Trojansko more - Panonsko more u doba antičke Troje

Pri kraju sam knjige. Nevjerovatna scena. Hefest kuje stit za Ahila i na njega crta razne motive. Evo jednog:

Mladi momci a s njima i mome prošene mnoge
tu su igrali kolo za ĉlanke se rukama drzeć'.
Tanano imahu one od platna ruho, a momci
košulje satkane lepo, na kojima sjahu se blago
zice od ulja, a mome na glavi imahu vence
lepe, a maĉeve zlatne o srebrnom remenu momci.
Momci su skakali ĉas i devojke nogama viĉnim
vrlo lagacko, k'o lonĉar kad sedi uz toĉak i svojim drzi ga rukama veštim i ogleda da li će letet'; a ĉas jedni do drugih po redu su trĉali opet. Oko ljupkoga kola pordj'o se veseli narod mnogi, i njemu bijuć' u zice pevaĉ bozanski pevaše pesme, a dva igraĉa, ĉim zapoĉne pevaĉ pevati, stupe medju njih i stanu se vrteti sred njih.

Ako ovo nije srpsko kolo, tacnije crnogorsko onda ne znam sta je.
 
Poslednja izmena:
megatron_sr:
Pri kraju sam knjige. Nevjerovatna scena. Hefest kuje stit za Ahila i na njega crta razne motive. Evo jednog:

Mladi momci a s njima i mome prošene mnoge
tu su igrali kolo za ĉlanke se rukama drzeć'.
Tanano imahu one od platna ruho, a momci
košulje satkane lepo, na kojima sjahu se blago
zice od ulja, a mome na glavi imahu vence
lepe, a maĉeve zlatne o srebrnom remenu momci.
Momci su skakali ĉas i devojke nogama viĉnim
vrlo lagacko, k'o lonĉar kad sedi uz toĉak i svojim drzi ga rukama veštim i ogleda da li će letet'; a ĉas jedni do drugih po redu su trĉali opet. Oko ljupkoga kola pordj'o se veseli narod mnogi, i njemu bijuć' u zice pevaĉ bozanski pevaše pesme, a dva igraĉa, ĉim zapoĉne pevaĉ pevati, stupe medju njih i stanu se vrteti sred njih.

Ako ovo nije srpsko kolo, tacnije crnogorsko onda ne znam sta je.
Kliknite za proširenje...

Pa kad su svetski stručnjaci dolazili da otkrivaju homerski epos, oni su se u svojim istraživanjima služili praktičnim iskustvom iz upoznavanja sa narodnim epovima Hercegovine i Crne Gore.

Značaj Avda Međedovića za homerske studije je ogroman.
 
Q. in perpetuum hibernum:
Pa kad su svetski stručnjaci dolazili da otkrivaju homerski epos, oni su se u svojim istraživanjima služili praktičnim iskustvom iz upoznavanja sa narodnim epovima Hercegovine i Crne Gore.

Značaj Avda Međedovića za homerske studije je ogroman.
Kliknite za proširenje...
Znam to. Dolazili su i da se raspituju i da vide, jer nijesu mogli da vjeruju da covjek moze napamet da isopeva jedan cijeli toliki ep. Pa kad su vidjeli da je tada prosjecan Srbin Crnogorac pjevao gorski vjenac ko od sale, malo su se sokirali.

Evo i dan danas recimo ja ne znam napamet Gorski Vijenac, ali poprilicno velike djelove njega znam.
 
I da ne zaboravim, u ovoj Ilijadi slovenska antiteza na svaki cosak. Pita se Hektor dje mu je zena, dal je tamo il ovamo, il sa sluzavkom. Nit je tamo nit ovamo nego na zid se popela i gleda 😂

Isto kad Agamemnom salje poslanstvo Ahilu i nabraja koje sve darove mu nudi da se pridruzi borbi, nabraja prvo on jedno 50 stihova, istih 50 stihova to prenoseovi Ahilu, i na kraju on kaze "necu" pa sve to sto je nabrojano u 50 stihova 😂
 

Велико откриће у Србији – изронио огроман древни брод /фото, видео/​

11:29 27.07.2023 (Освежено: 11:34 27.07.2023)
Нови древни брод на Виминацијуму - Sputnik Србија, 1920, 27.07.2023



На површинском копу угља Дрмно код Костолца, три километра североисточно од античког Виминацијума, а два километра западно од села Кличевац, где машине ископавају слојеве јаловине не би ли дошле до слојева непроцењивог угља, нађени су нови остаци древног насуканог брода.
Глодар 5, како у интерној комуникацији радници копа зову џиновски багер, закачио је приликом рада на дубини од осам метара остатке непознатог објекта прављеног од правилно ређаних дасака.
Након што је техничар на багеру обавестио дежурног рударско инжењера, точак багера је заустављен и позвани су археолози из археолошког парка Виминацијум.
Упркос 38 степен, колико је у 12 часова било тог дана, археолози Саша Реџић, Немања Мрђић, Младен Јовичић, Петар Којадиновић и Кристина Живковић су се недуго потом нашли на лицу места и одмах претпоставили да се највероватније ради о остацима древног насуканог брода.
Након два дана рада остаци добро очуване олупине брода су у потпуности ископани - Sputnik Србија, 1920, 27.07.2023

Након два дана рада остаци добро очуване олупине брода су у потпуности ископани
© Фото : Археолошки институт

Слојеви древног корита - рукавца Дунава​

Поучени искуством ископавања древних бродова из марта 2020. године, када су на истом копу свега два километра западно од новог налаза нађени остаци више пловила - брода, моноксила и чамца из периода од 1. века пре нове ере па све до 17. века нове ере, археолози су одмах установили да багер копа слојеве древног корита - рукавца Дунава, тзв. Дунавца. Река је у прошлости више пута меандрирала и мењала свој ток.
Свега 300 метара јужно од те локације, Дунавац је све до средине претходног века текао својим током, не би ли онда био прекинут изградњом термоелектране у Костолцу и прокопавањем новог корита Млаве, након чега је постао мртваја.
Моћни призор на профилу копа, од преко 20 метара слојева шљунка, песка и муља сведоче о занимљивој геолошкој историји овог краја. Током претходних година ови слојеви изнедрили су и више налаза сидра прављених од кованог гвожђа, који су остали иза древних пловила.
Радило се интензивно, пошто се локација налази на правцу рада великих машина, а да се не угрози функционисање система копа - Sputnik Србија, 1920, 27.07.2023

Радило се интензивно, пошто се локација налази на правцу рада великих машина, а да се не угрози функционисање система копа
© Фото : Археолошки институт
 

Песак очувао брод вековима​

Након што су обављенене припремне радње, наредног јутра започета су археолошка ископавања брода. Уклањани су слојеви песка и муља којим је брод био затрпан након што је вероватно потонуо на дно реке.
Дрвене даске и греде биле су и даље влажне, као и песак изнад брода, а на тај начин се и брод тако добро очувао упркос протеклим вековима, каже директор Археолошког парка Миомир Кораћ.
Ипак, велику опасност представљало је јако сунце које је претило да пребрзо исуши брод, те су чланови конзерваторске екипе Драгана Гавриловић, Кристина Поњавић и Михаило Мандрапа освежавали све време водом дрвене даске.
Радило се интензивно, пошто се локација налази на правцу рада великих машина, а да се не угрози функционисање система копа.
Након два дана рада остаци добро очуване олупине брода су у потпуности ископани, а потом и до детаља документовани по правилима археолошке науке.

Остаци барже којом је терет превожен Дунавом​

Установљено је, према Кораћевим речима, да је брод очуван у дужини од 13 метара, а да је његова ширина износила 3.5 метра.
Преживела је крма са средишњим делом брода док је прамац оштећен радом багера, те се може претпоставити да је брод био дугачак и преко 20 метара.
Имао је имао равно дно и бочне стране, које су очуване само делимично. Дно брода је прављено од равних дасака различитих дужина, ширине до 20-30 центиметара.
Спојеви дасака су испуњавани органском материјом и фиксирани српастим спојницама од гвожђа, укуцаваним у даске на размацима од два-три центиметра. Учвршћивање везе бокова и дна брода извршено је паровима попречних ребара од грубо притесаних рачвастих грана и греда.
Дно брода се налазило на слоју шљунка, где су присутне и љуштуре речних шкољки и пужева, и овај слој по свој прилици представља дно воденог тока на који је пловило потонуло. Сам брод је прекрио слој глине и тресета.
Највероватније се ради, каже Кораћ, о остацима барже којом је терет превожен Дунавом.
Покретан је веслима, а у погодним ситуацијама брод је могао користити и ветар за кретање, уз употребу помоћног једра.

„Остаци брода јако су слични онима нађеним 2020. године, али се без детаљних анализа и укључивања институција и научника из других области (нпр. мерење методом радиоактивног угљеника), не може са сигурношћу утврдити из ког периода они потичу, пошто су се сличне барже користиле током десетина векова током историје“, истиче Кораћ.

У Виминацијуму посебан простор за древне бродове​

Остаци брода тренутно су заштићени и у току су припреме за његово премештање у будући простор немењен ископаним древним бродовима који се гради у склопу Археолошког парка Виминацијум.
Заједно са претходно нађеним бродовима, представљаће у будућности јединствену атракцију у нашој земљи која ће сведочити о вишемиленијумској интензивној пловидби на Дунаву.
У плану посебан простор за бродове у Археолошком парку Виминацијум - Sputnik Србија, 1920, 27.07.2023

У плану посебан простор за бродове у Археолошком парку Виминацијум
© Фото : Археолошки институт
„Брод има елементе који подсећају на римски. Можда је раноримски, касноантички, рановизантијски, али највише конструктивно подсећа на бродове које су код нас коришћене од 11. до 17. века. Користиле су их све зараћене стране на Дунаву. По општим димензијама брод се уклапа у димензије римских бродова. Такви бродови су посведочени и на Трајаном стубу у Риму који описује Трајанове ратове са Дачанима почетком 2. века. На првим сценама на стубу је приказан управо долазак Римљана на Дунав и приказана је и римска флота. Централно место за груписање римских легија и бродова је био Виминацијум. Иначе на простору Мезије односно Илирика регрутовале су се најелитније римске трупе. Оне ће од средине 3. века дати чак 18 римских императора управо са ове територије“, објашњава Миомир Кораћ.
Познато је да је на Виминацијуму била стационирана једна од најважнијих лука на Дунаву такозвана „Viminacium classis flavia“. Флота у Виминацијуму је потврђена у спису „Notitia dignitatum“ или Војно административном регистру који потиче из 4. века.
У наредним данима предстоји израда челичне конструкције са којом ће брод у целини бити пренет у Археолошки парк Виминацијум на даљу конзервацију и касније презентацију.
„Са бродовима који су до сада нађени на Вимацијуму стајемо у ред са највећим музејима за бродове у Немачкој и Француској. Биће то музеј јединствен на овим просторима“, наглашава Кораћ.
 
Svi ćute ko doktori pod kovidom.

Nađu već drugi veliki brod ispod 8 m lesa: a onaj šampion u dizanju tegova u akademiji nauka određuje Milankovićeva ledena doba - verovatno je do osam metara dobine našao sedimente jedno tri ciklusa od 27.000 godina... E, šampione... Onaj "skorać" našao krdo mamuta starih 2 miliona godina u lesu iznad brodova...

I svi ćute kao da je car obučen. Kakva hipokrizija...

E, pa ne može. Ili ste dokazali civilizaciju staru milione godina ili ste pogrešili sa datacijom lesa iznad Vinče.
 
Mrkalj:
Pogledajte prilog 1398086
Kliknite za proširenje...

Ovako kažu naši geolozi : Свих седам бушотина је набушило седименте до сада, непознате геолошке формације. Они леже дискордантно преко сарматских тракастих лапораца, који нису набушени у овим бушотинама, а чине непосредну подлогу плеистоценским лесоидним наслагама (приближно 10 m испод површине терена). -- Ono što mene interesuje je otkud ti ovo datiranje : Poplavljena Vinča potopom oko 4200. pne. ?
 
IlijaO:
Ono što mene interesuje je otkud ti ovo datiranje : Poplavljena Vinča potopom oko 4200. pne. ?
Kliknite za proširenje...
Tada, kažu arheolozi, nestaje Vičanska kultura, ako se ne varam.

A varam se, treba oko 3500 pne. :
Vinča je oko 4500. godine p. n. e. opustela, ali se neposredno posle kulturnog sloja sa šatorastim staništima javlja novo naselje, koje su izgradili nosioci kulture mlađeg neolita, kojoj je Vinča dala ime.

Kuće tokom ovog perioda bile su od drveta i gline, orijentisane u pravcu jugoistok-severozapad, imale su četvorougaone osnove, vertikalne zidove i krov na dve vode. Javlja se nivelacija, podloga se stabilizuje, izoluje od vlage, a zidovi se boje.

U mlađim naseljima otkrivene su velike pravougaone građevine sa većim brojem prostorija.Na dubini između 9 i 6 metara, koje se datuje u period između 4500. i 3800. godine p. n. e. kultura dominira velikim delom srednje i jugoistočne Evrope. Velika naselja tokom ovog perioda su Vinča, Potporanj, Selevac, Divostin... Specijalizovane delatnosti dovela je do privrednog uspona, društvenog raslojavanja i bogaćenja zajednica vinčanske kulture.

Nalazi otkriveni na dubinama između 6. i 2. metra kulturnog sloja Vinče, datovani u period između 3700. i 3500. godine p. n. e. pokazuju da Vinča postepeno gubi značaj i da se kultura gasi. Propast vinčanske kulture prouzrokovao je prodor novih zajednica iz pravca današnjih oblasti Bugarske i Rumunije, tokom prvih vekova 4 milenijuma p. n. e.

Vinčanska kultura prostirala se na teritoriji većoj od teritorije bilo koje neolitske kulture u Evropi. Pojedina njena naselja premašila su veličinom i brojem stanovnika ne samo sva istovremena neolitska naselja, već i prve gradove koji su znatno kasnije nastali u Mesopotamiji, Egeji i Egiptu.

Smatra se da je Vinča bila grad jer je stalno bila naseljena tokom mnogo generacija, stanovništvo je bilo aktivno tokom cele godine, a postojala je i specijalizacija poslova. Može se reći da je bila metropola, budući ju je naseljavao veliki broj stanovnika, da je bila ekonomski i kulturni centar, da su otkrivena mnoga manja naselja u neposrednoj blizini Vinče, a nađeni su i dokazi o intenzivnoj komunikaciji i razmeni dobara, usluga i ljudi.
 
Mrkalj:
Tada, kažu arheolozi, nestaje Vičanska kultura, ako se ne varam.

A varam se, treba oko 3500 pne. :
Vinča je oko 4500. godine p. n. e. opustela, ali se neposredno posle kulturnog sloja sa šatorastim staništima javlja novo naselje, koje su izgradili nosioci kulture mlađeg neolita, kojoj je Vinča dala ime.

Kuće tokom ovog perioda bile su od drveta i gline, orijentisane u pravcu jugoistok-severozapad, imale su četvorougaone osnove, vertikalne zidove i krov na dve vode. Javlja se nivelacija, podloga se stabilizuje, izoluje od vlage, a zidovi se boje.

U mlađim naseljima otkrivene su velike pravougaone građevine sa većim brojem prostorija.Na dubini između 9 i 6 metara, koje se datuje u period između 4500. i 3800. godine p. n. e. kultura dominira velikim delom srednje i jugoistočne Evrope. Velika naselja tokom ovog perioda su Vinča, Potporanj, Selevac, Divostin... Specijalizovane delatnosti dovela je do privrednog uspona, društvenog raslojavanja i bogaćenja zajednica vinčanske kulture.

Nalazi otkriveni na dubinama između 6. i 2. metra kulturnog sloja Vinče, datovani u period između 3700. i 3500. godine p. n. e. pokazuju da Vinča postepeno gubi značaj i da se kultura gasi. Propast vinčanske kulture prouzrokovao je prodor novih zajednica iz pravca današnjih oblasti Bugarske i Rumunije, tokom prvih vekova 4 milenijuma p. n. e.

Vinčanska kultura prostirala se na teritoriji većoj od teritorije bilo koje neolitske kulture u Evropi. Pojedina njena naselja premašila su veličinom i brojem stanovnika ne samo sva istovremena neolitska naselja, već i prve gradove koji su znatno kasnije nastali u Mesopotamiji, Egeji i Egiptu.

Smatra se da je Vinča bila grad jer je stalno bila naseljena tokom mnogo generacija, stanovništvo je bilo aktivno tokom cele godine, a postojala je i specijalizacija poslova. Može se reći da je bila metropola, budući ju je naseljavao veliki broj stanovnika, da je bila ekonomski i kulturni centar, da su otkrivena mnoga manja naselja u neposrednoj blizini Vinče, a nađeni su i dokazi o intenzivnoj komunikaciji i razmeni dobara, usluga i ljudi.
Kliknite za proširenje...

Vidi ti to , napokon na vikipediji na našem jeziku popravljeno datiranje Vinčanske civilizacije.
Vinčanska kultura (u Rumunjskoj poznata kao Tordoška kultura) je prapovijesna kultura kasnoga neolitika i ranog eneolitika, od između 5300. i 4400. pr. Kr
PS. Ups ,pogreših . To je hrvatska vikipedija , na srPskoj još stoji
Период
Историјско доба неолит
Настанак 4400. п. н. е.
Престанак 3200. п. н. е.

https://hr.wikipedia.org/wiki/Vinča...dY6vPef-VrWRA0XxFDJOrx3uv4HjdTT6lU8rI43aAOiCQ
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nikita Kulganov
Četnici u WW2
2
Odgovora
36
Pregleda
370
Povijest
P
Nina
Gavrilo Princip umro je u zatvoru u Terezinu
Odgovora
6
Pregleda
387
Troubleshooter
Troubleshooter
E
Intervjui s ustašama u Argentini
3 4 5
Odgovora
122
Pregleda
1.333
Лекизан
Лекизан

Back
Top