Ало бре, прасе на ражњу ћеш тешко да нађеш чак и у једној Атини, а Грци су баш православни и нема аутохтоних муслимана у главном граду Грчке. Јагњетина и јаретина да, прасетина јок. Једноставно, није традиција. А у Србији, ражањ је традиција само по кафанама у Западној Србији и делом Шумадије, у Поморављу већ далеко мање, док у јужној Србији није уопште и није тога било до скоро, већ искључиво с роштиља свињско месо се јело по кафанама.
У Новом Саду такође све до деведесетих и навале миграната изБосне ретко да си и роштиљ видео, а камоли да видиш да се прасе окреће на ражњу у ресторану. Није традиција. Ни у Београду до деведесетих прасетине на ражњу по кафанама није било, па си тако у централним градским општинама имао само три кафане са прасетином са ражња: стари "Орач", који је срушен, кафана "Звезда" преко пута, такође срушена, и "Ковач".
А у Сарајеву имаш на почетку Лукавице печењару Станковић, и друге, а раде и кућну доставу. Значи сваки Сарајлија ако му се једе прасетина с ражња може да оде тамо или да поручи на кућну адресу.
Наравно, мораш да будеш жешћи дебил да одеш у Сарајево, и да тамо, поред све оне младе телетине, јагњетине и јаретине, пожелиш да једеш свињетину која је btw најјефтиније месо.