- Poruka
- 381.540
Kada je Smederevo palo 1459. godine pod tursku vlast, jasno je bilo da u našem jeziku, kulturi ili običajima neće biti isto. Kako je njihovo prisustvo u Srbiji trajalo punih
pet vekova, sve do 1878. godine, kada je i poslednji turski vojnik napustio Beograd, jasno je zašto njihov uticaj i dalje ima toliki odjek u našim svakodnevnim životima.
Zbog svega toga njihove reči koristimo u govoru konstantno, njihova jela smo 'odomaćili' kao svoja, čak su i neka 'naša' tradicionalna imena zapravo turskog porekla.
Kada je jezik u pitanju, veliki broj turcizama je u našem svakodnevnom govoru.
Avlija, ajvar, barjak, burazer, čarapa, čorba, ćuprija, ćilim, dugme, ekser, jogurt, kapija, lakrdija, merdevine, pare, rakija, tavan, zejtin, hajduk, džamija, muftija,
namaz samo su neke od turskih reči kojima se služimo u komunikaciji.
Trenutno je u upotrebi oko 3.000 turcizama", izjavila je nedavno za BBC na srpskom Mirjana Teodosijević, profesorka turskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu.
Zanimljivo je da ih je zadnjih 2-0 -30 godina sve manje iz razloga sto ih mladi manje koriste.
Veliki je uticaj engleskog jezika.Jedfan od turcizma koji se sve manje koristi je "jok" što znači nema i bre.
U Jugoslaviji je korišćeno znatno više turcizama - oko 8.000 - pre svega zbog populacije islamske veroispovesti na teritoriji Bosne i Hercegovine.
Tu je i tuirska kafa, džezva,ratluk.Ako na nečemu treba da budemo zahvalni, to je za postojanje sarme u našim jelovnicima. Među ostalim 'domaćim' jelima koje volimo su i pilav, musaka, kiseli kupus, razne pite, ali i đevreci i drugi pekarski proizvodi...
Što se slatkiša tiče, od turskih specijaliteta koje obožavamo izdvajamo tulumbe, baklave, tufahije...
Kao glavne karakteristike turske kuhinje uglavnom se ističu čorbe, mnogo povrća i začina, a znamo koliko Srbi vole pasulj, krompir i belu čorbu i da su za sva ta jela 'višnjica na torti' su raznorazni začini.
link
pet vekova, sve do 1878. godine, kada je i poslednji turski vojnik napustio Beograd, jasno je zašto njihov uticaj i dalje ima toliki odjek u našim svakodnevnim životima.
Zbog svega toga njihove reči koristimo u govoru konstantno, njihova jela smo 'odomaćili' kao svoja, čak su i neka 'naša' tradicionalna imena zapravo turskog porekla.
Kada je jezik u pitanju, veliki broj turcizama je u našem svakodnevnom govoru.
Avlija, ajvar, barjak, burazer, čarapa, čorba, ćuprija, ćilim, dugme, ekser, jogurt, kapija, lakrdija, merdevine, pare, rakija, tavan, zejtin, hajduk, džamija, muftija,
namaz samo su neke od turskih reči kojima se služimo u komunikaciji.
Trenutno je u upotrebi oko 3.000 turcizama", izjavila je nedavno za BBC na srpskom Mirjana Teodosijević, profesorka turskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu.
Zanimljivo je da ih je zadnjih 2-0 -30 godina sve manje iz razloga sto ih mladi manje koriste.
Veliki je uticaj engleskog jezika.Jedfan od turcizma koji se sve manje koristi je "jok" što znači nema i bre.
U Jugoslaviji je korišćeno znatno više turcizama - oko 8.000 - pre svega zbog populacije islamske veroispovesti na teritoriji Bosne i Hercegovine.
Tu je i tuirska kafa, džezva,ratluk.Ako na nečemu treba da budemo zahvalni, to je za postojanje sarme u našim jelovnicima. Među ostalim 'domaćim' jelima koje volimo su i pilav, musaka, kiseli kupus, razne pite, ali i đevreci i drugi pekarski proizvodi...
Što se slatkiša tiče, od turskih specijaliteta koje obožavamo izdvajamo tulumbe, baklave, tufahije...
Kao glavne karakteristike turske kuhinje uglavnom se ističu čorbe, mnogo povrća i začina, a znamo koliko Srbi vole pasulj, krompir i belu čorbu i da su za sva ta jela 'višnjica na torti' su raznorazni začini.
link
