Tuga....kada naidje.....

...za one tužne:

Sede Lala i njegov sin Steva pa će Lala:


Stevo!
Molim, tata.
Jesi li ti dao svinjama?
Jesam, tata.
Malo kasnije opet će Lala:

Stevo!
Molim, tata.
Da nisi ti njima dao malo?
Nisam, tata.
Još malo kasnije.

Stevo!
Molim, tata.
Da nisi ti njima dao mnogo?
Nisam, tata.
Još malo kasnije.

Stevo!
Molim, tata.
Nisi ti trebao njima ni davati.
Nisam im ni dao, tata. :hahaha:
 
Nepoznatoj osobi...
Koja može u ovoj noći...
Da me pronađe...
Pošla sam spavati...
I vratila se ovamo...
Da se ostavim.....
Zbog tebe.....
I ne mislim
Da te znam...
I ne mislim...
Da ću te ikad imati...
Al' ove noći ...
Dajem ti se sva...
Nije greh da me imaš...
Jer, ja ću uskoro zaspati
Pa, neću ni znati...
Koliko si me uzeo...
I da li je nešto....
Od mene ostalo...
I bolje bi bilo...
Da ne ostane ništa...
Jer, se ja ujutro
Budim druga....
Prve nema...
I bolje bi bilo....
Da me svu zadržiš...
Jer, takve više neće biti....
Ona sutra
Ja nisam...
Ona sutra
Je druga neka
Koja neće ni znati
Da je bila
Ova što noćas, ja jesam...
Ili, i ako se nekad seti...
Biće to
Samo sa setom..
I osmehom...
A ti me imaj ...
I ljubomorno čuvaj...
Za večnost...
Jer, takvu me...
Niko imati više neće....
Nikad...
 
154845_146021232116090_139889349395945_268513_1399328_n.jpg
 
Za nekim places dok je ziv, jer ga nema kraj tebe, jer ga trebas...i zelja traje dok ne napusti ovaj zivot i ostavi te sa neispunjenom zeljom, vecitom potrebom za njim...
Za nekim places jer je davao sebe, svoju paznju i ljubav, osmeh i podrsku, pomoc i lepu rec, a onda je napustio zivot i ostala tuga zbog vremena koje je isteklo i zivota koji se ugasio...
Dve vrste bola i praznina koja ih prati...

sparkle1g.gif
 
....A ljubio bih te noćas
poželim to
nedostaje mi ponekad neka ludost
nešto između bola i sreće
muzika s kasetofona

i sjećaš li se samo
kako smo isključili telefon i zvono
a bilo te sram u početku
ugrizla si mi usnu
iscijedila dva limuna u čaj
i prolila kavu na čistu bijelu plahtu

znam tvoj broj
i mogao bih te nazvati

ali nema smisla

možda si već zaspala
a možda radiš i neke druge stvari

možda si sada bolje izabrala

nisi više onako neozbiljna
ne slušaš valjda samo neke gluposti

i znam da si govorila kako bi voljela
da razumiješ Zaratrustu
da gledaš Shakespearea
zapravo ti si nadarena
ti to možeš kad hoćeš

a ljubio bih te noćas

znam da je to nemoguće

i kažem to tek tako
da shvatiš kako mi nije svejedno

zbog onih zvijezda nad gradom
zbog vjetra ned rijekom
i zbog još puno sitnica
koje život zaboravlja
a one ostaju i lebde u zraku
i oko tebe i oko mene

kad se sretnemo
volio bih da imaš onu istu haljinu
čini mi se da je bila plava
zgužvali smo je bar deset puta

i nikad nemoj reći nešto
što bi nas moglo zaboljeti

vrijeme je na tvojoj strani
i to si mi uzela.... :(
 
Tuga, članica groznog tandema zvanog tuga i strah. Ona se fino slaže u našem tkivu, ne primetimo kad napravi sloj. Kada dođe, ne umemo da joj se odupremo. Blago onom ko ume. Blago onom ko ume da se ne nasloni na hladan zid, dok kulja mulj Dunava koz njegovu krv, blago onom ko tako naslonjen ne oseća košavu koja duva i doprinosi da se taj crni mulj širi… Tuga, crni mulj. Blago njemu ko zna. Ja ne znam.
Tugu jedino možemo veštački da odstranimo. Ne znam, da odemo kod nekog da nam je izvadi. Ne znam. Ovako je preteća, dok se slaže, sloj po sloj, dok se širi uz grozomoran vetar, dok se diže sa dna…
I podmukla je…Brzo prestane da deluje po površini. Njeno polje je vaše tkivo…vaše telo…Dopušta sitnim stvarima da vas zavaraju. A ona je sve zdravija.

Ana A.
 
Dugo vremena sam nijekala. Nisam znala što zapravo želim. Ali žarko sam žudila za nečim…višim. Silno sam se bojala…što će biti…što ću napraviti. Samo sam željela izvući se i ostati svoja nakon svega. Željela sam pobjeći od svog sadašnjeg života i početi novi. Mislila sam da ne mogu dalje ovdje…ovako. Nitko nije znao. Nitko nije vidio kako plačem. Čak do zadnjeg puta kad sam istrčala odande spotičući se. Nikog zapravo nije bilo briga. Bilo mi je lakše samoj. I od trenutka kad sam se počela plakati u dnevnoj sobi iščekujući poziv. Kad sa izašla na sunce samo sam željela da na jedan trenutak mogu prestati voljeti. Mama zašto misliš da nisam mogla ustati pola sata? Jer mi je bio poznanik?
Još uvijek ne pričam o tome. Nasumično biram polu-prijatelje koji nisu ni svjesni što slušaju. Tako da...pravit ćemo se da ovaj post nije objavljen jelda?
j8ppxs.jpg
 
SAKRIVENI BOL

Neko sa svojim bolom ide
Ko s otkritom ranom; svi neka vide.
Drugi ga cvrsto u sebi zgnjeci
I ne da mu prijeci u suze i rijeci.

Rad'je da skriva i tvrdo ga zgusne
U jednu crtu na kraju usne.
Zadrsce, zadrsce u njoj kadikad,
Ali u rijeci se ne javi nikad.

Dusa ga u se povuce i smjesti
Na svoje dno: ko more kamen
U njega bacen. More ga prima
Dnom, da ga nikad ne izbaci klima.

Dobrisa Cesaric
dreamingbe3.jpg
 
Uvek mi nedostaju reči kad su mi najpotrebnije;
kao da se izgube negde pa sakrivene iza moje tuge
čekaju da me prodje taj nesnosni talas što se bez
kontrole valja kroz moje vene, srce, moju kožu...
Bol će i dalje postojati samo će izmeniti svoj oblik.
Tako je to otkad si otišao.Ali, ja nikada neću
prestati da sanjam sve ono uz reku što nam se
dogadjalo - bez reči.

rqy8gx.jpg
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top