U čemu star muškarac koji je samac i bez dece da nađe smisao i zadovoljstvo?

Само природа, бег у природу и истраживање исте. Од свега остало мож се полуди
И ја сам тако мислио али мене у природи може да нападне нека животиња или да ме уједе неки пас, и то је непријатељска средина, а ту још немам ни интернета па је и ужасно досадно. Мени је у кревету изгледа најмање зло.
 
И ја сам тако мислио али мене у природи може да нападне нека животиња или да ме уједе неки пас, и то је непријатељска средина, а ту још немам ни интернета па је и ужасно досадно. Мени је у кревету изгледа најмање зло.
u krevetu ima grinja pa i paukova.samo lezanje je losa opcija za misisce ,muskulaturu i krvotok.. najbolje da se ozenis pa da kombinjujes malo priroda malo krevet ,malo opusteno caskanje sa zenom ... pa opet
 
u krevetu ima grinja pa i paukova.samo lezanje je losa opcija za misisce ,muskulaturu i krvotok..
То ми већ не смета.


najbolje da se ozenis pa da kombinjujes malo priroda malo krevet ,malo opusteno caskanje sa zenom ... pa opet
Како??? Ја никад нисам био ни са девојком колико год да сам јако пуно то хтео, све жене ме мрзе, хтео сам да се убијем због усамљености, цео живот ми се јако свиђају а оне ме мрзе и чак су чиниле вербална насиља према мени и мени сличнима а никад им ништа лоше нисам учинио, па каква сад женидба?

Zivis zivot isto kao sto bi i s porodicom. Samo je drugacije. Nista strasno. Imamo taj mentalitet da ako se ne ozenis da si prso u zivotu. Porodica je stvar selekcije a ne neke duznog sledovanja.
Живот са породицом захтева и неку жртву и компромисе. Према коме ја да имам жртву и компромисе, коме да се прилагођавам, бабама, дедама и феминисткињама по друштвеним мрежама који све живо осуђују? Шта ја лепо добијам од тога прилагођавајући се имагинарним ликовима? Ја пошто сам изопштен у селекцији онда не треба ни да живим али желим пре свега да престанете да испирате мозак нама који не желимо да живимо а ми да се удружимо.
 
То ми већ не смета.



Како??? Ја никад нисам био ни са девојком колико год да сам јако пуно то хтео, све жене ме мрзе, хтео сам да се убијем због усамљености, цео живот ми се јако свиђају а оне ме мрзе и чак су чиниле вербална насиља према мени и мени сличнима а никад им ништа лоше нисам учинио, па каква сад женидба?


Живот са породицом захтева и неку жртву и компромисе. Према коме ја да имам жртву и компромисе, коме да се прилагођавам, бабама, дедама и феминисткињама по друштвеним мрежама који све живо осуђују? Шта ја лепо добијам од тога прилагођавајући се имагинарним ликовима? Ја пошто сам изопштен у селекцији онда не треба ни да живим али желим пре свега да престанете да испирате мозак нама који не желимо да живимо а ми да се удружимо.
Opet si u modu. Samo razmisli.
Zivot je: radis, ulazes, imas planove, zelje, zelis da odes na neko lepo ostrvo, uzivas u belom pesku i karipsko plavom moru, smejes se, zezas se, otvoris lubenicu u hladu, imas hobije, kultivises svoj zivot, hoces masline da gajis? Grozdje? Da se bavis pisanjem, slikanjem? Ili da blejis i filozofiras jer legitimno svi se mi rodimo, zivimo zivote i umiremo.Neku nauku da zavrsis? U sustini da budes odraslo dete koje si bio pre nego sto je poceo da ti se dize i oduzima fokus.
Zamisli koliko stvari u zivotu ima osim "guraj/vadi". I to tih guraj vadi je koliko? 15 minuta? Pola sata/sat? Nije to vredno nicega. Pogotovu da bude deo zivotne aspiracije, ili ne daj Boze da se svrstavas u nekakvoj hijerarhiji majmuna u svetu majmuna.
 
али желим пре свега да престанете да испирате мозак нама који не желимо да живимо а ми да се удружимо.

Да ли овде мислиш на све нас који смо ти дали један или више добронамерних савета?
 
Opet si u modu. Samo razmisli.
Zivot je: radis, ulazes, imas planove, zelje, zelis da odes na neko lepo ostrvo, uzivas u belom pesku i karipsko plavom moru, smejes se, zezas se, otvoris lubenicu u hladu, imas hobije, kultivises svoj zivot, hoces masline da gajis? Grozdje? Da se bavis pisanjem, slikanjem? Ili da blejis i filozofiras jer legitimno svi se mi rodimo, zivimo zivote i umiremo.Neku nauku da zavrsis? U sustini da budes odraslo dete koje si bio pre nego sto je poceo da ti se dize i oduzima fokus.
Ја ионако то и радим, живим скоро нон-стоп у неком свом свету, маштарим, читам, занимам се нечим, али не могу 100% да заборавим да сам човек и да сам хтео-не хтео део друштва у ком сам одбачен, морам некад да се вратим и у реалност. Није мени лоше све док се не вратим у реалност и не мислим о људима, друштву, лоше ми је чим изађем на улицу и видим друге људе. Ја морам да изгубим додир да реалношћу да више не будем несрећан, и да ме нико не осуђује или сажаљева због тога, што је мало теже.

Мене на овом форуму често по пар дана нема баш због тога, али чим сам лоше онда дођем овде.


Zamisli koliko stvari u zivotu ima osim "guraj/vadi". I to tih guraj vadi je koliko? 15 minuta? Pola sata/sat? Nije to vredno nicega. Pogotovu da bude deo zivotne aspiracije, ili ne daj Boze da se svrstavas u nekakvoj hijerarhiji majmuna u svetu majmuna.
То гурај/вади је само део свега. Ја могу и без тога гурај/вади јер ја и не знам шта је то а то могу и самостално, мени фали и додир, мажење, интима (која би хтела све то али без онога гурај/вади?), осећај прихваћености, осећај некаквог социјалног успеха због тога, осећај изградње сопствене личности јер ја због усамљености и невиности и немам личност и не знам ко сам ја, доживљај да видим како изгледа и како је то додирнути голо женско тело, нешто где ћу престати да се осећам као заразни ванземаљац, то је за мене и изградња самопоуздања, то је антидепресив, то је за мене средство за борбу против стреса и за функционисање, то је за мене нешто уз шта бих био далеко бољи човек, то је за мене буквално лек.


Да ли овде мислиш на све нас који смо ти дали један или више добронамерних савета?
Па мислим на вас.. Друге људе и немам.
 
Ја ионако то и радим, живим скоро нон-стоп у неком свом свету, маштарим, читам, занимам се нечим, али не могу 100% да заборавим да сам човек и да сам хтео-не хтео део друштва у ком сам одбачен, морам некад да се вратим и у реалност. Није мени лоше све док се не вратим у реалност и не мислим о људима, друштву, лоше ми је чим изађем на улицу и видим друге људе. Ја морам да изгубим додир да реалношћу да више не будем несрећан, и да ме нико не осуђује или сажаљева због тога, што је мало теже.

Мене на овом форуму често по пар дана нема баш због тога, али чим сам лоше онда дођем овде.



То гурај/вади је само део свега. Ја могу и без тога гурај/вади јер ја и не знам шта је то а то могу и самостално, мени фали и додир, мажење, интима (која би хтела све то али без онога гурај/вади?), осећај прихваћености, осећај некаквог социјалног успеха због тога, осећај изградње сопствене личности јер ја због усамљености и невиности и немам личност и не знам ко сам ја, доживљај да видим како изгледа и како је то додирнути голо женско тело, нешто где ћу престати да се осећам као заразни ванземаљац, то је за мене и изградња самопоуздања, то је антидепресив, то је за мене средство за борбу против стреса и за функционисање, то је за мене нешто уз шта бих био далеко бољи човек, то је за мене буквално лек.



Па мислим на вас.. Друге људе и немам.
Pa dobro, mimo seksualnog izbora, mi smo generalno nekulturna i agresivna sredina. Nemamo kulturu ponasanja u guzvi, na ulici, ljudi se guraju, ne sklanjaju, ko jaci fazon, uz to nemamo kulturu ljubaznosti-osmeha, kod nas je to slabost a ne kvalitet, tu te razumem sto nesto preterano ne volis ljude kad izadjes negde.
 
Pa dobro, mimo seksualnog izbora, mi smo generalno nekulturna i agresivna sredina. Nemamo kulturu ponasanja u guzvi, na ulici, ljudi se guraju, ne sklanjaju, ko jaci fazon, uz to nemamo kulturu ljubaznosti-osmeha, kod nas je to slabost a ne kvalitet, tu te razumem sto nesto preterano ne volis ljude kad izadjes negde.
Баш тако, ја се у таквом друштву уопште не сналазим.
 
Баш тако, ја се у таквом друштву уопште не сналазим.
Kapiram te. Divljacko drustvo. Kameno doba. Jbga, vecina covecanstva je glupo i bahato, ipak smo od majmuna nastali, ne genijalno.
Posle se cude sto elita hoce da vlada umesto da veruje u covecanstvo. Covecanstvo? Ahahahaha
 
Нема данас нигде места где можеш са комшијама са којима се знаш деценијама да седиш, нпр. у кафани, испред продавнице, у месној заједници, нешто тог типа, и да са њима ћаскаш, бистриш политику, ћутиш и само пијеш, и слично, да имаш неко тако локално алкохоличарско друштво, то данас не постоји, зато ми је усамљеност неизлечива и нема решења. То ако већ немам девојку или ако немам породицу. Ужасно тешко се упознајем са новим људима, данас су сви неки мангупи, кримоси, дувају траву и тако то, сви се нешто ку*че, сви би да се свађају и бију, буквално немам себи сличних. У било ком новом друштву бих био аутсајдер, сви већ имају неке своје ортаке а ја као треба да им се прилагођавам а не знам ништа о њима и њима бих био скроз небитан. Нема нигде где можеш онако да седиш и да се осећаш као да си свој на своме. Не знам шта да радим, буквално морам једном да завршим са својим животом, свуда сам странац.
 
Odeš do prve seoske prodavnice, naručiš svima piće, bistriš politiku i sadnju luka i svi će te zavoleti..i voleti do poslednje tvoje pare.
PS: Men se čini da si ti jedna dokona danguba. Nisi loš..naprotiv..kol'ko si dokon.
Ajd
🍻
Ја сам екстремно усамљен, а што се тиче доконости волео бих да имам много више слободног времена, те две ствари су различите. Ја сам усамљенији на послу него кући уз интернет. Са доконошћу зна се шта се ради али шта се ради са усамљеношћу?
 

Back
Top