Мотивисан сам љубавним и друштвеним проблемима, неправдом и питањем менталног здравља, тако да мислим да је ова тема најприкладнија за овај потфорум.
Неко је стар да би уживао у сексу и љубави. Велики је табу да стар мушкарац тражи много млађу од себе, која би, поред уживања у сексу и незрелим играријама (јер оне 35+ не воле незреле и неиживљене мушкарце), могла и да роди дете. Значи, на све то стар мушкарац нема права.
Стар мушкарац нема дете, самим тим нема ни унуке. Самим тим не може да пронађе задовољство ни у гајењу потомака.
Стар мушкарац неће лако наћи себи сличне старе мушкарце. Већина људи има децу, а готово сви имају љубавних искустава. Значи, тешко да ће имати друштво себи сличних.
Алкохолизам у старости се намеће као нешто реалније решење. Проблем је што је лош по здравље. Али има и та ствар да су стари људи ионако здравствено угрожени па алкохолом и не могу да изгубе пуно. Стар човек нема неку будућност, бесмислено је да се труди да се изграђује и ради на себи зарад боље будућности, кад ће ускоро да умре, све је у суштини иза њега и он мора да живи у тренутку и да тражи таква задовољства.
Још један проблем који постоји, ако стар мушкарац има некретнину, неће имати ко да га наследи. Није у реду да некога ко је цео живот усамљен да га наследи држава која га је угњетавала и која га није безусловно финансирала, и било ко ко га је одбацивао, то баш страшно није у реду. У реду је да наслеђује биолошки потомак и неко ко ти је пружао љубав и секс а не неко коме је само посао да се брине о старима и коме је у интересу да тај умре. Како њему да не пропадне наслеђе за које се можда у младости и крвнички борио, или и његови преци, то је баш велика греота, деценије трпљења на послу оду где не треба.
Ја још нисам стар али то ћу можда бити, а ако доживим старост потпуно је извесно да ћу се наћи у оваквој ситуацији, због велике разочараности и неиживљености ћу свакако и сам допринети томе јер једноставно нисам и не желим да будем будала, хоћу и ја да проживим младост и да се иживим а не да ми се само намећу обавезе.
Неко је стар да би уживао у сексу и љубави. Велики је табу да стар мушкарац тражи много млађу од себе, која би, поред уживања у сексу и незрелим играријама (јер оне 35+ не воле незреле и неиживљене мушкарце), могла и да роди дете. Значи, на све то стар мушкарац нема права.
Стар мушкарац нема дете, самим тим нема ни унуке. Самим тим не може да пронађе задовољство ни у гајењу потомака.
Стар мушкарац неће лако наћи себи сличне старе мушкарце. Већина људи има децу, а готово сви имају љубавних искустава. Значи, тешко да ће имати друштво себи сличних.
Алкохолизам у старости се намеће као нешто реалније решење. Проблем је што је лош по здравље. Али има и та ствар да су стари људи ионако здравствено угрожени па алкохолом и не могу да изгубе пуно. Стар човек нема неку будућност, бесмислено је да се труди да се изграђује и ради на себи зарад боље будућности, кад ће ускоро да умре, све је у суштини иза њега и он мора да живи у тренутку и да тражи таква задовољства.
Још један проблем који постоји, ако стар мушкарац има некретнину, неће имати ко да га наследи. Није у реду да некога ко је цео живот усамљен да га наследи држава која га је угњетавала и која га није безусловно финансирала, и било ко ко га је одбацивао, то баш страшно није у реду. У реду је да наслеђује биолошки потомак и неко ко ти је пружао љубав и секс а не неко коме је само посао да се брине о старима и коме је у интересу да тај умре. Како њему да не пропадне наслеђе за које се можда у младости и крвнички борио, или и његови преци, то је баш велика греота, деценије трпљења на послу оду где не треба.
Ја још нисам стар али то ћу можда бити, а ако доживим старост потпуно је извесно да ћу се наћи у оваквој ситуацији, због велике разочараности и неиживљености ћу свакако и сам допринети томе јер једноставно нисам и не желим да будем будала, хоћу и ја да проживим младост и да се иживим а не да ми се само намећу обавезе.