Evo jednog dela teksta sa sajta Pištaljke, ima i ugovor između gradske vlasti i tog famoznog konzorcijuma
Међутим, ни оно што се зна о овом послу, а то се углавном тиче биографије потписника и података из Агенције за привредне регистре, не улива велико поверење. Као што смо већ рекли, конзорцијум су у ствари само две фирме. Прва је Кент карт из Истанбула, специјализована за ову врсту посла, ради углавном у Турској и на Блиском истоку, а у заједничкој фирми која предводи „конзорцијум“ има 10 одсто власништва. Други, већински власник Апекса са 90 одсто је српска фирма Ланус д.о.о, која има пет сувласника. Ланус је у јавности познат и по томе што је 2008. себи припојио ПХТ интернешнел, чији је власник био Тахир Хасановић, некада високи функционер Нове демократије. У медијима се спекулисало да је Хасановић сувласник поменуте фирме а да је други сувласник Раде Терзић, бивши окружни тужилац. Хасановић и Терзић су пре четири године у медијима помињани у аферама око крађе патената у области информатичке технологије. Турски и српски партнер видовито су основали заједничку фирму Апекс солушн технолоџи 24. марта 2009, само годину и по пре потписивања уговора са Београдом. За директора, уједно и јединог запосленог у овој фирми, српско-турски партнери постављају Вељка Влаховића (31) који није, како неки медији тврде, син бившег министра Александра Влаховића, високог функционера Демократске странке и бизнисмена, а како сам тврди није ни његов рођак.
Апекс, који је основан са 500 евра што је законски минимум, 2009. годину завршио је, према подацима АПР, са исто толико. Па ипак, ово мало предузеће са једним запосленим које је 2010. годину дочекало са 500 евра, непуних девет месеци касније, тачније 20.9.2010. под вођством Влаховића, добија вишемилионски посао наплате Бус плус картица у Београду. И ту није крај финансијским чудима која се дешавају у Апексу. Само десет дана после потписивања уговора са Београдом, Апекс узима кредит од два и по милиона евра са залогом од 500 евра оснивачког капитала, па 2010. годину завршава са око два и по милиона евра на рачуну.
У регистру заложног права Апекс је, под датумом 1.10.2010, уписао два кредита, а у фебруару 2011. још један. Први кредит од 2,54 милиона евра, један од два подигнута десет дана после потписивања уговора, Апекс узима код Erste GCIB Finance I B.V. из Холандије, компаније која се бави давањем зајмова, регистроване као друштво са ограниченом одговорношћу у стопостотном власништву Ерсте банке из Аустрије. Истога дана Апекс је у уписао и кредит у износу од 116 хиљада евра подигнут у Ерсте банци а.д. Нови Сад, истој оној у којој је Александар Влаховић члан Управног одбора. Ова два кредита Апекс треба да врати за 54 месеца. Два месеца касније у заложбеном регистру Апекс уписује још једну, краткорочну позајмицу, од 50 милиона динара узету такође код Ерсте банк а.д. Нови Сад. Сва три кредита укупно од око три милиона евра Апекс је добио а да није имао приходе!
Под којим условима је Апекс добио кредит и ко је и какве гаранције дао банкама да ће им новац са каматом бити враћен, остаће вероватно тајна.
http://pistaljka.rs/home/read/190