Tuga....kada naidje.....

Kada misliš da se sve oko tebe slama i ruši , kada se očaj kroz suze javi , baš tada i odande odakle se ne nadaš , stigne radost , stigne nada , stigne uteha i najlepši osmeh obasja tvoje lice ...
2764.png
<3
 
"Samo želja

Poželim da glasno vrisnem
da se pobunim protiv vlastitih misli
umjesto toga zapalim cigaretu
i posmatram kako dim odnosi vrisak tišine." ~ nn


"Ući će
u moju sobu
kao vojnik privatno
na rubu očaja
tražeći krv
s vatrom u očima
crvena točka na zalasku karijere
tik ispred smrti

Tišino
možeš li me čuti
ja sam samo tvoje roblje
koje putuje u stanicu bez imena
i mogu vidjeti što ćeš učiniti
ali ne mogu se pridružiti tvojoj prokletoj kopiladi
izmedju ekstrema..." ~ Štulić
 
Da li da kažemo: nažalost, ili: sreća, što naša tuga ne traje veoma dugo? Mislim da naša vrlo duboka, iz dna života crpena žalost, koja s izgubljenim dragim bićem postaje jedno, tako da ono više nije izgubljeno, i koja uspomeni na njega hoće da posveti kroz ceo život svetu službu, traje sve dok se granica koja je njega odvojila i pred nama ne otvori. Naravno da su svi dobri ljudi zaista sveštenici jedne takve svete službe, ali to ipak nije više ona prava i prva žalost. Druge, nove slike su se u život uvukle. Mi najzad, čak i po našem bolu, uviđamo prolaznost svih zemaljskih stvari, pa i ja onda moram reći: Nažalost, naša tuga nije dugog veka!
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top