Tuga....kada naidje.....

U mojim ocima mozes videti
samo tugu,i more kisa.
U mojoj kosi mozes
osetiti vetar koji nosi
dah nemira.
Sve je nestalo...
jer nisam umela.
Nisam umela da te sacuvam.
Sada te cuvam od zaborava.
A ti pronadji otiske
mojih bosih stopala.
I neka to budu znaci da sam te trazila...
u lazi bez milosti
otrovana zeljom
da volim i budem voljena.
Freedom_by_Pygar.jpg
 
Rekla sam ti jednom davno secam se da je svetlost najaca od svega.Govorila sam ti dok sam se grohotom smejala da sam tvoja sudbina,i da nikada ni zbog koga nisam suzu pustila.Da sam tvoje podignuto sidro vecnosti,i da mi niko nista ne moze u zivotu.Mogla sam tada da upregnem kocije suncem,da izazovem svaku pticu u letu na megdan.O Boze sve sam mogla...Spvala sam i sanjala najlepse snove na tvom ogromnom dlanu.Bila sam ona palcica kojoj si sve dozvoljavao.A onda prigusen pisak.Casa koja se lomi na komade.Na hiljade sitnih komadica.Oglasen studen i mraz u ocima.Crna marama,crna haljina.I odsev vatre.Nikada vise rascvetana,nikada ona staklena casa vise sakupljena.Nikada vise zalepljena.Od tada zena svacija a u stavri nicija.Slepa i gluva osluskujem i ocekujem neprestano nesto sto je izgubljeno.Vise nema povratka.U zanemeli predeo zurim jos jedno miholjsko leto dolazi.
Beskraj

71606_170597376288174_164709013543677_614013_95659_n.jpg
 
SVE ŠTO ŽIVI OŽILJAK IMA

Sve što živi ožiljak ima,
još iz detinjstva, poseban, ran.
Da nisam pesnik, ja međ' svima
bio bih hulja i lopov znam.

Mršav i rasta odveć malena,
međ' decom bio sam uvek heroj,
često, često nosa razbijena,
vrać'o sam se ja i pod krov svoj.

Uplašenoj majci, kad pred nju banem,
reč ceđahu usne krvavo-tmaste:
- Ništa, de! Spotakoh se o kamen,
a već sutra sve će da zaraste -

Pa i sada, kada se bez traga
onih dana krv vrela smirila,
nespokojna neka drska snaga
na poeme moje se izlila.

Na već zlatne literarne hrpe;
i u svakom retku što se vije
ogledaju se nekadašnje crte
kavgadžije, nemirka, delije.

Kao nekad imam hrabrost mušku,
al' nov korak moj se drukče sluša…
Dok mi nekad razbijaše njušku,
sada mi je sva u krvi duša.

Ne velim više majci okrvavljen,
već tom šljamu što cereć' se raste:
- Ništa, de! Spotakoh se o kamen,
A već sutra sve će da zaraste! -

Sergej Jesenjin
 
Opet sam snio crni procvetali dud i nekog dragog što me ceka odnekud
Ključ skriven iznad dovratka, još jedan simbol povratka
Suviše toga da bi bilo podudarnost..
Sanovnik s jasnim slovima...
Lako je to sa snovima
Nevolje krenu onda kad tumačim stvarnost...

Ne vredi, kasno je brojati trijumfe i havarije
Sve spiskano i stečeno
Ne vredi, kasno je ostaje s tobom na vrh kalvarije
Samo neizrečeno ..

Sve ređe srećem ljude iz svog plemena
Zamiću redom s one strane vremena
Senke im tamnije od njih
Bez keca pred poslednji stih
Nisam baš znao da im javljam dobre vesti
Za tim ću sutra žaliti
To ćemo jednom zaliti
U nekom tuđem snu
U kom ćemo se sresti....

Ne vredi, kasno je brojati trijumfe i havarije
Sve spiskano i stečeno
Ne vredi, kasno je ostaje s tobom na vrh kalvarije
Samo neizrečeno ...
 
...kad bi mogla na grudi jos jednom da te prislonim...kad bi mogla samo jos jednom tvoje oko malo da poljubim...kad bi mogla da te zagrlim.....kad bi mogla svoj zivot da dam...da te zamenim...
scaled.php
...za tebe cu plakati dok suze ne presuse...zauvek ces ostati deo moje duse...volecu te do zadnjeg delica zivota mog..tebi ce biti posveceni zadnji otkucaj srca mog...volim te andjele mali...:heart:
 
:heart:.Šta još da kažem, osim, možda da navikavam dan na sebe...Žmureći projurim kraj ogledala...Možda kad zaboravim ovo lice, zaboravim i ono drugo, koje me prati verno, kao senka...U sobi, neraspakovanih misli, navikavam život na sebe...Na sebe...Bez tebe...Naučiću valjda jednom da te nemam...Kad te već ne umem zaboravljati.:heart:
5btp46c0.jpg
 
-Nekada davno,zivela jedna tuzna devojka
-A zasto je bila tuzna?
-Polako nemoj me odma prekidati,sve cu da ti ispricam po redu.Zato sto je bila usamljena i bez ikoga na svetu...
-Jel ni mamu nije imala?
-Nije imala nikoga,sama samcata.Sedela jednog dana ta tuzna devojka na obali sinjeg mora.
-A zasti sinjeg kada je more plavo.
-Dobro plavog mora,kada je ugleda Bog sa nebesa i sazali se na nju.Kako se ona igrala sa kamencicima,on resi da jedan kamencic pretvori u kamen srece.Iznenada kamencic koji je ona uzela,snazno je zasijao na mjenom dlanu,lepse od bilo kog dragulja.
-A ona?
-Isprava se silno obradovala,ali je pomislila:mozda ima jos ovakvog carobnog kamenja na plazi,pa je pazljivo spustila svoj i krenula da trazi drugi.
-I onda?
-Isla tako,isla,spusti se mrak i ona shvati da je kamen samo jedan jedini,i pravljen samo za nju,pa brze potrci nazad,ali vise nije mogla da ga nadje.
Sari vec podrhtava brada
-A sutra kada je bio dan,je l' ga onda nasla?
-Nije more ga je odnelo sa sobom.
Suzice se skupljaju( bajka treba lepo da se zavrsi ,sta je sada ovo)
-A zasto ga je more odnelo?
-Zato sto nije bila dovoljno dobra.Bog joj je spustio srecu u ruke,a ona nije znala da je zadrzi.Polakomila se i htela jos.Ali tu nije kraj bajke.More cuva taj kamencic srece i izbaci ce ga pored neke druge devojke koja ga bude zasluzila i koja ce znati da ga sacuva.
-A meni je ipak zao one devojke.sto ga je izgubila
-kaze pospani glasic
(i meni je).
-Sta je sa njom dalje bilo?
-Ne znam.Nije ni vazno:samo ti lepo sanjaj
marija j.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top