Saslušanje Karadžića tokom noći
22. jul 2008. | 00:07 -> 02:14 | Izvor: B92, Beta, Tanjug
Beograd, Hag -- Istražni sudija Veća za ratne zločine u Beogradu Milan Dilparić kaže za B92 da će Radovan Karadžić biti saslušan tokom noći.
Haški optuženik, bivši lider bosanskih Srba Radovan Karadžić, uhapšen je večeras, saopštio je Savet za nacionalnu bezbednost (FoNet/B92)
Dilparić kaže da su u toku pripreme za saslušanje haškog begunca. Haški optuženik i bivši lider bosanskih Srba Radovan Karadžić, uhapšen je večeras u akciji srpskih službi bezbednosti, saopštio je Savet za nacionalnu bezbednost. Nije poznato gde je uhapšen, a nezvanično se može čuti da Karadžić nije u Specijalnom sudu za ratne zločine.
Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da pripadnici MUP nisu učestvovali u lociranju i hapšenju Karadžića.Integralni tekst saopštenja iz Pres službe predesednika Srbije glasi:
"Savet za nacionalnu bezbednost Republike Srbije saopštio je da je večeras akcijom srpskih službi bezbednosti lociran i lišen slobode haški optuženik Radovan Karadžić. Karadžić je priveden istražnom sudiji Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu, u skladu sa Zakonom o saradnji sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju".
O krivici tek pred Tribunalom
Haški optuženik Radovan Karadžić će, nakon što je uhapšen, biti izveden pred istražnog sudiju Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu, koji će mu, nakon utvrđivanja identiteta, uručiti optužnicu Haškog tribunala.
Prema proceduri, Karadžić se neće izjašnjavati o krivici pred domaćim sudstvom, već pred Tribunalom u Hagu.
Radovan Karadžić trenutno prolazi kroz postupak identifikacije, uključujući i DNK testiranje, a tokom noći sastaće se sa istražiteljima, objavila je agencija Rojters.
Istražni sudija ima rok od tri dana da donese rešenje o ispunjenosti prepostavki za predaju optuženika Tribunalu, a protiv tog rešenja može se izjaviti žalba u roku od tri dana.
O žalbi odlučuje vanraspravno veće u roku od tri dana. Prema zakonu, ne postoji pravo žalbe na odluku vanraspravnog veća, a konačnu odluku o izručenju donosi Ministarstvo pravde.
Haški tribunal od 1993. godine, kada je osnovan, podigao je optužnice protiv ukupno 161 osobe, od kojih su još dve u bekstvu: Ratko Mladić, komandant vojske Republike Srpske, i Goran Hadžić, nekadašni predsednik Republike Srpske Krajine (RSK).
Po gradu se oglašavaju grupe mladića
Iz zgrade Specijalnog suda za ratne zločine izašao je brat Radovana Karadžića, Luka Karadžić. On je, kako izveštava novinar B92, u zgradi suda bio oko pet minuta i pričao je sa stražarima.
"Poštovati međunarodno pravo"
Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović izjavila je, povodom hapšenja haškog optuženika Radovana Karadžića, da "međunarodno pravo i domaći zakoni moraju da budu poštovani".
"To je težak postupak, sada predstoji provera identiteta i sve ostale radnje koje su uobičajene", rekla je ona.
Po izlasku on je rekao da ne želi da priča s novinarima. Na sva pitanja novinara rekao je da je sve informacije dobio iz medija.
Zgradu Suda obezbeđuje veliki broj pripadnika Žandarmerije. Prisutni su i brojni novinari, ali im nije dozvoljeno da stoje na strani ulice gde je zgrada Suda već prekoputa.
Preko puta zgrade nalazilo se u jednom trenutku i pedesetak ljudi, od kojih su neki nosili majice sa znakom ultradesničarske organizacije Obraz, kao i majice sa likom Radovana Karadžića. Ispred njih je bio raspoređen kordon policije.
Ulicama povremeno prolaze i automobili iz kojih se čuju četničke pesme i mladići koji se u njima nalaže dobacuju novinarima. U jednom trenutku je čak situacija bila na ivici incidenta, ali je ipak sve prošlo bez problema.
Na Trgu Republike u Beogradu nešto je povećan broj policajaca. Oni su priveli manju grupu muškaraca, koji, prema nepotvrđenim informacijama, pripadaju "Obrazu". Oni su ih legitimisali. Osim toga, primećen je veći broj policajaca svuda po centru grada, kao i ispred ambasada.
Supruga šokirana
Supruga Radovana Karadžića, Ljiljana Zelen Karadžić, izjavila je da je šokirana vešću da je njen muž večeras uhapšen.
"Čim je telefon večeras zazvonio, znala sam da nešto nije u redu. Šokirana sam i zbunjena. Sada bar znamo da je živ", kratko je za Asošijeted pres izjavila Ljiljana Karadžić. On je rekla da je o hapšenju supruga obaveštena od njihove ćerke Sonje.
Tužilaštvo za ratne zločine Srbije potvrdilo je da je uhapšen Radovan Karadžić, ali nisu želeli da saopšte detalje te akcije.
U Tužilaštvu su najavili da će se tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević i predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić obratiti sutra novinarima u Palati "Srbija", u 11 časova u Beogradu.
Karadžić se od 1996. krije, a poslednji put je viđen i fotografisan u Han-Pijesku jula 1996. godine. Potom je za Karadžićem raspisana međunarodna poternica.
Haški tribunal je u više navrata navodi da ima podatke da je Karadžić u Srbiji bar povremeno, a da je 2004. bio i u Beogradu.
Iz Haškog tribunala takođe su stizale naznake da hapšenje Radovana Karadžića nije direktna obaveza Srbije, već da je to pre svega Ratko Mladić, za koga se pouzdano tvrdi da je u Srbiji.
U bekstvu od 1996.
Nakon proglašenja nezavisne Republike srpskog naroda u BiH 9. januara 1992, koja je kasnije preimenovana u Republiku Srpsku, Karadžić je postao njen prvi predsednik.
U aprilu 1992. Karadžić odlazi na Pale, a vlada RS počinje 7. maja 1992, mesec dana uoči prvih sukoba, da realizuje svoju odluku o formiranju sopstvenih oružanih snaga preuzimanjem srpskog vojnog kadra JNA iz BiH.
Sve vreme rata u BiH bio je lider bosanskih Srba i zajedno sa ratnim komandantom Ratkom Mladićem, kreator ratnih operacija.
Haški tribunal je 25. jula 1995. godine podigao prvu optužnicu protiv Karadžića i Mladića, koja je imala 16 tačaka, od kojih je jedna optužene teretila za genocid, a tri za zločine protiv čovečnosti.
Druga optužnica, koja se odnosila na zločine u Srebrenici, podignuta je 16. novembra 1995. i imala je 20 tačaka, od kojih ih je jedna teretila za genocid, a devet za zločine protiv čovečnosti.
Pod pritiskom međunarodne zajednice i na insistiranje Slobodana Miloševića i ostalih lidera bosanskih Srba, 30. juna 1996.
Karadžić je preneo predsednička ovlašćenja na tadašnju potpredsednicu RS Biljanu Plavšić, povukao se sa mesta predsednika SDS i iz javnog života. Od tada se krije. Poslednji put je viđen i fotografisan u Han-Pijesku jula 1996. godine. Potom je za Karadžićem raspisana međunarodna poternica.
Članstvo u SDS-u mu je prestalo kada je Skupština SDS RS 24. decembra 2001. usvojila izmene i dopune Statuta stranke među kojima je i odredba da licima protiv kojih je podignuta haška optužnica prestaje članstvo u toj partiji.
U novembru 1998. SAD su ponudile novčanu nagradu od pet miliona dolara licima koja pomognu da se pred sud izvedu optuženi za ratne zločine, a četiri godine kasnije (januar 2002) na ulicama Sarajeva pojavile su se poternice za Karadžićem i Mladićem.
Haški tribunal je 14. oktobra 2002. otpečatio izmenjenu i dopunjenu optužnicu protiv Karadžića (optužnica je potvrđena 31. maja 2000. ali je ostala zapečaćena), koja je objedinjavala prethodne dve i razdvojena je od optužnice protiv Mladića. Nova optužnica ima 11 tačaka, kojima se Karadžiću stavlja na teret genocid i saučestništvo u genocidu, zločini protiv čovečnosti, kršenje zakona i običaja ratovanja.
Posle pojačanog pritiska međunarodnih bezbednosnih snaga u BiH na Karadžićevu porodicu i hapšenja njegovog sina Saše na Palama u julu 2005. (bio u desetodnevnom pritvoru), Karadžićeva supruga Ljiljana pozvala je Radovana Karadžića da se preda Haškom tribunalu. Tu poruku mu je poslala u ekskluzivnom intervjuu za televiziju Asošijeted pres, 28. jula 2005.
Optužnica: Zločini protiv nesrpskog stanovništva
Radovan Karadžić optužen je pred Haškim tribunalom za genocid, umešanost u genocid, likvidacije, ubistva, kažnjavanja, deportaciju, nehumane akte i ostale zločine počinjene prema muslimanima, Hrvatima i ostalim civilima nesrbima u Bosni i Hercegovini tokom rata u toj bivšoj jugoslovenskoj republici.
Prema saopštenju iz Haškog tribunala, u optužnici se navodi da je Karadžić, dejstvujući sa drugima između 1992. i 1995. godine, počinio zločien sa ciljem obezbeđivanja kontorole u područjima BiH koja su bila proglašena delom Republike Srpske i značajno smanjio tamošnje nesrpsko stanovništvo.
Radi ostvarivanja takvog cilja, Karadžić i ostali su počinili zločine kako bi primorali nesrbe da napuste ta područja, prognali one koji nisu bili voljni da odu i ostale ubili, navedeno je u dopisu iz Haga.
Prema ovom saopštenju, Karadžić je optužen za genocid, za ubistvo blizu 8.000 Bošnjaka - odraslih i dečaka u Srebrenici 1995.
U optužnici se tvrdi kako je Karadžić takođe počinio genocid, kažnjavanja i ostale zločine kada su snage pod njegovom komandom ubile nesrbe tokom i posle napada na gradove širom BiH, da je zarobljavao hiljade nesrba i prebacivao ih u zatvoreničke objekte koje su ustanovile vlasti bosanskih Srba.
U tim logorima su snage pod Karadžićevom komandom ubijale, mučile, loše postupale i seksualno zlostavljale nesrbe, navodi se dalje u optužnici.
U optužnica takođe stoji da je Radovan Karadžić odgovoran za bombardovanje i snajpersko gađanje civila u Sarajevu koje je dovelo do ubistva i ranjavanja hiljada osoba, uključujući i mnoge žene i dece.
LDP
zato je zuto 
.....e stvarno smo sebi svasta dopustili....e Srbijo...
Crnogorci prebrojte se.
