavac.
- Šta će vam ta daska? - nastaviće prodavac s nevericom.
- Pa, znate, fali mi ta daska – kazaće premijer.
- Dobro, vidim ja da vam fali neka daska, ali mi te daske koje vama fale trenutno nemamo – reći će na kraju prodavac i besno zalupiti vrata od Ikeinog ormana.
A premijer će u sebi pomisliti: “Znao sam još onda da ova Ikea ima neke veze sa žutima. Neljubazni su do zla boga!”
I tako, kao što su u vreme Josipa Broza po fakultetima pisali doktorate “Uticaj druga Tita na razvoj crne metalurgije u nas”, izgleda će ovih dana masovno početi da pišu doktorate: “Uticaj druga Vučića na razvoj oklagija”
DRAŽA PETROVIĆ
ednom davno stari stolar Đepeto napravio je drvenog lutka i nazvao ga Pinokio. Drveni lutak je bio čudan lik – imao je drvenu glavu, drvene ruke, drvene noge i okružio se drvenim advokatima u impozantnim količinama.
E sad, kako je Pinokio odrastao tako mu je drveni nos bio sve duži i duži, što je inače normalno za drvene lutke u pubertetu.Đepeto je, međutim, bio ubeđen da Pinokiju raste nos kad god slaže, ali je Pinokio verovao da nos mora da ti raste ako hoćeš da ti paralelno raste rejting.
Stari stolar Đepeto je pomislio da Pinokiju neće pasti na pamet da ikada u životu zatraži još nešto drveno, a onda je on jednog dana poželeo baš to.
- Napravi mi oklagiju i dasku za seckanje mesa – rekao je Pinokio, pa je stolar Đepeto serijski počeo da proizvodi oklagije i daske za seckanje mesa, te je posle nekog vremena postao kooperant kompanije Ikea.
Naravoučenije ove bajke jeste: što ti je drveni nos duži, to će ti biti potrebna veća oklagija.
Dugo je na ledini kraj Bubanj potoka stajao bilbord na kome je pisalo: “Ikea. Uskoro ovde”. Od četvrtka će na istom mestu stajati bilbord: “Oklagija. Uskoro ovde”. A nešto dalje bilbord: “Daska za seckanje mesa. Uskoro ovde”. U sredini će, valjda, stajati centralni bilbord na kome će pisati. “On je već bio ovde”.
Premijer Srbije, naime, pojavio se u četvrtak na ledini kraj Bubanj potoka da postavi kamen temeljac za Ikeu, poznatu fabriku oklagija iz Švedske. U pitanju je firma koja svoje tržne centre u Srbiji otvara uoči svakih izbora već 25 godina, tako da je do sada otvoreno čak nula velikih Ikea centara.
Postoji proročanstvo Tarabića da će cela Srbija jednog dana biti zaposlena u Ikei. Pekari će praviti kifle za Ikeu, kasapi će praviti čvarke za Ikeu, dermatovenerolozi će otvarati ordinacije za Ikeu, glumci će glumiti za Ikeu, pevači će pevati za Ikeu, kamenoresci će praviti kamene temeljce za Ikeu, a piloti leteti Ikeom na intekontinentalnim linijama.
Tarabići će, pak, praviti tarabe za Ikeu.
Pola srpskog naroda misli da je pojava Ikee u Srbiji ravna ukazanju Isusa Hrista na livadi kraj Bubanj potoka. A druga polovina da je pojava Ikee ravna ukazanju Aleksandra Vučića na livadi kraj Bubanj potoka sa lopatom.
U Demokratskoj stranci, opet, smatraju da su baš oni pravni naslednici Ikee, jer je ova eminentna fabrika oklagija iz Švedske za svoj logo izabrala boje na koje autorska prava odavno ima samo DS i niko drugi.
Ta žuto-plava nijansa Ikeinog logoa zbunila je na prvi pogled i premijera, jer ko je lud da usred predizborne kampanje postavi kamen temeljac za Opštinski odbor Demokratske stranke iz Stokholma, na šta očigledno liči Ikein zaštitni znak.
- Alo, Stefanoviću! Kaži mi, majke ti, kakve veze ova švedska fabrika oklagija ima sa Pajtićem? - telefonirao je premijer sa lica mesta ministru policije, posmatrajuži zlokobni žuto-plavi natpis Ikea iznad svoje glave.
Ni ministru policije, a ni Draganu J. Vučićeviću nije bilo jasno kako to da posle Žutog Bujketa, Žute Olje, Žute Ose, Žute Dunje, Žutih Ljudi, Žute Minute i Žute Štampe, Srbiju zadesi i Žuta Ikea baš u ovom historijskom trenutku.
Onda je premijer rešio da se pravi mrtav hladan, te je dohvatio lopatu i prema izveštaju medija rekao: “Baš mi dobro stoji lopata”, ali mu je onda neko rekao da mu od lopate mnogo bolje stoji oklagija. I to iz iskustva.
Žene oklagiju obično koriste da po stanu jure muževe koji su se kasno vratili iz kafane, dok je premijer jednom prilikom primećen kako sa oklagijom juri ministre koji su zakasnili na sednicu Vlade. Ali se niko od njih nije naljutio, već su mu svi posle opaučivanja oklagijom po glavi, mazno rekli: “Što vam dobro stoji ta oklagija! Gde ste je kupili?”
I posle toga je premijer naložio da počne serijska proizvodnja oklagija u Ćupriji, gradu za koji je Zoran Babić ubeđen da se u njemu dešava radnja romana “Na Drini ćuprija”.
Pa je premijer svečano rekao da će odmah po otvaranju tržnog centra Ikea kod Bubanj potoka lično posetiti objekat i pazariti oklagiju, kao i dasku za seckanje mesa, pošto se ti sofisticiranii izumi svetske IT industrije trenutno proizvode u Andrićevoj Ćupriji. I traženi su na međunarodnom tržištu skoro ko pegle na ugalj.
Uoči prethodnih izbora, doduše, premijer je tvrdio da će u Srbiji nići fabrika čipova i pogon za proizvodnju srpskog “mercedesa”, ali je u međuvremenu shvatio da prosečan glasač nema pojma šta je čip, ali je zato odlično upoznat sa važnošću oklagija i dasaka za seckanje mesa u životu svakog građanina. Što će reći: kad nemaš čipove, dobra je i oklagija.
Put od srpskog “mercedesa” do srpske oklagije veoma je kratak, jelte, pa se već može rekonstruisati prva poseta premijera tržnom centru Ikea u potrazi za originalnim ćuprijskim oklagijama.
- Izvinite, gde vam stoje oklagije? – možete zamisliti premijera kako se gura među narodom koji je došao da pazari jeftin Ikein kredenac i još jeftiniji Ikein bračni krevet na sprat.
- Oklagije!!! - uzviknuće zapanjeni prodavac na tečnom švedskom: “Aman, bre, čoveče, danas sam prodao 123 spavaće sobe, 156 kuhinja i 890 polica za biblioteku, ali mi niko nije tražio oklagiju. Šta je to u stvari?”
- To vam je ona motka za razvlačenje pite i kiflica! - objasniće mu premijer.
- Motka za razvalečnje pita i kiflica?! Što, čoveče, ne odeš u pekaru, jeftinije će ti ispadne... - nastaviće nervozni prodavac na švedskom.
- Ali, mladiću, te oklagije su srpski proizvod! - reći će premijer ponosno, ne računajući da u tržnom centru gde ima 10.000 raznih artikala, možeš delovati sumnjivo ako od svih tih artikala tražiš jedini koji je naše gore list i odavno je izašao iz upotrebe. Srpsku oklagiju.
- Dobro, u redu. Ako nemate oklagije, imate li bar srpske daske za seckanje mesa? - poentiraće Vučić.
- Srpske daske za seckanje mesa!? Pa vi, čoveče, niste normalni! - tek tad će se šokirato prodavac.
- Šta će vam ta daska? - nastaviće prodavac s nevericom.
- Pa, znate, fali mi ta daska – kazaće premijer.
- Dobro, vidim ja da vam fali neka daska, ali mi te daske koje vama fale trenutno nemamo – reći će na kraju prodavac i besno zalupiti vrata od Ikeinog ormana.
A premijer će u sebi pomisliti: “Znao sam još onda da ova Ikea ima neke veze sa žutima. Neljubazni su do zla boga!”
I tako, kao što su u vreme Josipa Broza po fakultetima pisali doktorate “Uticaj druga Tita na razvoj crne metalurgije u nas”, izgleda će ovih dana masovno početi da pišu doktorate: “Uticaj druga Vučića na razvoj oklagija”
DRAŽA PETROVIĆ
Višnja V.
Poznat
- Poruka
- 9.793
eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.177
Хајде да поставим и једну ДОБРУ ВЕСТ:
Modernizacija železnice ISPORUKA: Rusi nam poslali još dva nova voza
Biznis , 03.05.2016.
Srbija kupuje vozove od ruske kompanije „Metrovagonmaš“ zahvaljujući sredstvima ruskog kredita, čija je vrednost 800 miliona dolara.
Zamenik direktora kompanije ruskih železnica „RŽD internešenel“ Mansurbek Sultanov najavio je da će svih 27 novih ruskih vozova s dizel-motorom biti isporučeno Srbiji do početka 2017.
Od njih je 10 već stiglo u našu zemlju, a dve nove dizelke su na tehničkom prijemu u fabrici i očekuje se da će biti u saobraćaju za oko nedelju dana.
- To je u skladu s ugovornim rokom iz Aneksa 5 osnovnog ugovora o realizaciji ruskog kredita - rekao je Sultanov.
On je naveo da je 10 vozova već isporučeno, kao i da će u Srbiji uskoro biti još dva voza, s obzirom na to da su trenutno dve nove dizelke na tehničkom prijemu u fabrici.
Sultanov je naveo da je vrednost nabavke 27 dizel-vozova 100 miliona dolara.
Srbija kupuje te vozove od ruske kompanije „Metrovagonmaš“ zahvaljujući sredstvima ruskog kredita, čija je vrednost 800 miliona dolara.
On je podsetio da je železničko preduzeće „Srbija voz“ nedavno pustilo u saobraćaj novi ruski voz na pruzi Beograd-Vršac i istakao da putnici od tada na toj liniji mnogo više koriste železnički saobraćaj.
Modernizacija železnice ISPORUKA: Rusi nam poslali još dva nova voza
Biznis , 03.05.2016.
Srbija kupuje vozove od ruske kompanije „Metrovagonmaš“ zahvaljujući sredstvima ruskog kredita, čija je vrednost 800 miliona dolara.
Zamenik direktora kompanije ruskih železnica „RŽD internešenel“ Mansurbek Sultanov najavio je da će svih 27 novih ruskih vozova s dizel-motorom biti isporučeno Srbiji do početka 2017.
Od njih je 10 već stiglo u našu zemlju, a dve nove dizelke su na tehničkom prijemu u fabrici i očekuje se da će biti u saobraćaju za oko nedelju dana.
- To je u skladu s ugovornim rokom iz Aneksa 5 osnovnog ugovora o realizaciji ruskog kredita - rekao je Sultanov.
On je naveo da je 10 vozova već isporučeno, kao i da će u Srbiji uskoro biti još dva voza, s obzirom na to da su trenutno dve nove dizelke na tehničkom prijemu u fabrici.
Sultanov je naveo da je vrednost nabavke 27 dizel-vozova 100 miliona dolara.
Srbija kupuje te vozove od ruske kompanije „Metrovagonmaš“ zahvaljujući sredstvima ruskog kredita, čija je vrednost 800 miliona dolara.
On je podsetio da je železničko preduzeće „Srbija voz“ nedavno pustilo u saobraćaj novi ruski voz na pruzi Beograd-Vršac i istakao da putnici od tada na toj liniji mnogo više koriste železnički saobraćaj.
- Poruka
- 6.533
eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.177
Zemljišna politika po meri pojedinaca PRETI IM PROPAST: Mali poljoprivrednici će nestati
Biznis 23:01, 03.05.2016.
Stručnjak za poljoprivredu Đorđe Bugarin smatra da su poljoprivrednici u drugom planu, a u prvom planu državne politike je izdavanje zemljišta u dugoročni zakup nemačkoj kompaniji Tenis.
NOVI SAD - Predsednik udruženja poljoprivrednika Klub 100P plus Vojislav Malešev ocenio je danas da sve vodi ka tome da će mali poljoprivrednici veoma brzo nestati sa poljoprivredne scene u Srbiji.
"Zemlja se daje velikim kompanijama, a poljoprivrednicima se ukidaju subvencije, odnosno direktna davanja. Na sve to, cene naših proizvoda su na višegodišnjem, možda i decenijskom minimumu, rekao je Malešev za Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE).
On je ocenio da je jasno da se zemljišna politika kroji po meri pojedinaca.
Stručnjak za poljoprivredu Đorđe Bugarin smatra da su poljoprivrednici u drugom planu, a u prvom planu državne politike je izdavanje zemljišta u dugoročni zakup nemačkoj kompaniji Tenis.
Prema njegovim rečima, i najveći domaći biznismeni pojaviće se kao investitori, odnosno zakupci državnog zemljišta na dug rok, pa će umnogome povećati površine kojima već gazduju.
"Zahvaljujući zakonu koji je država donela, imamo i u Vojvodini selo kao još gori socijalni slučaj nego što je bilo", rekao je Bugarin.
Predsednica Centralne asocijacije proizvođača mleka Sanja Bugarski kazala je da su farmeri protiv prodaje državne zemlje.
"Zemlja nije moja, ona treba i mojoj deci i niko od nas nema pravo da je proda. Može da upravlja njom, da je iznajmljuje, a mi smo dobri podstanari i vodimo računa o tom resursu. Zašto kvariti nešto što dobro funkcioniše", upitala je Bugarski.
eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.177
И шта каже ВУ... како оно беше - .."ако гласате за СНС имаћете већи стандард, више плате... боримо се за нашу децу........ итд.итд......"
Електронска индустрија Ниш иде у стечај
у Економија 6. маја 2016.
Ниш – Одлуком нишког Привредног суда, на предлог Агенције за приватизацију, покренут је стечај у Електронској индустрији у Нишу. Како стоји у образложењу решења Агенције, стечај се покреће због „недоношења одлуке о моделу и методу приватизације у одређеном законском року“.
У холдингу ЕИ корпорације, међутим, саопштили су да не прихватају ову одлуку, и да ће се на њу жалити. Тврде да у Привредном суду у Нишу није завршен поступак за усвајање предложеног плана реорганизације, о чему Александар Поповић, директор ЕИ холдинга, каже:
„Наше предузеће нема никакве дугове према радницима, већ једино обавезе према држави и државним предузећима, а будући да већ траје поступак за усвајање плана реорганизације, сматрамо да је у интересу читавог друштва да се за ЕИ пронађе модел за опстанак, а не да оде у стечај. Зато смо и одлучили да поднесемо жалбу на одлуку Агенције за приватизацију“, истакао је Поповић.
Електронска индустрија је била један од највећих југословенских привредних гиганата у другој половини 20. века. Имала је у једном тренутку више десетина, можда чак и стотину зависних предузећа, у којима је радило преко 27.000 запослених.
***************
Има још:
Слаткиши Банинија бачени у стечај
Спремају нам санкције и на малине: Измишљају нововирус јагодичастог воћа
[
Електронска индустрија Ниш иде у стечај
у Економија 6. маја 2016.
Ниш – Одлуком нишког Привредног суда, на предлог Агенције за приватизацију, покренут је стечај у Електронској индустрији у Нишу. Како стоји у образложењу решења Агенције, стечај се покреће због „недоношења одлуке о моделу и методу приватизације у одређеном законском року“.
У холдингу ЕИ корпорације, међутим, саопштили су да не прихватају ову одлуку, и да ће се на њу жалити. Тврде да у Привредном суду у Нишу није завршен поступак за усвајање предложеног плана реорганизације, о чему Александар Поповић, директор ЕИ холдинга, каже:
„Наше предузеће нема никакве дугове према радницима, већ једино обавезе према држави и државним предузећима, а будући да већ траје поступак за усвајање плана реорганизације, сматрамо да је у интересу читавог друштва да се за ЕИ пронађе модел за опстанак, а не да оде у стечај. Зато смо и одлучили да поднесемо жалбу на одлуку Агенције за приватизацију“, истакао је Поповић.
Електронска индустрија је била један од највећих југословенских привредних гиганата у другој половини 20. века. Имала је у једном тренутку више десетина, можда чак и стотину зависних предузећа, у којима је радило преко 27.000 запослених.
***************
Има још:
Слаткиши Банинија бачени у стечај
Спремају нам санкције и на малине: Измишљају нововирус јагодичастог воћа
[
Poslednja izmena:
eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.177
Акциони планови за прошлост и будућност
07. мај 2016.
„Транспарентност Србија“ указује да се у првим постизборним данима догодило нешто необично и непримећено, а можда битно. Наиме, како се може закључити са сајта Министарства правде, „техничка“ Влада Србије је на седници од 27. априла 2016. усвојила Акциони план за поглавље 23 европских интеграција, који се односи и на борбу против корупције (текст у прилогу).
У тексту се даље наводи:
– Све што је раније било лоше, почев од прве верзије Акционог плана (на коју смо дали предлоге за допуну сваке од предвиђених активности), преко каснијих верзија (где је само мали део недостатака отклоњен), остало је лоше и сада. Међутим, сада је томе додат и елемент надреалног. Наиме, за многе активности као рок спровођења стоји IV квартал 2015. године или I квартал 2016. године, који су, у моменту усвајања овог документа већ протекли!
– С формалне стране, врло је необично да овај документ усваја Влада у техничком мандату, а да то није учинила док је била у пуном капацитету. Наиме, још у септембру 2015, дакле, пре целих седам месеци, исти овај акциони план је „усаглашен са последњим препорукама“ и „потврђен од стране Европске комисије у Бриселу“. Друга необична ствар јесте то што за разлику од ранијих прилика, када је питање преговора и планова за борбу против корупције служило као прилика за промоцију, овај пут тога уопште није било. Штавише, на сајту Владе, информација о седници за овог поглавље Акционог плана и нема.
07. мај 2016.
„Транспарентност Србија“ указује да се у првим постизборним данима догодило нешто необично и непримећено, а можда битно. Наиме, како се може закључити са сајта Министарства правде, „техничка“ Влада Србије је на седници од 27. априла 2016. усвојила Акциони план за поглавље 23 европских интеграција, који се односи и на борбу против корупције (текст у прилогу).
У тексту се даље наводи:
– Све што је раније било лоше, почев од прве верзије Акционог плана (на коју смо дали предлоге за допуну сваке од предвиђених активности), преко каснијих верзија (где је само мали део недостатака отклоњен), остало је лоше и сада. Међутим, сада је томе додат и елемент надреалног. Наиме, за многе активности као рок спровођења стоји IV квартал 2015. године или I квартал 2016. године, који су, у моменту усвајања овог документа већ протекли!
– С формалне стране, врло је необично да овај документ усваја Влада у техничком мандату, а да то није учинила док је била у пуном капацитету. Наиме, још у септембру 2015, дакле, пре целих седам месеци, исти овај акциони план је „усаглашен са последњим препорукама“ и „потврђен од стране Европске комисије у Бриселу“. Друга необична ствар јесте то што за разлику од ранијих прилика, када је питање преговора и планова за борбу против корупције служило као прилика за промоцију, овај пут тога уопште није било. Штавише, на сајту Владе, информација о седници за овог поглавље Акционог плана и нема.
Višnja V.
Poznat
- Poruka
- 9.793
eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.177
Промоција књиге о трговини органима Срба ОТКАЗАНА због претњи аутору!
Књига норвешког аутора Кнута А. Бро, „Муњевити удар“ о трговини органима отетих Срба са КиМ, забрањена је одмах по изласку из штампе, уз отворене претње по његов живот.
07. мај 2016.
***************
Па добро шта ради Министар МУП..... шта уопште ради Влада Србије ако нису у стању да обезбеде сигурност аутору-писцу књиге ни у сред Београда ???
Књига норвешког аутора Кнута А. Бро, „Муњевити удар“ о трговини органима отетих Срба са КиМ, забрањена је одмах по изласку из штампе, уз отворене претње по његов живот.
07. мај 2016.
***************
Па добро шта ради Министар МУП..... шта уопште ради Влада Србије ако нису у стању да обезбеде сигурност аутору-писцу књиге ни у сред Београда ???
eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.177
U Srbiji 30 banaka, u Kanadi - 7 
S. MORAVČEVIĆ | 08. maj 2016.
Imamo li prevelik bankarski sektor u odnosu na potrebe privrede i građana. Po broju onih koje ovde posluju na prvom smo mestu u regionu. Ekonomisti: Neki će morati da se povuku
Karikatura Gorana Divca
SRBIJA danas ima 30 banaka, što je trostuko manje nego, recimo, pre dvadesetak godina, ali je, ipak, po broju banaka koje ovde posluju na prvom mestu u odnosu na region, a “beži” i znatnom delu Evrope. U Hrvatskoj ih je 27, u Sloveniji 20, a u Crnoj Gori 12. Stručnjaci ukazuju na to da nam 30 banaka nije potrebno i da će se u narednom periodu postepeno smanjivati njihov broj. Uobičajeno je da na milion stanovnika bude jedna banka, što znači da bi kod nas optimalan broj bio od pet do sedam banaka. Toliko, na primer, ima Kanada, a o smanjenju broja banaka ozbiljno razmišlja Beligija, u kojoj trenutno posluje 15 banaka.
Kod nas desetak banaka drži 77 odsto bankarskog tržišta, dok ostale zauzimaju od dva do tri odsto ovog kolača, a pojedine i manje. Podaci o poslovanju bankarskog sektora ukazuju na to da iz godine u godinu gubici banaka rastu, a one, ipak, ostaju na srpskom tržištu. To, naravno, neće potrajati i najverovatnije će se neke povući ili spojiti, u zavisnosti od toga kakva situacija bude na tržištu.
- Koliko je banaka potrebno, govori podatak o profitu koji su ostvarile prošle godine - kaže Branko Živanović, profesor Beogradske bankarske akademije. - Zarada od samo 62 miliona evra ne može se oceniti kao uspeh, imajući u vidu tako veliku infrastrukturu i broj banaka u zemlji. Ono što još više onespokojava jeste činjenica da se broj banaka koje beleže negativan finansijski rezultat približava polovini od ukupnog broja bankarskih institucija u zemlji, a to se, takođe, događa i sa iznosom ukupnog gubitka u poređenju sa iznosom dobiti. Sve ovo ukazuje da je osnovno tržište predimenzionirano, da je broj banaka dupliran, a mreža neracionalna i skupa.
ZAPOSLENI
U DOMAĆEM bankarskom sektoru nastavlja se trend smanjenja broja zaposlenih i poslovne mreže. Tako je tokom prošle godine 12 banaka otpustilo 281 službenika, a 17 banaka primilo 77 ljudi. Sada u bankama radi 24.387 zaposlenih, ili za 10.000 manje nego pre deset godina. Devet banaka je zatvorilo 35 ekspozitura i filijala.
Prošlogodišnja dobit neće prelomiti trend, kako ističe Živanović, i oporaviti bankarski sistem. To je već viđeno u regionu. Pored činjenice da se kamate na štednju tendencijski smanjuju, značajno se umanjuju i unutrašnji troškovi poslovanja banke.
- Strategija racionalizacije troškova poslovanja dominira poslednjih godina, i sve više poprima maha - ističe Živanović. - Nažalost, ona uključuje i racionalizaciju mreže u smislu zatvaranja sve većeg broja filijala i otpuštanja zaposlenih. Ti troškovi su, inače, i najveći u banci, pa je evidentan i njihov efekat. Dobit je, nažalost, više rezultat racionalizacije poslovanja i sniženja troškova nego kreditne i poslovne ekspanzije.
GDE JE KLjUČ
ONO što nedvosmisleno drži sidro stagnacije u bankarskom sektoru su nagomilani loši plasmani banaka - ističe Živanović. - Tu leži ključ kreditne destrukcije i treba očekivati da će trendovi i u ovoj godini biti isti, obeleženi uzdržavanjem od novih kreditnih plasmana. Dobit će ostati tanka, krediti zanovljeni, mreža umanjena i više koncentrisana, broj službenika manji. Broj banaka bi trebalo da se smanjuje. Treba očekivati određena spajanja u već postojećoj nacionalnoj bankarskoj strukturi, ali ne i dolazak novih bankarskih grupacija, posebno ne sa Zapada i ne u ovoj godini.
PRIKOČILO ZADUŽIVANjE
* PREMA podacima Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije, kreditna aktivnost banaka u poslednje tri godine je u padu, ili stagnaciji. Samo u prva tri meseca ove godine, preduzeća su se zadužila 23 milijarde dinara manje.
* Kada su građani u pitanju, stambeni krediti su u blagom padu, dok jedino rast od četiri milijarde imaju gotovinski zajmovi. Ukupan iznos odobrenih zajmova firmama i stanovništvu je krajem marta bio za oko pet milijardi dinara manji nego krajem prošle godine.
**************
S. MORAVČEVIĆ | 08. maj 2016.
Imamo li prevelik bankarski sektor u odnosu na potrebe privrede i građana. Po broju onih koje ovde posluju na prvom smo mestu u regionu. Ekonomisti: Neki će morati da se povuku
Karikatura Gorana Divca
SRBIJA danas ima 30 banaka, što je trostuko manje nego, recimo, pre dvadesetak godina, ali je, ipak, po broju banaka koje ovde posluju na prvom mestu u odnosu na region, a “beži” i znatnom delu Evrope. U Hrvatskoj ih je 27, u Sloveniji 20, a u Crnoj Gori 12. Stručnjaci ukazuju na to da nam 30 banaka nije potrebno i da će se u narednom periodu postepeno smanjivati njihov broj. Uobičajeno je da na milion stanovnika bude jedna banka, što znači da bi kod nas optimalan broj bio od pet do sedam banaka. Toliko, na primer, ima Kanada, a o smanjenju broja banaka ozbiljno razmišlja Beligija, u kojoj trenutno posluje 15 banaka.
Kod nas desetak banaka drži 77 odsto bankarskog tržišta, dok ostale zauzimaju od dva do tri odsto ovog kolača, a pojedine i manje. Podaci o poslovanju bankarskog sektora ukazuju na to da iz godine u godinu gubici banaka rastu, a one, ipak, ostaju na srpskom tržištu. To, naravno, neće potrajati i najverovatnije će se neke povući ili spojiti, u zavisnosti od toga kakva situacija bude na tržištu.
- Koliko je banaka potrebno, govori podatak o profitu koji su ostvarile prošle godine - kaže Branko Živanović, profesor Beogradske bankarske akademije. - Zarada od samo 62 miliona evra ne može se oceniti kao uspeh, imajući u vidu tako veliku infrastrukturu i broj banaka u zemlji. Ono što još više onespokojava jeste činjenica da se broj banaka koje beleže negativan finansijski rezultat približava polovini od ukupnog broja bankarskih institucija u zemlji, a to se, takođe, događa i sa iznosom ukupnog gubitka u poređenju sa iznosom dobiti. Sve ovo ukazuje da je osnovno tržište predimenzionirano, da je broj banaka dupliran, a mreža neracionalna i skupa.
ZAPOSLENI
U DOMAĆEM bankarskom sektoru nastavlja se trend smanjenja broja zaposlenih i poslovne mreže. Tako je tokom prošle godine 12 banaka otpustilo 281 službenika, a 17 banaka primilo 77 ljudi. Sada u bankama radi 24.387 zaposlenih, ili za 10.000 manje nego pre deset godina. Devet banaka je zatvorilo 35 ekspozitura i filijala.
Prošlogodišnja dobit neće prelomiti trend, kako ističe Živanović, i oporaviti bankarski sistem. To je već viđeno u regionu. Pored činjenice da se kamate na štednju tendencijski smanjuju, značajno se umanjuju i unutrašnji troškovi poslovanja banke.
- Strategija racionalizacije troškova poslovanja dominira poslednjih godina, i sve više poprima maha - ističe Živanović. - Nažalost, ona uključuje i racionalizaciju mreže u smislu zatvaranja sve većeg broja filijala i otpuštanja zaposlenih. Ti troškovi su, inače, i najveći u banci, pa je evidentan i njihov efekat. Dobit je, nažalost, više rezultat racionalizacije poslovanja i sniženja troškova nego kreditne i poslovne ekspanzije.
GDE JE KLjUČ
ONO što nedvosmisleno drži sidro stagnacije u bankarskom sektoru su nagomilani loši plasmani banaka - ističe Živanović. - Tu leži ključ kreditne destrukcije i treba očekivati da će trendovi i u ovoj godini biti isti, obeleženi uzdržavanjem od novih kreditnih plasmana. Dobit će ostati tanka, krediti zanovljeni, mreža umanjena i više koncentrisana, broj službenika manji. Broj banaka bi trebalo da se smanjuje. Treba očekivati određena spajanja u već postojećoj nacionalnoj bankarskoj strukturi, ali ne i dolazak novih bankarskih grupacija, posebno ne sa Zapada i ne u ovoj godini.
PRIKOČILO ZADUŽIVANjE
* PREMA podacima Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije, kreditna aktivnost banaka u poslednje tri godine je u padu, ili stagnaciji. Samo u prva tri meseca ove godine, preduzeća su se zadužila 23 milijarde dinara manje.
* Kada su građani u pitanju, stambeni krediti su u blagom padu, dok jedino rast od četiri milijarde imaju gotovinski zajmovi. Ukupan iznos odobrenih zajmova firmama i stanovništvu je krajem marta bio za oko pet milijardi dinara manji nego krajem prošle godine.
**************
ScipioAfricanus
Stara legenda
- Poruka
- 93.797
Kritike zbog poređenja s Titom: "Baš me briga"
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2016&mm=05&dd=08&nav_id=1128891
Vučić: Ne znam ko su ljudi s fantomkama, nije mi jasno...
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=05&dd=08&nav_category=11&nav_id=1128845
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2016&mm=05&dd=08&nav_id=1128891
Vučić: Ne znam ko su ljudi s fantomkama, nije mi jasno...
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=05&dd=08&nav_category=11&nav_id=1128845
petar.petrovic
Iskusan
- Poruka
- 6.459
ScipioAfricanus
Stara legenda
- Poruka
- 93.797
''Zadnja slika govori o visoko sofisticiranoj tehnologiji koja krasi srpsku industriju u ovom trenutku:
DVA ŠUBLERA, MOTORCANGLE I ŠRAFCIGER (nedostaje macola od dva kila)
Majstori, to je alat iz sredine prošlog veka, 'aloooo...
A i mogli ste barem da obrišete krugove od šoljica za kafu sa tog stola gde besposleni majstori sede i piju kafu.
(Zoran, 14. maj 2016 15:34) # Link komentara''
Branko Lori
Zaslužan član
- Poruka
- 108.498
igi192
Buduća legenda
- Poruka
- 29.885
U zvaničnoj biografiji Aleksandra Vučića na sajtu Srpske napredne stranke do pre četiri godine je pisalo, kao retka profesionalna referenca, da je obavljajući funkciju direktora Hale “Pinki” u Zemunu - “oživeo ideju o noćnom kupanju”.
U prevodu: otvorio je bazen koji je radio i noću. Što svakako nije mala stvar za jedan CV.
Posle je ta referenca iz biografije nestala takođe preko noći, ali sada nigde ne piše da je Vučić oživeo ideju o noćnom kupanju biografija, popularnom noćnom pranju.
Valjda je referenca nestala preko noći jer je neko shvatio da bi bilo glupo da u toj biografiji piše - “istaknuti borac protiv korupcije i organizovanog kriminala, dobrotvor i humanista, reformator Srbije, oživeo ideju o noćnom kupanju u Hali 'Pinki'”.
Noćni termini su njegova mala životna pasija, šteta što i partiju nije nazvao Srpska noćna stranka (SNS). Odlično zvuči.
Od pre tri nedelje u toj biografiji može da piše “oživeo ideju o noćnom rušenju” - ali se premijer na vreme ogradio, rekavši kako su noćno rušenje u Savamali mogli da izvedu samo kompletni idioti, vrsta ljudi koja se od običnih idiota veoma razlikuje. Otprilike, kao obična lepinja i zlatiborska komplet lepinja.
I soliteri ponekad deluju kao idioti. Pet solitera na beogradskoj Banjici među lokalnim življem imaju nadimak ”Pet idiota” jer su prema legendama bili toliko visoki u vreme izgradnje da su izgledali veoma idiotski. Stajali su sami za sebe, nekako se nisu uklapali. Naziv je ostao do danas.
Možda će se, po tom sistemu, i najviša kula u Beogradu na vodi zvati “Kompletni idiot”, a one dve manje kule “Dva kompletna idiota”, ako do tada ne budu otkriveni učesnici Karnevala u Savamali, koji se od Karnevala u Veneciji razlikuje jedino po tome što nije turistička, već urbanističko – komunalna manifestacija.
Učesnici obe manifestacije nose maske, s tim što ih ovi u Veneciji na kraju skinu, a ovi u Savamali pobegnu, pa tri nedelje ne može da ih nađe čak ni premijer. Tako da je prava sreća što u istom stajlingu, sa fantomkama na glavama, nisu, recimo, opljačkali banku, nego samo porušili nekoliko kuća, dok su građani bezuspešno zvali regularnu policiju, komunalnu policiju, hitnu pomoć, telefon “Halo beba”, vatrogasce, raznosače pica i sve ostale službe koje dežuraju noću. Ali se niko od njih nije pojavio na licu mesta.
Svi su rekli da nisu nadležni, osim raznosača pica koji je rekao da im se razboleo pica-majstor. Dok su im oni sa telefona “Halo beba” objasnili da redovno menjaju pelene.
Tako bar izgleda ako se pročitaju transkripti koje je objavio Zaštitnik građana. Iako bi za potrebe Karnevala u Savamali trebalo ozvaničiti funkciju: Zaštitnih kompletnih idiota.
Kao što Zaštitnik građana štiti građane, Zaštitnih kompletnih idiota štiti kompletne idiote, iako se na prvi pogled čini da ih kritikuje.
Samo jedan građanin one noći se setio da od dežurnih noćnih službi nazove i premijera. Transkript tog razgovora prenosimo u celini.
-Halo, dobro veče!
-Dobro jutro!
-Šta radite?
-Ništa, pišem program. Ručno, pa će ovi posle da prekucavaju...
-Ja zovem iz Hercegovačke...
-Iz Bosne i Hercegovačke. Jes' ti, bre, Bakire?
-Iz ulice Hercegovačke!
-A gde vam je to?
-Tu odmah kod Beograda na vodi.
-Aha, znam, kako da ne znam. Je l' vaš stan gleda na kulu?
-Koju kulu?
-Pa onu kulu, znate onu kulu... Ista je ko na maketi samo je prava.
-Ma kakvu kulu, čoveče, moj stan trenutno ne gleda nigde. Upravo su ga srušili.
-Srušili! A šta je sa maketom?!
-Ma kakvom, bre, maketom, aman, bre čoveče, došlo je njih trideset maskiranih i srušilo mi kuću!
-Ajte, ne preterujte. Maskiranih! Pa oni se ljudi samo tako oblače.
-Kako se oblače?
-Pa tako, znate. Arapski investitori nama izgledaju kao da su maskirani, ali oni nisu maskirani. Tako se oblače. To je normalno oblačenje u arapskom svetu.
-A je l' normalno da vas vežu?
-I to je normalno! Arapi se veoma vezuju sa iskrene prijatelje. Evo, vidite, šeik Muhamed se veoma vezao za mene, a i ja sam se veoma vezao za njega. Tako da smo obojica trenutno vezani.
-Ali mene su posle odvezali. S tim što su mi prethodno srušili kuću.
-Ako su vas odmah odvezali, znači da vas ne smatraju za iskrenog prijatelja. Arapaski investitori imaju veoma prefinjen ukus i ne vezuju se trajno baš za svakoga.
-A jesu i vama srušili kuću kad su vas vezali?
-Nisu! Mene svi hoće da sruše, ali se niko nije setio kuće. Zato što su to kompletni idioti.
-Ko? Ovi maskirani investitori?
-Jok, more! Nemaskirana opozicija. Ajd sad, čoveče, pišem program, nemam vremena. I to ručno, pa će oni posle da prekucavaju.
Transkript razgovora uspaničenih građana sa ministrom policije takođe prenosimo u celini.
-Halo, dobro jutro.
-Alek, ti si? (čujno zeva). Samo ti zoveš u pola tri ujutru, ali nema veze...
-Koji, bre, Alek?! Zovem iz Hercegovačke. Počelo je rušenje.
-Jao, Alek, jesam ti ja rekao da će oni da ruše čim se završe izbori!?
-Meni niko ništa nije rekao. Samo su došli maskirani, vezali me i počeli da ruše. I ja nisam Alek.
-Vezali te! Pa kako onda telefoniraš?
-Sad su me odvezali! I upravo gledam bager!
-Joj, to mora da je onaj Bagerista Džo! Tako je bilo i onda!
-Ne znam kako je bilo onda, a ne znam ni kako se zove bagerista. Nisam imao kad da ga pitam.
-Pa kako izgleda bagerista?
-Nosi fantomku!
-Alek, odmah ću poslati nekoga...
-Ali ja nisam Alek! Aman čoveče!
-Pa ko ste vi?
-Pa ja sam iz Hercegovačke...
-Gospodine, kad sledeći put pogrešite broj, gledajte da to ne bude u pola tri ujutru. Em ste me ispresecali, em ste me probudili. Ajd zdravo! - rekao je na kraju razbuđeni ministar policije.
I tako je izgledala Savamalska noć kompletnih idiota, manifestacija koja će u našu zemlju garantovano privući veliki broj turista. A ako ne turista, onda makar maskiranih investitora.
DRAŽA PETROVIĆ
U prevodu: otvorio je bazen koji je radio i noću. Što svakako nije mala stvar za jedan CV.
Posle je ta referenca iz biografije nestala takođe preko noći, ali sada nigde ne piše da je Vučić oživeo ideju o noćnom kupanju biografija, popularnom noćnom pranju.
Valjda je referenca nestala preko noći jer je neko shvatio da bi bilo glupo da u toj biografiji piše - “istaknuti borac protiv korupcije i organizovanog kriminala, dobrotvor i humanista, reformator Srbije, oživeo ideju o noćnom kupanju u Hali 'Pinki'”.
Noćni termini su njegova mala životna pasija, šteta što i partiju nije nazvao Srpska noćna stranka (SNS). Odlično zvuči.
Od pre tri nedelje u toj biografiji može da piše “oživeo ideju o noćnom rušenju” - ali se premijer na vreme ogradio, rekavši kako su noćno rušenje u Savamali mogli da izvedu samo kompletni idioti, vrsta ljudi koja se od običnih idiota veoma razlikuje. Otprilike, kao obična lepinja i zlatiborska komplet lepinja.
I soliteri ponekad deluju kao idioti. Pet solitera na beogradskoj Banjici među lokalnim življem imaju nadimak ”Pet idiota” jer su prema legendama bili toliko visoki u vreme izgradnje da su izgledali veoma idiotski. Stajali su sami za sebe, nekako se nisu uklapali. Naziv je ostao do danas.
Možda će se, po tom sistemu, i najviša kula u Beogradu na vodi zvati “Kompletni idiot”, a one dve manje kule “Dva kompletna idiota”, ako do tada ne budu otkriveni učesnici Karnevala u Savamali, koji se od Karnevala u Veneciji razlikuje jedino po tome što nije turistička, već urbanističko – komunalna manifestacija.
Učesnici obe manifestacije nose maske, s tim što ih ovi u Veneciji na kraju skinu, a ovi u Savamali pobegnu, pa tri nedelje ne može da ih nađe čak ni premijer. Tako da je prava sreća što u istom stajlingu, sa fantomkama na glavama, nisu, recimo, opljačkali banku, nego samo porušili nekoliko kuća, dok su građani bezuspešno zvali regularnu policiju, komunalnu policiju, hitnu pomoć, telefon “Halo beba”, vatrogasce, raznosače pica i sve ostale službe koje dežuraju noću. Ali se niko od njih nije pojavio na licu mesta.
Svi su rekli da nisu nadležni, osim raznosača pica koji je rekao da im se razboleo pica-majstor. Dok su im oni sa telefona “Halo beba” objasnili da redovno menjaju pelene.
Tako bar izgleda ako se pročitaju transkripti koje je objavio Zaštitnik građana. Iako bi za potrebe Karnevala u Savamali trebalo ozvaničiti funkciju: Zaštitnih kompletnih idiota.
Kao što Zaštitnik građana štiti građane, Zaštitnih kompletnih idiota štiti kompletne idiote, iako se na prvi pogled čini da ih kritikuje.
Samo jedan građanin one noći se setio da od dežurnih noćnih službi nazove i premijera. Transkript tog razgovora prenosimo u celini.
-Halo, dobro veče!
-Dobro jutro!
-Šta radite?
-Ništa, pišem program. Ručno, pa će ovi posle da prekucavaju...
-Ja zovem iz Hercegovačke...
-Iz Bosne i Hercegovačke. Jes' ti, bre, Bakire?
-Iz ulice Hercegovačke!
-A gde vam je to?
-Tu odmah kod Beograda na vodi.
-Aha, znam, kako da ne znam. Je l' vaš stan gleda na kulu?
-Koju kulu?
-Pa onu kulu, znate onu kulu... Ista je ko na maketi samo je prava.
-Ma kakvu kulu, čoveče, moj stan trenutno ne gleda nigde. Upravo su ga srušili.
-Srušili! A šta je sa maketom?!
-Ma kakvom, bre, maketom, aman, bre čoveče, došlo je njih trideset maskiranih i srušilo mi kuću!
-Ajte, ne preterujte. Maskiranih! Pa oni se ljudi samo tako oblače.
-Kako se oblače?
-Pa tako, znate. Arapski investitori nama izgledaju kao da su maskirani, ali oni nisu maskirani. Tako se oblače. To je normalno oblačenje u arapskom svetu.
-A je l' normalno da vas vežu?
-I to je normalno! Arapi se veoma vezuju sa iskrene prijatelje. Evo, vidite, šeik Muhamed se veoma vezao za mene, a i ja sam se veoma vezao za njega. Tako da smo obojica trenutno vezani.
-Ali mene su posle odvezali. S tim što su mi prethodno srušili kuću.
-Ako su vas odmah odvezali, znači da vas ne smatraju za iskrenog prijatelja. Arapaski investitori imaju veoma prefinjen ukus i ne vezuju se trajno baš za svakoga.
-A jesu i vama srušili kuću kad su vas vezali?
-Nisu! Mene svi hoće da sruše, ali se niko nije setio kuće. Zato što su to kompletni idioti.
-Ko? Ovi maskirani investitori?
-Jok, more! Nemaskirana opozicija. Ajd sad, čoveče, pišem program, nemam vremena. I to ručno, pa će oni posle da prekucavaju.
Transkript razgovora uspaničenih građana sa ministrom policije takođe prenosimo u celini.
-Halo, dobro jutro.
-Alek, ti si? (čujno zeva). Samo ti zoveš u pola tri ujutru, ali nema veze...
-Koji, bre, Alek?! Zovem iz Hercegovačke. Počelo je rušenje.
-Jao, Alek, jesam ti ja rekao da će oni da ruše čim se završe izbori!?
-Meni niko ništa nije rekao. Samo su došli maskirani, vezali me i počeli da ruše. I ja nisam Alek.
-Vezali te! Pa kako onda telefoniraš?
-Sad su me odvezali! I upravo gledam bager!
-Joj, to mora da je onaj Bagerista Džo! Tako je bilo i onda!
-Ne znam kako je bilo onda, a ne znam ni kako se zove bagerista. Nisam imao kad da ga pitam.
-Pa kako izgleda bagerista?
-Nosi fantomku!
-Alek, odmah ću poslati nekoga...
-Ali ja nisam Alek! Aman čoveče!
-Pa ko ste vi?
-Pa ja sam iz Hercegovačke...
-Gospodine, kad sledeći put pogrešite broj, gledajte da to ne bude u pola tri ujutru. Em ste me ispresecali, em ste me probudili. Ajd zdravo! - rekao je na kraju razbuđeni ministar policije.
I tako je izgledala Savamalska noć kompletnih idiota, manifestacija koja će u našu zemlju garantovano privući veliki broj turista. A ako ne turista, onda makar maskiranih investitora.
DRAŽA PETROVIĆ
draksson
Iskusan
- Poruka
- 5.674
.
Апропо земунске спортске дворане Пинки и Вучића као директора исте.
Елем свим земунцима и гостима су остале у сећању оне кофе на плафону противу прокишњавања, које су све време његовог директоровања биле ту.
Апропо земунске спортске дворане Пинки и Вучића као директора исте.
Елем свим земунцима и гостима су остале у сећању оне кофе на плафону противу прокишњавања, које су све време његовог директоровања биле ту.
Берекин
Buduća legenda
- Poruka
- 31.015
BRAVO: Nagrađen PRVI SRPSKI GEJ POLICAJAC
Autor: MONDO/Fonet
Dobitnik nagrade Duga za doprinos borbi protiv homofobije i transfobije za 2015/2016. godinu je oficir za vezu sa LGBT zajednicom MUP Srbije Aleksandar Stojmenović, prvi policajac koji je objavio da je gej.
17.05.2016.
Stojmenović se, na svečanosti u Starom dvoru, gde mu je nagradu uručila prošlogodišnji dobitnik tog priznanja Jadranka Joksimović, zahvalio u ime MUP Srbije i svoje lično ime, istakavši da mu nagrada čini veliku čast, ali i obavezu u daljem radu.
Nagradu dodeljuje Gej strejt alijansa.
Svoju odluku žiri je obrazložio time da se Stojmenović istakao dobrom saradnjom sa LGBT zajednicom, što je uticalo na rast broja prijavljenih slučajeva nasilja i diskriminacije prema LGBT populaciji.
"Stojmenović je i prvi javno autovani pripadnik MUP-a u Srbiji. Iako ta njegova odluka nije bila laka, on je istrajao u tome, među svojim kolegama, ali i kroz zapažene medijske nastupe u kojima je ne skrivajući svoju seksualnu orijentaciju promovisao aktivnosti policije u radu sa LGBT populacijom", navodi se u obrazloženju žirija.
Uručujući nagradu, prošlogodišnja dobitnica i članica žirija ministarka za evrointegracije u Vladi Srbije Jadranka Joksimović čestitala je Stojmenoviću, za koga je rekla da je pokazao visok stepen odgovornosti i hrabrosti.
gej policajac Aleksandar StojmenovićFoto: Tanjug, Sava Radovanović
Prema njenim rečima, bilo bi dobro da u budućnosti imamo pouzdanje u rad institucija, a da se nagrađuje dodatni i lični doprinos.
"Nismo stagnirali po pitanju poštovanja i unapređenja svih ljudskih i manjinskih prava, a Vlada ima obavezu da promoviše jednakost svih koji u Srbiji žive, kao i slobodu reči, okupljanja, prava na različitost", rekla je Joksimović.
Dobitnik nagrade Aleksandar Stojmenović rekao je da je nagrada za njega obaveza da u budućnosti još bolje radi na unapređenju LGBT prava.
On je podsetio da je u prethodnom periodu dosta toga učinjeno na unapređenju saradnje policije i LGBT zajednice - sačinjen je priručnik, održani su brojni seminari i tribine.
"Policijski službenici su dužni da služe zajednici, da postupaju odgovorno, profesionalno i humano i da poštuju ljudsko dostojanstvo svakog lica", rekao je Stojmenović.
Nagradu "Duga" ustanovila je organizacija "Gej stret alijansa" 2013. godine, a prethodni dobitnici, pored Joksimovićeve, bili su šefica pregovaračkog tima Srbije Tanja Miščević i Odeljenje za rad sa zajednicom MUP-a Srbije.
Честитке! Питам се кад ћемо добити геј министра,"премијера" или председника?
Autor: MONDO/Fonet
Dobitnik nagrade Duga za doprinos borbi protiv homofobije i transfobije za 2015/2016. godinu je oficir za vezu sa LGBT zajednicom MUP Srbije Aleksandar Stojmenović, prvi policajac koji je objavio da je gej.
17.05.2016.
Stojmenović se, na svečanosti u Starom dvoru, gde mu je nagradu uručila prošlogodišnji dobitnik tog priznanja Jadranka Joksimović, zahvalio u ime MUP Srbije i svoje lično ime, istakavši da mu nagrada čini veliku čast, ali i obavezu u daljem radu.
Nagradu dodeljuje Gej strejt alijansa.
Svoju odluku žiri je obrazložio time da se Stojmenović istakao dobrom saradnjom sa LGBT zajednicom, što je uticalo na rast broja prijavljenih slučajeva nasilja i diskriminacije prema LGBT populaciji.
"Stojmenović je i prvi javno autovani pripadnik MUP-a u Srbiji. Iako ta njegova odluka nije bila laka, on je istrajao u tome, među svojim kolegama, ali i kroz zapažene medijske nastupe u kojima je ne skrivajući svoju seksualnu orijentaciju promovisao aktivnosti policije u radu sa LGBT populacijom", navodi se u obrazloženju žirija.
Uručujući nagradu, prošlogodišnja dobitnica i članica žirija ministarka za evrointegracije u Vladi Srbije Jadranka Joksimović čestitala je Stojmenoviću, za koga je rekla da je pokazao visok stepen odgovornosti i hrabrosti.
gej policajac Aleksandar StojmenovićFoto: Tanjug, Sava Radovanović
Prema njenim rečima, bilo bi dobro da u budućnosti imamo pouzdanje u rad institucija, a da se nagrađuje dodatni i lični doprinos.
"Nismo stagnirali po pitanju poštovanja i unapređenja svih ljudskih i manjinskih prava, a Vlada ima obavezu da promoviše jednakost svih koji u Srbiji žive, kao i slobodu reči, okupljanja, prava na različitost", rekla je Joksimović.
Dobitnik nagrade Aleksandar Stojmenović rekao je da je nagrada za njega obaveza da u budućnosti još bolje radi na unapređenju LGBT prava.
On je podsetio da je u prethodnom periodu dosta toga učinjeno na unapređenju saradnje policije i LGBT zajednice - sačinjen je priručnik, održani su brojni seminari i tribine.
"Policijski službenici su dužni da služe zajednici, da postupaju odgovorno, profesionalno i humano i da poštuju ljudsko dostojanstvo svakog lica", rekao je Stojmenović.
Nagradu "Duga" ustanovila je organizacija "Gej stret alijansa" 2013. godine, a prethodni dobitnici, pored Joksimovićeve, bili su šefica pregovaračkog tima Srbije Tanja Miščević i Odeljenje za rad sa zajednicom MUP-a Srbije.
Честитке! Питам се кад ћемо добити геј министра,"премијера" или председника?
Берекин
Buduća legenda
- Poruka
- 31.015
Шиптари нам намјештају још једну "победу".
Poslednja izmena:
