Какве ти небулозе пишеш?!
Хусеин-бег се борио за аутономију Босне?
Он се борио прозтив модернизације и политичких реформи у Турској царевини. Тако исто, он се противио аутономији Србије у оквиру Турске...Тај твој Хусеин се борио да буде већи Турчин од Турака. Чиме је он онда бранио част и углед Босне?
Назив Бошњаци био је заједнички и за Босанске Србе и Хрвате из Босне. Сасвим равноправно. Илија Гарашанин зове Србе у Босни Бошњаци православне вере.
Има доказа на претек, али су називи Бошњак, Босанац и Бошњанин синоними.
Чињеница је да су име Бошњаци присвојили само бх муслимани али нема нико право да историјске чињенице штелује према томе да бошњачко име буде муслиманска баштина. Права муслиманска баштина могла би бити арапске калифе и калифати, Сасаниди и Омејаде и остале муслиманске величине средњег века а не хришћански Котроманићи украшенини хришћанским љиљанима (криновима)!
"XIX. stoljece bosanske historije pod turskom vlascu je bilo vrijeme borbe konzervativnog begovata za autonomni polozaj Bosne, a ne kako se cesto iz kojekakvih razloga zeli inaugurirati misljenje o borbi za nekakve vlastite individualne sitnicarske pogodnosti. Ujedno, to je bila i borba protiv svih mogucih sultanskih reformi koje su u sustini, dovodile Bosnu u jos nepovoljniji polozaj.
Polozaj raje je bio dosegao vrhunac. Zelja za skidanje turske vlasti bila je osjetna kako u redovima hriscana, tako i muslimana. Mrznja prema Osmanlijama ili Turkusama, kako su ih zvali pogrdnim imenom, osjecala se gotovo u cijeloj zemlji.
Ajani Bosne se stalno protive prema svim sultanovim reformama u Bosni, jer su bile u suprotnosti sa njihovim interesima, a najvise upornosti u borbi protiv istih pokazuje Mahmud II (1808-1839), sultan Carstva koje je vec bilo na umoru, sultan koji je bio poznat kao brutalan vladar. On je bio sin sultana Abdulhamida I (koji je umro od posljedica mozdanog udara 7. April 1789.g.) i francuskinje Aimée Dubucq deRivery, te je zbog toga nazivan kao "Sin Francuskinje", ili jos cesce kao - "Krscanski sultan". Za njegove vladavine, los polozaj stanovnistva u Bosni dozivljava kulminaciju koja ce eksplodirati u ustanku 1831.g. i dolaskom Carske vojske 1851. godine.
(1826.g. su ukinuti janjicari, 1828. izbio je rusko-turski rat, 1851. umire Petar Petrovic Njegos, iste godine kada Bosni i Latas dolazi u pohode)! "
http://www.camo.ch/huseingrad.htm
Bilo i hrišćana :
"Bjelopoljci, Gusinjci, Plavljani i Vasojevići prilaze pokretu Bosanaca
Pokretu Bosanaca prišli su Bjelopoljci, Gusinjci, Plavljani i Vasojevići. Pokret Gusinjaca, Pljevljara i Vasojevića predvodio je gusinjski kapetan Đulbeg Šabanagić, a Bijelo Polje muselim Sulejmanaga Ajanin Kučević. Đulbeg je predvodio 700 boraca - 350 iz Gusinja, 200 iz Plava i 150 iz Vasojevića. Zajedno su sa Đul-begom učestvovali u gušenju grčkog ustanka, ustanka u južnoj Albaniji pod vođstvom Alipaše Tepelina paNa čelu Vasojevića bio je Lakić Vojvodić, ali su se oni borili pod Đul-begovom zajedničkom komandom. Nije bilo uobičajeno da hrišćani zajedno idu u borbe sa muslimanima. Vasojevići su, međutim to dobrovoljno radili iz posebnih prijateljskih odnosa prema Đulbegu. i u borbi protiv Rusa u rusko-turskom ratu 1829. godine. Tu nije bilo nikakvog utjecaja ni iz Crne Gore ni iz Srbije, mada je preko njih knjaz Miloš Obrenović održavao vezu sa Đul~begom gusinjskim i preko ovog sa Skadrom. Karakteristično je da sa Lakićem Vojvodićem nisu učestvovali tzv. »Ašani« starosjedilačko srpsko stanovništvo u gornjem Polimlju koje je isticalo da plaća »glavarinu«, odnosno harač« te da je oslobođeno vojne obaveze. Pretpostavlja se da je sa Vojvodićima učestvovao i dio Vasojevićkih Muslimana, koji su tridesetak godina kasnije, kada su ovi krajevi ušli u sastav Crne Gore, pokršteni i prevedeni u pravoslavnu religiju."
http://www.orbus.be/proza/crnogorci_kod_gradascevica.htm
) .
