Uskoci & Morlaci

[JustinCase]

Нетачно.
На надгробном споменику Стефана Зовинића у Задру из прве половине 16-ог в. пише Stephano Zovinicho Serviano.
Србије у то доба није било (била је под Турцима), а поменути Зовинић се доселио у Задар из Босне. Јасно је да Serviano значи Србин.
Десно, испод Досељавање до краја 16. века
Pogledajte prilog 739762

О Србима католицима у Далмацији (1527):
Грб и надгробна плоча породице Зовинић у клаустру фрањевачког самостана Св. Фране у Задру...
„Живите морално!
Не брините колико година ћете живети, Већ да сте примјерно живјели.
Стефану Зовинићу, СРБИНУ, који је избјегао од турског насиља, одличном човјеку, најдражем оцу и добром сину, петом по реду брату и највољенијем потомку, ја, Јовин, четврти по реду брат, заједно с мајком Урсулом побожно поставих.
Престави се 27. августа 1527.“
(Извор: фб профил Marjan Jovanović Madža)
У вези с овом плочом могу се поставити многа интересантна питања:
1) Одакле је ова српска породица избјегла у Задар пред Турцима и када? Да ли је избјегла из далматинског залеђа у приморје (што је вјероватније), или из Босне у Далмацију (или можда с неког трећег подручја)?
2) Да ли је стигла као православна, па је покатоличена, или је ријеч о Србима католицима који су као такви стигли у Задар (можда чак и о бившим богумилима)?..
3) Да ли грб на плочи и сахрањивање у унутрашњем самостанском дворишту указује на њихово племићко поријекло, и о каквом је племству ријеч (млетачком, угарском, хрватском, босанском, српском)?

Услијед несигурности босанског становништва, због честих удара Турака, кроз цио 15. вијек продужавале су се појединачне миграције српског становништва из Босне у Далмацију. Према извјештају млетачког далматинског провидура Антонија Контарини прешло је између 1413. и 1417. ,,много народа из Босне, од кога је регрутовано 5.000 добрих војника”. Од половине овога вијека помиње се у сјеверној Далмацији цио низ православних цркава, у Кули Атлагића (1450), Пађенама (1456), Полачи (1458), Голубићу (1463), Книнском Пољу (1468) и другим мјестима.
Пошто су под Турке пале Босна (1463) и Херцеговина (1482), настала је у Далмацији велика несигурност. Турци су упадали и на ово подручје, пљачкали и пустошили. Сусједне области требало је сталним упадима, пљачком, робљењем и палежом застрашити и приморати становништво да само напушта своја огњишта, а затим су таква напуштена подручја лако падала под турску власт. Тако је то и у Далмацији било... Године 1475. побјегло је много народа из Цетињске крајине у Приморје... Православни Срби који су се од раније доселили у сјеверну Далмацију и саградили овдје своје скромне цркве и манастире, ријетко су их напуштали и пред Турцима одлазили у Приморје, него су већином давали отпор турским пљачкашким четама и бранили своје домове и цркве. За њих Турци нису били такво изненађење и страшило као за далматинске Хрвате, који слушајући о страхотама турских напада, нису имали смјелости да их сачекају, нити је ко постојао ко би организовао отпор. О томе Кончаревић пише: ,,При сих произшествијах народ наш православни мужествено сопротивљашесја Турком, особено же в зашчитје својих церквеј, и благодарја сеј јего мужествености, за малими излученијами сохранилисја оње невредими. Католики же всје своји мјеста оставиша и церкви их всје опустјеша.”
Др Душан Љ. Кашић, Срби и православље у сјеверној Далмацији (објављено у: Алманах Срби и православље у Далмацији и Дубровнику, Загреб 1971, стр. 13-14).

Читав Кашићев чланак:
http://balby.com/.../Srbi%20i%20pravoslavlje%20u...

 

[Krishna]

@JustinCase @snouden @Urvan Hroboatos @Лички гусар @Берекин @qvey

За Млечане, Морлаци су били становници далматинског залеђа, без обзира на разлику у хришћанском обреду (православном, односно "грчком", и католичком, дакле "латинском"), јер су верски ритуали били једина разлика коју су могли да уоче. Иван Ловрић, Сињанин, студент медицине у Падови, у својој чувеног етнографској студији објављеној 1776. у Венецији каже: "Наши су православни Морлаци исте народности као и Морлаци латинског обреда." (http://www.politika.rs/sr/clanak/419932/Kult-Marka-Kraljevica-u-Dalmaciji).

 

[snouden]

@JustinCase @snouden @Urvan Hroboatos @Лички гусар @Берекин @qvey

За Млечане, Морлаци су били становници далматинског залеђа, без обзира на разлику у хришћанском обреду (православном, односно "грчком", и католичком, дакле "латинском"), јер су верски ритуали били једина разлика коју су могли да уоче. Иван Ловрић, Сињанин, студент медицине у Падови, у својој чувеног етнографској студији објављеној 1776. у Венецији каже: "Наши су православни Морлаци исте народности као и Морлаци латинског обреда." (http://www.politika.rs/sr/clanak/419932/Kult-Marka-Kraljevica-u-Dalmaciji).

tudja pamet i to neupućenog nije baš od neke koristi. dakako da je za žabare svo slovenogovoreće stanovništvo iste narodnosti. narod je zajednica ljudi rodstveno isprepletanih koji govore istim maternjim/narodnim jezikom.Zapis očevidca je samo konstatacija o onom čiju predistoriju znamo od ranije iz pouzdanijih izvora.

- nakon osvajanja dalmacije turci su opustela područja naselili stanovništvom što iz srbije, što iz bosne, hercegovine, albanije...
- ostalo ne nešto starosedeoca, koje prvi popisi mahom zovu vlahima
- dva veka svi oni tu obitavaju pod turcima, žive zajedno i 95% su pravoslavci jer su crkve pod turskom vlašću u jurizdikciji pećke patrijašije. isto tako one crkve na teritoriji mletačke republike su većinski katoličke,
- u vreme mletačko turskih ratova dolazi do pomeranje stanovništva. nažalost služebena istorografija , koliko znam, ništa ne ume reći šta se je zbilo s tim stanovništvom kada je rat završen i potpisan mir. u vreme ratova biće da se bežalo na mletačku stranu, zagoru, primorje i otoke.
-nakon proterivanja poturica mnogu zemlju dobijaju uskoci. uskočke jednice su kompleksnog porekla. u mnogim slučajevima radi se o stanovništvu koja ostaje na imanjima gde su bili u vreme turaka, a zemlja im se samo pripisuje. u ostalim slučajevima radi se o plaćanju za vojničke zasluge i to je novostečena zemlja.najviše je to novo stanovništvo iz zapade bosne (od tromedje).a na jugu dalmacije do sinja dominira priliv zapadno hercegovaca. potom medju pridošlicama slede otočani i primorci.

što se tiče promene crkvene pripadnosti. dolaskom turaka uglavnom pripadnici svih hrišćanskih crkava postaju pravoslavcima ili muhamedancima. nakon proterivanja poturica hrišćanske crkve deluju agresivno i pokrštavaju poturice. posle darivanja zemlje mnogi će pravoslavci promeniti crkvu što se vidi iz prvih katoličkih upisa. isto tako, mnog srbi koji su izbegli na primorje i otoke bejahu primorani da hrišćansku veru štuju kao pripadnici tamošnjih bogomolja.

eto o toj istoj narodnosti ukratko.

 

[snouden]

Једно презиме, четири различите хаплогрупе...
Има ли јачег доказа о стапању словенског и староседелачког елемента.
Дакле, презиме романског корена чији носиоци говоре словенским/српским језиком, а носе хаплогрупе међу којима се за прву са великом сигурношћу може рећи да је повезана са Словенима, док су друга и четврта врло вероватно предсловенске.

У том стапању Словена и романофоних староседелаца је, у нашем случају, превладао словенски језик, али мораш имати у виду да су и Словени неке ствари преузели од староседелаца па тако имамо случај да особа са хаплогрупом R1a има несловенско презиме.

Većina današnjih prezimena tamo je davana od mletačkih ćata,ili izvedeno iz nadimaka,ili smišljeno od strane popova i fratara. uplitati romanski koren "od starina" naprosto nema smisla. evo dva prezimena s "romanskim" korenom:

prezime BULAT iz Biska je od starina Bulatović i poreklom iz Crne gore. "romanski" koren je volja nekog fratra kada je prekrstio Bulatoviće iz Biska.
prezime BIJUK iz Vinalića i Maovica je nastalo skraćivanjem prezimena Bioković-Bijuković...(promena crkvene pripadnosti se dešava izmedju 1692 i 1725).

 

[Krishna]

Većina današnjih prezimena tamo je davana od mletačkih ćata,ili izvedeno iz nadimaka,ili smišljeno od strane popova i fratara. uplitati romanski koren "od starina" naprosto nema smisla. evo dva prezimena s "romanskim" korenom:

prezime BULAT iz Biska je od starina Bulatović i poreklom iz Crne gore. "romanski" koren je volja nekog fratra kada je prekrstio Bulatoviće iz Biska.
prezime BIJUK iz Vinalića i Maovica je nastalo skraćivanjem prezimena Bioković-Bijuković...(promena crkvene pripadnosti se dešava izmedju 1692 i 1725).

Има доста презимена у Далмацији која су дошла на млетачку територију са османске територије и остала су иста током млетачке владавине и до данас. Нпр. Милаши (у неким изворима се помињу и као Милоши) су дошли у Цивљане 1692 из Добре код Дувна са кнезом Николом Милашем заједно са још неким родовима који се населили Цивљане и Цетину. У тој сеоби из Добре су дошли и Баришићи (Четници су огранак Баришића и то презиме је формирано након досељавања у Цетину). Билићи из Цивљана су дошли са Вуковског (Купрес) и прво су се презивали Вуковљак, а презиме Билић је формирано касније очито по физичкој особини претка. Преочани су дошли из Преодца код Босанског Грахова.

 

[snouden]

Има доста презимена у Далмацији која су дошла на млетачку територију са османске територије и остала су иста током млетачке владавине и до данас. Нпр. Милаши (у неким изворима се помињу и као Милоши) су дошли у Цивљане 1692 из Добре код Дувна са кнезом Николом Милашем заједно са још неким родовима који се населили Цивљане и Цетину. У тој сеоби из Добре су дошли и Баришићи (Четници су огранак Баришића и то презиме је формирано након досељавања у Цетину). Билићи из Цивљана су дошли са Вуковског (Купрес) и прво су се презивали Вуковљак, а презиме Билић је формирано касније очито по физичкој особини претка. Преочани су дошли из Преодца код Босанског Грахова.

da, mnogi su zadržavali već stečeno prezime. posebno ako su ostali pravoslavci. jer su popovi i onda vodili crkvene knjige. pa jednom upisano prepisivali.

prilikom promene crkvene pripadnosti katoličko sveštensto je gotovo sistematski menjalo već stečeno prezime. najčešće očuvavajući sličnost s prethodnim ili uzimanjem nadimka za novo prezime. ali i potpuno novim.

postoje dakako slučajne promene prezimena usled različitog izgovora ili lošeg prepisa.

ali i namerne promene, na insistiranje samih nosioca prezimena, nezadovoljnih onim što su im mletačke ćate nadenule, naprimer u slučaju prezimena: alavonja, džukela, gnjida, benić, ubiparip...

 

[Krishna]

da, mnogi su zadržavali već stečeno prezime. posebno ako su ostali pravoslavci. jer su popovi i onda vodili crkvene knjige. pa jednom upisano prepisivali.

prilikom promene crkvene pripadnosti katoličko sveštensto je gotovo sistematski menjalo već stečeno prezime. postoje dakako slučajne promene prezimena usled različitog izgovora ili lošeg prepisa.

ali i namerne promene, na insistiranje vlasnika prezimena, nezadovoljnih onim što su im mletačke ćate nadenule, naprimer prezimena: alavonja, džukela, gnjida, ubiparip...

Шарићи из околине Кистања су добар пример континуитета презимена најмање 400 као и континуитета живљења на истом подручју у Далмацији и током турске и млетачке и каснијих власти.
Било их је Кистањама и околним селима до 1995 https://sr.wikipedia.org/wiki/Цвијан_Шарић

Биуковићи/Биоковићи су постали Биуци кад се покатоличили ако сам добро схватио?

 

[snouden]

Шарићи из околине Кистања су добар пример континуитета презимена најмање 400 као и континуитета живљења на истом подручју у Далмацији и током турске и млетачке и каснијих власти.
Било их је Кистањама и околним селима до 1995 https://sr.wikipedia.org/wiki/Цвијан_Шарић

Биуковићи/Биоковићи су постали Биуци кад се покатоличили ако сам добро схватио?

Da. Stevo Bio(u)ković je harambaša banderije i godine 1692 upisan je tako na popisu novih vlasnika zemlje. 1725 pod imenom Stjepan Bijuk upisat je medju katolike. Njegovi potomci Bijuci drže u selu Maovice onu istu zemlju koju je dobio Stevo Bioković pa je nesumnjivo u pitanju jedan isti rod.

Bijuci u Vinaliću danas drže i onu zemlju koja je u turskom defteru 1550 pripisana njihovom dalekom pretku Vladisavu sinu Biokovića. Pa je po svemu sudeći uskočki haramabaša Stevo/Stjepan/Stipan starosedelac i pripadnik ondašnje pravoslavne crkve u Vrlici jer katoličke tamo u tursko vreme nije bilo. Ovde se radi, dakle, o starosedeocu, uskoku, prebegu s turske strane (iz doline Cetine) na mletačku, koji se proterivanjem turaka vraća na svoje.

E sad kad se odigrao prebeg...da li u vreme prebega koje je vodio Ilija Perajica(1685) ili ranije žarko bi želeo znati. U toj banderiji vojuje moj did.

 

[Krishna]

Da. Stevo Bio(u)ković je harambaša banderije i godine 1692 upisan je tako na popisu novih vlasnika zemlje. 1725 pod imenom Stjepan Bijuk upisat je medju katolike. Njegovi potomci Bijuci drže u selu Maovice onu istu zemlju koju je dobio Stevo Bioković pa je nesumnjivo u pitanju jedan isti rod.

Bijuci u Vinaliću danas drže i onu zemlju koja je u turskom defteru 1550 pripisana njihovom dalekom pretku Vladisavu sinu Biokovića. Pa je po svemu sudeći uskočki haramabaša Stevo/Stjepan/Stipan starosedelac i pripadnik ondašnje pravoslavne crkve u Vrlici jer katoličke tamo u tursko vreme nije bilo. Ovde se radi, dakle, o starosedeocu, uskoku, prebegu s turske strane na mletačku, koji se proterivanjem turaka vraća na svoje.

Чињеница је да су Дрнишкој и Цетинско-Врличкој Крајини пре Млечана православци били бројнији од католика. Са доласком Млечана католици постају већина у тим крајевима. Онај Загорац Меј брегами то признаје, али његово тумачење је да се доста католика доселило из Босне крајем 17-ог в. кад је копнена Далмација припала Млечанима и да су због тога католици постали већина у дрнишком и цетинско-врличком крају. Католици се јесу досељавали из Босне крајем 17-ог в. у поменуте крајеве, али су се досељавали и православци из Босне. Тако да његова теза зашто су католици постали већина након одласка Турака не пије воду. Постали су већина због покатоличавања православаца кад су дошли Млечани, а то је било нарочито изражено крајем 17-ог и почетком 18-ог в. у првим годинама млетачке владавине тим крајевима (било је и касније покатоличавања и унијаћења православаца али мање).

 

[snouden]

Чињеница је да су Дрнишкој и Цетинско-Врличкој Крајини пре Млечана православци били бројнији од католика. Са доласком Млечана католици постају већина у тим крајевима. Онај Загорац Меј брегами то признаје, али његово тумачење је да се доста католика доселило из Босне крајем 17-ог в. кад је копнена Далмација припала Млечанима и да су због тога католици постали већина у дрнишком и цетинско-врличком крају. Католици се јесу досељавали из Босне крајем 17-ог в. у поменуте крајеве, али су се досељавали и православци. Тако да његова теза зашто да су католици постали већина након одласка Турака не пије воду. Постали су већина због покатоличавања православаца кад су дошли Млечани, а то је било нарочито изражено крајем 17-ог и почетком 18-ог в. у првим годинама млетачке владавине тим крајевима (било је и касније покатоличавања и унијаћења православаца али мање).

tamošnja borba izmedju crkava za vernike i zemlju traje milenijum. i sistematski je proces crkvenih instucija.

u tursko vrema (1530-1604) tamo nema katolika jer nema ko da ih krsti niti ko da im drži službu. možda ih ima nešto malo u pograničnim delovima ondašnje turske tik uz mletačku teritoriju.

u vreme mletačko turskih ratova hrišćani koji beže na mletačku teritoriju pohode katoličke bogomolje jer drugih nema ili slabo ima. te bivaju pokatoličeni. ovo je glavni vid pokatoličenja. emigracija na teritorije gde nema pravoslavne crkve. a ima, gle čuda, narodna crkva koja praktikuje službu na slovenskom i čiji popi pišu ćirilicom i glagoljicom te drže propovedi na narodnom jeziku... po svemu sudeći, moji su srećom zaglavili na otoku gde nije bilo crkve.

drugo obimno pokatoličavanje je po konačnom proterivanju poturica. pokatoličavaju se prostale poturice ali i pravoslavci. darivanje zemlje, otimanje crkava na ime starine, i naseljavanje onih srba s otoka,primorja i hercegovine a koji su već pokatoličeni. dešava se ovo intezivno do 1725. posle 1830 doseljavanje praktično prestaje .

treća faza u borbi za katoličku većinu su unijaćenja. ovaj postupak je bio manje uspešan. jer se je pravoslavna crkva počela opirati.

četvrta faza je ubijanje i proterivanje onih koji ne prihvataju papu umesto hrista.

 

[Krishna]

tamošnja borba izmedju crkava za vernike i zemlju traje milenijum. i sistematski je proces crkvenih instucija.

u tursko vrema (1530-1604) tamo nema katolika jer nema ko da ih krsti niti ko da im drži službu. možda ih ima nešto malo u pograničnim delovima ondašnje turske tik uz mletačku teritoriju.

u vreme mletačko turskih ratova hrišćani koji beže na mletačku teritoriju pohode katoličke bogomolje jer drugih nema ili slabo ima. te bivaju pokatoličeni. ovo je glavni vid pokatoličenja. emigracija na teritorije gde nema pravoslavne crkve. a ima, gle čuda, narodna crkva koja praktikuje službu na slovenskom i čiji popi pišu ćirilicom i glagoljicom te drže propovedi na narodnom jeziku... po svemu sudeći, moji su srećom zaglavili na otoku gde nije bilo crkve.

drugo obimno pokatoličavanje je po konačnom proterivanju poturica. pokatoličavaju se prostale poturice ali i pravoslavci. darivanje zemlje, otimanje crkava na ime starine, i naseljavanje onih srba s otoka,primorja i hercegovine a koji su već pokatoličeni. dešava se ovo intezivno do 1725. posle 1830 doseljavanje praktično prestaje .

treća faza u borbi za katoličku većinu su unijaćenja. ovaj postupak je bio manje uspešan. jer se je pravoslavna crkva počela opirati.

četvrta faza je ubijanje i proterivanje onih koji ne prihvataju papu umesto hrista.

Управо си ме подсетио да је осим покатоличавања православаца са доласком Млечана (и Аустријанаца у неким крајевима) било и покатоличавања заосталих потурица. Додуше понеки заостали муслиман је прешао и у православље, али пуно више их је прешло у римокатолицизам. У сињском крају има доста муслимански звучећих презимена код данашњих Хрвата.
Покатоличавања заосталих муслимана је било и у Лици, нарочито око Госпића. Тамошње заостале муслимане је покатоличио крајем 17-ог в. поп Марко Месић.

Притисци на православце од стране католичке цркве су стално били најјачи у крајевима ближим мору. Па се тако у првој половини 18-ог в. због притисака католичке цркве доста српских православних родова из околине Скрадина иселило у околину Книну. Тада су из Братишковаца код Скрадина дошли у Стрмицу северно од Книна и моји преци Драговићи (једна чукунбаба ми је била од Драговића из Стрмице).

 

[JustinCase]

Управо си ме подсетио да је осим покатоличавања православаца са доласком Млечана (и Аустријанаца у неким крсјевима) било и покатоличавања заосталих потурица. Додуше понеки заостали муслиман је прешао и у православље, али пуно више их је прешло у римокатолицизам. У сињском крају има доста муслимански звучећих презимена код данашњих Хрвата.
Покатоличавања заосталих муслимана је било и у Лици, нарочито око Госпића. Тамошње заостале муслимане је покатоличио крајем 17-ог в. поп Марко Месић.

Притисци на православце од стране католичке цркве су стално били најјачи у крајевима ближим мору. Па се у првој половини 18-ог в. због притисака католичке цркве доста српских родова из околине Скрадина иселило у околину Книну. Тада су из Братишковаца код Скрадина дошли у Стрмицу северно од Книна и моји преци Драговићи (једна чукунбаба ми је била од Драговића из Стрмице).

Vidi, vidi. Jako zanimljive podatke si iznio, koja bi to primjerice prezimena mogla biti?

 

[Krishna]

Vidi, vidi. Jako zanimljive podatke si iznio, koja bi to primjerice prezimena mogla biti?

На пример Асановић, Булић, Ефендић, Камбер.
https://actacroatica.com/hr/surname/Asanović/
https://actacroatica.com/hr/surname/Bulić/
https://actacroatica.com/hr/surname/Efendić/
https://actacroatica.com/hr/surname/Kamber/

Има их још и то не само око Сиња, него и око Имотског, Дрниша, Бенковца итд.

 

[snouden]

Управо си ме подсетио да је осим покатоличавања православаца са доласком Млечана (и Аустријанаца у неким крајевима) било и покатоличавања заосталих потурица. Додуше понеки заостали муслиман је прешао и у православље, али пуно више их је прешло у римокатолицизам. У сињском крају има доста муслимански звучећих презимена код данашњих Хрвата.
Покатоличавања заосталих муслимана је било и у Лици, нарочито око Госпића. Тамошње заостале муслимане је покатоличио крајем 17-ог в. поп Марко Месић.

Притисци на православце од стране католичке цркве су стално били најјачи у крајевима ближим мору. Па се тако у првој половини 18-ог в. због притисака католичке цркве доста српских православних родова из околине Скрадина иселило у околину Книну. Тада су из Братишковаца код Скрадина дошли у Стрмицу северно од Книна и моји преци Драговићи (једна чукунбаба ми је била од Драговића из Стрмице).

pa sad nepouzdano je da vagamo koliko je poturica završilo kao katolici ili pravoslavci. pa u srbiji se ta brojka može meriti stotinama hiljada. u mom kraju ja sam to pokušao odrediti po pripadanju redu čuvara hristovog groba. njega je u tursko vreme negovala pravoslavna crkva u vrlici. nakon proterivanja turaka teško da su bivše poturice mogle odmah uskakati u tako jednu značajnu svetovnu grupaciju. no to ne znači, da svi koji nisu hristovi čuvari, su istovremeno poreklom poturice. doselilo se tamo dosta otočana, primoraca i srba iz zapadne bosne...i danas tamošnji katolici praktikuju tu svetkovinu iako, koliko je meni poznato, katolička crkva jedan takav red nikada nije imala u svojoj službi. moji bunjevci praktikuju na jurovdan (djurdjevdan) čak obići po koji krug oko crkve.

inače ta je crkva negda bila crkva svetog djordja. nakon proterivanja turaka oteli su je mleci i dali na službu pokatoličenim uskocima. dugo je bila zajednička. uz tu crkvu, kao navodna starina, oteta je i crkva svetog spasa. pa postade katolička crkva u sred pravoslavnog groblja.

što se tiče iseljavanja. ne treba to posmatrati iz nivoa današnje ostrašćenosti. iseljavalo se i iz mletačkog dela dalmacije u tursku. uglavnom zbog nerodne zemlje. mahom prema bosni i srbiji. znam sudbinu bivšeg katolika iz mog sela koji je završio kod čačka.

 

[АнаиванГорд]

u mom kraju ja sam to pokušao odrediti po pripadanju redu hristovih čuvara.

Јел можеш укратко да напишеш нешто о том реду христових чувара и мало око тог обичаја..... ја први пут чујем за то, колико сам разумео то је залеђе Далмације, ја лично у свом окружењу немам познаника из тих крајева...

 

[snouden]

Јел можеш укратко да напишеш нешто о том реду христових чувара и мало око тог обичаја..... ја први пут чујем за то, колико сам разумео то је залеђе Далмације, ја лично у свом окружењу немам познаника из тих крајева...

čuvanje hristovog groba se praktikovalo u crkvi u vrlici. danas se izvodi i u crkvi u batajnici.
Link na službenu stranicu:

Čuvari Hristovog groba

Чување Христовог Гроба, је древни обичај који је у Хришћанском свету забележен само у Јерусалиму и у Врлици, малом месту у Северној Далмацији између планина Динаре и Свилаје. Тачни подаци о самим почецима обичаја нису забележени у историјским изворима, али према усменим предањима обичај постоји најмање 400 година. Несумњиво дуга традиција је уткана у тај Православни обичај, који је највероватније и донет у Врлику из самог Јерусалима.

Чувари ступају у цркву, одевени у народну ношњу поменутог краја, предвођени харамбашом, где двојица чувара заузимају место северно и јужно од Христовог гроба.

Vrlički Čuvari Hristovog groba ispred crkve Rođenja presvete Bogorodice u Batajnici. ​

Смене страже су честе, чувари дефилују кроз цркву ненаметљиво, у чврстој побожности, заузимају своја места и нетремице гледају у Свету Плаштаницу. Њихово кретање није везано за кретање свештеника. Овај обичај проистекао из простосрдачне народне побожности и не ремети склад црквене молитве, него улепшава Литургију елементима ратничког достојанства.

 

[АнаиванГорд]

Хм, мислим да сам срео неког из тог места, уколико нисам нешто помеша.... има нека превозничка фирма с именим Врлика, камиони имају сплитске табле!?
У сваком случају, хвала на посту.... Чуо са за чуваре у Јерусалима али за ове нисам никада.

 

[snouden]

evo šta kažu naša nebulozna braća budući da katolički srbi imaju slično. navodno donio 1857 ante Gluščević pravo iz Italije. verovatno im iz italije došle i ćirilica i glagoljica.

Sažetak

U radu se multidisciplinarno obrađuje hrvatski katolički obred čuvanja Kristova groba u vrijeme Svetoga trodnevlja. Prema povijesnim podatcima taj obred u Župu svetoga Ilije u Metkoviću donio je 1857. godine Ante Gluščević iz Loreta iz Italije. Prvi pisani spomen o Vodičkim žudijama seže u 1912. godinu. Vidonjske žudije 1932. godine osnovali su Joko Jurišin i Joko Ilić - Joktur. Nitko točno ne zna kada je ta tradicija započela u Varešu, ali zna se da je na Veliki petak 1928. godine taj obred bio organiziran. Obred čuvanja Kristova groba nastao je temeljem liturgije i slavi kršćansku vjeru. Komunistička vlast činila je sve kako bi zabranila taj obred. U nekim je mjestima uspjela, a u nekima su to uzaludno nastojali. Obredi, nazivi, kao odjeća i obuća za čuvare razlikuju se od mjesta do mjesta, a svima je zajednički cilj - dočarati Kristovo uskrsnuće. Danas u Republici Hrvatskoj djeluje dvadeset sedam udruga čuvara Kristova groba. U Kninu je nakon sedamdeset godina oživljena ta tradicija, a u Lovasu kod Vukovara radi se na obnovi toga obreda. U Bosni i Hercegovini čuvari Kristova groba postoje jedino u Varešu. Budući taj obred nije u znanstvenoj literaturi obrađen, u radu je najviše suvremenih izvornih terenskih zapisa autora i njegovih studenata.


Puni tekst: hrvatski, pdf (262 KB)

inače ovu "komunistički vlast" mi nazivamo fratrima. katoličko svećenstvo strogo zabranjuje svojim vernicima "paganizme". dok je pravoslavnoj crkvi sećanje na veru praotaca deo kanonske praktike. što će reći, glede ovih običaja kod srba katolika, ako laže koza da mnogi katolici nisu bivši srbi ne lažu običaji.

 

[Krishna]

Јел можеш укратко да напишеш нешто о том реду христових чувара и мало око тог обичаја..... ја први пут чујем за то, колико сам разумео то је залеђе Далмације, ја лично у свом окружењу немам познаника из тих крајева...

Погледај овај видео, ради се представљању обичаја чувања Христовог гроба у Етнографском музеју (2014. године). У публици су између осталих били присутни рабин Исак Асиел, Мухамед Јусуфспахић и Матија Бећковић.

 

[Krishna]

pa sad nepouzdano je da vagamo koliko je poturica završilo kao katolici ili pravoslavci. pa u srbiji se ta brojka može meriti stotinama hiljada. u mom kraju ja sam to pokušao odrediti po pripadanju redu čuvara hristovog groba. njega je u tursko vreme negovala pravoslavna crkva u vrlici. nakon proterivanja turaka teško da su bivše poturice mogle odmah uskakati u tako jednu značajnu svetovnu grupaciju. no to ne znači, da svi koji nisu hristovi čuvari, su istovremeno poreklom poturice. doselilo se tamo dosta otočana, primoraca i srba iz zapadne bosne...i danas tamošnji katolici praktikuju tu svetkovinu iako, koliko je meni poznato, katolička crkva jedan takav red nikada nije imala u svojoj službi. moji bunjevci praktikuju na jurovdan (djurdjevdan) čak obići po koji krug oko crkve.

inače ta je crkva negda bila crkva svetog djordja. nakon proterivanja turaka oteli su je mleci i dali na službu pokatoličenim uskocima. dugo je bila zajednička. uz tu crkvu, kao navodna starina, oteta je i crkva svetog spasa. pa postade katolička crkva u sred pravoslavnog groblja.

što se tiče iseljavanja. ne treba to posmatrati iz nivoa današnje ostrašćenosti. iseljavalo se i iz mletačkog dela dalmacije u tursku. uglavnom zbog nerodne zemlje. mahom prema bosni i srbiji. znam sudbinu bivšeg katolika iz mog sela koji je završio kod čačka.

Нису сви родови у Далмацији (православни и католички) који су имали муслиманску прошлост од муслимана који су заостали након изгона Турака и покрстили се. Неки су од муслимана које су Ускоци заробили у њиховим акцијама по Босни и довели у Далмацију, и који су се покрстили и трајно остали у Далмацији. Муслимани које су заробљавали Ускоци и хришћани које су заробљавали Турци су се најчешће уз откуп враћали међу своје, али било и изузетака па су неки остали у крајевима у које су дошли као заробљеници и променили веру.

 

[snouden]

Нису сви родови у Далмацији (православни и католички) који су имали муслиманску прошлост од муслимана који су заостали након изгона Турака и покрстили се. Неки су од муслимана које су Ускоци заробили у њиховим акцијама по Босни и довели у Далмацију, и који су се покрстили и трајно остали у Далмацији. Муслимани које су заробљавали Ускоци и хришћани које су заробљавали Турци су се најчешће уз откуп враћали међу своје, али било и изузетака па су неки остали у крајевима у које су дошли као заробљеници и променили веру.

uskok se zove po tehnici ratovanja. uskoči na tursku teritoriju, izvrši diverziju, popali i popljačka pa brzo beži nazad da bi izbegao tursku odmazdu. što bi u ovim akcijama vukli muslimane s sobom?

 

[Krishna]

uskok se zove po tehnici ratovanja. uskoči na tursku teritoriju, izvrši diverziju, popali i popljačka pa brzo beži nazad da bi izbegao tursku odmazdu. što bi u ovim akcijama vukli muslimane s sobom?

Ускоци су стварно заробљавали муслимане током својих акција по Босни и доводили их у Далмацију. Главни разлог је очито био тражење откупа. Након упада Ускока у Босну заједно са њима је често ишло на хиљаде хришћане према Далмацији, јер су се плашили турске одмазде због наводне сарадње са Ускоцима. Кад се маса хришћана могла кретати за Ускоцима јасно је да су Ускоци могли повести и понеког заробљеног муслимана.
Сматра се да су православни Атлагићи из Островице (Бенковца) потомци неког муслимана којег је у Ливну заробио Стојан Јанковић и довео у Далмацију, те је тај муслиман прешао у православље и остао у Далмацији. Атлагићи су стварно били беговска породица у Ливну https://en.wikipedia.org/wiki/Marko_Atlagić

Ево ти о насељавању Плавна и околних села из Бјелајског поља (famiglie della provincia di Bilai) и Санице, заједно са око 5000 православаца у тој сеоби је дошло и нешто муслимана које су Ускоци заробили у Бјелају:
Крајем Маја 1692 г. покренути су Морлаци из Котара, Шибеника, Дрниша, Книна, под вођством Фрање Поседарског, Завише Јанковића и Илија Бутковића на поход у Западну Босну. Ова војска је прегазила Уну близу извора и упала у Босну. Док је Завиша са војском пустошио крај око Рипча и Бихаћа дубоко у залеђу, остали су Ускоци нападали предграђе Бјелаја које су брзо заузели, док је тврђава, у којој су се затворили малобројни бјелајски Турци пала после целог дана борбе. У борби је погинуло 70 Турака, oко 300 заробљено и заплењен велики број стоке. Кнезови су дигли народ на пролазак, праћени војском која је водила неколико стотина заробљених Турака, а почетком јуна 1692 г. су у нову постојбину превели око 5000 људи од којих 1300 способних за оружје, са стоком и покретном имовином.
Поднаслов - Преговори са Бјелајцима и Саничанима (мало изнад средине) http://www.plavno.rs/documents/Kako je zaista naseljen kraj od Plavna do Zegara.pdf

 

[Берекин]

Сматра се да су православни Атлагићи из Островице (Бенковца) потомци неког муслимана којег је у Ливну заробио Стојан Јанковић и довео у Далмацију, те је тај муслиман прешао у православље и остао у Далмацији. Атлагићи су стварно били беговска породица у Ливну https://en.wikipedia.org/wiki/Marko_Atlagić

Знам неке Атлагиће из Островице, и од њих сам чуо породично предање да су презиме добили тако што је у време изгона Турака из Далмације (вјероватно Морејски рат) један њихов предак оженио булу Атлагића и одатле им презиме.

 

[Krishna]

Знам неке Атлагиће из Островице, и од њих сам чуо породично предање да су презиме добили тако што је у време изгона Турака из Далмације (вјероватно Морејски рат) један њихов предак оженио булу Атлагића и одатле им презиме.

Могуће је и то. У сваком случају имају неку везу са муслиманском беговском породицом Атлагић.
Бегови Атлагићи су имали земљу од Цетинске крајине до Бенковца док су Турци држали те крајеве. У близини Бенковца су имали дворе, то је данашње село Кула Атлагић https://sr.wikipedia.org/wiki/Кула_Атлагић
У Книну на Крки постоји Атлагића мост. Оригинални су срушили савезници у бомбардовању 1944, а данашњи је Атлагића мост је подигнут након рата http://kninskirjecnik.online/atlagica-most/
О могућим везама православних и католичких Атлагића (католички Атлагићи су из Задварја и Каракашице код Сиња) са муслиманском беговском породицом Атлагић на страни 4 http://www.cidom.org/wp-content/uploads/2019/08/O-begovima.pdf

 

[Берекин]

Krishna, на страни 5, Савиша а не Завиша.
"Naravno, ovo je bila službena istina da bi se našao krivac za gubitak Kninskog područja. Stvarnost je bila drugačija. U četvrtom mjesecu 1688. bosanski paša je, preko Livna, došao u Knin sa pet hiljada konjanika i odatle je napao do Popovića. "Opljačkan je" - veli zadarski providur - "kraj od Nadina do Novigrada, zaplijenjeno mnogo stoke i zarobljeno mnogo ženskinja i djece". Poslije pohoda paša je otišao put Livna, a u Kninu ostavi Mehmed-pašu Atlagića kao muhafiza grada. No, Knin je bio u opasnosti, kako se pokazalo već 26. juna kada je Saviša Janković sa 400 konjanika napao Kninjane zauzete poljskim radovima. Mnogi su se podušili u rijeci, bježeći, ili su bili ranjeni, a među njima i pašin sinovac."