РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА
ВЛАДА И СКУПШТИНА У ПРОГОНСТВУ
11.080 Земун, Магистратски трг 3, Србока
Тел. 3077-028,
vladarsk@gmail.com Бр. 1364/11 – 20. 07. 2011.
С А О П Ш Т Е Њ Е
- хапшење Председника Горана Хаџића – Трибунал суди жртвама -
(Влада и Скупштина РС Крајине у прогонству, уз ово саопштење, упућују и прекор редакцијама медија у Републици Србији, јер од фебруара 2005. године, не објављују крајинска саопштења. Ово је тешко огрешење о националне и државне интересе и кршење је новинарског кодекса).
У време разбијања Југославије, од 1990. до 1995, Хрватска је прогнала 80% Срба из Републике Српске Крајине (Зоне под заштитом УН – Резолуцији СБ, бр. 743/1992), запленила им непокретну и покретну имовину и лишила их основних људских права, проглашавајући Србе (25. 12. 1990) националном мањином, мада су били државотворан народ од 1471 – до 1990: у Мађарској, Аустрији, Млетачкој Републици, Држави Срба, Словенаца и Хрвата, Краљевини Југославији, Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији и Хрватској – као федералној јединици у Југославији, а имали су и независну државу, Републику Српску Крајину – од 1991. до 1995. године.
Хрвати започињу замашни злочин над Србима 1990. године. Председник Горан Хаџић је из Западног Срема, који је исконска српска територија и у њој Хрвати никад нису живели – осим покатоличених Срба, које су, под претњом смрти и прогона, приморали да се зову Хрватима. А приморали су их, јер су Хрвати изгласали законе 1941, по којем су били осуђени на истребљење: Срби, Роми и Јевреји и за њих су отворени концентрациони логори смрти. Тад су покатоличени Срби имали две могућности – да умру као Срби, или да пристану на хрватско национално име. Хрватска је спремала нови злочин геноцид над Србима 1990. године и Горан Хаџић је био сведок тајног наоружавања католика у Хрватској. Оружје је стизало из земаља чланица ЕУ (Немачке, Француске, Британије, Италије... а преко Мађарске, којој је, за ту услугу, обећано чланство у Европској унији. Горан Хаџић се, као и већина Срба у Републици Српској Крајини, морао припремити, да онемогући овај план хрватске државе, што је имало за последицу организовање српског становништва на територији у којој су чинили 88% становништва.
Горан Хаџић је био изабран за Председника Републике Српске Крајине и он је, сарађујући са органима УН, пристао да се његова држава стави под заштиту УН, а те УН су дозволиле Хрватској да прогна 80% српског становништва, да Србе лиши свих права и да им заплени сву имовину. И данас, 16. година после хрватске окупације Републике Српске Крајине, хрватски државни органи, установе и предузећа одбијају да Србима у избеглиштву пошаљу: школска сведочанства, изводе из матичних књига, потврде о радном и војном стажу... не постоји народ у свету који је толико обесправљен као српски народ. А тако обесправљеном народу се суди у Хашком трибуналу. Један председник прогнаног народа, Милан Мартић, већ је осуђен на 35 година затвора, а сад ће Хашки трибунал судити и другом председнику Репубублике Српске Крајине – Горану Хаџићу. Све је то тако, а нормалан човек не би могао веровати, да један међународни суд суди жртвама, а не онима који су над жртвама спровели злочин геноцида. Да, то је учинила Хрватска, али су јој помогле, па то и одобриле и организовале чланице Европске уније и чланице НАТО-а.
У праву су правни стручњаци у неколико држава – они се спремају да предложе нови предмет на свим правним факултетима у свету. Он би се звао „Неправо у праву“, а лекције би биле испуњене садржајима из судских процеса: Председнику Милану Мартићу, Председнику Слободану Милошевићу, Председнику Горану Хаџићу, Председнику Радовану Караџићу, проф. др Војиславу Шешељу... и другим српским представницима, чији је народ прогнан и чија имовина је припала окупатору и извршиоцу злочина геноцида (супротно демократском праву на недодирљивост приватне својине).
Правни факултети у свету ће лако прибавити литературу за овај нови предмет („неправо у праву“), јер су стручне књиге проф. др Војислава Шешеља о Хашком трибуналу на располагању. А оне су више него стручне.
ПРЕДСЕДНИК ВЛАДЕ ПРЕДСЕДНИК СКУПШТИНЕ
Милорад Буха дипл.инг. Рајко Лежаић
