Ухапшен Ратко Младић

[Josip321]

Podsetiću na neke od činjenica koje su deo okolnosti nesreće Srebrenice. Prvo, tokom priprema za Dejtonski sporazum postignut je dogovor da se dve enklave u istočnoj Bosni, Srebrenica i Žepa “očiste” i pripadnu Republici Srpskoj. Taj dogovor je napravljen izmedju Zapada, čitaj Amerike, UNPROFOR-a i Ujedinjenih nacija, i medju lokalnim političkim liderima, bosanskih muslimana i Srba i Srbije. Sve je dogovoreno i isplanirano. U tom svetlu treba gledati i na činjenicu da se takozvana muslimanska Vojska Bosne i Hercegovine povukla iz Srebrenice, na čelu sa lokalnim komandantom Naserom Orićem, sedam dana pre dogovorene predaje Srebrenice. Tokom te u osnovi sramne predaje sve strane iz dogovora su imale svoje posmatrače, imala ih je i Srbija. I sve je u samoj Srebrenici obavljeno prema tom planu. Kao što je bilo i u Žepi.

Prema tom planu svi žitelji Srebrenice koji su organizovano evakuisani treba da predaju svoje naoružanje. Velika većina je to i učinila ali jedna grupa, ne zna se tačan broj, verovatno oko 3.000 muskaraca, je sa oružjem sama napustila Srebrenicu, noć pre evakuacije. Ta grupa je krenula pešice prema Tuzli preko “ničije zemlje” Konjević Polja. Tamo ih je presrela grupa koja je navodno bila deo diverzantske jedinice Vojske Republike Srpske i krenuo je okršaj. Deo Srebreničana je preživeo i uspeo da pobegne prema Tuzli a većina nije uspela. Ko nije poginuo tokom okršaja koji su trajali dva dana a nije uspeo ni da pobegne bio je kasnije streljan

Ključna pitanja su: ko je organizovao i nagovorio tu grupu da ne poštuje dogovor i sama sa oružjem krene prema Tuzli, zatim ko je znao za tu grupu i potom ko je delu diverzantske grupe Republike Srpske rekao da je ta grupa krenula tim putem jer to je bila “ničija zemlja” bez baziranih vojnika bosanskih Srba? To su ključna pitanja.

Posebnu ulogu na tom prostoru imala je i francuska legija stranaca jer je francuski general Morion dugo vremena bio komandant snaga UN za zaštićene zone. On je mimo sporazuma o zaštićenim zonama tolerisao hiljade naoružanih muslimana pa ih kroz humanitarne konvoje redovno i naoružavao. O tome naša država ima i nekoliko video zapisa gde je na licu mesta i uz kamere utvrđeno da je u kamionima sa humanitarnom pomoći isporučivano oružje i municija za srebreničke muslimane. Osim toga mi imamo bogatu arhivu video dokumentacije masakra nad Srbima u selima oko Srebrenice ali ovoj marionetskoj vlasti ne odgovara da se ti snimci prikažu javnosti. Tada bi naša a i svetska javnost mogla dobiti drugačiju sliku događanja u Srebrenici.

Ne mogu vjerovati da pravdaš Srebrencu. Znaju ljudi da su i Muslimani prije tih nemilih događaja učinili zločine nad Srbima u okolici Srebrenice. Ali zar ti zločin opravdavaš zločinom??

 

[Legenda_1]

I oces sad pogledati istinu u oci i razmislite da je ovo toliko pristrasan post ?
Pogledaj malo neutralnije na to pa ces videti da nije sve tako crno i belo.

Ti ocekujes da ja priznam da je Hrvatska bila legalna drzava separatisanjem sa Tudjmanom na celu i svojom vojskom???
E to neces doziveti. nemozes me navesti da verujem u pristrasnost na koju me navodis. Ja sam sa realnim gledistem situacije lepo postovao.

 

[luckywin]

Ako su ubijali naoružane muslimanske vojnike, zašto su ih zakopavali u masovne grobnice po raznim otpadima, pa ih onda ponovo otkopavali, uništavali posmrtne ostatke tako što su prelazili buldožerima preko njih, palili ostatke i zakopavali u sekundarne grobnice?

Šta bulazniš bre ti? Kakav buldožer, kakvo paljenje?

 

[lzr]

Uglavnom nije nas unistio.Ima nas jos na Balkanu.

Polako, jedan po jedan svi cete stici na red...

 

[paja1408]

Podsetiću na neke od činjenica koje su deo okolnosti nesreće Srebrenice. Prvo, tokom priprema za Dejtonski sporazum postignut je dogovor da se dve enklave u istočnoj Bosni, Srebrenica i Žepa “očiste” i pripadnu Republici Srpskoj. Taj dogovor je napravljen izmedju Zapada, čitaj Amerike, UNPROFOR-a i Ujedinjenih nacija, i medju lokalnim političkim liderima, bosanskih muslimana i Srba i Srbije. Sve je dogovoreno i isplanirano. U tom svetlu treba gledati i na činjenicu da se takozvana muslimanska Vojska Bosne i Hercegovine povukla iz Srebrenice, na čelu sa lokalnim komandantom Naserom Orićem, sedam dana pre dogovorene predaje Srebrenice. Tokom te u osnovi sramne predaje sve strane iz dogovora su imale svoje posmatrače, imala ih je i Srbija. I sve je u samoj Srebrenici obavljeno prema tom planu. Kao što je bilo i u Žepi.

Prema tom planu svi žitelji Srebrenice koji su organizovano evakuisani treba da predaju svoje naoružanje. Velika većina je to i učinila ali jedna grupa, ne zna se tačan broj, verovatno oko 3.000 muskaraca, je sa oružjem sama napustila Srebrenicu, noć pre evakuacije. Ta grupa je krenula pešice prema Tuzli preko “ničije zemlje” Konjević Polja. Tamo ih je presrela grupa koja je navodno bila deo diverzantske jedinice Vojske Republike Srpske i krenuo je okršaj. Deo Srebreničana je preživeo i uspeo da pobegne prema Tuzli a većina nije uspela. Ko nije poginuo tokom okršaja koji su trajali dva dana a nije uspeo ni da pobegne bio je kasnije streljan

Ključna pitanja su: ko je organizovao i nagovorio tu grupu da ne poštuje dogovor i sama sa oružjem krene prema Tuzli, zatim ko je znao za tu grupu i potom ko je delu diverzantske grupe Republike Srpske rekao da je ta grupa krenula tim putem jer to je bila “ničija zemlja” bez baziranih vojnika bosanskih Srba? To su ključna pitanja.

Posebnu ulogu na tom prostoru imala je i francuska legija stranaca jer je francuski general Morion dugo vremena bio komandant snaga UN za zaštićene zone. On je mimo sporazuma o zaštićenim zonama tolerisao hiljade naoružanih muslimana pa ih kroz humanitarne konvoje redovno i naoružavao. O tome naša država ima i nekoliko video zapisa gde je na licu mesta i uz kamere utvrđeno da je u kamionima sa humanitarnom pomoći isporučivano oružje i municija za srebreničke muslimane. Osim toga mi imamo bogatu arhivu video dokumentacije masakra nad Srbima u selima oko Srebrenice ali ovoj marionetskoj vlasti ne odgovara da se ti snimci prikažu javnosti. Tada bi naša a i svetska javnost mogla dobiti drugačiju sliku događanja u Srebrenici.

Žepa se iz cele ove iskonstruisane Srebreničke priče na volšeban način izgubila jer je tamo zarobljeno oko 1500 vojnika sa bogatim arsenalom oružja. Svi oni bezbedno prebačeni preko Drine u Srbiju, kasnije u Bosnu, a da nikome ni dlaka sa glave nije falila. Pre nago što su vraćeni u Bosnu te zarobljene vojnike su u Srbiji obišle brojne “humanitarne ekspedicije” kako bi se uverile u korektan tretman prema zarobljenicima. Zato se Žepa nigde i ne spominje jer može biti jak dokaz kako se naša vojska ponašala u tom sukobu. Treba napomenuti da je operacija Srebrenica i Žepa izvođena istovremeno pod komandom istih tih komandanata koji su u Srebrenici navodno napravili masakr a valjda su im ovi muslimani iz Žepe bili simpatičniji pa su ih prebacili u Srbiju ne ubivši ni jednoga.

Kada pročitaš ovo što sam ti napisao, onda malo mućneš glavom, pa se malo zainteresuješ, pa malo pretražiš po internetu, pročitaš neke stvari i sve će ti biti jasnije. Za početak pročitaj ovo http://www.globalresearch.ca/index.php?context=va&aid=22971

A svima bi preporučio da pročitaju knjigu “Rat u vreme mira” Dejvida Halberstama, više puta nagrađivanog novinara i publiciste, između ostalih i Pulicerovom nagradom.Helberstam tvrdi da je Srebrenica bila instrument za medijsko “pokrivanje” kasnije hrvatske ratne akcije Oluja kada je obavljeno etničko čišćenje Srba iz Hrvatske. Pod medijskom kampanjom masakra u Srebrenici pažnja javnosti je preusmerena sa akcije Oluja i svega što je ona donela kao i neprijatnog učešća Amerike i NATO u toj ratnoj operaciji. Halberstam otkriva da su tadašnji američki predsednik Bil Klinton i njegova administracija dugo planirali akciju Oluja ali nisu imali ideja kako da to “pokriju”, kako da stvore medijske okolnosti koje bi im bile u funkciji. Ideju šta i kako uraditi je, tvrdi Halberstam, dao francuski predsednik Žak Širak. U tom svetlu zanimljiva je činjenica da su trojica lidera te grupe koja je presrela Srebreničane bivši pripadnici francuske Legije stranaca. U njegovoj knjizi ima dosta relevantnih dokaza za ovakvu njegovu tvrdnju.

eto..to je to..zbog ovoga mi je zao sto se mladic nije dobrovoljno predao i dokazao ovo pomenuto u tekstu...samo jos da se obelodane ucesca francuske obavestajne sluzbe,engleske i hrvatske....i srebrenica je pod drugacijim reflektorima..

 

[★TSG★]

Jesi li znao da i u Hrvatskoj ima masovnih grobnica srpskih vojnika?

Ima u Hrvatskoj raznih masovnih grobnica. Ima li šta strašnije od Jasenovca na primer? Ali to nije tema, tema je masakr u Srebrenici.

 

[svarozic]

Ima u Hrvatskoj raznih masovnih grobnica. Ima li šta strašnije od Jasenovca na primer? Ali to nije tema, tema je masakr u Srebrenici.

Tema je hapšenje Generala Ratka Mladića.

 

[paja1408]

Српска деца су небитна, и ван Србије, а и у Србији...

vidim...tj.gledam decenijama unazad...

 

[crveni oblak]

Aaaaaaaaaaaahahahaa.....

Jeko, Jeko, nevaljalice mala.... baš sam se pitao ko će prvi da napravi insinuaciju.....

Nego, jel's išla na proteste sinoć?

Nisam, na bolovanju sam zbog deteta do daljnjeg. I inace, ne vidim svrhu rascepkanih protesta na razne teme koji troshe energiju naroda. Potreban je jedan opshti masovni protest do koga, nazalost, po svoj prilici nece doci jer je srpski narod medjusobno zavadjen sistematskom propagandom od strane vlasti. (za detalje o tome, vidi tekst u blogu)

 

[Legenda_1]

@Neki_lik

Procitaj ovo:

Republika Srpska Krajina deset godina poslije
Prof. dr Veljko Đurić Mišina

Hronika Republike Srpske Krajine

Hronika je urađena prema: Srđan Radulović, Sudbina Krajine, Beograd 1996. Mile Dakić, Krajina kroz vijekove iz istorije političkih, nacionalnih i ljudskih prava srpskog naroda u Hrvatskoj, Beograd 2002

1990 - 1991 - 1992 - 1993 - 1994 - 1995
1991. godina
4. januar: Izvršno vijeće SAO Krajine formiralo Sekretarijat unutrašnjih poslova (SUP) Krajine. Za sekretara imenovan Milan Martić.
U Zagrebu osnovano Vijeće za zaštitu ustavnog poretka Republike Hrvatske.
7. januar: u Šidskim Banovcima formirano Srpsko nacionalno vijeće za Slavoniju, Baranju i zapadni Srem.
8. januar: predsednik SAO Krajine Milan Babić obavestio Sabor Hrvatske i vladu da predstavnici krajinskih opština neće dolaziti u Zagreb.
9. januar: Predsedništvo SFRJ naredilo rasformiranje svih paravojnih formacija u Jugoslaviji. Hrvatska i Slovenija odbile da sprovedu ovu odluku.
10. januar: Srpsko nacionalno vijeće i Izvršno vijeće SAO Krajine podržali naredbu Predsedništva SFRJ da se razoružaju sve paravojne formacije.
12. januar: Izvršno vijeće i Predsjedništvo SO Obrovac zatražili zaštitu JNA zbog hapšenja petorice građana srpske nacionalnosti u Karinu.
Počela koncentracija hrvatske policije na granicama SAO Krajine. Na nekoliko mesta došlo do otvaranja puščane vatre izmeću hrvatske policije i srpskih seoskih straža.
17. januar: MUP Hrvatske naredio da svi policajci moraju da potpišu izjavu ako žele da dobiju platu. To je bio način da se Srbi policajci masovno otpuste s posla.
U Šibeniku uhapšena ekipa Radio-televizije Beograd (Krste Bijelić, Tefik Zujović i Damjan Popadić). Uhapšeni i advokati Radomir Kužet, Milan Dupor i Savo Štrbac.
21. januar: u nekoliko kordunaških sela organizovan referendum za izdvajanje iz opština Karlovac i Duga Resa.
Stanovnici Okučana se, posle referenduma, izdvojili iz opštine Nova Gradiška i pripojili opštini Pakrac.
22. januar: Organi bezbednosti JNA uhapsili Đuru Dečaka zbog ilegalnog uvoza oružja u Hrvatsku.
23. januar: Savezni sekretarijat za narodnu odbranu (SSNO) saopštio da će JNA razoružati sve paravojne formacije ako to odmah ne učine vlasti u Hrvatskoj.
Predsednik Srbije Slobodan Milošević u Beogradu razgovarao s predsednikom i potpredsednikom Srpskog nacionalnog vijeća, Milanom Babićem i Milom Dakićem.
24. januar: vojne vlasti u Hrvatskoj uhapsile više lica osumnjičenih da su naoružavali paravojne formacije.
Predsednik Hrvatske Franjo Tuđman na sednici vlade izjavio da će Sabor suspendovati sve savezne propise.
25. januar: Predsedništvo SFRJ naredilo demobilizaciju rezervnog sastava milicije u Hrvatskoj.
Na beogradskoj televiziji emitovan film o ilegalnom uvozu oružja u Hrvatsku, koji je organizovao Martin Špegelj, ministar odbrane Republike Hrvatske.

1. mart: predstavnici Srpskog nacionalnog vijeća Slavonije, Baranje i zapadnog Srema na konferenciji u Novom Sadu obelodanili Deklaraciju o proglašenju SAO Krajine Slavonije, Baranje i zapadnog Srema.
2. mart: sukob hrvatske policije i srpskog naroda u Pakracu. Zbog ovog nasilja, održane brojne demonstracije u srpskim opštinama, a posebno u Pakracu i Dvoru na Uni. Istoga dana u Pakrac ušle i jedinice JNA, a intervenisalo je i Predsedništvo Jugoslavije. Hrvatski policajci se povukli, ali ostavili pustoš u zgradi SO Pakrac i u vladičanskom dvoru. Po nekim tvrdnjama, ovo je početak hrvatsko-srpskog rata.
3. mart: u hrvatskom selu Kijevo kod Knina hrvatski civili napali automobil u kojem su bili predsjednik Izvršnog vijeća SO Knin Veljko Popović i predsednik Vijeća udruženog rada Nebojša Mandinić.
U Karlovcu održan protestni skup srpskih intelektualaca s Banije, Korduna, iz Gorskog kotara i Bele krajine.
4. mart: u Pakracu boravili članovi Predsedništva SFRJ Stipe Mesić, Nenad Bućin i Bogić Bogićević, savezni sekretar za unutrašnje poslove Petar Gračanin, ministar unutrašnjih poslova Hrvatske Josip Boljkovac i načelnik Štaba 5. vojne oblasti general-potpukovnik Simeon Praščević.
5. mart: policija SAO Krajine uklonila barikade koje su postavili Hrvati sela Kijeva.
Hrvatski specijalci zaposeli most na Savi kod Jasenovca.
6. mart: u Zagrebu Franjo Tuđman najavio formiranje Zbora narodne zaštite.
Predsednik hrvatske vlade Josip Manolić uputio protestnu notu predsedniku vlade Srbije u kojoj se odbacuju stavovi vlade Srbije o događajima u Pakracu.
Uspostavljena direktna autobuska linija JanjevoZagreb.
Predsednik Hrvatske stranke prava Dobroslav Paraga dostavio službeni zahtev Saboru Hrvatske da se posmrtni ostaci poglavnika Ante Pavelića iz Madrida prenesu u Zagreb.
7. mart: u Daruvaru eksplozivom raznesen kiosk Politike.
Forum Srba Bele krajine, Gorskog kotara, Korduna, Banije, Pokuplja i Žumberka istakao da Vojna krajina nikada nije bila hrvatska zemlja.
U Splitu formirana stranka Nezavisna Država Hrvatska.
11. mart: patrijarh Srpske pravoslavne crkve Pavle posetio Pakrac.
14. mart: Predsedništvo SFRJ, posle trodnevne rasprave, odbilo predlog Štaba vrhovne komande JNA o podizanju borbene gotovosti. Protiv su glasali Janez Drnovšek, Vasil Tupurkovski, Stjepan Mesić i Bogić Bogićević.
Srbi okupljeni kod zgrade SO Vrginmost tražili zabranu nošenja simbola šahovnice u ovoj opštini.
Delegacija SDS-a Slavonije, Baranje i zapadnog Srema pregovarala s Franjom Tuđmanom u Zagrebu.
15. mart: predsednik SO Sinj Jerko Vukas razgovarao u Kninu s Milanom Babićem.
16. mart: U Gračacu formirana nova stranka: Srpska demokratska stranka Krajine (SDS Krajine).
Član Predsedništva SFRJ Stipe Mesić izjavio: Ova zemlja mora biti savez suverenih država.
17. mart: prosvetni radnici SAO Krajine u Kninu zaključili da je zvanični jezik u SAO Krajini srpskohrvatski.
18. mart: SO Knin, na osnovu Rezolucije o razdruživanju Republike Hrvatske i SAO Krajine, doneo Odluku o primjeni zakona i drugih propisa na području SAO Krajine. To je značilo da se u SAO Krajini primenjuju zakoni i propisi savezne države i SAO Krajine. Na tom zasedanju donesena i Odluka o odvajanju od Republike Hrvatske.
Na vanrednoj sednici SO Knin Milan Babić izjavio da će SAO Krajina priznati Republiku Hrvatsku ako Hrvatska prizna SAO Krajinu.
19. mart: sve opštine SAO Krajine potvrdile Rezoluciju o razdruživanju s Republikom Hrvatskom.
21. mart: Milan Babić rekao da će Srbi Krajine ići svojim putem.
26. mart: Evropska zajednica objavila deklaraciju u kojoj je rečeno da ujedinjena i demokratska Jugoslavija ima najbolje šanse da se integriše u Evropu.
U Zagrebu američki parlamentarci, koji su došli u organizaciji Helsinške komisije za ljudska prava, razgovarali s predstavnicima Srba iz Hrvatske.
U Zagrebu završena istraga protiv Željka Ražnatovića Arkana, Dušana Bandića, Zorana Stefanovića i Dušana Carića, koje je optužnica teretila za pripremanje oružane pobune u Hrvatskoj.
28. mart: u Splitu održan prvi od šest najavljenih sastanaka predsednika jugoslovenskih republika.
29. mart: SO Knin pozvala u Knin predsednika Srbije Slobodana Miloševića.
31. mart: specijalci MUP-a Hrvatske napali srpske položaje na Plitvicama. Na srpskoj strani stradao je Rajko Vukadinović a na hrvatskoj policajac Josip Jović. Po mnogim tumačenjima, bio je to početak hrvatsko-srpskog rata.
U Borovu Selu prihvaćena odluka o prisajedinjenju Slavonije, Baranje i zapadnog Srema Srbiji.

1. april: Izvršno vijeće SAO Krajine donelo odluku o prisajedinjenju SAO Krajine Srbiji i o raspisivanju referenduma.
6. april: specijalci MUP-a Hrvatske ponovili napad na srpski Pakrac.
12. april: Izvršno vijeće SAO Krajine raspisalo referendum srpskog naroda za prisajedinjenje Srbiji, datum održavanja: 12. maj.
16. april: u Karađorđevu se sastali Slobodan Milošević i Franjo Tuđman.
30. april: u Kninu održana konstitutivna sednica Skupštine SAO Krajine. Za predsednika izabran poslanik iz Gline Velibor Matijašević.

2. maj: Srbi Borova Sela odbili napad pripadnika MUP-a Hrvatske. Tom prilikom poginulo 13 hrvatskih specijalaca.
Ubijen komandir hrvatske policijske stanice u Polači kod Benkovca.
3. maj: Hrvatske vlasti u Zadru dopustile uništile oko 350 srpskih kuća i lokala, takozvana kristalna noć.
5. maj: Franjo Tuđman u Trogiru pozvao hrvatski narod na pobunu protiv JNA.
6. maj: HDZ organizovao demonstracije protiv JNA u Splitu.
HDZ počeo da prikuplja potpise za uskraćivanje boravka članovima SDS-a u Šibeniku: Jovanu Raškoviću, Branku Popoviću i Marku Dobrijeviću.
U Tvornici elektroda i ferolegura u Šibeniku zatraženo da radnici srpske nacionalnosti potpišu dokumenat o lojalnosti Hrvatskoj.
9. maj: Predsedništvo SFRJ donelo Odluku o postavljanju jedinica JNA između teritorije s većinskim srpskim stanovništvom i ostalih delova Hrvatske.
12. maj: organizovan referendum u Krajini o prisajedinjenju Srbiji.
19. maj: u Hrvatskoj održan referendum o otcepljenju Hrvatske od Jugoslavije.
28. maj: na stadionu Nogometnog kluba Zagreb izvršena smotra Zbora narodne garde Hrvatske.
29. maj: Skupština SAO Krajine izabrala prvu vladu, predsednik Milan Babić, ministar unutrašnjih poslova Milan Martić; proglašen Statut SAO Krajine.

1. jun: zagrebački Vjesnik objavio da je slučaj Mlinar režirao Jovan Rašković i da je Mlinar dobrovoljno glumio žrtvu koju kolju.
17. jun: Hrvatska stranka prava usvojila Lipanjsku povelju u kojoj se traži obnova Nezavisne Države Hrvatske, čije su istočne granice linija Subotica Zemun Drina Sandžak Boka Kotorska.
21. jun: državni sekretar Sjedinjenih Američkih Država Džejms Bejker na kraju posete SFRJ izjavio da Amerika podržava celovitu i demokratsku Jugoslaviju.
24. jun: u Banjaluci potpisan Dogovor o privrednoj, političkoj i kulturnoj saradnji SAO Krajine i Zajednice opština Bosanske krajine.
25. jun: Hrvatska i Slovenija proglasile državnu nezavisnost.

 

[cave man]

Ne mogu vjerovati da pravdaš Srebrencu. Znaju ljudi da su i Muslimani prije tih nemilih događaja učinili zločine nad Srbima u okolici Srebrenice. Ali zar ti zločin opravdavaš zločinom??

A sta se ti kao iscudjavas,kao da si devica Marija?

 

[Neki_Lik]

Ti ocekujes da ja priznam da je Hrvatska bila legalna drzava separatisanjem sa Tudjmanom na celu i svojom vojskom???
E to neces doziveti. nemozes me navesti da verujem u pristrasnost na koju me navodis. Ja sam sa realnim gledistem situacije lepo postovao.

Onda definitivno ne gledamo isto na neke stvari.
Mada nikad nisam rekao da je Tudjam bio upravu cak sta vise bio je isti kao Milosevic samo je zeleo moc al to nije ova tema.
Tema je da je bilo zlocina i da mora neko odgovarati a sad je za to uhapsen Mladic.

 

[Legenda_1]

26. jun: specijalci MUP-a Hrvatske prodrli u Glinu. Srpske snage izvršile napad na policijsku stanicu.
Savezno izvršno veće objavilo Naredbu o zabrani uspostavljanja republičkih graničnih prelaza unutar teritorija SFRJ. Savezni SUP i JNA zaduženi za provođenje naredbe.
27. jun: jedinice TO Slovenije napale jedinice i kasarne JNA. Počeo kratkotrajan rat u kome je JNA pretrpela znatne gubitke.
Skupština SAO Krajine dopunila vladu Krajine na sednici u Bosanskom Grahovu. Milan Martić postavljen za ministra odbrane, što on nije prihvatio. To je početak svih potonjih nesporazuma između Martića i Babića.
U Bosanskom Grahovu održana zajednička sednica skupština SAO Krajine i Bosanske krajine. Usvojena deklaracija o ujedinjenju.

1. jul: Pod pritiskom Evropske zajednice, Predsedništvo SFRJ izabralo Stjepana Mesića za predsednika (on će na ovoj dužnosti biti do 5. decembra).
4. jul: hrvatske policijske snage ušle preko područja Vrginmosta u Topusko.
6. jul: hrvatske oružane snage napale srpsko stanovništvo u Staroj Tenji.
18. jul: Predsedništvo SFRJ donelo odluku o povlačenju JNA iz Slovenije.
22. jul: hrvatske oružane snage pokušale da okupiraju Plaški, ali su odbijene.
27. jul: srpske snage proterale snage MUP-a Hrvatske iz Gline.
1. avgust: Franjo Tuđman pozvao Hrvate da budu spremni na opšti rat.
Otpočele borbe u Dalju, Erdutu, Osijeku, Dardi, Vukovaru i Kruševu.
3. avgust: u Dalju hrvatske oružane snage izvršile zločin nad civilnim stanovništvom.
4. avgust: na Šarčevom raskršću kod Krnjaka ubijena trojica hrvatskih policajaca.
17. avgust: u Mirkovcima hrvatske oružane snage napale Srbe.
20. avgust: vlada SAO Krajine donela Odluku da se uspostavi jedinstven sistem Teritorijalne odbrane (TO) Krajine Oružane snage Krajine, kao deo jedinstvenog sistema oružanih snaga SFRJ. Za komandanta TO, po funkciji, imenovan je Milan Babić, za zamenika Milan Martić a za prvog načelnika Štaba Ilija Đujić, general JNA u penziji.
21. avgust: tenkovske jedinice Kninskog korpusa JNA stigle u neposrednu blizinu Zadra. Iz Beograda naređeno obustavljanje daljeg napredovanja.
Jedinice Novosadskog korpusa JNA ušle u Beli Manastir.
22. avgust: u Grubišnom Polju, Pakracu i Daruvaru hrvatske oružane snage izvršile zločine nad Srbima.
Hrvatske oružane snage ušle u nekoliko sela opštine Caprag na Baniji i tom prilikom ubile 15 srpskih civila.
23. avgust: jedinice JNA i TO oslobodile selo Kijevo kod Knina (hrvatski Alamo). Akciju je planirao potpukovnik Ratko Mladić a sproveo potpukovnik Slavko Lisica.
JNA i TO Slavonije i Baranje oslobodile Baranju i stigle do Osijeka.

1. septembar: Ratno vazduhoplovstvo JNA zaplenilo avion ugandske kompanije s tovarom oružja za Hrvatsku. Uhapšen organizator toga posla Anton Kikaš.
3. septembar: predstavnici 12 zemalja Evropske zajednice dogovorili se u Hagu da bivši ministar Velike Britanije lord Piter Karington bude koordinator mirovne konferencije o Jugoslaviji.
Vode se borbe oko Masleničkog mosta.
4. septembar: u Gospiću hrvatske oružane snage počinile zločin nad Srbima: ubijale, spaljivale, vešale na bandere.
5. septembar: papa Jovan Pavle II pozvao katolike da se mole za spas Hrvatske.
7. septembar: u Hagu počela Međunarodna konferencija o Jugoslaviji.
9. septembar: u Bosanskoj Otoci uhapšen Milan Martić. Hrvatska zahtevala njegovo izručenje, ali je Martić uz posredovanje JNA pušten i prebačen u Knin.
11. septembar: vođene borbe oko Skradina i Masleničkog mosta.
13. septembar: hrvatske oružane snage kod Karlovca zarobile generala JNA Milana Aksentijevića i grupu oficira.
15. septembar: kod Gospića poginuo Đorđe Božović Giška, komandant formacije Srpske dobrovoljačke garde.
21. septembar: na Koranskom mostu kod Karlovca hrvatska policija masakrirala 13 rezervista JNA.
25. septembar: Savet bezbednosti UN izglasao Rezoluciju 713, kojom je uveden embargo na isporuke oružja za područje Jugoslavije.

3. oktobar: Predsedništvo SFRJ proglasilo neposrednu ratnu opasnost.
4. oktobar: u Hagu saopšten dogovor da se problem Srba SAO Krajine rešava u Potkomitetu za nacionalne manjine.
Hrvatska artiljerija prvi put tukla Vojnić.
5. oktobar: vođene borbe u blizini Osijeka, Nove Gradiške, Siska, Pakraca i Dubrovnika.
S Korduna otišla Loznička brigada JNA.
8. oktobar: Sabor Hrvatske doneo Odluku o raskidu državotvorne veze s Jugoslavijom i proglasio državnu samostalnost Hrvatske.
Proglašena potpuna samostalnost Republike Slovenije. JNA dobila deset dana da se povuče.
13. oktobar: na Kordun došla Zaječarska brigada JNA.
16. oktobar: hrvatska vlada dala rok JNA da se povuče s njene teritorije do 10. novembra.
Predsednik Krajine Milan Babić potpisao Ukaz o proglašenju Zakona o osnivanju Privredne komore Krajine.
18. oktobar: u Hagu predložena deklaracija o Jugoslaviji, prema kojoj se republike SFRJ smatraju suverenim i međunarodno priznatim državama.
29. oktobar: ministri inostranih poslova Evropske zajednice odlučili da uvedu ekonomske sankcije Srbiji ako do 4. novembra ne prihvati predloge lorda Pitera Karingtona.

2. novembar: formirane tri kordunaške brigade (2. za Vojnić, 3. za Slunj, 4. za Vrginmost).
3. novembar: hrvatske snage proterale Srbe iz 18 sela u zapadnoj Slavoniji.
4. novembar: kasarna JNA Logorište u Karlovcu evakuisana uz gubitke: 26 mrtvih i 67 ranjenih vojnika.
5. novembar: u Hagu održan sastanak članova Konferencije o Jugoslaviji. Tom prilikom ponuđena je četvrta verzija dokumenta pod radnim nazivom Odredbe sporazuma za konvenciju o budućem ustrojstvu Jugoslavije, u kojoj se predviđalo da Jugoslavija bude zajednička država ravnopravnih republika od od onih republika koje žele da ostanu u njoj. Slobodan Milošević odbio da prihvati ponuđeni dokument s obrazloženjem da se ne može složiti sa ukidanjem Jugoslavije potezom pera.
8. novembar: ministri Evropske zajednice odlučili da Jugoslaviji uvedu sankcije.
9. novembar: Predsedništvo SFRJ uputilo zahtev Savetu bezbednosti o hitnom upućivanju mirovnih snaga u Jugoslaviju.
18. novembar: vlada Krajine proglasila odluku po kojoj se snage međunarodne zajednice mogu razmestiti samo na linije razgraničenja.
Posle višemesečnih borbi, jedinice JNA zauzele Vukovar.
21. novembar: američki ambasador Voren Zimerman pripisao JNA i Srbiji odgovornost za krizu u Jugoslaviji.
U Kninu Skupština SAO Krajine smenila predsednika Velibora Matijaševića i izabrala Milu Paspalja.
23. novembar: u Ženevi Slobodan Milošević, Franjo Tuđman i Veljko Kadijević dogovorili prekid rata i dali saglasnost na dokument poznat pod imenom Vensov plan.
27. novembar: Savet bezbednosti prihvatio rezoluciju 727 na osnovu zahteva vlade Jugoslavije o slanju mirovnih snaga u Jugoslaviju.
28. novembar: kod Cetingrada poginuo komandant 2. kordunaške brigade potpukovnik Tomislav Ranković, koji se zalagao za stvaranje autohtone krajinske vojske a protivio švercu i korupciji.

2. decembar: Savet ministara Evropske zajednice odlučio da ekonomske sankcije budu uvedene samo Srbiji i Crnoj Gori.
5. decembar: hrvatski Sabor opozvao Stjepana Mesića iz Predsedništva Jugoslavije. Mesić je tada rekao: Mislim da sam obavio zadatak. Jugoslavije više nema!
18. decembar: Ministarski savet Evropske zajednice usvojio Deklaraciju o kriterijumima za priznavanje novih država po principima garantovanje prava etničkim i nacionalnim grupama i manjinama u skladu sa obavezama propisanim u okviru Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji, poštovanje nepovredivosti svih granica, koje mogu biti menjane samo miroljubivim putem i zajedničkim dogovorom i Evropska zajednica neće priznati one entitete koji su nastali kao rezultat agresije.
19. decembar: Ustavotvorna skupština SAO Krajine u Kninu usvojila Ustav i proglasila Republiku Srpsku Krajinu (RSK). Prvi predsednik: Milan Babić.
Premijer SFRJ Ante Marković podneo ostavku.
23. decembar: Nemačka priznala Sloveniju i Hrvatsku.
26. decembar: hrvatske oružane snage iz pravca Karlovca krenule u ofanzivu prema Turnju i Kamenskom s ciljem da se probiju kroz Utinjsku dolinu do Vrginmosta i Vojnića. Borbe su vođene tri dana. Poginuo veliki broj hrvatskih vojnika.

 

[luckywin]

Ne mogu vjerovati da pravdaš Srebrencu. Znaju ljudi da su i Muslimani prije tih nemilih događaja učinili zločine nad Srbima u okolici Srebrenice. Ali zar ti zločin opravdavaš zločinom??

Da si pažljivo pročitao, ne bi mi postavio takvo pitanje.

 

[Legenda_1]

Onda definitivno ne gledamo isto na neke stvari.
Mada nikad nisam rekao da je Tudjam bio upravu cak sta vise bio je isti kao Milosevic samo je zeleo moc al to nije ova tema.
Tema je da je bilo zlocina i da mora neko odgovarati a sad je za to uhapsen Mladic.

Ti si apsolutno pristrasan.
Realno ne zeli niko da prihvati istinu od neSrbskog stanovnistva bivse YU.

 

[Neki_Lik]

Pazi necu da te citiram predugac post.
Pod 1.Da Srbi su bili otpustani u Hrvatskoj dokazano.
Pod 2.Hrvatska nije smela da se odvoji na taj nacin ali onda moramo reci da je Slovenije tu veci krivac.
Ali sta je bilo sa Mesicem?Pre toga?
Pod 3.Da pravili su Hrvati sranja ali to niko ovde ne spori pa nevidim zasto bi se ovde upustao u raspravu oko toga?

 

[akomoze]

Podsetiću na neke od činjenica koje su deo okolnosti nesreće Srebrenice. Prvo, tokom priprema za Dejtonski sporazum postignut je dogovor da se dve enklave u istočnoj Bosni, Srebrenica i Žepa “očiste” i pripadnu Republici Srpskoj. Taj dogovor je napravljen izmedju Zapada, čitaj Amerike, UNPROFOR-a i Ujedinjenih nacija, i medju lokalnim političkim liderima, bosanskih muslimana i Srba i Srbije. Sve je dogovoreno i isplanirano. U tom svetlu treba gledati i na činjenicu da se takozvana muslimanska Vojska Bosne i Hercegovine povukla iz Srebrenice, na čelu sa lokalnim komandantom Naserom Orićem, sedam dana pre dogovorene predaje Srebrenice. Tokom te u osnovi sramne predaje sve strane iz dogovora su imale svoje posmatrače, imala ih je i Srbija. I sve je u samoj Srebrenici obavljeno prema tom planu. Kao što je bilo i u Žepi.

Prema tom planu svi žitelji Srebrenice koji su organizovano evakuisani treba da predaju svoje naoružanje. Velika većina je to i učinila ali jedna grupa, ne zna se tačan broj, verovatno oko 3.000 muskaraca, je sa oružjem sama napustila Srebrenicu, noć pre evakuacije. Ta grupa je krenula pešice prema Tuzli preko “ničije zemlje” Konjević Polja. Tamo ih je presrela grupa koja je navodno bila deo diverzantske jedinice Vojske Republike Srpske i krenuo je okršaj. Deo Srebreničana je preživeo i uspeo da pobegne prema Tuzli a većina nije uspela. Ko nije poginuo tokom okršaja koji su trajali dva dana a nije uspeo ni da pobegne bio je kasnije streljan

Ključna pitanja su: ko je organizovao i nagovorio tu grupu da ne poštuje dogovor i sama sa oružjem krene prema Tuzli, zatim ko je znao za tu grupu i potom ko je delu diverzantske grupe Republike Srpske rekao da je ta grupa krenula tim putem jer to je bila “ničija zemlja” bez baziranih vojnika bosanskih Srba? To su ključna pitanja.

Posebnu ulogu na tom prostoru imala je i francuska legija stranaca jer je francuski general Morion dugo vremena bio komandant snaga UN za zaštićene zone. On je mimo sporazuma o zaštićenim zonama tolerisao hiljade naoružanih muslimana pa ih kroz humanitarne konvoje redovno i naoružavao. O tome naša država ima i nekoliko video zapisa gde je na licu mesta i uz kamere utvrđeno da je u kamionima sa humanitarnom pomoći isporučivano oružje i municija za srebreničke muslimane. Osim toga mi imamo bogatu arhivu video dokumentacije masakra nad Srbima u selima oko Srebrenice ali ovoj marionetskoj vlasti ne odgovara da se ti snimci prikažu javnosti. Tada bi naša a i svetska javnost mogla dobiti drugačiju sliku događanja u Srebrenici.

Žepa se iz cele ove iskonstruisane Srebreničke priče na volšeban način izgubila jer je tamo zarobljeno oko 1500 vojnika sa bogatim arsenalom oružja. Svi oni bezbedno prebačeni preko Drine u Srbiju, kasnije u Bosnu, a da nikome ni dlaka sa glave nije falila. Pre nago što su vraćeni u Bosnu te zarobljene vojnike su u Srbiji obišle brojne “humanitarne ekspedicije” kako bi se uverile u korektan tretman prema zarobljenicima. Zato se Žepa nigde i ne spominje jer može biti jak dokaz kako se naša vojska ponašala u tom sukobu. Treba napomenuti da je operacija Srebrenica i Žepa izvođena istovremeno pod komandom istih tih komandanata koji su u Srebrenici navodno napravili masakr a valjda su im ovi muslimani iz Žepe bili simpatičniji pa su ih prebacili u Srbiju ne ubivši ni jednoga.

Kada pročitaš ovo što sam ti napisao, onda malo mućneš glavom, pa se malo zainteresuješ, pa malo pretražiš po internetu, pročitaš neke stvari i sve će ti biti jasnije. Za početak pročitaj ovo http://www.globalresearch.ca/index.php?context=va&aid=22971

A svima bi preporučio da pročitaju knjigu “Rat u vreme mira” Dejvida Halberstama, više puta nagrađivanog novinara i publiciste, između ostalih i Pulicerovom nagradom.Helberstam tvrdi da je Srebrenica bila instrument za medijsko “pokrivanje” kasnije hrvatske ratne akcije Oluja kada je obavljeno etničko čišćenje Srba iz Hrvatske. Pod medijskom kampanjom masakra u Srebrenici pažnja javnosti je preusmerena sa akcije Oluja i svega što je ona donela kao i neprijatnog učešća Amerike i NATO u toj ratnoj operaciji. Halberstam otkriva da su tadašnji američki predsednik Bil Klinton i njegova administracija dugo planirali akciju Oluja ali nisu imali ideja kako da to “pokriju”, kako da stvore medijske okolnosti koje bi im bile u funkciji. Ideju šta i kako uraditi je, tvrdi Halberstam, dao francuski predsednik Žak Širak. U tom svetlu zanimljiva je činjenica da su trojica lidera te grupe koja je presrela Srebreničane bivši pripadnici francuske Legije stranaca. U njegovoj knjizi ima dosta relevantnih dokaza za ovakvu njegovu tvrdnju.

U svojoj knjizi Sefer Halilović navodi brojku od 3.000 naoružanih (plus ostali) koji su došli u Tuzlu .
Dakle, brojka onih koji su pod oružjem krenuli u proboj mora biti daleko veća .

 

[★TSG★]

Polako, jedan po jedan svi cete stici na red...

Ti se bar ne foliraš kao ostale tkz. patriote. Samo ti je žao što umesto 8 000 nisu pobili 800 000, jel tako?

 

[paja1408]

posto sam izgubio knjigu koju je napisao covek koji je bio zaduzen za bezbednost u JNA a kasnije u RSK i RS--kasnije genral...a znam da je presretac ima..molim presretaca da je linkuje...

 

[lzr]

Ti se bar ne foliraš kao ostale tkz. patriote. Samo ti je žao što umesto 8 000 nisu pobili 800 000, jel tako?

Sta se palis zajebavam se sa mingom... Znas i sam da se neko zajebava sa tim profilom.

 

[adem_ks]

Kaze jedan lik na FB, inace clan i krste....

OD "KARASHA DO SHEVENINGENA, DUG JE I PRESKUP PUT...I JOSH UVEK CE MU BITI BOLJE NEGO MLADIM GARDISTIMA KOJE SU ZRTVOVALI DA BI SACHUVALI OVO GOVEDO

 

[Lacibg]

Da si pažljivo pročitao, ne bi mi postavio takvo pitanje.

Možda mu i latinica slabo ide ...

 

[C0NSIGLIERI]

Ti se bar ne foliraš kao ostale tkz. patriote. Samo ti je žao što umesto 8 000 nisu pobili 800 000, jel tako?

VRS je izgubila 30,000 boraca. Jesu li oni izvrsili kolektivno samoubistvo, ili je i njih neko pobio ? (da ne spominjem civile)

 

[master.]

http://vukajlija.com/zabava/posteri/125620-da-vam-ispricam-jedan-vic

 

[Legenda_1]

Pazi necu da te citiram predugac post.
Pod 1.Da Srbi su bili otpustani u Hrvatskoj dokazano.
Pod 2.Hrvatska nije smela da se odvoji na taj nacin ali onda moramo reci da je Slovenije tu veci krivac.
Ali sta je bilo sa Mesicem?Pre toga?
Pod 3.Da pravili su Hrvati sranja ali to niko ovde ne spori pa nevidim zasto bi se ovde upustao u raspravu oko toga?

Procitaj pocetak nekoliko redova ovaj post gore, to su datumi desavanja, bice ti jasno,ako imalo zelis biti realan.Videces da sam 101% u pravu
Apslutno protiv ustavno ocepljenje republika od bivse YU, a Hrvatska je najveci krivac za sve ratove na terotiriji bivse YU.
Misli sta hoces