Према очекивању и у опису Троје и њене околине све је прецизно, јасно и лако препознатљиво у рељефу тог простора. Хомер у Илијади не троши много речи на опис географских појмова, његово мајсторство је у две - три речи описати ситуације у рељефу. Док би други писци - песници требали неколико реченица, па и страница текста да опишу специфичности неког простора и њихову ближу одредницу према окружењу код њега је то сабијено у неколико речи. Та шкртост у опису збунила је многе трагаче локације Троје.Покушавали су са слободним сопственим тумачењем истих али би онда упадали у његове припремљене замке. Колико год се чинило да ти кратки описи остављају простора да их се може пронаћи на разним локацијама, то није тако. Ако би се пронашла сличност неког терена у појединим тачкама описа немогуће их је било уклопити у целокупну слику дату у Илијади. Уз то постоји неколико специфичних тачака описа који су толико посебни да је немогуће пронаћи ишта слично било где осим на правој локацији Троје. Погледајмо неке од тих бисера.
3.6. ОДИСЕЈЕВА - ХОМЕРОВА ГЕОГРАФИЈА 6.
ИЗВОРИ И ВОДЕНИ ТОКОВИ ТРОЈЕ
1. Гониш се по колскоме путу,
Удес ето од бедема даљи.
Обадва су стигла до чесама,
Оних чесми што су лепотеке,
Где су врела те реке Скамандра,
Два су врела добро вировита.
Из једног се дим около шири,
У њему је доста врућа вода,
Као жарки огањ место воде.
Друго врело потпуно другачије,
У њем вода хладна као туча,
Тако хладна и у летње доба,
Баш је била као снег студени
Или она зимска леденица.
Близу врела широка перила,
Беху она лепа, ограђена,
На њима је и рухо блистало.
Ту су прале госпође Тројанске,
А и лепе кћерке Тројанаца.
То чиниле док је мира било,
Док ахејска не пристиже војска.
6. 1. У овим стиховима Хомер описује борбу између Ахила и Хектора недалеко Троје. Како смо видели у досадашњим анализама Одисејеве - Хомерове географије на том простору има неколико извора и водених токова.
Слика 42. - Водени токови
1. јарак испод јужног бедема ахејског логора, на овој мапи двојако именован Бубањ поток и Марица. Он се пружа од капије ахејског логора до реке Скамандар, која протиче западно од ахејског логора. Значи моћни Скамандар тече с југа према северу и наспрам логора се улива у Хелеспонт.
2. јарак испод источног бедема ахејског логора, овде именован Остружничка река. Пружа се од капије ахејског логора до обале Хелеспонта.
3. морски залив кроз средину ахејског логора, овде именован Равеница.
4. река Ксант, извире на линији између капија Троје и ахејског логора и тече на север према Хелеспонту.
5. поток који извире севрно испод Иловог гроба и протиче испод северних бедема Троје и улива се у Симонет.
6. поток - река који извире са јужне стране Иловог гроба и протиче испод јужних бедема Троје, данас носи назив Бела река, и улива се у Симонет.
8.река Симонет, тече с југа према северу - покрај самих источних бедема Троје и улива се у Хелеспонт при чему здружује своје воде са водом Скамандра кроз ток Хелеспонта. Раздваја Тројанску равницу од Идских побрђа и саме Иде. На другу страну уоквирује са Скамандром простор Тројанске равнице. Данас је то Топчидерска река,која се јужно од Пиносаве именује Пиносавским потоком.
7. Уз све те изворе и токове овде се појављују ВРЕЛА ТЕ РЕКЕ СКАМАНДРА. Како је то могуће, па река Скамандар је велика моћна река која тече са југа према северу, према Хелеспонту, западно од ахејског логора? Како је онда могуће да Хомер описује ВРЕЛА СКАМАНДРА надомак Троје, источно од ахејског логора? И то два врела, једно са топлом, а друго са хладном водом. Куда теку те воде, да ли према југу, да их Хомер може назвати врелима - изворима Скамандра?
Бит ће тешко у данашњој ситуацији пронаћи потврду да су та два блиска врела, у та давна времена, имала толику темпeратурну разлику. Један извор са врелом, а други са студеном водом. Зато ћемо узети у разматрање ово битније, да су то врела реке Скамандар. Ту необичну ситуацију да велика река има изворе, близу свог ушћа, чије воде теку у супротном смеру тока реке тешко да би могли игде другде пронаћи.
Потврду да Хомер ни овде није погрешио као ни другде у описима у Илијади проналазимо у данашњем рељефном приказу описаног простора. Јужно испод Иловог гроба, а надомак Троје, виде се извори који даље теку на југ. Данас је то Барајевска река, са својим притокама, која тече од севера према југу, кроз Барајево, све до Бељина, где са другим огранцима формира заједнички ток Бељанице. У давна времена која Хомер описује то је била једна од бројних река које су се сједињавале у моћни Скамандар и са правом њене изворе назива ВРЕЛА ТЕ РЕКЕ Скамандар. Колико је Скамандар био велика и моћна река да се видети у данашњој ситуацији где некадашњим коритом Скамандра данас паралелно теку три реке: Колубара, Пештан и Бељаница и тек код Дражевца, наспрам ахејског логора, здружују воде.
