Uskoci & Morlaci

[Krishna]

što se tiče iseljavanja. ne treba to posmatrati iz nivoa današnje ostrašćenosti. iseljavalo se i iz mletačkog dela dalmacije u tursku. uglavnom zbog nerodne zemlje. mahom prema bosni i srbiji. znam sudbinu bivšeg katolika iz mog sela koji je završio kod čačka.

Занимљиво је исељавање родова из приморја или крајева близу мора у дубоку унутрашњост.
Нпр. у Стрмици која се налази северно од Книна близу границе са Босном и у којој не расте грожђе због климатских услова има доста родова (сви православни) који су дошли из приморских крајева: Вранковићи су дошли из Сења, Вржине из приморског Доца код Сплита, Матијаши из околине Сплита, Драговићи из Братишковаца (Скрадин), Кошчице са отока Угљана, Лакићи из Равних Котара, Живковићи из Равних Котара, Видовићи из Равних Котара, Лежаићи из Ђеврсака (Кистање), Матаси из Промине. За Триване пише да су дошли из Далмације а то се врв. односи на приморску Далмацију, а за Карабуве да су дошли из Италије (врв. се не ради буквално о Италији, него о приморској Далмацији коју су у доба њиховог досељавања држали Млечани).
Сви ови наведени родови су дошли у Стрмицу у 18-ом в. Осим Карабува који су дошли изгледа у 17-ом док су Стрмицу још држали Турци, и Лежаића који су дошли око 1820.
Турци су отишли из Стрмице, а дошли Млечани 1715.

 

[snouden]

Занимљиво је исељавање родова из приморја или крајева близу мора у дубоку унутрашњост.
Нпр. у Стрмици која се налази северно од Книна близу границе са Босном и у којој не расте грожђе због климатских услова има доста родова (сви православни) који су дошли из приморских крајева: Вранковићи су дошли из Сења, Вржине из приморског Доца код Сплита, Матијаши из околине Сплита, Драговићи из Братишковаца (Скрадин), Кошчице са отока Угљана, Лакићи из Равних Котара, Живковићи из Равних Котара, Видовићи из Равних Котара, Лежаићи из Ђеврсака (Кистање), Матаси из Промине. За Триване пише да су дошли из Далмације а то се врв. односи на приморску Далмацију, а за Карабуве да су дошли из Италије (врв. се не ради буквално о Италији, него о приморској Далмацији коју су у доба њиховог досељавања држали Млечани).
Сви ови наведени родови су дошли у Стрмицу у 18-ом в. Осим Карабува који су дошли изгледа у 17-ом док су Стрмицу још држали Турци, и Лежаића који су дошли око 1820.
Турци су отишли из Стрмице, а дошли Млечани 1715.

u mletačkim katastrime neretko stoji: "otišao da živi u tursku". nema tu ništa posebno osim nerodne zemlje i želudca.

mletaćki i turski danak je isti. a ko obradjuje zemlju u najmu kod mletaka plaća još više. stoga je glavni kriterijum kvalitet zemlje i njena količina.

 

[Krishna]

u mletačkim katastrime neretko stoji: otišao da živi u tursku. nema tu ništa posebno osim nerodne zemlje i želudca.

mletaćki i turski danak je isti. a ko obradjuje zemlju u najmu plaća još više. stoga je glavni kriterijum kvalitet zemlje.

1771-74 у Далмацији је владала глад и због тога се у том периоду из Далмације која је била под Млечанима иселило око 1000 српских породица на турску (Босна) и ауструјску (Банат, Срем и Галиција) територију. То је била највећа сеоба православних Срба из Далмације до "Олује" 1995. која је документована.
Индивудуалних исељавања појединих српских родова из Далмације током 18-ог и 19-ог в. је било безброј. Они су се углавном исељавали у Босну коју су држали Турци (до 1878.) и у данашњу Војводину коју су држали Аустријанци. И након 1878. кад је Босну окупирала Аустро-Угарска настављено је досељавање Далматинаца као и док су били Турци. Ради се углавном о Босанској Крајини и Ливањском пољу, тамо су се најчешће исељавали православни Далматинци, а пуно мање у друге крајеве Босне.

 

[Krishna]

1771-74 у Далмацији је владала глад и због тога се у том периоду из Далмације која је била под Млечанима иселило око 1000 српских породица на турску (Босна) и ауструјску (Банат, Срем и Галиција) територију. То је била највећа сеоба православних Срба из Далмације до "Олује" 1995. која је документована.
Индивудуалних исељавања појединих српских родова из Далмације током 18-ог и 19-ог в. је било безброј. Они су се углавном исељавали у Босну коју су држали Турци (до 1878.) и у данашњу Војводину коју су држали Аустријанци. И након 1878. кад је Босну окупирала Аустро-Угарска настављено је досељавање Далматинаца као и док су били Турци. Ради се углавном о Босанској Крајини и Ливањском пољу, тамо су се најчешће исељавали православни Далматинци, а пуно мање у друге крајеве Босне.

Написао сам да је исељавање Срба из Далмације 1771-74 највећа сеоба Срба из Далмације до "Олује." Ту је и одлазак Срба из Далмације у колонизацију у Војводину након WW2, то ми је промакло. "Олуја" је дефинитивно највећа сеоба (принудна) Срба из Далмације икад. Да ли се више Срба иселило 1771-74 или након WW2 у колонизацију Војводине, тешко је рећи.

 

[Krishna]

https://www.facebook.com/SerbsFromDalmatia/photos/a.581201035245990/2846489518717119

 

[Mrkalj]

https://dev.snv.hr/wp-content/uploads/2020/12/vuksic.pdf

 

[Njegos88]